Mohanđi i ja – razgovor sa Tajiđi
Mohanđi će ostati (na Zemlji) 1008 godina. Njegovo ime će biti poznato u celom svetu, propovedajući večnu religiju (Sanatana Darma).
Autor: Tajiđi
Prevela: Kristina Jelavić
Lektorisala: Dejana Vojnović
Tajiđi, molim Vas, recite mi da li je Mohanđi običan čovek ili avatar? Koje je Vaše mišljenje o tome?
Smatram da Mohanđi nije obična osoba, jer se meni ukazao u mnogim oblicima Boga. Kako ga mogu nazivati običnom osobom? Po meni on je avatar (božanstvo u telu). Obična osoba ne bi nikad mogla uzeti oblik Boga. Prema tome, Mohanđi nije obična osoba.
Tajiđi, da li Vam je guru ili bilo koja druga osoba ikad rekla nešto o tome kako je Mohanđi avatar? Koje je Vaše mišljenje o tome?
Mnogi su gurui to rekli. Jedan od njih je Tjagananda Sarasvati, koji živi u ašramu u Hiderabadu. On je rekao da mu je njegov guru dao brojanicu i uputstvo: “Guru po imenu Mohanđi će te sresti za 15 godina, daj mu ovo.” I tako je tražio Mohanđija. Kad je Tjagananda Sarasvati konačno upoznao Mohanđija, rekao mu je to i stavio mu brojanicu u ruku. Video je treće oko na Mohanđijevom čelu. Takođe je rekao Mohanđiju: “Ne možeš imati jednu Gajatri mantru (moćna mantra božanske majke). Treba da imaš mnogo Gajatri mantri.” “Ti nisi običan svetac. Svi bogovi i boginje prebivaju u tebi.”
Jednom je Mohanđi boravio kod guruđija Maharadža iz Delhija dva dana. A kad je Mohanđi trebalo da krene, guruđi Maharadž je krenuo za njim. Mohanđi je rekao: “Ja sam obična osoba, zašto ideš za mnom?” On je odgovorio: “Ti nisi obična osoba, ti si velik čovek.” “Pre tri generacije, naš Guru je napisao imena velikih ljudi koji će doći. Tvoje ime je među njima.”
Jednom drugom prilikom, Mohanđi i njegov otac sreli su u Kerali mladog čoveka iz Naga zajednice. Mladi čovek pokazao mu je Šiva lingam: “Ovo je vatreni Šiva lingam, možeš li ga primiti?” Mohanđi je pružio ruku i rekao: “Mogu ga primiti.” Mladi čovek je upozorio: “Ovo je vatra, obična osoba to ne može primiti.” “I samo onaj koji je kao Šivamah (ima prirodu Šive) može to primiti.” “Ako to dotaknu obični ljudi, ostaće paralizovani.” “Ti nisi obična osoba, ti si oblik Šive. Ti si Šiva.” Izrekavši to, čovek se poklonio pred Mohanđijevim stopalima. Čovek je upitao Mohanđijevog oca: “Da li se Mohanđi smejao ili plakao kad se rodio?” Mohanđijev otac je odgovorio da se smejao. Čovek je rekao: “Vaš sin nije običan čovek, on je avatar. Neka radi šta želi.” Mohanđijeve oči su vrlo intenzivne, samo jogiji mogu prepoznati njihov sjaj. Obični ljudi ne mogu prepoznati.
Dopustite da vam ispričam još jedan događaj. U južnoj Indiji postoji astrologija koja se zove Nadi astrologija. Ona govori o prošlim rođenjima. Nadi astrolog je rekao da Mohanđi nije bio zainteresovan za inkarnaciju. Ali, zahvaljujući molitvama čovečanstva i jogija odlučio se utelotvoriti i doći na Zemlju. Mohanđi će ostati (na Zemlji) 1008 godina. Njegovo ime će biti poznato u celom svetu, propovedajući večnu religiju (Sanatana Darma). Boraviće (fizički) u Indiji do 75. godine života i daće spasenje čovečanstvu kroz svoj daršan (sveti prizor).
Tajiđi, molimo Vas, recite nam ko je Nadanandađi?
Nadanandađi visoko je cenjeni avaduta (realizovani majstor bez telesne svesnosti). Živi u svom ašramu u Kurnulu, u državi Andra Pradeš. Dao je ime Bramariši (visoki red vrhovnih majstora) guruu Mohanđiju i rekao: “Na osnovu komunikacije gurua Guru Mandale (majstori tradicije), Mohanđiju dodeljujem titulu Bramariši.” Takođe je predao svoje moći Mohanđiju i rekao: “Guru Mohanđi je četvrti na listi od 16 slavnih Maha gurua (velikih majstora) Guru Mandale.”
Kada i kako ste upoznali Mohanđija?
Mohanđi je uneo milost u naš dom došavši s mojim sinom 2011. Kad je došao, bio je u farmericama, cipelama i imao je dugu kosu. Videvši njegov izgled, posumnjala sam da bi guru mogao biti ovakav! Poklonili smo se pred njegovim stopalima, ušao je i seo na kauč. Videvši me, rekao je: “Neki ljudi sumnjaju u mene i čude se kako neko ko nosi farmerice i cipele može biti guru!” Bilo me je sramota mojih misli i zamolila sam da mi oprosti. Tokom našeg razgovora, ležerno je upitao: “Zašto si prestala da radiš aarati (ritual poštovanja) Širdi Sai Babe?” Zapravo, dok smo ranije živeli u Viđajavadi, u državi Andra Pradeš (Indija), radili smo Sai Baba aarti svakog četvrtka. I, kao i u Širdiju, pevali smo sve aarti pesme. Iz nekog razloga nismo nastavili tu praksu kad smo došli u Delhi. Bili smo vrlo iznenađeni što je Mohanđi to znao. Zamolili smo ga za oproštaj. Savetovao nam je da opet počnemo. I počeli smo ispevavati aarti opet.
Kako ste došli na ideju a napišete Mohanđi Aštotari (108 imena)?
Uvek kad bi Mohanđi došao u našu kuću, bio je u društvu ljudi koji bi pričali svoja iskustva. Došla mi je misao: “Zašto ne bih napisala Aštotari u njegovo ime?” To je bila moja odluka. Napisala sam Aštotari u avgustu 2013. i kad je Mohanđi došao kući, rekla sam mu da sam napisala njegov Aštotari. Jednostavno me je pogledao i rekao: “Aštotari je jako dobar, ali nisi napisala imena mojih roditelja i moju Gotru (liniju predaka).” Ostala sam zatečena. Nakon što sam ga ponovno pitala, uvrstila sam imena njegovih predaka i imena njegovih roditelja.
Dobro, a kako ste došli na ideju da napišete Mohanđi Sahasranamu (1000 imena)?
Mohanđi bi često dolazio u našu kuću u društvu nekolicine ljudi. Jednog dana osetila sam da sam i ja počela imati svoja iskustva nakon što sam čula toliko iskustava (posetilaca). Pomislila sam, zašto ne bih napisala njegovu (Mohanđijevu) Sahasranamu (1000 imena)? Kad sam mu to rekla, nasmejao se i rekao: “Gurui nemaju napisane Sahasraname za njih (namenjeno samo Bogovima).” Ja sam pitala da ako radi sav posao koji radi Bog, zašto ne može imati Sahasranamu. I tako sam počela pisati Sahasranamu u avgustu 2014. Jednog dana saznali smo da je Mohanđi u obližnjem hotelu. I otišli smo da vidimo Mohanđija, poklonili se i seli. Mohanđi nas je pogledao i upitao: “Pišeš Sahasranamu, jel tako? Koliko si imena dosad napisala?” Odgovorila sam 61 ili 62. On je rekao ne, napisala si 74 imena. Kad sam došla kući, videla sam da sam zaista napisala 74 imena. Nastavila sam s pisanjem. U međuvremenu, dva meseca nisam mogla da pišem kad se rodilo dete u kući. Kasnije sam ponovo počela i završila u decembru. Jednog dana moj sin je došao kući i pričao je s Mohanđijem telefonom: “Danas Tajiđi ima rođendan, molim te, blagoslovi je.” I Mohanđi je razgovarao sa mnom i dao mi blagoslov. Rekla sam: “Guruđi, tvoja Sahasranama je sad gotova na moj rođendan.” Rekao je: “Kako je to moguće? Biće gotova na moj rođendan.” Onda sam otišla da proverim još jednom. Mnoga su se imena ponavljala dva ili tri puta. Bila je takođe i jedna greška nakon osamsto imena. Nakon što sam to ispravila, nastavila sam dalje da pišem još imena. Dobila sam uputstvo da ih napišem na engleskom. Kad sam završila s engleskim delom, poslali smo je. Mohanđi je dobio Sahasranamu u Daramšali, tačno na svoj rođendan.
Tajiđi, kad si već napisala Aštotari (108 imena) i Sahasranamu (1000 imena), zašto ne bi napisala i Mohanđi Čalisu (40 posvećenih pesama) takođe?
U Aštotari i Sahasranami svaka božanska lila (igra) pretočena je u ime. Ali, u Čalisi su opisane božanske igre. Na primer, Hanumanova dela opisana su u Hanuman Čalisi. Na isti sam način pokušala napisati neke Mohanđijeve božanske igre u njegovoj Čalisi. Moja namera je bila da, kao što se Hanuman Čalisa čita u mnogim domovima, da ako se Mohanđi Čalisa bude čitala u brojnim domovima, ljudi će saznati Mohanđijevu veličinu.
Ispričajte mi, molim Vas, sad o Vašem iskustvu s Mohanđijem.
Ispričaću svoje iskustvo s Mohanđijem u razdoblju od 2012. do 2018:
U maju 2012. Mohanđi je trebalo da dođe u Maduban, u Gurgaonu, u Indiji. Moja sestra Šuba, poznata kao Ama (majka), i ja htele smo da odemo i sretnemo se s njim. Mohanđi je trebalo da stigne u 17 sati. Bila je strašna oluja između 14 i 15 sati, tolika da su vrata počela lupati. Bilo je tako jako kišovito i puno prašine da smo izgubile nadu da ćemo ići u Maduban. Između 15 i 15:30 oluja i kiša su postepeno prestale i razvedrilo se. Izašlo je sunce i onda smo otišle u Maduban uveče i susrele se s Mohanđijem. Iznenadile smo se kako je oluja naglo nastala i prestala. Sumit je bio tamo i rekao da je Mohanđi radio Panč Tatva Jagnu (ceremoniju pet elemenata vatrom) u hramu u Gragonu. Oluja je bila rezultat toga. Opet smo ostale zapanjene saznavši kako Mohanđi ima kontrolu nad pet elemenata. Kasnije te iste godine Mohanđi je došao povodom Dusehre. Zamolila sam ga da mi dopusti da mu uradim Pad Puđu (klanjanje stopalima). Mohanđi je rekao: “Već radiš Pad Puđu svaki dan, zašto bi je sad posebno radila?” Nikad nisam njemu radila Pad Puđu. Samo posvećeno radim svaki dan Pad Puđu Širdi Sai Babi. Njegova slava i veličina su tolike da mi je rekao da već radim Pad Puđu.
Godine 2013. sin me je obavestio da će 10 – 13 ljudi, uključujući i Mohanđija, doći da jedu. Moja sestra je izašla napolje. Nisam kuvala za 10 -15 ljudi. Zabrinula sam se. Moja snaja je bila u kući. Ustala sam rano, okupala se, upalila lampu ispred Babe i molila: “Babađi dolazi u tvoju kuću prvi put. I drugi dolaze takođe. Molim te, daj mi snagu da skuvam ukusnu hranu za Mohanđija i sve ostale.” Tako sam molila. Kasnije smo moja snaja i ja počele kuvati zajedno. Napravile smo 2 – 3 jela i još hrane. Nakon nekog vremena, oko podne, pomogli su nam još neki posvećenici napravivši rotije (indijski hleb) i papad. Tako se jedan deo posla obavio. Kad smo seli za sto, Mohanđi je rekao ostalima: “Od jutros je na nogama i molila je da skuva dobro, da napravi ukusnu hranu, molila se Babi. Pogledajte kako je hrana ukusna. Jeste li svi jeli?” Hranu za 15 ljudi jelo je više od 25 ljudi. Ljudi su dolazili taj dan i jeli. To je, takođe, jedna od Njegovih velikih božanskih igara (lila).
Jednog dana 2014, svi smo išli da se vidimo sa Mohanđijem kad je odlazio. Seo je u auto i svi smo se poklonili i dotakli Njegova stopala. I jedna mi se misao pojavila u umu: “Ko je Mohanđi – da li je on Sai Baba ili Datatreja ili Mohanđi?” Odjednom, otvorio je vrata auta, pogledao me i rekao: “Ja sam Sai Baba, ja sam Datatreja, ja sam Mohanđi.” Rekavši to, zatvorio je vrata.
Mogu ispričati ostala iskustva iz 2015. Jednog dana sedela sam pored stola u trpezariji. Vrata od kuhinje su bila zatvorena. Globus je ušao kroz vrata. U njemu sam videla svet: plavo nebo, bele oblake. Umesto mora i peska ispod, videla sam ptice koje lete, velike i visoke zgrade i ljude. I taj globus se malo udaljio i nestao opet. Istog dana pojavio se mali globus ispred fotografije Božanske majke, tokom puđe moje sestre. Pitala sam Dritimana Bisvasđija taj dan kod kuće o tome. Odgovorio je: “Još ne znaš ko je bio taj svet? To je Mohanđi.”
U junu mesecu Mohanđi nas je poveo do grobnice Punđabi guruđija u Čatarpuru, Delhi. Moja sestra Šuba i čovek iz Engleske su takođe bili tu taj dan. Nas troje smo otišli s Mohanđijem. S obzirom na to da je bio četvrtak, auto smo morali ostaviti dosta daleko, tako da smo trebali pešačiti do guruđijeve grobnice. Pomislila sam da ne mogu tako dugo hodati za Babu. Mislila sam da nisam sposobna hodati tako dugo. Mohanđi je hodao ispred i to brzo. Odjednom je malo usporio korak i počeo je koračati teškim koracima. Odjednom sam se setila TV emisije Mahadev (Šiva). Tamo Šiva nosi svoju ženu Sati Devi na svojim ramenima. Ova scena je bila opipljiva, Mohanđi je isto imao dugu kosu. Videla sam kako Mohanđi hoda teškim koracima napred. Svi smo se okupili kod pulta i rekla sam to Mohanđiju. Rekao je: “Nemaš iluzije, Mahadev nije serija. Nosio sam vas obe na svojim ramenima jer ste se ispravno molile, govoreći ‘Ja ne mogu hodati’, zato sam to učinio.” I opet smo krenuli da koračamo jedan za drugim u redu. Bilo je mnogo ljudi tamo taj dan, i odjednom mi se pred trećim okom pojavio Širdi Sai Baba. Obojica (Širdi Baba i Gospod Šiva) su trčali prema meni smejući se, podižući svoje ruke i dajući mi blagoslov. To se nastavilo neko vreme. Kad smo se počeli penjati, prestalo je. Tada sam to rekla Mohanđiju. Rekao je: “Rekla si jutros da ne vidiš bogove. Osećala si se tužno. Zato sam ti dao njihove daršane. U svakom slučaju, svi gurui su jedno.” Bez ikakve duhovne prakse videla sam oba Boga uz milost Mohanđija i bila sam jako srećna.
Nakon toga uvek bih radila Mohanđijev aarti uveče, ali sam imala naviku da gledam TV seriju u 18h. Stoga bih ponekad radila aarti ranije, ili posle serije, ili u pauzama. Nakon nekoliko dana Mohanđi je došao u kuću i rekao pred svima: “Šta se događa? Dolazim svaki dan i slušam tvoj aarti. Jedan dan se žuriš, jedan dan u 6 sati, drugi dan u 6:15… Zašto radiš aarti na takav način?” On sve zna, ali je to rekao kako bi me oslobodio te navike. Izvinila sam mu se. Prestala sam gledati seriju i počela raditi aarti u isto vreme svaki dan.
Dopustite mi da vam ispričam neka iskustva iz 2016. U aprilu 2016. u noći Čaitra Purnime (punog meseca), nisam mogla spavati. Izmedu 2 i 3 ujutro čula sam svoj glas. Vrištala sam glasno: “Ko si ti? Došao si prerušen. Ti nisi Mohanđi.” Zatim je odjednom moj glas opažen. “Ti si taj originalni element.” Istog meseca slušala sam jednom Kavali (sufističke posvećene pesme) na televiziji. Posvećenost u Kavaliju dovela me je do suza. Odjednom sam primetila da Mohanđi sedi u meditaciji malo udaljen, odeven u belo. Čim sam videla Mohanđija, počela sam ga dozivati i ići prema njemu. Nakon nekoliko koraka moja stopala su se odjednom zaustavila. Pokušala sam napraviti korak, ali nisam mogla podići stopalo. Pitala sam za ova dva iskustva. Upitao me: “Pišeš o mojoj Čaritri (priroda), zar ne? Ja sam osnovni element, sad znaš pa možeš pisati. Niko mi ne može prići u telu, mogu prići samo u svojoj svesti.” Zatim, na dan Guru Purnime videla sam Mahavatar Babađija, Lahiri Mahasju, Juktesvargiriđa i Paramansa Joganandađija kako stoje u blizini lifta. I naš guru Mohanđi je dolazio. Nosio je beli doti sa zlatnim rubom, belu kurtu i rudrakša malu oko vrata. Ušao je unutra. Imala sam venac od ruža u ruci. Pomislila sam, kojem od ova četiri gurua da dam venac? Nakon toga sva četiri gurua su nestala. Kad je Mohanđi došao u kuću kasnije, pitala sam ga, rekao je da je imao predavanje u SAD-u na dan Guru Purnime. Nosio je isti zlatni doti. Videla sam Boga Narađimuđi (razjareni polulav polučovek, avatar Boga Višnu) na hodniku jednog dana te godine. Sedela sam blizu stola za blagovanje. Videvši Narasimhađi bila sam prestravljena i prestrašena. Imao je zlatnu kosu, zlatnu krunu, velike oči, velike zube. Držao je svoje ruke ovako i ušao. Imao je doti koji se spuštao do kolena, prsluk s nekim dizajnom i nakit na obe ruke. Takođe je nosio Mohanđijev prsten u ruci. I otišao je prema Mohanđijevoj sobi. Mohanđi mi se taj dan ukazao kao Narasimha. Na dan Kartik Purnime tog dana, Rađeš je takođe bio u kući. Nas troje smo se zajedno klanjali Šivi. Imamo običaj da zapalimo 364 sveće na Kartik Purnimu. Mohanđi je bio kod kuće taj dan. Kad smo mu to rekli, rekao je: “Ljudi, treba da poštujete. Doći ću odmah čim zapalite lampu.” Rekavši to, otišao je u sobu i zatvorio vrata. Uradili smo puđu i dok smo palili lampu došao je sam od sebe. Nakon što smo zapalili lampu, ponudili smo prasad Bogu i uradili aarti Mohanđiju i Šiviđiju. Zatim su Rađeš i Ama dotakli Mohanđijeva stopala. Kad sam krenula da dodirnem Mohanđijeva stopala, primetila sam puno peska na njima. Bila sam mirna i pitala ga kasnije o tome dok je jeo. Odgovorio je: “Danas je Kartik Purnima, zar ne? Putovao sam. Zato je bilo peska. Zbog toga nosim dugi doti, da niko ne vidi moja stopala.” Istog dana Mohanđi je pitao Amu: “Koga si videla dok si radila abišek (ritualno kupanje) Šiva Lingam?” Odgovorila je da je umesto Šiva Lingam videla Mahavatar Babađija. Rekao je da se oblik Šive uvek menja. Oblik Šive nije ono što mislite.
Ispričaću vam o svojim iskustvima u 2017. U martu 2017. sam pala. Imala sam veliku operaciju zamene zgloba kuka. Kad sam došla kući nakon operacije, Mohanđi je došao da me poseti i nakon što me je video, rekao je mojoj ćerki i sinu: “Velika nesreća je trebalo da se dogoditi. Izvukao sam je smanjenjem udarca na samo jednu nogu.” Istog dana, kad sam saznala da dolazi, pozdravljala sam ga u duhu rano ujutro, stavljajući ruže na hodnik. Zatim, umesto Mohanđija, Datatreja je ušao trčećim korakom. Iza njega bilo je toliko puno svetlosti koja se uzdizala poput dima. Nosio je samo doti i rudrakša malu oko vrata. Bile su tri glave i samo dve ruke. S posudom za vodu u jednoj ruci i brojanicom u drugoj, smejao se i brzo je hodao. Kad sam to rekla Mohanđiju, rekao je: “Da, danas sam vidljiv kao Datatreja. U Kanadi me takođe jedan posvećenik video kao Datatreju.” Taj posvećenik je pružio ruku i zamolio Mohanđija da pređe preko nje. Uskoro su svi posvećenici legli i ispružili svoje dlanove i rekli: “Hodaj po našim dlanovima.” Mohanđi se nije osećao dobro u vezi sa tim i odbio je. Kad su ponovo zatražili, hodao je po njihovim dlanovima. Pitala sam Mohanđija: “Nije li bolelo kad si im hodao po dlanovima?” Rekao je: “Nije došlo do toga jer sam postao lagan.” Tad sam shvatila kako Gospod Ganeša sedi na mišu i kako Gospod Kartika sedi na paunu. Osetila sam da Bog napravi sam sebe lakšim kako bi sedeo na svom nosaču.
U aprilu je Mohanđi ponovo došao da nas vidi. Tada sam u mislima raširila cveće jasmina (u hodniku) kako bi mu poželela dobrodošlicu. Umesto Mohanđija, došla je svetlost kao plamen, postupno se pojačavajući, i došla je do mene. Kad sam pitala o tome, rekao je: “Danas sam postao svetlo.” Jednog dana u 3:30 ujutro odjednom sam začula glasno ispevavanje Hanuman Čalise. Verziju koju je pevao Bal Subramaniam iz južne Indije. Nakon toga sam čula Hanuman Čalisu koju je pevao MS Subalakšmi. Obe Hanuman Čalise su postale glasne. Videla sam kočiju ukrašenu cvećem na putu. I stotine ljudi je hodalo iza kočije. I videla sam Ragavendra Svamija kako sedi u kočiji. Ragavendra Svami je prosvetljeno biće, jogi, doživeo je samadi u mestu koje se zove Mantralaja. To mesto se nalazi na obalama reke Tungabdra u blizini Kurnula, u državi Andra Pradeš, u Indiji. Govorila sam sve te stvari nekome jako glasno: “Tungabdra je reka. To je Ragavendra svami. Ovo je Mantralaja.” Govorila sam sve to nekome. Zatim sam odjednom videla jako velik hodnik, svi ljudi su sedeli preko puta i pevali su u slavu Ragavendra svamija. Kasnila sam. I kad sam došla do njega slučajno sam dotakla malo njegovu odeću. Zatim su svi počeli da vrište. “Ne diraj gurua.” Kad sam htela da odem napred i poklonim mu se, imao je Mohanđijevo lice. Glava mu je bila potpuno obrijana. Ragavendra svami obično se obrijao. Tilak (povoljan znak) bio mu je na čelu. Zatim je seo poput Ragavendre svamija. Zapitala sam se: “Ako je to Mohanđi, zašto mu je glava obrijana?” Dok sam se klanjala njegovim stopalima, malo sam podigla doti da proverim da li su to Mohanđijeva stopala, i mogla sam da vidim Mohanđijeva stopala. Vikala sam glasno: “Mohanđijeva kosa, Mohanđijeva kosa”, i scena se zaustavila. Kad je Mohanđi došao kući i kad sam mu rekla za ovo, rekao je: “Dobro je da vidiš velike jogije.” Ali, nije rekao da je došao kao guru Ragavendra.
Dopustite da vam ispričam još tri iskustva iz 2017. U avgustu 2017. otišla sam u Mohanđijevu sobu. Htela sam da mu poklonim pažnju tako što ću mu dotaći stopala, ali je doktor rekao da se ne saginjem. Sela sam ispred Mohanđija uz njegovu dozvolu. Mohanđi je nešto radio preko mobilnog i htela sam da sednem neko vreme i ustanem. Odjednom je podigao svoje noge sa stolice i ispružio ih prekrštene. Zamolio me je da sednem. Nakon nekog vremena, kad sam ustala, rekao je: “Sad dođi i dodirni stopala.” Nisam mu rekla da želim dotaknuti njegova stopala. Zatim sam otišla do njega i videla ga u mnogim oblicima, kao Šri Ramu, Krišnu, Narasimu, Hanumana, Datatreju i Sai Babu. Izgovarajući njihova imena, dodirivala sam njegova stopala. I kad sam izgovorila ime Datatreja, Mohanđi me je zamolio da stanem: “Vidiš kakva su mi stopala postala kad si izgovorila ime Datatreja.” Kad sam pogledala, njegova dva stopala su bila jedno preko drugoga na krevetu. Gornja noga je bila kraća i mekša, kao u petnaestogodišnjaka ili šesnaestogodišnjaka. Mohanđi je objasnio: “Ti izgovaraš imena svih božanstava s posvećenošću. Zbog toga kad izgovaraš ime Datatraje, moje stopalo postaje ovakvo. Stoplao Datatreje izgleda tako.” Mojoj sreći nije bilo kraja. To nije bila obična stvar. Nekoliko puta sam mu se poklonila dodirujući mu stopalo. Iako nisam ništa rekla, Mohanđi je znao moju želju i dopustio mi da dotaknem njegova stopala. Rekao je: “Kad neko takne moja stopala s posvećenošću, osećam se dobro. U suprotnom se osećam tužno.”
Dopustite da Vam ispričam još jedno iskustvo iz 2017. Jedne noći u 3 ujutro videla sam ikonu Gospoda Hanumana (Hinduistički Bog i veliki posvećenik Gospoda Rame). Ikona je bila toliko velika da ako vidite njegova stopala, ne možete videti njegovo lice, a ako vidite lice, ne vide se stopala. Ispred ikone se nalazio kanđi (skrob od vrućeg pirinča) u jako velikoj posudi. Posuda je bila vrela. So se nalazila u velikoj posudi. Videvši Hanumanđija, rekla sam mu: “Zar i ti piješ kanđi kao Mohanđi? Doći ću s pirinčem.” Govoreći to, nosila sam beli pirinač u velikom loncu. Tad se Mohanđi pojavio tamo. Zašto sam rekla Mohanđi, iako je njegovo lice bilo lice Hanumana? A telo kao Mohanđijevo. Bio je odeven u doti ružičaste boje. I nosio je doti na vrhu. Boja je bila mešavina crvene i bele. Stajao je tamo i ja sam držala so, pirinač i varjaču za njega, da pojede. Mohanđi je ispružio svoju ruku i rekao: “Drži to četiri koraka ispred.” Prepoznala sam prsten na njegovoj ruci. Tad je Hanumanđi stajao tamo baš kao Mohanđi. I Mohanđi je posato Hanuman. Rekao je: “Drži to četiri koraka ispred.” Nisam razumela šta da držim tamo. Da li varjaču? Prizor se kasnije završio. Zatim sam u oktobru videla veliku crnu stenu. Bila je okružena cvetnim ukrasima. Unutra su bila utisnuta u kamen dva stopala, veća od jednog metra. Kad je Mohanđi došao, zamolila sam ga za objašnjenje. Rekao je da su to stopala Tradicije. Smatrala sam se blagoslovljenom što sam mogla videti stopala Tradicije. I izražavala sam zahvalnost na tome svakodnevno.
Dopustite da vam ispričam nešto o iskustvima iz 2018. U februaru je Mohanđi došao kući. Sedeo je uveče i nešto jeo. Ja sam sedela blizu stola ispred njega i odjednom je nestalo struje. Samo sam gledala u njega u tom momentu. Videla sam kako njegovo čelo u potpunosti sjaji zlatnom svetlošću. Video se sjaj zlatne boje. Zatim se struja vratila, i on je krenuo da doručkuje. Bila sam mirna i onda me je Mohanđi pitao: “Tajiđi, šta si videla?” Odgovorila sam: “Videla sam zlatnu boju na tvom čelu.” “Da, ja sam u zlatnoj boji kad sam u suptilnom obliku.” Kad je Mohanđi stigao 24. jula, sedeo je ujutro i jeo dosu za doručak. Pre nego što je pojeo dosu, molio se kao i obično nudeći hranu svim bogovima i boginjama. Sedela sam ispred njega i Rađeš je bio tu takođe. Mohanđi se pomolio, dao komad dose Rađešu i rekao: “Daj ovo Tajiđi.” Zatim me je Mohanđi zamolio da pojedem. Dok sam jela, primetila sam da je dosa slatka. Pitao me je: “Kakva je dosa, Tajiđi?” “Slatka je, Mohanđi.” “Da, ja pravim nektar od hrane pre nego što nahranim božanstva.”
Nikad nisam videla Ramu u svom životu. Niti Šivu, niti Krišnu. Čak ni Sai Babu. Ali me je Mohanđi blagoslovio prikazavši mi se u obliku svih ovih božanstava. Želim iskazati svoju duboku zahvalnost na tome i pokloniti mu se milijardu puta. Želim iskazati svoju duboku zahvalnost za daršan (poklone) koje mi je dao za ovaj rođendan.
Mohanđi, klanjam Ti se milijardu puta.
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Svoja iskustva sa Mohanđijem možete poslati na iskustva@mohanji.org
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
