Negujte promenu – drugi deo
Nemojte sedeti kod kuće i misliti da vas niko ne voli. Izađite i volite svet, volite ljude, volite bića sveta, decu Zemlje. Dobićete ljubavi u izobilju.
P: Mohanđi, emotivno sam iscrpljen i zaglavljen. Želim da se izvučem iz toga, ali ne znam kako. Molim Vas, uputite me.
M: Budi koristan društvu. Izađi, pomozi nemoćnima. Kad god osećate da ste zaglavili, izađite i vidite svet. Postoji toliko puno stvari koje možete učiniti na ovom svetu. Ono što možete je da delite ono što imate u izobilju. Imate vremena u izobilju, delite vreme; ako imate bogatstvo u izobilju, delite bogatstvo; ako imate ljubavi u izobilju, delite ljubav. Nemojte sedeti kod kuće i misliti da vas niko ne voli. Izađite i volite svet, volite ljude, volite bića sveta, decu Zemlje. Dobićete ljubavi u izobilju. Kad god osećate da stagnirate, kad god se osećate ranjivo, izađite i uradite nešto u životu. To će u potpunosti promeniti vašu celu perspektivu. Ceo vaš život će procvetati.
P: Koja je razlika između niskog samopoštovanja i beznačajnosti?
M: Oba su povezana sa očekivanjima. Druga važna stvar je prihvatanje, na pravi način. Prihvatite sebe više. Recimo, vi imate oscilacije u životu; jedan dan ste veoma srećni i vrlo produktivni, drugi dan sumorni i neproduktivni. Ako se dogodi ovaj talas života, to samo znači da živite. Tu nema ništa više toga. Ne pokušavajte da analizirate zašto se to dešava. Dešava se, dešava se. Stoga, kada imate dobru energiju, kada imate veliki zamah, dajte sve od sebe. Idite do kraja, dajte sve od sebe. Kada imate vrlo malo zamaha, osećate se bez energije, usporite, smirite se, prepustite se. Bavite se sobom. Pogledajte unutra. Ne radite ništa. Ako stvarno posmatrate sebe kao ovaj vibrirajući organizam koji ima svoj značaj, bićete zadovoljni svojim životom. Kad god se nečemu opiremo, nastaje dosta očekivanja i odgovarajuća razočaranja, imaćemo nisko samopoštovanje. Beznačajnost je efekat koji on stvara.
U životu nema beznačajnosti. Svako ima značaj. Čak i mravi, insekti i bića koja vidite oko svoje kuće, svi imaju značaj. Svi rade svoj posao. Ne brinite o njihovoj veličini. Bez obzira na njihovu veličinu, oni imaju relevantno postojanje. Čak je i mrav važan za svoju porodicu, baš kao što vidimo da svi na ovom svetu negde imaju neki značaj. To ne mora nužno biti svuda. Otuda imamo svoj značaj. Taj značaj se zasniva na tome koliko dajete ovom svetu i ovo možete sami odlučiti. Nedostatak samopoštovanja se lako može rešiti prihvatanjem sebe.
“U redu, takav sam – s obzirom na dat kapacitet, ovu inkarnaciju, ovaj put i prostor, ja izvršavam/činim.” To je sve što možete da učinite i to je sve što trebate da uradite.
P: Neki, veliki sidi (siddha), poput Atmanande, Lahiri Mahasaje spalili su svoje sveto telo u svetoj vatri kremacije. Kako da se povežemo sa učiteljima koji nisu napustili svoje moćno vibrirajuće jivasamadhia stanje?
M: To se zasniva na svrsi. Svi ovi veliki majstori imaju potpunu jasnoću svog postojanja i dolaze (u ovaj svet) na osnovu onoga što je potrebno. Nakon nekog vremena, kada su prevazišli um, kad se um rastopi u stanje samadija, celokupno njihovo postojanje povezano je sa svrhom, darmom – ne karmom. Karma je gotova. Kada se to dogodi, uradiće samo ono što je neophodno. Nisu za čulna zadovoljstva, emocionalne užitke ili užitke uma, intelekta i ega. To ih više ne veže. Njihova celokupna svrha postojanja je ono zbog čega su ovde poslati ili ono što bi trebalo da urade. Njihov nivo funkcionisanja biće odjek darme, što znači, delujuća Sanatana Darma, večna osnovna pravila delovanja. Na taj način, ako moraju da napuste svoje telo radi veće populacije ili budućih generacija, to će i učiniti.
Kao što Atmananda kaže, „Hodaću ovom Zemljom, kao da nikad nisam hodao.“ To znači da će osnažiti ljude, on će raditi stvari, kao da je u to vreme bio živ. U budućnosti ne bi trebalo da bude podsećanja na Atmanandu, sve bi trebalo da bude spaljeno. Ali, Atmananda je ipak dokazao da nije otišao. Ovo je nivo sa kog deluje. On govori ljudima: “Telo me ne veže.” Čak i dok postojim, mogu biti svuda. Sada kada napuštam telo, telo nije toliko značajno, jer tačka delovanja poput sidija koji napušta telo, što izgleda poput 100 000 prana pratišta (prathishtas), što znači da će iz toga neprekidno teći energija. Primeri su Širdi Sai Baba, Satja Sai Baba – samadi velikih majstora sada su centri moći. Međutim, ne treba svako to da radi, i svaka osoba bi trebalo da radi ono što ona treba. Ime i slava nisu važni.
Nivo funkcionisanja zasnovan je na svrsi. Kada se svrha ostvari, oni se rastvaraju. Baš kao ptica ili životinja, njihovo postojanje je završeno i nije ih briga. Kad je vreme za odlazak, oni odu. Nema emotivnog vezivanja. Pravi majstor će se samo pridržavati pravila tradicije. Oni će reći: „Ovo je ono što bi trebalo da uradim, učiniću to i otići.“ Oni ni od koga ne očekuju ništa. Ničiji aplauz ili kritika ne može ih preusmeriti na nešto sebično, nikad. To nije moguće. Ostaće pri svom putu, i ako ih ljudi ne razumeju, ljudi će ih napustiti. Majstori ne napuštaju svoj put. Put je vrlo jasan. A put oslobađanja je put vatre. To nije lako razumeti. Izgoreće vam stopala, ako niste podobni. Tako i sama staza ljude odvraća (smeh). Za osobu koja je u potpunosti zauzeta svešću i koja deluje samo kroz darmu, to zaista nije važno. Ali ako je potrebno, definitivno će zadržati svoje telo na nekom mestu ili će reći: „Spalite to“. Vasudevan svami je želeo da se njegovo telo kremira. To smo i uradili, a ja sam lično potopio pepeo u Gangi. To je prema želji učitelja. Niko o tome ne može ništa da kaže.
P: Prana pratišta (Prana pratishtha) na Vigrahasb dešava se od doba Maharišija i Sidija, ali Pranapratišta u zabeleženoj verziji, onako kako se oseća u meditaciji Moć Čistote zaista je neverovatna savremena pojava. Možete li to detaljnije objasniti?
M: Prana pratišta indukuje energiju na poseban način, koristeći metodu, u idol. To se takođe mora održavati. U indijskoj tradiciji, mi imamo tradiciju Sanatane. Veliki majstori su prepoznali Vrhovnu Svest kao sveobuhvatnu i iz nje su izveli 330 miliona varijanti. Zašto baš taj broj? To predstavlja 33%. Dakle, 330 miliona božanstava – božanstvo znači potencijalni bogovi, koji mogu imati oblik, koji ima forma/dijagram – yantra, koji ima frekvenciju – mantra i koji ima trajanje i svrhu, u stvari jasnu svrhu; svako od njih ima ukus i ideal iza sebe. A obrazac se stvara na osnovu ideala, dijagram se stvara prema zahtevu intenziteta, frekvencija se stvara po efikasnosti. Sve su to uradili veliki majstori. Kako obožavate ovih 330 miliona božanstava? Majstori su rekli, obožavajte 33% vas, što je element duše. Kada obožavate element duše, kada se povežete sa svojim elementom duše, tada nećete videti razlike. Ne možete da vidite ljude; ne možete da vidite ptice ili životinje. Vi samo vidite dušu u sebi i dušu u svima. To je „Namaste“ „Ja nisam ja. Postojanje u meni klanja se postojanju u vama“. Dakle, ja ili moj faktor ili ja faktor se rastvara. Vidimo samo faktor postojanja. Ono što nas održava je element duše i mi unosimo u idol taj element duše koristeći određeni sistem. Sve što je za idol znači i za ideal. Tako je stvoren idol. Ima veličinu koja može zadržati energiju, ima svoje metode obožavanja za održavanje i takođe ima svoje bhaavs ili arome koje se održavaju.
Moć čistote je u osnovi meditacija da se otkači – otkačiti se od prošlosti, gde ste u stanju da blagoslovite. To znači da se vaš nivo čistote svakim trenutkom povećava, jer kada se odvojite od prošlosti, vi ste u sadašnjosti. Kada nemate nikakve veze sa prošlošću, ljudima, situacijama, vremenom i emocijama, vi ste čisti. Čistota iznutra će vas stabilizovati i ta stabilnost će vas učiniti blistavim. Zašto se snaga čistote širi? Jer to stvara izuzetnu razliku u životima ljudi i oni to osećaju. Osetio sam da je neprocenjiva. Zbog toga je besplatno, kako bi je svi mogli doživeti. I ne tvrdim da je moja. Došla je meni. Ne prisvajam je ni u kom obliku, bilo da kažem da je moja ili da sam je stvorio. Dogodila se preko mene i došla je na svet, jednostavno je tako. Kako se efekti dešavaju? Rekao bih da ne analizirate. Analiza automatski oduzima miris. Lep cvet lepo miriše, ali neće biti tako lep ako počnete da gledate odakle miris dolazi, cvet će biti uništen. Tako da mislim da je bolje ne analizirati. Doživite je, uživajte i oslobađajte se. To je najbolje.
P: Šta jednu planinu, poput Kajlaša ili Arunačala, čini važnijom od ostalih običnih planina za tragače i kako su povezani sa Šivom? Da li je Šiva fizički živeo na ovim lokacijama? I da li je Ma Parvati fizički meditirala u Gurikundu?
M: Da li su fizički živeli tamo ili ne, bilo da je efekat tamo ili ne, to je na pojedincima da iskuse. Ako kažem nešto, postaće koncept, ali pogledajmo zašto su neka mesta toliko važna. To je zbog tamošnje energetske konglomeracije. Mesta imaju svoju frekvenciju i energiju ili snagu. Svaki deo zemlje ima svoj vibracioni nivo. Sve je drugačije, baš kao i ljudi. Svako od nas ima svoj nivo vibracije. Kad postojimo sve više u sebi, um, intelekt, ego se okreću prema unutra i potpuno smo usklađeni, postajemo moćni. Tada počinjemo da iskazujemo sve više i više svetlosti. Slično tome, imamo i sva ova mesta koja imaju svoju frekvenciju i sabranu energiju, zasićenu energiju, koja privlači ljude tamo. Pa šta je Šiva? Šiva je stanje, stanje potpune odvojenosti. Ovde odvojenost podrazumeva onog ko je potpuno zaokupljen sobom i potpuno je u stanju ispunjenosti ili mira. Mir/spokoj je povezan sa ispunjenjem. On, takođe, predstavlja ljudsku težnju, najveći potencijal. Tako da to mesto može privući takvu energiju. Da li Šiva kao oblik živi tamo, to nije bitno. Ali stanje Šive se tamo doživljava. Stanje mira. Kajlaš efekat. To se tamo doživljava. Tako da, to verovatno privlači ljude.
Što se tiče Arunačale, nisam siguran da li sam pričao o mom iskustvu ranije, ali sam pisao o tome u časopisu Jogi Ram Suratkumara koji je nedavno objavljen. Imao sam to iskustvo gde sam ulazio u planinu Arunčala i jedan Svami sa golim grudima, koji je nosio samo doti, rekao je: “Uđi i nastavi da hodaš”. Ušao sam u pećinu i postajalo je sve tamnije i tamnije. Rekao je da nastavim da hodam. Bio je iza mene i nagovarao me da hodam. Nisam mogao da vidim, ali ušao sam i prošao sam skroz unutra, a zatim je polako počelo da se osvetljava. Hodao sam dalje, a on me je zamolio da nastavim da se krećem i stigao sam do mesta gde je bio otvoren prostor, veliki prostor, poput malog umivaonika, malo zakrivljen u sredini, puno platformi poput stolica, iako ne stolica, bilo je poput formacija u steni, gde su ljudi meditirali i svi su blistali u zlatnoj boji. Tada sam shvatio da ta boja nije od njih, već boja prostora. Prostor je zlatan i kada zlatno svetlo padne na sve, svi izgledaju zlatno. Takođe sam mogao da osećam da su svi poput kristala, prozirni, velike brade i vrlo vitki. Svi su izgledali vrlo slično i meditirali su. U početku sam mislio da je zlatno doba, pre simbolika zlatnog doba. Kasnije sam shvatio da je to Sidaloka (Siddhaloka). Zatim je rekao: “Idemo.” I izašao sam sa njim. To je bilo iskustvo! Kasnije kada sam o tome pričao Devi Ami, ona je rekla da je to zapravo Sidaloka; ono što vidite napolju je samo školjka. Zapravo, parikrama obilazi Sidaloku i mogao sam takođe videti da je koren idola Arunačala Šive unutar ovog portala. Tamo je ogroman svet. Mogao sam da doživim ovo stanje. Taj efekat je dugo ostao. Čak i sada ostaje, kad pričam o tome, osećam to. Dakle, ove stvari postoje. Razni nivoi majstora deluju iz raznih nivoa. To su sve bezvremenski prostori, prostori u kojima ne možete da merite vreme i prostor. Ovo su mesta stvorena za određeni efekat. Sledećeg dana naši ljudi su želeli da posete hram Arunačala Šiva. Ja nisam mogao da idem, jer sam bio uronjen u tu viziju. Kada sam kasnije stigao u Bangalor, neka osoba se javila rekavši da Svami želi da se vidimo, pa smo se našli. Svami je rekao, hteo sam da ti kažem da te Arunačala Šiva čeka, nisi mogao da ideš, ali moraš otići. Odmah sam se sutradan vratio da pokupim daršan od Arunačala Šive. A u to vreme je sve bilo dobro organizovano. Kada sam otišao tamo, jedan od sveštenika je došao da me primi i ušli smo unutra, imali smo daršan i vratili se. Sve je međusobno povezano.
Ovo je malo odstupanje od teme, ali ono što govorim je da svako mesto ima svoju frekvenciju. Svako mesto ima svoju relevantnost. A na osnovu vaše frekvencije, vaše veze, privući ćete to mesto. Inače ćete osećati kao da ne treba da idete tamo. Ono što vas privlači ka nekom mestu je kompatibilnost frekvencije i to je tu za sve nas. I kao što rekoh ranije, niko nije viši, niko nije niži. Ne možete da poredite. Sve je to individualno. Znači, ako vas privlači osoba, ličnost, vreme ili prostor ili mesto ili čak brdo ili planina, shvatite da postoji kompatibilnost frekvencije. To je razlog za sve ovo. Ali definitivno u ovom svetu postoje brojne frekvencije koje deluju. One imaju svoje prostore koji su poput izraza tih frekvencija, konglomeracije i to vas privlači. A neki od naših ljudi su u 2016. godini otišli i fizički dotakli Kajlaš. To je veoma, veoma teško, veoma retko, veoma teško, vrlo opasno, ali uspeli su. Koliko je života potrebno da biste stigli tamo? Pa šta je to omogućilo?
Samo jedna stvar – podobnost; podobnost kroz određeni vremenski period. Naravno da čistota namere ima veliku vrednost, ali još važnije je da ste to zaslužili. Došlo je vreme kada je sve selo na svoje mesto. Vreme je bilo za to. Ne možete sve definisati. Ne postoje stroga pravila za njihovo kreiranje. Otuda svako mesto ima svoju vrednost i rekao bih da gde god da odete osetite mesto, doživite mesto, nemojte se samo slikati sa njim u pozadini. To treba osetiti. Svako mesto treba osetiti. Svaku osobu treba osetiti. Kada se povežete srcem, šta god to bilo, bilo da je osoba ili mesto, ono ostaje. Uvek ostane. Kad god se povežete sa bilo čim svojim umom, to se može promeniti, jer naš um ne može dugo da podržava nešto. Kad god se povežete sa nečim ili nekim sa vašim umom shvatite da je to privremeno. Kad god se sa ne;im povežete srcem, šta god da se desi na svetu, to će ostati, zauvek; kad nešto znamo u potpunosti napamet što se na engleskom kaže by heart (bukvalni prevod-srcem) rekao bih znači povezati se sa svešću i tada će to ostati zauvek.
P: Da li je moguće da imam nameru da nosim duše i drage osobe sa sobom na hodočašće na Kajlaš?
M: Automatski se tako događa. Zbog hodočašća takvog intenziteta gde putujete, ne putujete sami. Vi uzimate čitavu lozu, pretke. Svi ti ljudi koji su želeli da idu, a nisu mogli ili ljudi koji su povezani sa vama kroz odnose, sve ih nosite. Ranije smo to radili, a i sada to radimo i u našoj Kajlaš jatri – pitamo vas da li želite da sponzorišete nekoga u slučaju da ne možete da odete. Često ljudi, ako ne mogu ići, sponzorišu nekoga u ime sebe i svoje porodice. To je uobičajena praksa u Indiji. Ranije je to bio Kaši ili Varanasi. Do Kašija se sad vrlo lako dolazi, postoje letovi. Ranije je tamo bilo veoma teško doći. Pa kad neko nije mogao otići, angažovao bi nekoga ili pomogao nekome drugom da ode. Skoro kao da posećuju to mesto. To još uvek radimo – obrazac to predviđa; „Da li biste želeli nekoga da sponzorišete?“ Uobičajeno je. Nije da neko mora da sponzoriše, ali onda pružamo opciju. Ako ne možete da idete, pomažete nekome drugom koji je siromašan, da ide i onda će taj efekat doći i na vas. Oni će nositi sve.
Kad idete na neko mesto moći, kad god se klanjate, to je uvek za vas i vaše pretke. Linija dobija korist. Isto tako, činite dobro delo, recimo, pomažete nemoćnima, hranite ptice, životinje, ribe i druga bića u prirodi, svima je od koristi, svim ljudima u familiji koristi. To će takođe osloboditi karmičku težinu sa vašeg ramena. Karmička težina roda je smanjena. Ovo je praktičan primer – mnogi su mi rekli kada su počeli da hrane bića poput ptica i životinja, stvari su se razbistrile, blokade su se uklonile. Možda zvuči vrlo jednostavno, ali ima svoj efekat.
P: Ako je čovekov mozak oštećen i osoba nije svesna normalnog sebe, kakvo je stanje duše i uma?
M: Veza sa odnosima je deo srodstva duše, gde grupa duša odlučuje da postoji zajedno u isto vreme, na istom mestu, u određenim odnosima, kako bi doživela određene ukuse. Dakle, osoba koja nije dostupna društvu, kao punopravna osoba, na neki način održava vezu u odnosu, nastavlja se i osoba ima vremena do sledećeg rođenja; oni čuvaju telo, oni održavaju postojanje i održavaju odnos; pa veza ostaje. Takođe, iskustvo ljubavi ili brige ili iskustvo bilo koje vrste koju žele da se dogode ili se dogode, čak i bez uma koji postoji, jer telo postoji. Ponekad, nikad ne znate, i oni mogu biti svesni i nauka je dokazala da su osobe kojima je mozak očigledno mrtav ili one koje su bile u komi, su na određeni način razumele sve što se oko njih događa. To je moguće. Dakle, svako ko živi sa svešću, povezanošću, ljubavlju, to se konačno svodi na iskustva koja ste želeli da imate u životu. Na kojem nivou, koliko ili koliko dugo ne možemo reći, to zavisi od karmičkih granica.
P: Zašto nije odgovoreno na sve iskrene molitve?
M: To je opet karmička dozvola. Iskrene molitve su odgovorene znači da su mnoge želje … (smeh). Znate, dobijate samo ono što zaslužujete. Ono što vam je dato je ono što zaslužujete. Ima puno želja i ne mogu se sve ispuniti. Naravno, ako je želja dovoljno jaka, ispuniće se, možda ne u ovom životu. To bi moglo preći na drugi život. Sve što se događa u ovom životu je unutar granica karme i ima karmičku dozvolu, i zato se dešava.
Sve se događa u svoje vreme, kojeg se moramo setiti. Dakle, to se možda neće dogoditi odmah, jer čitavog plana nije bilo, čitav dnevni red nije bio tamo. Kada se dogodila prvobitna želja, desila se želja koja je stvorila ovaj život, toga nije bilo tamo. Nove će biti sakupljene; sve se čuvaju kao želje koje do daljnjeg čekaju da se ispune. U nekom drugom vremenu i drugom prostoru, desiće se i u to vreme ćete možda reći da ne želite to. Ali to ćete imati.
P: Kad me bilo koji član porodice Mohanđi pita nešto kao, da li idem na hodočašće u Peru ili Kajlaš, ja to odmah uzimam kao znak od Vas, izuzetno se trudim, čak i izvan svojih mogućnosti da to učinim. Da li sam naivan? Kako mogu znati kada zaista dobijam znak od Vas?
M: Kada ti bilo ko dođe, naravno da postoji povezanost, ako te neko pita da nešto daš, postoji veza. Bilo da je iz porodice Mohanđi ili iz globalne porodice ili bilo ko, to morate sagledati objektivno. Šta vam je dostupno? Šta je za vas moguće? Vi treba da isporučujete samo po tome, a ne po onome što drugi očekuju da uradite. Mnogi ljudi imaju mnogo očekivanja od vas. Ali ono što vi možete dati je prema vašem vremenu, prostoru i kapacitetu. Ovo bi trebalo biti vrlo jasno. I trebalo bi da budete u stanju da jasno kažete: „Gledaj, čuo sam te i učiniću ono što mogu. Ne mogu da garantujem ispunjenje svih očekivanja“. Ako se to razjasni, vi ste slobodni, a druga osoba je oslobođena. Uvek se potrudim da to kažem, ne obećavam. Pokušavam da dam više nego što oni misle, ali ne obećavam. Kada obećam, to postaje obaveza. Sa tim je povezana i emocija. Ali, slušam, razumem, predajem prema onome što je moguće, prema onome što je karmički dozvoljeno ili bez kršenja karmičke strukture. Tako radimo. Tako bi trebalo da deluju ljudi oslobađajućeg puta. Mi ne manipulišemo. Ne treba obećavati ono što ne možemo da damo. Treba da damo samo ono što možemo ili u okviru svog kapaciteta i kapaciteta onoga ko prima, tako da sve ima svoj sinhronicitet i harmoniju. Vrlo je važno.
P: Mogu li da zamolim Mohanđija, saosećajno, iskreno, nesebično ljudsko biće da eksplicitnije i detaljnije govori o Mohanđiju, savremenom Avataru?
M: Mislim da je ovo previše laskavo… (smeh). Radije bih rekao da sam ja ti. Posmatraš me takvog kakav si ti. Šta god da sam u stvari nema vrednost. Svaka osoba me gleda i vidi onakvim kakva je ona sama. To je jedina relevantnost u ovom životnom vremenu. Jer, mogu biti bilo šta i mogu reći da sam nešto. To nema nikakve vrednosti, jer je moja vrednost u vašem životu vaša jedina stvarnost vezana za mene. Mislim, možemo razgovarati o mnogim stvarima. Sve ove stvari su takve kako ih vi vidite. Možete me gledati kako ste rekli. Neki me gledaju kao ludu osobu, ekscentričnu, kao osobu sa kojom se ne treba baviti, negativca … tako da su i te misli tamo. Svet je raznolik. Zašto onda govoriti o tome ko smo? Ono što je bila naša prošlost, što je naša linija, nema vrednost. Osećam da je moja neto vrednost koliko dajem Zemlji. O tome se radi i to se, takođe, zasniva na mojim efektivnim godinama kada radim nešto dajući zemlji. Sutra ne znam šta ću moći raditi, kako ću raditi. Ne znam. Nemam plan. Nikada ne vezujem ljude. Volim da vas vidim slobodne. To je moja želja i način na koji radim. Želim da vas vidim potpuno slobodne, pune energije, potpuno moćne sa mogućnošću da mnogo doprinesete svetu. To je moja želja i to pokušavam osnažiti.
Dakle, pokušavam da radim šta mogu, a ne znam koliko sam efikasan. Možda će neki reći da sam bio efikasan, neki će možda reći da nisam. Neki mogu reći da sam bio dobar, neki mogu reći da nisam. Takav je svet. Ljudi vas gledaju vlastitim očima i oni mogu delimično razumeti ili čak teško razumeju. Vrlo retko, oni potpuno razumeju, ali to je život. Samo bih hteo da kažem jedno: „Ne gledaj u mene kroz uši“. Oči su ti date da me gledaš. Kada kažem nemojte me gledati kroz uši, mislim kroz reči i mišljenja drugih o meni. To može biti vrlo pogrešno. Ljudi mogu dati bilo kakvo mišljenje o bilo kome, ali to je njihovo vlastito mišljenje. Ne samo ja, shvatite da to ne bi trebalo da koristite za gledanje u svet. Ako na svet gledate kroz uši, ne vidite. To je velika greška koju ćete počiniti. Inače je svet u redu. Ako ste puni energije, ako ste veoma svetli, ceo svet je sjajan. Dakle, ja nisam velika stvar u ovom svetu, radim svoj posao i posle moje smrti će neko drugi obavljati ovaj posao, pre mene mnogi su radili ovaj posao. Svi imamo svoj značaj u različitim stepenima i volim da ostanem u tom razumevanju. Ako sam vaš život dotakao pozitivno, zahvalan sam postojanju, tradiciji.
Nikada u prošlosti nisam pravio nikakve planove. Nastaviću da sijam svetlo, koliko god mogu. Bez obzira na oblake, pokušavam da dam svetlost, ali ljudi me prihvataju ili odbacuju takvog kakvi su oni, a ne kakav sam ja. Ne kažem ništa o tome. Stvarno cenim i mislim da je pomalo laskavo, ali poštujem to i klanjam se toj misli i tim rečima. Volim pozitivne diskusije, te nastavimo pozitivno. I još jedna stvar, ako me zaista volite, voleo bih da svetlite jarko svetlo za ovaj svet. Ako ste zaista povezani sa mnom, ako osećate Mohanđija, izrazite to svetu. Dajte svetu tu svetlost i neka svet bude sjajniji i svetliji. Ne možemo učiniti puno više. Samo se možemo dati svetu. Ranije 2003. godine, kada je osnovana ACT fondacija, neko mi je postavio pitanje, šta je vaš ulog u ovu fondaciju? To je pre nego što je Mohanđi Fondacija osnovana. Odgovorio sam da je Mohanđi ulog u ACT fondaciju, ja sam. Tako da ste najbolje ulaganje u ovaj svet vi sami. Toga bi se uvek trebalo setiti. Bilo koji novac, bogatstvo ili neki drugi predmet koji vam je došao u određeno vreme, mogao bi da vas napusti. Ali, ako investirate sebe u ovaj svet, to će ostati zauvek. Mislim da je to najbolja moguća investicija i želim vam uspeh. Želim vam veliki uspeh. Sijajte sjajno, sjajnije od Sunca, sjajnije od milion sunaca i tada je život vredan toga. Imate pravo na to, imate snage da to učinite. Onda imamo nešto da uradimo zajedno.
Želimo vam uspeh. Hvala vam!
Mohanđi govori – Zoom satsang. 09.06.2019.
Prevela: Biljana Kiprovski
Lektorisala: Dalila Lakomica
aU Jivasamadiju, nakon smrti, energija će ostati u i oko tela kao da je telo još uvek živo i telo neće propadati vremenom (ili izuzetno sporo). Ovo je stanje u kojem Sidi ulaze u samadi stanje po svojoj volji, nakon završetka svoje misije na zemlji, a njihov um potpuno je rastvoren u Božanskom.
b Prāṅa pratiṣṭha odnosi se na obred ili ceremoniju kojom se murti/vigraha/pratima (otelotvorenje božanstva kao idol, slika, bilo koji objekat) posvećuje u hinduističkom hramu.
