Uzroci i posledice – Satsang sa Atmanandom

Atmananda je nekoliko meseci hodao sam bez pratnje. Ovakve situacije u kojima je išao sam desile su se samo nekoliko puta za njegovih 49 godina u telu poznatom kao Atmananda. Dole navedeni događaj se desio tokom njegovog perioda parivrajaka (lutajućeg monaštva) ubrzo nakon što je napustio svoj Gurukul (prebivalište Majstora). Atmananda je sedeo u meditaciji na gati (*ghat = stepenice na obali reke) u Benarasu (Varanasi) nakon kupanja. Bilo je rano. Neki ljudi su doneli mrtvo telo za kremaciju na gati. Neki rođaci su plakali dok je mrtvo telo kupano pre kremacije. Neki ljudi su izgledali rasterećno. Do sedam sati ujutru, oko šest mrtvih tela je pripremljeno za kremaciju kod gate. Atmananda je bio u dubokoj meditaciji i nije bio svestan ničeg oko sebe. Oko osam sati ujutru, otvorio je oči i ugledao grupu muškaraca i žena kako stoje oko njega da bi dobili njegov blagoslov.

Obično mu nije prijala ničija pažnja. Pošto je tada bio u svojim ranim dvadesetima, još uvek nije bio spreman da se nosi sa teretom i odgovornošću jednog Gurua. Pokušao je da pobegne od ove gužve. Ali su oni počeli da padaju pred njegova stopala i tako zatvorili sve pravce kojima bi se moglo umaći. Tako da je seo i počeo da ih blagosilja. Posebno su pazili da ne dodirnu Atmanandu zbog verovanja da su prljavi nakon kremacije. Po Hindu sistemu, rođaci umrlog obično stoje podalje od svetog prostora, Božijih prostorija i ljudi kao što su Gurui nekih 14 dana nakon smrti rođaka. Ubrzo nakon rituala prostiranja, jedan stariji ćelavi čovek je zatražio od Atmanande da raščisti sumnje nekih ljudi koji su se tu okupili. Atmananda, koji je praktikovao nivoe tišine sa svojim Guruom još dok je lutao, nerado je pristao. Ono što je usledilo jeste komunikacija koja se desila između Atmanande i grupe u žalosti koja se tu okupila.

P: Smrt je neizbežna. Svi znamo da će sve što se rodi umreti. Zašto onda toliko patimo?

Atmananda – Zbog posesivnosti i vezanosti raznim odnosima i bliskostima. Postajemo naviknuti na prisusutvo tela oko nas, počinjemo da ih posedujemo i da razvijamo emocije oko tih tela. Vi ste tužni zbog svoje vezanosti i posesivnosti.

Nagrade života su plodovi vašeg vlastitog stava, izražaja i dela. Vaš um je vaš sopstveni neprijatelj i prijatelj. Šta god da doživljavate to je vaša vlastita kreacija stvorena iz vašeg sopstvenog karaktera. Svako iskustvo ima svoje nevidljive korene koji se pružaju u prošlost.

P: Moj ujak (kog smo upravo kremirali) je puno patio pre smrti. U suštini, svima nam je laknulo što je on sada oslobođen od patnje. Koja vrsta dela ili karme uzrokuje ovu vrstu patnje?

Atmananda – Dela prljave prirode uzrokuju tu vrstu patnje. To bi moglo biti iz ovog ili drugih života. Kada neko ide protiv druge osobe, ispoljava mržnju, ljutnju, ljubomoru i tako dalje, on sakuplja tešku karmu. Ako je u kolekciji sakupljena takva karma, patnja je neizbežna. Šta god da radimo protiv nekoga vraća nam se pre ili kasnije – u ovom ili nekom narednom životu. Nije moguće izbeći ili umanjiti karmu. Ono što radite u životu, dobro ili loše, pogađa ne samo vas, već ostavlja nasleđeni uticaj na sve ljude rođene u vašoj liniji predaka. Svaka osoba u svakoj liniji mora ovo da zna i da bude odgovorna.

P: U čemu je rešenje?

Atmananda – Dobra dela. Zasluge koje zaradimo dobrim mislima, rečima i delima. Vodite svestan i zadovoljan život. Nemojte biti pohlepni nad tuđom imovinom koju im je njihova karma dostavila na osnovu njihovih karmičkih zasluga. Budite svesni da su vam vaša dela donela životna iskustva. Ništa se ne može promeniti. Budućnost se može promeniti ako vodite svestan život danas.

Zastao je, neko vreme razmišljao i nastavio.

„Savetujem da izbegavate situaciju, mesto ili osobu koja uzmemirava vaš um ili vašu mentalnu stabilnost. Izbegavajte da budete pod uticajem drugih umova. Ako ne možete u potpunosti da izbegnete, barem sve to ignorišite i ne uzimajte posledice njihovog prisustva. Umesto toga, fokusirajte se na unutra i mantrajte ime svog izabranog Boga ili gurua. Držite se podalje od stvari koje čine vaš um uznemirenim i dajte prioritet unutrašnjem miru i tišini uma. Kada sve što radimo predajemo Bogu ili guruu, postajemo bliži vrhovnoj svesti. Prigrlite spoljašnje stvari koje ne pogađaju vaš unutrašnji mir. Ostatak izbegavajte. Živite jednostavan, blagonaklon život.“

P: Da li će naša dela pogoditi našu decu i decu naše dece?

Atmananda – Da. Šta god da zaradite, vaša deca i njihova deca će to naslediti. Linija predaka uvek nosi teret osoba koje ih rađaju. Loza sadrži kolektivnu karmu članova porodice. Ovo se nasleđuje u različitom stepenu od strane svih potomaka. Kada članovi porodice čine velika i dobra dela, efekat stiže do svake osobe u porodici baš kao što gozba u porodici stiže u svaki stomak.

P: Šta može biti najgora situacija za neku lozu?

Atmananda – Pasivni, sebični i ravnodušni ljudi kao i bezosećajne generacije rođene u njima. Baš kao vazduh koji u prostoriji postaje ustajao kada su prozori i vrata zatvoreni dugo vremena, sebični i pasivni ljudi iz te generacije zaustavljaju lozu. Sebičnost i egocentričnost su loša karma. Davanje i deljenje od srca donose svež vazduh u prostoriju. Možemo to nazvati milošću, koja je stvorena iz pozitivnih dela.

P: Šta možemo učiniti od danas?

Atmananda – Budite odgovorni. Znajte da niste samo individue. Vi činite lozu. Poštujte svoju poziciju i moć da učinite lozu boljim mestom za one pre vas i za one koji će tek doći. Budite dobri i činite dobro. U tome je tajna. Delite i rastite. Život bi trebalo da bude potpuno nesebičan i slobodan. Dajte više nego što uzimate. Budite uvek ljubazni. Budite velikodušni. Poštujte svece i duhovne ljude. Poštujte farmere jer naporno rade i na kiši i na suncu da vi ne biste zaspali gladni. Poštujte zakonodavce i zaštitnike zakona. Jer ste zbog njih bezbedni i zaštićeni. Poštujte decu, jer oni uče od vas da poštuju svoje vršnjake. Održavajte čistotu i održavajte mir. Nikada ne dovodite u pitanje unutrašnji mir ni zbog čega spoljašnjeg. Nije vredno toga.

Izbegavajte sve situacije hvalospeva i aplauza. Čak i ako sudbina donese priznanja i aplauze, razumite da je sve privremeno i budite ponizni u vezi sa tim. Nikada ne padajte pod uticaj ega ili zavisnosti od vaše imovine i odnosa. Smatrajte sve što imate darom od Boga i postupajte s tim sa poštovanjem. Budite uvek svesni da šta god da dođe, takođe će i otići. Nikada ne plačite nad izgubljenim i poštujte ono što imate. Život se dešava iz trenutka u trenutak. Ono što vam je ovaj trenutak doneo je vaša sadašnjost (poklon). Sledećeg trenutka možda će vam sve biti oduzeto i taj prostor će biti zamenjen drugom realnošću. Nastavite da tečete kroz te realnosti bez vezivanja i očekivanja. Ovde ništa ne možemo posedovati. Ništa nam ovde ne pripada. Za sva iskustva postoji razlog. Mi smo zaradili ta iskustva – dobra ili loša. Budite zahvalni kada vas svet poštuje ili ne poštuje. Oba slučaja su samo iskustva kao i lekcije. Naučite da se odvojite od svega koristeći svesnost kao nit. Ključna svesnost je u osnovi prirode našeg postojanja – privremenost. Vaša vlastita svest je vaš lični vodič. Budite prijatelj sa svojom svešću i nikada ne činite nešto što će je pogoditi. Odmarajte u svojoj svesti koja je vaša lična zaštita od svake negativne karme. Laskanje je zavisnost. To je u suštini zamka. Rezultat je duhovna stagnacija. Um vlada umesto da pruža put svesti da nastavi da sija.

P: Šta zaista možemo nazvati svojim?

Atmananda – Sećanja na iskustva, želje i zasluge/nedostatke naših izražaja i dela. Zasluge i nedostaci naših prošlih života će odrediti ukus ovog i sledećih života. Ako je neko radio duhovnu praksu sa koncentracijom i posvećenošću tokom života, on će biti rođen u društvu, porodici ili lozi svetaca i svetih ljudi i imaće priliku da nastavi svoju praksu sve do konačnog rastvaranja baziranog na kvalitetu i kvantitetu njegovog karmičkog prtljaga.

P: Šta je suštima ljudskog postojanja?

Atmananda – Darma, Arta, Kama, Mokša (Pravičnost, Materijalne stvari, Želje i Oslobođenje, redom nabrojano) – što se zajedno naziva Purušarta.

P: Kako se mudro nositi sa ovim aspektima postojanja?

Atmananda – Neka Mokša bude nit. Neka Mokša bude glavna nit, a drugi aspekti perle đerdana. Kada je oslobođenje nit, svi drugi aspekti ostaju čisti i pravedni. Kada je ključna tema života oslobođenje, život će biti čist i ispravan.

P: Da li zbog toga ovi mladi ljudi sede blizu spaljenih ljudskih tela?

Atmananda – Neki od njih sede tu samo da bi izbegli hladnoću zime jer nemaju novca da idu negde drugo. Neki sede kako bi pobedili svoje strahove od smrti. Neki, koji su mnogo napredni, svedoče stanju smrti onih koji su nekad hodali zemljom sa ponosom i egom nad svojom imovinom i dostignućima. A pepeo koji nose na svojim telima služi kao podsetnik njima i drugima da smo mi suštinski samo pepeo. Pepeo je takođe znak potpunog odvajanja od sve imovine stečene tokom života.

Vatra je znak istine koja ne može biti diskriminisana. Smrt je neizbežna istina. Um se plaši istine. On se plaši smrti. Strah je neznanje. Kada um konstantno posmatra tela kako se spaljuju i pretvaraju u pepeo, on prevazilazi te strahove i uspostavlja se u neizbežnoj istini. Strah je u suprotnosti sa oslobođenjem. Nemati strah je znak oslobođenog stanja. Oni koji ovde sede sa obiljem izbegavaju plašljivo društvo vođeno emocijama i oni nisu zainteresovani za materijalne stvari, uključujući ime i slavu. Sve može postati štetno i odložiti proces oslobođenja i izazvati više rođenja i smrti. Zato pojedinac mora biti nepokolebljiv u svojoj odlučnosti za oslobođenjem. Ništa drugo nije važno.

P: Karma prati čoveka izvan njegovog groba. Kako možemo sprečiti karmu?

Atmananda – Dobra i loša dela održavaju dualnost ovog postojanja. Dobra dela su ona koja nas čine lakšim, šire naša srca i stvaraju zasluge. Loša dela su ona koja proizilaze iz mržnje, osvete, neprijateljstva i ljutnje, što nas čini težim i vezuje nas za mrežu odnosa stvarajući nedostatke. I dobra i loša dela nas zadržavaju u mreži karme i vraćaju nas kroz mnoge materice. Zavisnost od spoljašnjeg sveta zadržava nas u karmičkoj mreži. Vlasništvo nad delima i manipulacije uma nas drže ovde, rođenje nakon rođenja. Okretanje ka unutra i stalno izlaženje iz svih zemaljskih zavisnosi, i uspostavljanje sebe u sebi je jedini način da se prekine karmička mreža.

Smanjena zavisnost od bilo koga i bilo čega, kao nemanje očekivanja u vezi sa bilo čim, će nam pomoći da održavamo tu odvojenost. Svesnost da ovo telo propada svakog trenutka i da svi mi hodamo ka neizbežnom kraju je esencijalna. Sve što je rođeno će umreti. Stoga, stanje nerođenja se mora istražiti i ustanoviti. Ovo je od esencijalne važnosti za oslobođenje. U nekom trenutku života, kao što se to vama desilo, ovo pitanje će doći u svačiji um – čemu sva ova drama? Odgovor je da božanstvo doživljava sebe kroz mnogobrojne frekvencije koristeći dualnost kao posrednika. Svesnost je ta koja je potrebna da bismo ostali na površini bez davljenja u bazenu karme.

P: Imamo li izbora?

Atmananda – Da. Uvek. Ostati odvojen kao svedok od emocija i očekivanja je naš izbor. Uvek budite svesni da je čitav ovaj život šou i da je okretanje ka unutra prema našoj stabilnoj duši, koja ostaje nepogođena ničim iz unutrašnjosti i ničim iz spoljašnjosti, naš izbor. Izbegavati ego i identifikacije sa ovom inkarnacijom je naš izbor. Izbegavati vlasništvo nad ljudima i imovinom je naš izbor koji nam pomaže da ostanemo oslobođeni. Da delimo, čuvamo i volimo sebe i sve oko nas je naš izbor.

P: Možeš li biti naš guru?

Atmananda – Ne. Vaš guru je već u vama. Ljudi poput mene se samo vodiči.

Malo kasnije je dodao:

„Ja sam lutalica. Ne nosim ništa sa sobom. Ako hodate sa mnom, neću se protiviti, jer put pripada svima koji odaberu da idu. Međutim, hodanje je vaš vlastiti izbor i odgovornost, kao što su i ostajanje ili napuštanje vaša privilrgija. Ja neću imati ništa sa tim.“

P: Guru i milost su sinonimi. Zar nije milost gurua ta koja potpomaže oslobođenje?

Atmananda – Sećanje je važno. Mi zaboravljamo aspekt milosti u životu kada se um združi sa negativnošću i pesimizmom. To vodi ka razočaranju i depresiji. Zato u literaturi imamo priče o avatarima i majstorima. Mi to zovemo „dobrom istorijom“ ili „dobrim pričama“. Ako zaboravimo na dobre stvari koje nam je guru dao i sećamo se samo izmišljenih loših stvari koje su pesimistični umovi izbacili iz iluzija, obično bazirano na konceptima i predrasudama, negativni aspekt toga, kao otrov, se širi kroz naš „krvni sistem“ i protraćiće mnogo života. Milost teče kada se dođe do predaje. Kada prestane milost, negativna osećanja obuzimaju um. Kao kada neka osoba gleda kroz žuto staklo i sve vidi žuto, tako čovek vidi samo negativne stvari oko sebe. Um će sve pozitivno pretvoriti u negativno. Guru i milost napuštaju takve umove.

Atmananda je ustao. Svi ostali su takođe ustali. Poklonivši se svojoj publici sa punim poštovanjem, otišao je ne osvrćući se.