Poništavanje

Dugo sam tragao i lutao i razmišljao, i ljudi uglavnom provedu ceo život beskrajno razmišljajući sta je to život, čemu on služi u stvari, koja je svrha. I sta god čovek uradi, iako je dobro i sve mu ide woow u životu, opet se pojavi taj crv koji kopa po glavi i rađaju se nova beskrajna razmišljanja i teorije. Pa jedna teorija propadne, kao nije dovoljno dobra i odmah se izrodi druga. I čovek pomisli, pun sebe, ponosan, da je konačno otkrio tu tajnu, da je konačno shvatio sve i da ima život u šaci. Ali, posle određenog vremena opet oseti da tu nešto nedostaje. I onda se javi razočarenje. Život je kratak i proleti u tom stalnom menjanju teorija kao što se vlast menja u državi, a na kraju uvek su tu problemi i nezadovoljstvo. I tako iz života u život, iznova i iznova, ali dobro, sećamo se samo ovog života.

Konačno sam dobio taj blagoslov da sretnem nekoga ili nešto što će mi rešiti tu dilemu. To je zaista blagoslov! To neko ili nešto se zove Mohanđi. Naravno, na šta god novo naiđe čovek to mora prvo da prouči, da omiriše, da vidi šta se tu dešava, da istraži to na intelektualnom nivou. Nakon što sam istražio celo učenje koje mi se odmah svidelo, po ko zna koji put u životu ili u životima pomislio sam: „To je to!“, ista priča, ushićenje, ponos i ostalo. Ali po prvi put mi je zapalo za oko, za um, za dušu, jedna stvar koju nisam nikad ranije skontao, ali sad je bila tako upečatljiva, u prvom planu, svetlela kao sunce, kao 1000 sunca. A to je TOTALNOST. Po prvi put sam shvatio da ako želim da pratim ovaj put, da uđem u priču, moram da uđem potpuno i totalno, 100%. Samo saznanje mi je dalo osećaj velikog oslobođenja i najavilo veliku žurku u koju ću, ili neću da upadnem. Odlučio sam da upadnem.

Tek tada sam počeo da shvatam šta je bio problem prošlih istraživanja života. Ni u jednu nisam ušao potpuno i predao se, jer je taj um uvek odvlačio na jednu stranu. Nikad nije dozvoljavao da nešto bude celovito. Uvek je bio političar, kao: „OK, može, ali to, to i to ipak ne može“, ili, „ Ok, sve u redu, idemo! Ali ću ipak malo ostati i na ovoj strani i sa ovim starim stvarima“. Shvatio sam da je to bio razlog neuspeha svih teorija života. U stvari, Mohanđi mi je pokazao da se postojanje zasniva na totalnosti, odnosno da je svest, ono sto mi jesmo, apsolutna, ne dualna, beskompromisna i totalna. Dakle, shvatio sam da se ne može sedeti na dve stolice, ili kako Mohanđi kaže: “Ne možes videti Sunce i Mesec u isto vreme“. Ceo svet se zasniva na podeljenostima i ljudi kao takvi su slabi, nemoćni, izgubljeni, iscepkani, razapeti. Samo mali korak gde sam osetio kako se ti rasparčani delići ponovo sklapaju u jednu celinu koja stremi da bude totalna izrodila je veliku eksploziju moći, sreće, celovitosti, vere, jasnoće, svrhe i konačnog odredišta.

Jednostavno sam odlučio da se predam totalno Mohanđijevoj totalnosti. Učenje Mohanđija vodi i osnovni i jedini cilj je poništavanje, odnosno, konačno oslobođenje. Jednostavno sam odlučio da se prepustim potpunom poništavanju. To nije nimalo lako jer čovek mora totalno da se preda vatri koja će sagoreti sve te teorije, sva ta razmišljanja, sve te predstave o životu stvarane životima, da bi na kraju ostao onakav kakav zaista jesi, totalan.

Tako da taj neko ili nešto, Mohanđi, ne služi ni za šta drugo nego da te dovede do tvog konačnog odredišta, a to si ti, totalan, celovit, slobodan od svega onoga što nisi ti.

Od prvog kontakta sa njim do danas ja sam samo totalno predan njegovoj svesti i vatri i dopuštam da pretvori u pepeo sav teret, sve stvari koje sam nakupio ili svojeumno kreirao. I ta predaja se mora održavati sve do potpunog poništavanja.