neizmerna-ljubav-i-zahvalnost-sanja-stankovic

Neizmerna ljubav i zahvalnost mom guruu Mohanđiju

Pre četiri godine, 2015. sam po prvi put čula za Mohanđija, mog gurua, ali danas znam da je Tradicija ceo moj život stajala uz mene.

Autor: Sanja Stanković

Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić

Svetlost podrške svih ovih majstora je obasjavala moj put, posebno onaj trnoviti deo. Tada sam radila u jednoj advokatskoj kancelariji, okružena teškim i negativnim energijama, karakterističnim za ovaj posao. Osetila sam potrebu da uradim nešto za sebe pa sam počela da meditiram po par minuta svako jutro i da radim jogu. To je moj svakodnevni posao činilo lakšim i unosilo mi pozitivnu energiju u život. „Slučajno“ sam naišla na najavu događaja „Svesno hodanje“ u Dunavskom parku, gde sam upoznala Devi, Mohanđijevu ženu. Dopala mi se ova mindfulness (svesna pažnja) tehnika i Devina energija, te sam rado prihvatila poziv da dođem na grupnu, vođenu meditaciju koja se održavala dva puta nedeljno. Od kako sam iskusila „Moć čistote“ postala sam redovna na ovim okupljanjima. Ne mogu da kažem da sam na samom startu imala neka transformišuća iskustva, ali od prvog energetskog transfera koji sam primila ja sam se zarazila ovim meditacijama i osećala sam želju da ih redovno radim. Iste godine sam upoznala Mohanđija na Andrevlju i on je za mene od prvog momenta bio sinonim za bezuslovnu ljubav. Iako ga nikad ranije nisam fizički videla, osetila sam prema ovom biću neverovatnu ljubav i veliki spokoj u njegovom prisustvu.

Prvom prilikom sam otišla na ritrit sa Mohanđijem i tih nekoliko dana zaista mogu opisati kao nešto što me je iz korena promenilo. Iako sam godinama radila na sebi kroz različite metode i tehnike, kroz energetski rad sa njim izbacila sam na površinu brojne nagomilane emocije za koje sada znam da su nataložene iz brojnih prethodnih života. Pitala sam se tokom jedne vežbe sa njim, kada nisam mogla da prestanem da plačem i urlam, otkud sve ovo u meni? Naravno, na svakom kraju našeg višednevnog druženja on bi zaokružio ovaj intenzivni proces čišćenja šaktipatom. To bi nam pomoglo da uskladimo naše energije sa višom božanskom svešću i da otpustimo sve što smo u datom trenutku spremni da otpustimo na mentalnom, emotivnom i fizičkom nivou. Svake godine kada bi Mohanđi dolazio u Srbiju ne bih propustila priliku da se susretnemo i da se kupam u njegovoj milosti. Ubrzo sam prestala da jedem meso jer sam kroz njegov primer bezuslovnog služenja svim živim bićima shvatila da na ovom nivou svesti više ne mogu da unosim u sebe nešto što je ubijeno, a prethodno prošlo kroz intenzivan strah od smrti i nasilnu smrt. Neko ko je ranije uživao da priprema biftek sada se pretvorio u osobu koja ne razume da jedno divno stvorenje kakva je krava za mene može da bude žrtvovano zarad našeg kratkoročnog zadovoljstva koje nas samo po sebi može odvesti u bolest. Takođe, poželela sam, rukovodeći se njegovim primerom, i sama da dam doprinos svom okruženju, te sam se vrlo brzo angažovala kao volonter u ACT Fondaciji i iskusila radost nesebičnog služenja.

Mohanđi je uvek bio uz mene. Gde god da se fizički nalazio. U svakoj situaciji u kojoj bih se osetila bespomoćno i kao da ne mogu da vidim rešenje, njegova milost bi mi postala dostupna. Odjednom bi se pojavili pravi ljudi, saveznici, do mene bi došla prava informacija, čak i neprijatna iskustva koja su se dešavala uvek bi se ispostavilo da su se dogodila zarad neke moje lekcije koja bi me podigla za stepenicu više na mom duhovnom putu. Od kako je on u mom životu nestale su, ili su se značajno smanjile, neprijatne emocije a izuzetno se razvio stav prihvatanja svega u mom životu. Kad god bi mi se desila neka neprijatna situacija ja bih postala praktična, orijentisala se na rešenje i delovala sa stavom „i ovo služi za moj rast, sad ću da vidim šta mogu da uradim u ovoj situaciji“. Čim sam počela manje da se opirem, ovakva iskustva su i manje bolela. Prestala sam da se družim i okružujem ljudima koji su na mnogo nižoj vibracionoj ravni, sebičnim i samoživim ljudima koji su orijentisani isključivo na svoje zadovoljstvo, interes i dobit. A „pronašli“ su me neki novi, divni ljudi, čiji životni stav je „kako mogu ja da doprinesem“.

Prošle godine sam se suočila sa zdravstvenim problemima i lekari su mi saopštili da moram da se podvrgnem operaciji koja je koštala izuzetno mnogo novca. Pomislila sam „Mohanđi, šta da radim, kako da dođem do ovog novca?“ U roku od nedelju dana pojavila se osoba koja je samoinicijativno ponudila da plati moju operaciju! Plašila sam se operacije, ali sam se potpuno predala svom guruu i sve je prošlo na najbolji mogući način. Potom sam se našla na životnoj raskrsnici gde sam se lomila između izbora koji je pod uticajem društvenih očekivanja od jedne tridesetpetogodišnje žene na Balkanu i onoga za čim moja duša traga. Verila sam se, organizovala svoje venčanje i pripremala se za selidbu u Australiju kod budućeg muža. Do detalja sam sve isplanirala i zakazala i potom i napustila posao koji sam do tada radila. Sve je delovalo savršeno, ali sam ja u dubini mog srca osećala da to ipak ne želim. U najtežoj noći mog života, kada sam se lomila koju odluku da donesem, mantrala sam Mohanđi gajatri mantru i molila Mohanđija da mi da snage i mudrosti da donesem odluku. Sledećeg dana sam odlučila da stanem iza onoga što osećam da je prava stvar koju treba da uradim i smogla sam snage da sve otkažem i javim svim prijateljima i familiji (i najpre svom vereniku) da sam se predomislila.

Iako je ovo bio veoma intenzivan period, samim tim što više nisam imala posao, bila sam veoma ranjiva i osetljiva nakon operacije, a nisam dobila u potpunosti podršku svojih najbližih. Sa nekim „prijateljima“ sam se nakon ovoga definitivno razišla, mogla sam da osetim Mohanovu nevidljivu podršku. Tačnije, podrška nije bila samo nevidljiva. Otišla sam na ritrit sa Mohanđijem, najpre na volonterski susret gde mi je Mohanđi dao zaduženje da držim edukaciju za ogroman internacionalni tim i to na engleskom jeziku. Kad vam Mohanđi da zadatak on vas i osnaži da isti izvedete. Verovao je u mene, on uvek vidi kroz vašu konsituciju i bolje od vas zna šta sve možete i rekao mi je: „Don’t worry! You will be perfect!“ (Ne brini! Bićeš savršena!) Nakon ovog događaja koji je, kako je on i predvideo, protekao savršeno, ja sam se osećala osnaženo i kao da sam dobila dodatni podsticaj da ne gledam unazad. Podigao mi je bradu, nasmejao se njegovim očima punim očinske ljubavi i rekao: „Get up. You need to survive. You don’t have a choice“. (Ustani. Treba da preživiš. Nemaš izbora.) Nakon toga sam otišla na ritrit koji se održavao na Andrevlju i nakon par dana provedenih sa njim ja sam se osećala kao da zaista mogu šta god hoću. Poželela sam da uradim nešto drugačije, da dam svoj doprinos i fokusiram se na nešto što nije isključivo za moju dobrobit.

Odlučila sam da odem u Južnu Afriku, gde je ACT Fondacija takođe aktivna i gde je predsednica fondacije Milica, moja drugarica koja je sa svojom porodicom otvorila vrata svoga doma, gde me je ugostila na 6 meseci. Kako Tradicija često testira, pred sam odlazak bio mi je ponuđen sjajan posao u oblasti kojom se bavim, u super kompaniji. Još jednom, smogla sam snage da nečemu što su svi videli kao savršenu priliku kažem NE i da poslušam svoje srce i odem u Afriku. Tamo sam imala priliku da služim hranu deci kojoj je to najčešće bio jedini kuvani obrok koji okuse tokom nedelje. Prebacila sam fokus sa svega čime sam bila nezadovoljna u mojoj zemlji na one koji imaju daleko manje od osnovnog, a opet trče nasmejani i žive u momentu, zahvalni i za tvoju pažnju i zagrljaj. Tada sam imala priliku ponovo da budem sa Mohanom, koji je posetio Afriku na mesec dana. Bila sam ganuta koliko je on svaki minut svoga vremena potpuno podredio isključivo ljudima, njihovom benefitu, izlečenju, pa i dobrobiti Afrike kroz brojne inicijative koje je tamo pokrenuo. Kao da mi je pročitao misli i video moju želju, nakon što nas je inicirao u Kriju u Ašramu u Durbanu, pozvao me je da mu se pridružim prilikom osnivanja Svetske Alijanse Svesnosti (11.11. u 11h). Okrenuo se ka meni i pitao me: „Kako se osećaš, Sanja? Bićeš deo istorije“. Podsetila sam ga na to kako mi je pre tri godine pričao o ašramu Datta Tapovan u Durbanu i rekao mi: „Trebalo bi da posetiš“. Ja sam tad pomislila: Kakve su šanse da ja otputujem u Durban u Južnu Afriku? A onda, tri godine nakon toga, upravo sam sa njim bila tamo i imala čast da me inicira u svetu tehniku Krija Svesnosti.

Najvažnije lekcije koje sam od mog gurua naučila jesu da je život onakav kakvi smo mi. Ako vidimo i koncentrišemo se na sve ono što je negativno u ovom svetu, naš život će biti težak, konstantno će nam neko drugi biti kriv za ono što nam ne prija i ništa nam neće odgovarati. Ukoliko se koncentrišemo na ono što je dobro, naučimo da u ljudima uvek tražimo njihovu pozitivnu stranu i uvek postavimo sebi pitanje: A kako ja mogu da doprinesem da se nešto poboljša, popravi, unapredi? Naučićemo da živimo u skladu sa ličnom odgovornošću i sijaćemo jer ćemo osvestiti koliko naš sjaj i doprinos mogu da učine za ljude oko nas i ovaj ceo univerzum. To ne znači da smo naivni, već da svesno biramo na šta se fokusiramo. Ukoliko mračimo oko negativnih okolnosti, ništa se neće promeniti. Ali, ukoliko odlučimo da unesemo malo našeg svetla, osvetlićemo bar jedan deo.

Druga važna lekcija je da se ne bavim tuđim životima i da ne osuđujem druge, već da gledam kako sama mogu da se poboljšam, unapredim i šta pozitivno mogu da učinim. Ljude koji mi ne prijaju se trudim da zaobiđem i primetila sam da sve manje imam kontakta sa nekim ko bi kontaminirao moj unutrašnji prostor. I treća važna lekcija koju sam naučila jeste prihvatanje svega što dođe. Ukoliko se dešava nešto veoma lepo i prijatno, zahvalim se na tome, ne mučim sebe mislima Jao, kako je lepo ali, da li ja ovo zaslužujem i šta ću raditi kad ovog više ne bude, već uživam u datom momentu i trudim se da upijem to sa punom svešću. Na isti način pristupam i neprijatnim okolnostima. Svesna sam da su morale da se dogode, ne opirem se, izbegavam samosažaljevanje i ulogu žrtve, već nastojim da budem praktična i postavim se najbolje što mogu. Sa ovakvim životnim stavom, uz skromnost i dostupnost, osećam da majstori rade kroz mene, osetim blagoslove i živim svaki dan u neizmernoj zahvalnosti za najveću milost kojom sam obasjana.

Hvala ti, Mohanđi, na svemu što radiš za mene i sva druga bića i znaj da te neizmerno volim!

Sanja

Svoja iskustva sa Mohanđijem možete poslati na iskustva@mohanji.org

Izjava o isključenju od odgovornosti:

Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.

Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.

Podelite ovu objavu

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
X