Pismo mom voljenom guruu
Oče, osvetlio si sve kao ogromno ogledalo na kome se sve jasno videlo, moje je bilo samo da dopustim da mi se pokaže.
Autor: Snežana Jovanović
Lektorisala: Dejana Vojnović
Dragi Oče,
želim da ti se zahvalim na programu Empowered 3.0 (srp. Osnaži se 3.0). Hvala na milosti da sam uopšte imala priliku da učestvujem… u mojoj trenutnoj situaciji. Želim samo kratko da podelim dešavanja nakon programa. Kao što je to obično slučaj, dešavanja počinju upravo onda kada se program sa tobom završi. Tako je bilo i ovaj put.
Dan posle završetka programa, na vrata stana na drugom spratu, došla mi je crna mačka, što nije tako uobičajeno, ali verovatno je bila gladna s obzirom na to da je ovde još uvek sneg. U svakom slučaju, to se u Srbiji ne smatra dobrim znakom, kada se vidi crna mačka, posebno kada ti dođe na vrata. Nedugo zatim, našla sam način da joj odnesem nešto hrane. Nakon toga je krenulo ogromno čišćenje. Nadvili su se tamni oblaci iznad mene i znala sam da mi nema druge nego da moram proći kroz to, šta god bilo. Znala sam da proces upravo počinje i što više sam se trudila da budem u ulozi posmatrača, a ne u ulozi žrtve svoje trenutne uloge.
Mislim da se sve sručilo na mene, sve boli, potiskivanja, krivice, odlaganja, osećanja predaka, sve patnje, svi ratovi, svi strahovi, sva sputavanja ženske energije, da bude i živi, smelo, hrabro, nežno… sve, sve u tom otvorenom prostoru za isceljenje, podržanom sa svim onim namerama, kroz koje si nas vodio u proteklih 9 dana programa. Nekontrolisana, neprekidna reka suza, neizdrživo… Tišina, posmatranje, raspadanje. Pritislo sa svih strana, proces kroz koji moram proći, pogledati, prihvatiti, osvestiti i pustiti, jer zato i jeste dat, da bi se oslobodio prostor nečemu novom.
Oče, osvetlio si sve kao ogromno ogledalo na kome se sve jasno videlo, moje je bilo samo da dopustim da mi se pokaže. Savršeni tajming vremena, života, trenutka, ni pre ni kasnije, nego upravo onda kada smo spremni da se suočimo sa tim, i kada je vreme da idemo dalje. Da, da, uvek je pravo vreme, ali nije pravi um, a bez toga, nismo ni mi pravi.
Osetilo se sve, skupilo se sve što se pokrenulo kroz program, i baš u ta tri dana pakla htelo da se otpusti i izađe napolje, samo što ti momenti nisu uopšte bili prijatni. Ta suočavanja, uviđanja, osvešćivanja, jasnoća da nema gde više, da nema više izgovora, da sam definitivno dotakla dno… Dno dna, što bi mi rekli. Čak sam pomislila da sam izgubila milost majstora… i da sam svojim greškama doprinela tome. Bio je jeziv osećaj posmatrati sve to što je izlazilo iz mene. Raspala sam se na komadiće, dušu isplakala, glava je pucala od naprezanja i suza, tri dana. Kao što znaš da nam kažeš posle okupljanja, sačekajte koji dan, pa ćete videti. U redu, evo čekam, dopuštam da se dešava sa mojom prisutnošću. Dopuštala sam da to izlazi iz mene, koliko god vremena mu je bilo potrebno, jer nisam ni imala izbora. Osvestila sam da sam dotakla dno života, da nemam ništa, da nemam vrednost trenutno, kao i da ne postojim… Ali, u istom momentu sam osvetila ono što si nam rekao na programu, da je jako bitno da znamo gde se sada nalazimo, da je to jako važno da znamo. I, eto, ja sam saznala. Jasno videla kako i na koji način me moj fantastični trio, um, intelekt i ego, lukavo i manipulativno odvajao od svoje suštine.
Ali, ta spoznaja me obradovala jer nije mi više ostalo nikakvih izgovora. Jednostavno nemam gde, nego ovu privilegiju i blagoslov što sam tu sada i što si me pronašao, moram iskoristiti za svoje najviše dobro i dobro svih, da dam sve od sebe i da se najbolje pripremim za zadatak koji me čeka. I ništa više mi i nije potrebno, imam sebe (živa sam) i “tebe” (svest, Boga, vođstvo, prijatelja). Znam da sam na početku i da je ovome svemu bilo vreme sad da izađe kako bi ustupilo prostor da energija nesmetano teče. Duša je vrištala iznutra, oslobodi me, izbavi me iz kaveza uma, ega intelekta. Uvidela sam koliko su me dugo vozali i nisam mogla to više podneti. Zar se nismo zbog toga okupili u ovom trećem delu. Tu, kao da se nešto prelomilo i ubacilo u pravi kolosek. Osećaj olakšanja i sreće i ogromne zahvalnosti na svemu, Oče, znam da ovo bez tebe ne bi bilo moguće. Da, jeste da sam se odjednom našla u svom haosu, i ne znam odakle i kako da krenem, ali verujem da će se složiti najbolje moguće. Posle spoznaje sebičnosti i nemanja smisla jednodimenzionalnog života, jedina želja koja je postojala je da delim sebe, da dam sebe potpuno, celu, jer drugo ništa ne vredi, zato sam valjda tu. Da, prihvatam se, možda ne još u potpunosti, ali sam na dobrom putu. Hvala ti za svu ljubav. Kada sam se zapitala odakle da krenem, šta prvo da uradim, setila sam se da se za sve ove godine, iako sam oduvek bila privržena Act fondaciji i mnogim akcijama, nikada nisam prijavila da budem volonter. Verovatno se to negde nije uklapalo u moj um, ego, intelekt. Ali, mislim da je došlo vreme da se položi oružje, pa sam se sa ogromnom srećom u srcu prijavila da volontiram. Srećna sam što sam istrajala do sada. Jeste da ne znam još tačno šta mi je činiti, ali put će se sam usmeriti, verujem. Nadam se da ovaj put neće samo ostati na iskustvu, već da će se promena desiti. Ako je u meni, onda mora biti i oko mene. Dobar tajming, kao i uvek, hvala ti na programima i vođstvu.
Jutro posle, novi dan, još uvek sabiram sve utiske mog dubokog unutrašnjeg putovanja, lagano dolazim sebi i polako počeše da se pokazuju novi vidici, nove mogućnosti. Pregledam stranice najave za predstojeći Festival ženstvenosti (Festival of Womanhood) i oduševim se. I zapljusnu me novi talas suza, od milosti. Preplavi me u trenutku predivna energija Božanske majke, sa svojom snagom i nežnošću, u meni osvesti ženu.
Zaplesaše sve Boginje u meni. Ženu koja ne mora više da se skriva i sklanja, nego koja slobodno može da živi sebe. Već sam se “videla” sa Devi na Svesnom plesanju, u zanosu, ekstazi. Daaaa… želim biti skupa sa svim tim predivnim ženama koje će poslati snažnu poruku slobode, ljubavi, stabilnosti i pravih vrednosti. Želim živeti svoju Istinu.
Ispunjena radošću novih mogućnosti, nastavih dalje u dan.
Do sledećeg programa Osnaži se 4.0 ima toliko toga da se uradi.
Sa bezgraničnom zahvalnošću, Oče, uvek pred tvojim stopalima.
Svoja iskustva sa Mohanđijem možete poslati na iskustva@mohanji.org
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
