Uvidi iz decenije discipline, vere i svrhe
Sa engleskog prevela: Lana Simić
Lektorisala: Dejana Vojnović
The Awakening Times (TAT): Sa Mohanđijem ste skoro od početka, od 2010. godine. Možete li nam objasniti koji je bio Vaš motiv za disciplinu i istrajnost?
Biljana Vozarević (BV): Moj motiv za disciplinu i istrajnost predstavlja ključnu stavku zbog čega sam ovde, a to je oslobođenje. Oslobođenje dok si živ – to znači doći do stanja u kome imaš sve, a ništa ti ne treba. Možete imati sve, ali koristite onoliko koliko vam treba i bitno je da poštujete stvari. Vi ste oslobodili vaš život. S druge strane, oslobođenje dok napuštate telo – napustite telo potpuno ispunjeno, nemate više repova ostavljenih za naredni život. Niste ničega više željni. To znači da ne morate da se ponovo rodite da biste osetili život i iskusili život. Potpuno ste ispunjeni i dosta vam je u ovom životu, dostigli ste najvišu svest, dostigli ste stanje bez uma, stanje bez misli koje je trajno i delujete sa visokog nivoa svesti, i u tom režimu se ne akumulira još želja.
Zato mogu da istrajem jer bez toga se ovaj cilj ne može postići. Volim da istrajem jer znam zbog čega sam ovde. Najvažnije je da znam šta mi je prioritet. Tada sve ostalo dolazi na svoje mesto. Život to podržava, tradicija podržava, a Mohanđi je uvek tu.
S druge strane, možda sam vežbala ili praktikovala ovu disciplinu u nekom drugom trenutku. To ne
predstavlja nešto što je novo za mene. Već sam imala dobre radne navike i od detinjstva sam bila vredna i dosledna u drugim stvarima. Takođe, u stanju sam da se koncentrišem na jednu svrhu dug period vremena. Držim ga kao svetlo ispred sebe, kao fokus, sve vreme percipiram šta je moje odredište, naravno, potrebna je i koncentracija. Imam to, nekako, ne mogu reći da sam taj nivo koncentracije dostigla tek u ovom životu.
Još jedan znak da sam se bavila time i pre nego što sam upoznala Mohanđija je to da volim dugoročne ciljeve i to što volim da radim na njima. Jedan primer je fakultet, jer da biste završili fakultet potrebna vam je upornost da položite sve ispite. Pogotovo što sam učila kad sam već dobila dete. Filip se rodio i kada je imao šest meseci počela sam da se spremam za prijemni ispit. Kada je imao godinu dana, upisala sam fakultet. Ja sam se brinula o njemu, ali, naravno, mama mi je mnogo pomagala. Koristila sam noći za učenje. Bilo je fizički i emocionalno veoma zahtevno, ali sam izdržala.
Još jedan primer discipline, doslednosti i istrajnosti bila je priprema za trčanje na maratonima. Tu
prolazite kroz svakakve faze i izazove, čak i kroz bol, a na kraju je zadovoljstvo još veće. Što bih više truda uložila, to sam više osećala zadovoljstvo. Tako sam znala da sam posedovala tu istrajnost još od ranije.
Prilagodila sam svoj način života svom cilju, porodici i drugim obavezama. U isto vreme zadržavam ovaj fokus oslobođenja i posvećenosti da ostanem povezana i da se još dublje povežem. U mogućnosti sam to da uradim jer izuzetno volim Mohanđija. Istovremeno radim svoj redovni posao i volontiram na Mohanđi platformama, to je način da se u potpunosti izrazim. Iscrpljujem dosta svoje karme preko Mohanđijevih platformi. Stekla sam dosta veština i mnogo sam se otvorila ka drugim ljudima, mnogo više nego što sam mogla ranije. Nekada sam dosta toga držala za sebe. Sada mi se srce mnogo otvorilo. Dakle, prilagodila sam svoj životni stil i nisam dozvolila nikome niti bilo čemu da me spreči u tome, kakav god da bude ishod.
Svrha je da shvatim šta sam ja u svojoj suštini, a ne ono kako se prikazujem. Nisam moj položaj, moja imovina, odnosi, ili bilo šta materijalno, niti bilo kakva uloga koju igram u društvu. Svrha je da spoznam sebe izvan svega ovoga i da postanem svoja suština u potpunosti.
TAT: Organizovali ste prvi ritrit sa Mohanđijem na Balkanu, kako je to izgledalo, možete li nam reći
detalje?
BV: Misija je počela grupnim meditacijama i razgovorima. Imali smo snažnu ideju da unapredimo misiju od samo grupnih okupljanja u našim meditacijama, do nečeg mnogo većeg. To je bio prvi ritrit sa Mohanđijem ikada, pod nazivom Mohanji Lifestyle Retreat. Proveli smo dva i po dana u njegovom prisustvu. Bilo je to 16-18. novembra 2012. godine. Celodnevni program raznih aktivnosti namenjenih čišćenju i duhovnom rastu.
Tokom jednog od svojih razgovora, Mohanđi je rekao kako ga je jedna žena, koja ima sposobnost
predviđanja događaja i jasno vidi Mohanđija gde god se on nalazio, pozvala rekavši da je videla veliki sivi oblak od grupe ljudi koji je ulazio u njega, i da je ona užasnuta. Upozorila ga je da će umreti ako uzme toliko otrova od ljudi na sebe. Mohanđi joj je odgovorio: „Zato sam ovde“. Uzeo je sve negativnosti koje su počele da se tope iz našeg unutrašnjeg sistema i sve aktivnosti koje su stimulisale čišćenje. Ni na trenutak nije bio lep, svečani vikend. Iskustvo je bilo mnogo dublje jer smo bili u energetskom polju majstora. Ljudi toga obično nisu svesni. Postoji osećaj opuštenosti. Osim toga, kod svih je postojao osećaj blage glavobolje. Primetili smo kako se Mohanđijevo zdravlje pogoršalo. Ogromne količine blokada, negativnosti ili „otrova” od ljudi je preuzeo na sebe i ostavio ih sa samo blagom glavoboljom. Njegovo telo je to herojski podnosilo. Kroz glavobolju kao opipljiv simptom shvatili smo da se čišćenje dešava, da je intenzivno i da je stvarno. Kupali smo se u njegovom energetskom polju. Bila je to prava energetska banja. Sve nas je unapredio. Duboko sam zahvalna na ovom blagoslovu. Nikakve reči to ne mogu opisati. Moja ljubav se povećala. I moja svest se povećala. Mohanđi je rekao da će ljudi biti svesniji promena nakon dva ili tri meseca. To bi se manifestovalo u našem svakodnevnom životu.
Još jedan zanimljiv trenutak se desio kada je Milan Bojić, novinar, intervjuisao Mohanđija. Imao je
nameru da postavlja pitanja. Želeo je da mu se pruži prilika da napiše tekst o Mohanđiju. Iskustvo je podstaklo i njegov unutrašnji rast. Kada je Milan intervjuisao Mohanđija jedan na jedan, snimio je intervju. Ali, kada je stigao u svoju sobu, diktafon je samo zazujao i ništa se nije moglo povratiti.
Mohanđijeva energija je bila toliko jaka da je uređaj prestao da radi! Milan je dobio duboke odgovore koji su ga zadovoljili, zahvalan je bio za ono što je naučio. Zatim je napisao nacrt njihovog intervjua dok je još bio svež. Podelila sam svoje iskustvo na ovom linku.
Što se tiče organizacionog dela, to je većim delom bila improvizacija. Organizovala sam to na vrlo skroman način, bilo je kao poluprivatno druženje prijatelja, iako se nismo dobro poznavali, iz raznih delova sveta – Srbije, Makedonije, Velike Britanije, Ukrajine. Bio je to samostalan poduhvat koji je nastao spontano. Bila sam i Mohanđijev lični asistent, i joga instruktor, koordinator za komunikaciju sa učesnicima, organizator prevoza sa aerodroma, odgovorna za prostor, ozvučenje, posnu hranu, smeštaj, itd. Ima jedna anegdota u vezi sa smeštajem. Samo sam proverila broj mesta za spavanje, muškarci sa muškarcima i žene sa ženama, bez bilo kakve provere ko je s kim pogodan. U jednoj sobi su bili čak dva- tri muškarca u bračnom krevetu jedne gostinjske kuće.
TAT: Učestvovali ste u svim važnim projektima vezanim za Mohanđi Fondaciju, da li ima neki koji biste izdvojili?
BV: Da, učestvovala sam u mnogim projektima jer sam deo glavnog tima još od 2011. godine. Dato mi je ogromno poverenje i ova misija je najveći deo mog života. To sam odlučila i toga se držim. Šta bih mogla da izdvojim? Volim kada uvidim šta nedostaje i kada sam u mogućnosti da doprinesem tom nečemu, da naučim veštine i uključim ljude da zajedno idu ka tome. Pokrenula sam YouTube kanal na engleskom jeziku i još jedan namenjen za Balkan. Engleski je sada zamenjen novim. To je bio moj poduhvat, putovanje u nepoznato, jer sam bila strastveni entuzijasta, a ne profesionalac. Sve sam učila od nule. Tu sam snimala, montirala i postavljala većinu video zapisa.
Dizajnirala sam mnogo postera, uređivala Mohanđijeve slike, od kojih su neke na veb stranici. Neke od tih slika stoje na zidovima u domovima ljudi. Sve ovo je za mene ogroman dokaz kako funkcioniše Mohanđijeva milost. U početku nismo imali profesionalne fotografe – imali smo samo entuzijastične amatere. Možete biti jedan od najboljih profesionalaca, ali ako nemate milosti, vaš posao će propasti. S druge strane, možda niste profesionalac, kao što ja nisam, ali uz Mohanđijevu milost ove slike su ispale sjajne. Meni je to zaista fenomenalno.
Drugi, još važniji primer je vodeni žig globalne Mohanđi Fondacije. Ovo je slika koju sam napravila
tokom ritrita sa Mohanđijem, na Andrevlju, 2015. godine. Nekoliko nas je dobilo zadatak da damo
predloge za vodeni žig. Onda sam se malo igrala u fotošopu sa tom slikom i poslala je. Mohanđi je odabrao jednu bez obzira na to ko ju je napravio. Ponuđeno mu je nekoliko opcija i izabrao je moju. Bilo je tako ispunjavajuće, da ću taj momenat zauvek pamtiti! Ovo je još jedan primer milosti. Pre toga sam prošla kroz neka izazovna iskustva, neke testove. Posle toga, ovo je bilo kao eliksir i nektar blaženstva. Koji god proizvod sa vodenim žigom da pogledam, srce mi se širi. Bilo je mnogo većih projekata, ali ovaj zadatak će uvek imati posebno mesto u mom sećanju.
Već sam četiri godine član Upravnog odbora Ačarja. Mohanđi je osnažio grupu ljudi koji su svoj život posvetili doprinosu društvu i stvaranju pozitivne transformacije kroz Mohanđi platforme. Ovo je bila velika odskočna daska u mom životu. Jer to nekako pokazuje šta je moje životno opredeljenje. Druga platforma je Himalajska akademija – ja sam globalni član Himalajske škole tradicionalnog plesa, doprinosim tome i širim tradiciju kroz ples u Evropi, pretežno na Balkanu.
TAT: Kako drugima objasniti radost volontiranja?
BV: Volontiranje na Mohanđi platformama je nešto posebno, to radite od srca, ne očekujući ništa
zauzvrat. To pojačava vašu satvičnu prirodu. Pošto imamo tamasički, radžasički, i satvični deo naše konstitucije, volontiranje nas vodi do tog najvišeg, najprefinjenijeg kvaliteta ljudskog bića. To je najplemenitije i pomaže nam da se očistimo u težnji ka najvišoj svesti. To je pročišćavanje na suptilnom nivou. Omogućava nam da radimo karma jogu. Ovde imamo priliku da radimo i 20 sati dnevno ako želimo, ili jedan sat nedeljno. Zavisi od našeg kapaciteta, posvećenosti i dostupnosti. Tradicija će uvek nuditi mogućnosti. Na nama je da ih prepoznamo. Uhvatite ih, zgrabite ih, budite dostupni i dozvolite da se stvari dešavaju kroz vas. Radost je što radite stvari, trošite vreme i energiju na nešto što volite, ili nešto za šta znate da će, na duge staze, biti korisno i za naredne generacije.
Kratkoročno gledano, imamo trenutne rezultate za određene projekte, na primer, kada pregledamo naše liste obaveza itd. Takođe iscrpljujemo našu karmu kroz razne situacije sa našim timovima, rad sa ljudima, učenje veština itd. Dugoročno, radimo nešto korisno za svet. Unosimo svetlost u živote ljudi. Taj osećaj svrhe me ispunjuje.
Mohanđi je postavio nameru, svom svojom snagom avadute (avadhoota), koji hoda kao obično ljudsko biće, kao porodičan čovek, postavio je nameru i utkao je u svoje platforme. Rekao je da će svi koji rade na ovoj platformi imati poboljšano ispunjenje. Rekao je to i ostaje pri svojim rečima. Njegove reči su kao zapovest univerzumu. Svi koji rade na ovim platformama biće puni energije i imaće poboljšano ispunjenje.
Osim toga, upoznavanje novih ljudi, komunikacija sa različitim ličnostima širom sveta, gde se osećamo bliski jedni drugima, kao rođaci, to je zaista neverovatno.
Izvanredno je imati takvu zajednicu. To je ono što ja smatram užitkom volontiranja. Uradite nešto što je ispunjavajuće i korisno za društvo, kako za ovu generaciju tako i za generacije koje dolaze.
Imam mnogo više veza sa ljudima nego što bih doživela da sam samo na poslu. Kroz vezu sa
Mohanđijem odmah uspostavljamo odnos. Povrh toga, lepo je što stojimo zajedno; mi smo tu da
negujemo jedni druge, da podržavamo jedni druge, kao u porodici. Kada neko prolazi kroz neku
neprijatnu situaciju, pomažemo mu, negujemo ga, vraćamo mu dobar osećaj, dobru energiju. Inspirišemo jedni druge i učimo jedni od drugih. Dakle, ova zajednica, Mohanđi porodica, neprocenjivo je bogatstvo u svetu. Ovo i meni donosi radost.
Kao poslednju stavku imam da kažem da mi volontiranje pomaže da ostanem duboko povezana sa Mohanđijem. Osećam da sam mu svakim danom sve bliža i bliža.
TAT: Da li ste tokom volontiranja za Mohanđi Fondaciju napredovali u pogledu novih veština,
sposobnosti, itd?
BV: Da, veoma sam napredovala. Po zanimanju sam diplomirani profesor engleskog jezika i književnosti i instruktor sam joge. Naučila sam dosta veština – kao menadžer događaja, koordinator raznih aktivnosti, video montažer, dizajner i šta sve ne. Ne mogu ni da navedem sve što sam radila. Napisala sam i objavila knjigu pesama „Svesno hodanje” na srpskom jeziku, radeći u raznim softverskim aplikacijama, blogovanje, vođenje meditacija i drugih Mohanđjevih tehnika i Ačarja programa, kreiranje strategije, pravljenje podkasta, pravljenje audio kurseva iz Mohanđijevih učenja, kreiranje sadržaja za blogove. Sada, plesne veštine kao Baratanatiam plesačica i kao globalni član Himalajske škole traicionalnog plesa, dajem ovu umetničku formu svetu. Zaista nisam mnogo izbirljiva. Šta god sam mislila da mogu da naučim i uradim, uradila bih. Nisam štedela noći radeći kada je nešto bilo hitno. Osećam se izuzetno ispunjeno kada se stvari obave na vreme, brzo, efikasno.
TAT: Kada se osvrnete i vidite rezultate Mohanđijeve jasnoće i vizije za samo deset godina, možete li zamisliti šta Vam se sprema u budućnosti?
BV: U budućnosti mogu da vidim način života koji Mohanđi sada promoviše. Pošto on radi kroz mnogo ljudi, vidim da će biti mnogo više ljudi koji će prepoznati vrednost nekoga ko vraća prave vrednosti u društvo, nekoga ko radi za ljude, za sva bića na Zemlji, a možda i izvan planete Zemlje, neko ko je tu da se potpuno preda iz ljubavi prema čovečanstvu i koji neumorno radi 24 sata dnevno, uz to – pravi lider koji se povezuje sa svakim čovekom, bez obzira na godine, profesiju, kulturu, nacionalnost ili iz kojeg god da je dela sveta. Ovo je izuzetno retko: kako on svojim prisustvom zapali unutrašnju vatru u ljudima i vraća ih sebi. Predviđam da će mnogo više ljudi shvatiti da je moguće imati duhovni status koji Mohanđi ima. Biće više bistrih ljudi svesnih svog pravog potencijala sa svešću šta je to zapravo život. Vidim da će brojni ljudi povratiti sebe, upoznati sebe i biti to što istinski jesu. Mohanđi centri će glasno i jasno govoriti o čemu je Mohanđijeva misija. Mudrac Agastija nazvao je Mohanđiija „Prijateljem univerzuma“. On je ovde da uzdigne čovečanstvo. On će biti poznat kroz naše priče o iskustvima sa njim, kako smo se
transformisali i postali svetli kroz našu vezu sa njim, i sa njegovom svešću. Pričaćemo kako je otvorio vrata slobode i uneo svetlost svesti u nas. Izuzetno sam zahvalna na tome i mnogo ga volim.
Biljana Vozarević
Originalni tekst možete pronaći ovde.
Svoja iskustva sa Mohanđijem možete poslati na iskustva@mohanji.org
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
