Blagoslovi tokom karantina
Ponekad je potrebno da štošta izgubimo kako bismo sa druge strane istinski dobili, nešto mnogo vrednije. Ovaj princip gubljenja nečega kako bismo u unutrašnjem prostoru napravili mesta za drugačija, još vrednija saznanja, predstavlja rezime mog iskustva u karantinu, usled pandemije korona virusa.
Autor: Devi Mohan
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić
Još od dana rata u bivšoj Jugoslaviji, negde duboko u sebi naučila sam se da prihvatim nesigurnost i neizvesnost kao svoje prijatelje i odskočnu dasku u neku novu realnost. S tim u vezi, zanimljive su reči kojima mi je moj suprug Mohanđi poželeo dobrodošlicu u brak: “Udavši se za mene, udala si se za nesigurnost.” On je obično tako jezgrovit i kritičan i ponekad je potrebno neko vreme da čovek istinski shvati šta je svojim kratkim izjavama hteo da kaže. Sećam se da sam se tada nasmejala i u šali rekla: “Ah, kako je to romantično.” No, na dubljem nivou, prepoznala sam suptilnu potvrdu da sam na dobrom putu.
Sve naše zone komfora su drage našem egu i umu prepunom očekivanja, želja i nesigurnosti. Međutim, na nivou duše ne postoji baš nikakva vezanost za zone komfora. Naš Stvoritelj nas je sve opremio sa moći da se nosimo sa bilo čim, zaista bilo čim, što nam se nađe na putu. To uključuje i korona virus i ovu pandemiju straha koju zvanični mediji uspešno šire svetom.
Želela bih ovim putem da podelim nekoliko iskustava, počevši sa osvrtom na sam početak 2020. godine, kada sam u Beogradu održala skroz nezaboravnu proslavu Nove godine, uz Svesno plesanje i meditaciju. Sećam se misli koja mi je prošla kroz glavu: “Ova godina će biti nešto posebno.” Od tada sam bila prezauzeta, počevši od Slovenije, putovanja u Srbiju gde sam držala trening program, a potom se nastavilo hodočašćem u Svetu zemlju gde sam predstavljala Mohanđi fondaciju. Sve je bilo propraćeno intenzivnom serijom joga programa i meditacija, koje sam održala u Kataru, raznim programima i treninzima sa Mohanđi fondacijom na Šri Lanci i u Indiji, a potom jednomesečnim treningom za instruktore Himalajske škole tradicionalne joge (gde sam bila angažovana kao jedan od predavača do završnog ispita), sve do naredne destinacije u Londonu, gde je planirano da se održe programi.
Međutim, Univerzum je imao drugačiji plan. Pre samog dolaska u Indiju, naša ćerka Mila se pridružila Mohanđiju i meni na Šri Lanci, povodom njegovog rođendana i putovanja koja su usledila. Mila je trebalo da ostane sa nama dve nedelje, a zatim da se vrati u Sloveniju zbog škole. Čak smo i njen rođendan proslavili ranije, jer smo svi bili zajedno, na okupu, u Indiji. Ali, pri samom završetku učiteljskog kursa za joga instruktore naše Himalajske škole tradicionalne joge, počeo je dvadesetčetvoročasovni policijski čas u Indiji. Usred noći, tokom koje je ova mera stupila na snagu, uspela sam da stignem do Mohanđijevog ašrama u Bangaloru, predivne kuće u kojoj od tada boravimo Mohanđi, njegovi roditelji, Mila, ja i nekoliko naših prijatelja. Cela situacija sa policijskim časom zbog korona virusa delovala je kao scena iz filma Matriks. Sve je izgledalo potpuno nestvarno.
Sve je delovalo kao da je neko od gore pritisnuo ogromnu kočnicu dok smo se kretali najbržom trakom na autoputu. I, šta sad? – bilo je prirodno pitanje koje se pojavilo u mnogim umovima, uključujući i moj. Avionske karte su propale, programi otkazani, mogućnosti izgubljene, planovi promenjeni. Ali, na dubljem nivou, bilo je mnogo toga da se dobije. Prema Mohanđijevim savetima i prirodnim tokovima događaja koji su usledili, intenzivirala sam ono što je nedostajalo – kvalitetno vreme u tišini kroz svoju duhovnu praksu, kao i kvalitetno vreme sa našom ćerkom Milom, kojoj i suviše često puta tokom godine nedostaju roditelji. Njeni indijski baka i deda su stariji, i ovo je bila neprocenjiva prilika za porodicu Mohan da provede vreme zajedno. Zauvek ću biti zahvalna na toj prilici.
Šta više, ubrzo pošto je počeo policijski čas, počeli su i dani proslave praznika Navaratri. Tradicionalno se ovih posebnih dana u Indiji, kad se slave i obožavaju različiti aspekti i osobine Božanske Majke, priređuje ceremonija vatre zvana Homa. Još od vremena rata i beznađa u bivšoj Jugoslaviji, kad je moje duhovno putovanje zapravo počelo, osetila sam posebno duboku povezanost sa Božanskom Majkom (u hrišćanstvu je zovemo Bogorodica, ali kasnije sam se u Indiji povezala na dubljem nivou sa svim aspektima i osobinama Majke, uključujući snagu, neustrašivost, zaštitu). Ovo me je podstaklo da promenim ime u Devi 2015. kako bih slavila i još više ojačala ovu svetu vezu sa Majkom.
Kaže se da je potrebno minimum pet ljudi kako bi se stvorila grupna energija u duhovnom procesu. Tako se i desilo da je nas petoro (iz Evrope, Amerike, Indije i Australije) bilo blagoslovljeno da se okupi i izvuče najbolje iz novonastale situacije, tj. karantina. Ustajali smo u 4:30 ujutru kako bismo se prirpemili i mantrali po tri sata svako jutro, tokom devet dana Navaratri Home. Ovome je prisustvovalo na desetine hiljada ljudi koji su nam se pridružili putem uživo prenosa, preko Fejsbuka. Primali smo povratne informacije od ljudi koji su rekli da je čišćenje bilo veoma moćno, prolazili su kroz plakanje, unutrašnje spoznaje, stekli su jasnoću na nivou uma, duboko unutrašnje iskustvo.
U mom slučaju, sve je kulminiralo prvog i drugog dana nakon Navaratrija. Jutro posle Navaratrija, 3. aprila, tokom moje uobičajene prakse Krije svesti, osećaj je bio mnogo dublji i mogla sam da osetim energiju u kičmi i neko vreme po završetku. Nakon svoje dnevne rutine joge i krije, 4. aprila, imala sam poriv da spavam. Mohanđi mi je rekao da će taj dan od 9 do 10:30 ujutru biti veoma poseban, povoljan za mantranje Šivinih mantri, te da nijedan minut ne treba da bude proćerdan. Probudila sam se na vreme i požurila da pomognem mojim prijateljima Rađešu i Anantu koji su produžili jagnju (yagnya – čišćenje kroz vatru) posebno za ovu priliku. Tada je Anant počeo da mantra Rudram. Rekao je da praktikuje vedsko mantranje od detinjstva i da to zaista voli. Moram priznati da je bilo zaista neverovatno. Mogla sam da osetim efekat Rudrama, zajedno sa jagnjom koju je izvodio Rađeš, i jednostavno sam uživala u vibracijama, sedevši pored njih.
U jednom trenutku sam osetila veoma intenzivnu energiju koja me je bukvalno zgrabila odozgo. Oči su mi se zarolale nagore, a vilica mi je momentalno pala. Nisam imala nikakvu kontrolu nad ovom energijom, niti sam mogla da zatvorim usta ili pomerim oči, a da ne pominjem da nisam nigde mogla da se pomerim. Bila sam skroz obuzeta ovom snažnom, blaženom energijom. To je bilo potpuno neočekivano. Dok je deo mene bio prepušten ovom iznenadnom stanju, drugi deo je svemu tome u čudu svedočio, potpuno prisutan u trenutku. Celo iskustvo je bilo fascinantno i, u isto vreme, pomalo zastrašujuće, u zavisnosti kako se posmatra. Sada razumem zašto se kundalini simbolično predstavlja kao zmija. Zaista sam imala osećaj kao da se velika zmija pomera kroz moju kičmu, a potom da se njena glava nadvila iznad moje glave, kao ogromni, moćni magnet koji je držao moje oči zarolane i fiksirane nagore, uz osećaj trajnog, neverovatnog intenziteta prisutnosti.
Boravila sam u tom stanju oko sat i nešto. Bilo je i više nego neverovatno! Celo iskustvo je trajalo tačno do isteka onih 90 minuta za koje je Mohanđi rekao da su važni za duhovnu praksu. To je lepota blagoslova prisustva živog duhovnog majstora u svom životu. Trebalo mi je neko vreme da se sredim i svarim ovo iskustvo u tišini. Pošto sam se, uzevši nešto hrane, uzemljila i konačno uspela da progovorim, zahvalila sam se Anantu i Rađešu iz dubine duše. Posle nekog vremena otišla sam gore sva srećna da podelim iskustvo sa Mohanđijem, iako sam bila svesna da on to već zna. Pošto sam mu ukratko objasnila šta se desilo, odgovorio mi je na svoj uobičajeni misteriozan način: “Znam, video sam. Dobro. Piši o tome dok ti je još sveže.”
Tada sam se setila da sam obećala Mii da ću učestvovati u majskom izdanju časopisa RYL (Refresh Your Life). Ovo iskustvo je kreiralo dovoljno podstreka za pisanje.
Sledećeg dana, 5. aprila, usledio je još jedan poseban dan. Ovaj put bila je jedna neuobičajena astrološka pozicija, konjukcija Jupitera i Plutona. Globalna inicijativa meditacija je organizovana od strane mnogih duhovnih grupa širom planete, sa idejom da što više ljudi meditira istovremeno u određeno vreme. Mohanđi se složio da i mi damo svoj doprinos ovom događaju. Trebalo je ja da vodim meditaciju. Izabrali smo jednu od naših standardnih meditacija, ali sam je malo modifikovala kako bi se uklopila u nameru koju smo postavili i element svetlosti koji je bio suštinski za globalnu inicijativu. Nisam ni znala kako će ovo duboko uticati na mene. Cela meditacija je bila priprema za bezbedan ulazak u ogromno stanje širenja, daleko izvan naše planete i povezivanje sa svetlošću. Tokom svih svojih godina meditiranja nikada nisam osetila svetlost tako živo i intenzivno. Od kosmičkog sunca, preko galaktičkog sunca, do centralnog sunca naše galaksije, moja svest je svedočila protoku svete svetlosti ka našem Suncu, a potom kroz krunsku čakru i kičmu svetlost se uzemljila u Majku Zemlju, sve do njenog centra. Na kraju sam, slaveći svetlost, mantrala posebnu mantru. Svaka ćelija mog tela je vibrirala i sve vreme se osećala slava svetog jedinstva. Ovo je bilo neopisivo lepo. Ponovo sam primila mnogo poruka zahvalnosti od prijatelja koji su takođe bili zadivljeni snagom ove meditacije. Jedna od mojih prijateljica podelila je svoju viziju viših bića, koja postoje daleko izvan pete dimenzije, a koja su nam se pridružila tokom ove meditacije i podržala je svojim blagoslovima. Osećala sam se toliko blagoslovljeno da služim kao instrument ovom procesu. Zauvek ću pamtiti sva ova sveta iskustva. Da nije bilo korona karantina, sumnjam da bih toliko bila posvećena duhovnoj praksi. Hvala Univerzumu, zauvek ću verovati Božanskoj promisli koja stoji u pozadini svih naših iskustava.
Setila sam se drevne kineske izreke: “Da budete živi u zanimljivim vremenima.” Ovo je to posebno vreme na našoj planeti kad se dešava velika transformacija na nivou individualne svesti, kolektivne svesti, od razumevanja naše stvarnosti i prave istorije, do velike promene u našem obrazovnom sistemu, zdravstvenom, finansijskom/ekonomskom sistemu. Veliki je blagoslov biti živ ovde i sada. Moja poruka svim čitaocima je – izaberite mudro kako ćete iskoristiti ovo dragoceno vreme koje nam je dato. Budite svesni gde usmeravate pažnju, jer tamo gde ide pažnja, ide i energija. Neka ovo bude divno vreme transformacije i duhovnog buđenja za sve nas.
S ljubavlju i zahvalnošću,
Devi Mohan
Izvor: Refresh Your Life Magazine
Svoja iskustva sa Mohanđijem možete poslati na iskustva@mohanji.org
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
