Od izolacije do transformacije
Svakog decembra, oko mog rođendana, svedočim nekom novom sinhonicitetu koji se pojavi oko promenjenih okolnosti u mom životu.
Autor: Sanja Stanković
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić
Kao da se desi neko ponovno rađanje, smrt jednog identiteta, gubitak, kako bih naučila lekciju o nevezivanju i što bi gejmeri rekli, prešla novi nivo igrice zvane život. Ovog poslednjeg decembra, u 2019. sam u roku od 24 sata iskusila još jednom kako kosmos funkcioniše. Žuljao me moj dnevni posao jer sam imala potrebu da se više posvetim svojoj svrsi davanja vrednosti društvu i unapređenju duha ljudi. Od kako sam u oktobru mesecu završila intenzivan Mohanđi Ačarja trening i zajedno sa još 100 ljudi i svetu se obavezala na život koji podrazumeva davanje pozitivnog doprinosa društvu, naučila sam da ne traćim svoje vreme već da se svakog trenutka pitam šta još mogu da uradim, kako još mogu da pomognem. Kako naše misli i energija uvek bez greške kreiraju ono što želimo, čak i kad to ne izgovorimo, par dana nakon mog rođendana, dočekala me vest da kompanija za koju sam radila ne nastavlja saradnju sa mnom. Istog dana mi je u kancelariju stigla knjiga Život i učenja Širdi Sai Babe, jednog od najvećih majstora i prosvetljenih ljudi koji pripada istoj tradiciji kao i Mohanđi, moj duhovni učitelj koji me je približio samoj sebi i životnoj svrsi.
Pakovala sam svoje stvari u kancelariji, pogledala knjigu koja mi se smešila sa stola i osetila da je vreme za sledeću avanturu. Sledećeg dana, dobila sam vest da je neko anonimno donirao sredstva da dođem u Indiju na jednomesečni kurs za instruktora Himalajske škole tradicionalne joge, koji bez posla nisam mogla sebi da priuštim, a sa poslom ne bih mogla da ga priuštim vremenski. Tako je kosmos čarobno uredio u roku od 24 časa da preskočim oba izazova, i ovaj vremenski i finansijski. Sa nekoliko svojih prijatelja koji su takođe Mohanđi Ačarje (oni koji prenose i žive Mohanđijeva učenja o davanju vrednosti društvu, bezuslovnoj ljubavi i nenasilju) isplanirali smo da nakon kursa joge posetimo hram u Širdiju. Osećala sam da nas je knjigom Šri Sai Sačarita, Širdi Sai Baba pozvao sebi u Indiju.
Budući da smo nekolicina nas, koji smo otputovali u Indiju na joga trening, volonteri humanitarne ogranizacije ACT Srbija fondacije, po dolasku u Bangalor, organizovali smo tri humanitarne akcije u domovima za stara lica, kao i u centrima za veoma siromašnu decu. Deo učenja tradicionalne joge obuhvata i karma jogu ili filozofiju da ne možemo duhovno napredovati dok se ne naučimo nesebičnosti, velikodušnosti i praktikovanju skromnosti. Ovo bi značilo da delimo ono što imamo, da sve što dajemo, dajemo od srca, kao i da ne dozvolimo našem egu da preuzima bilo kakve zasluge za ova nesebična dela.
Danas je mesec dana od kako sam došla u toplu Indiju i slatko se smejem svojim planovima. Život nas uči da planovi služe kako bismo se neostvarivanjem istih naučili fleksibilnosti i prihvatanju onoga što nam se trenutno dešava. U okviru Himalajske škole tradicionalne joge učili smo ne samo o asanama, već i o pranajami (vežbama disanja) joga filozofiji, drevnim mudrostima, ajurvedi, anatomiji, sanskritu i načinu života koji vode pravi jogiji. Pravi jogi ne stremi da savlada svoje telo već um. U osnovi učenja je ahimsa ili nenasilje, u mislima, rečima i delima. Naš život treba da bude takav da ne povredimo ili da nemamo nameru da povredimo nekog čak ni u mislima. Cilj jogija je da oslobodi svoj um kako bi se stopio sa univerzalnom Božanskom svešću iz koje je sve nastalo. Um se posmatra kao prelepi instrument koji nam služi kako bismo iskusili univerzum. Došli smo na ovaj svet kako bismo proživeli određena iskustva. Kada smo spremni da se oslobodimo nečistoća uma i svih obrazaca koje smo nagomilali tokom života (i kroz brojne predhodne živote) pojavi se majstor ili učitelj koji nam služi kao putokaz ka finalnoj destinaciji. Zato veliki majstori često kažu kako je jasan znak duhovnog napretka umanjen broj misli po sekundi. Sve dok potpuno ne oslobodimo svoj um. To je upravo ono što ljudi teže da dostignu praktikujući meditaciju. Joga nam pomaže u tome. Joga ujedinjuje telo, um i duh.
Juče je trebalo da bude naš poslednji dan treninga za instruktore tradiconalne joge i nas dvadesetak iz različitih zemalja, kulturološkog i religijskog porekla, radovali smo se završenim ispitima i povratnoj informaciji da smo uspešno završili našu školu. Danima su nas opsedale vesti o Korona virusu i njegovim posledicama širom sveta. Naši letovi su bili otkazani. Pokušavali smo da bukiramo nove avionske karte da se vratimo svojim kućama ali su iz minuta u minut stizale nove vesti. Najpre su sajtovi pokazivali trostruko skuplje avionske karte koje nije ni bilo moguće rezervisati. Potom smo uspeli da rezervišemo karte ali uplate nisu mogle da prođu jer su i bankovni sistemi počeli da trokiraju. Kada smo konačno uspeli da kupimo karte, javljeno nam je da je Srbija zatvorila aerodrom. Veoma brzo je Indijska vlada proglasila potpunu zabranu kretanja koja će trajati 21 dan. Nastupila je veoma glasna tišina. U trenutku, čuli su se samo komarci, cvrčci i kreket žaba.
U svim priručnicima za detoks tela ali i uma obično piše kako je period od 21 dan idealan kada želimo da pročistimo svoj organizam, ostavimo neku lošu naviku, doživimo transformaciju. U ovom periodu se i ćelije u našem organizmu obnavljaju. Kažu da je Korona virus koji napada srce i pluća. Osećanje straha, anksioznosti, krivice i bespomoćnosti su emocije koje na fizičkom nivou napadaju dodatno ove organe i slabe naš imuni sistem zbog čega postajemo još pogodnije mete virusa kao što je Korona. Od dvadesetak ljudi koliko nas se zateklo „zarobljeno“ u Fire Flies ašramu u Bangaloru, nas deset smo Mohanđi Ačarje. Brzo smo osvestili da nije slučajnost što se upravo nas deset našlo u ovoj izolaciji. Prethodnih nekoliko nedelja smo učili kroz filozofiju i teoriju šta znači biti jogi, a sada je došao trenutak da u praksi proverimo koliko je to ono što stvarno i živimo. Amerikanci imaju izreku „Walk the talk“ koja implicira da treba da živimo ono što zagovaramo. Shvatili smo da ne želimo da provedemo ni sat vremena u panici i dozvolimo da samosažaljenje, panika ili bes preuzmu igru. Organizovali smo sastanak na koji smo pozvali sve prisutne i napravili plan koji podrazumeva strukturu dana i organizovanje programa, kako za nas koji smo ovde tako i snimanje svih sadržaja i tehnika kako bismo ih podelili sa celim svetom i doprineli sveopštoj stabilnosti i pozitivnosti. Jutro počinje sa jogom i vežbama disanja, tokom dana organizujemo meditacije, Svesno plesanje, grupne tretmane Mai-tri metode energetskog čišćenja, večeri su idealne za pevanje bađana ili mantranje. Mantre, kao i molitva, podižu vibraciju našeg organizma i ne dozvoljavaju da negativne energije prodru do nas.
Budući da je većina osoblja tj. zaposlenih koji su nas do sada služili, raspuštena i uspeli su da odu svojim kućama, mi smo se podelili u timove i podelili zaduženja: tim za kuvanje i pripremu hrane, tim za pranje i čišćenje, tim za menjanje posteljine. Jednog dana menjamo čaršafe, drugog ljuštimo povrće i mesimo brašno za čapati (da, naučili smo poneke indijske recepte), trećeg dana brišemo prostorije. Ovo me podsetilo na scenu iz romana Jedi, moli, voli u kojoj Elizabet Gilbert opisuje kako je proživljavala zaduženja ribanja u ašramu u Indiji. Ona je obišla nekoliko zemalja kako bi iskusila transformaciju kroz krajnosti, a mi smo dobili tri u jedan ovom izolacijom.
Šta će biti sutra? Ne znam. Znam da na rasporedu imam snimanje videa o emocionalnoj stabilnosti koji postavljamo na naš You Tube Kanal Mohanji Acharyas sa ciljem da osnažimo što veći broj ljudi u ovom periodu nestabilnosti. Sutra ću možda da vodim meditaciju ili da pomažem u kuhinji, ili jedno za drugim. Nema istinske duhovnosti bez potpune fleksibilnosti. Mislim da je jogi u meni konačno prestao da se opire nepredvidivostima. Čak su i majmuni prestali da ulaze u sobu i demoliraju stvari. Sad čekaju da izađem napolje da im dam biskvite. Valjda su i oni osetili neke benefite naše izolacije. Ima u njoj i nečeg dobrog. Kad shvatimo da ne vredi da se opiremo i očekujemo bilo šta spolja. Samo se utišamo i osetimo lagani povetarac transformacije.
26. mart 2020, Bangalor, Indija
Svoja iskustva sa Mohanđijem možete poslati na iskustva@mohanji.org
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
