Ne morate ići na Himalaje, Himalaji su u vama
Mohanđi je moj otac, majka, najbolji prijatelj. Sve što nam je potrebno u njemu možemo pronaći, jer on nema formu. On je čisto božansko svetlo, bezuslovna ljubav.
Autor: Ivana
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić
Pre nego što sam srela Mohanđija, nisam imala ideju o pojmu gurua, nisam bila religiozna, naprotiv, bila sam suvi realista i prihvatala samo što se umom može dokučiti. Možda godinu dana pre prve grupne meditacije Moć čistote, bila sam na Tajlandu i zakoračila sam u svet joge i meditacije, prepoznala sam to kao nešto što me intrigira i privlači. Nisam imala neku posebnu praksu, jedino sam volela da puštam petominutnu Gajatri mantru koju je ispevavao Satja Sai Baba, to me nekako smirivalo, osećala sam kao da mi pruža neku zaštitu, mada nisam znala ništa dublje ni o mantrama uopšteno, ni o Gajatri mantri. Sve to skupa mi se sviđalo, ali sam bila ubeđena da je to nešto zbog čega moram da idem negde, ili živim negde drugo. To je donelo mnogo zbunjenosti i otpora u moj život. Na poziv za prvu meditaciju u centru gde sam vežbala jogu, odgovorila sam puna entuzijazma i jedva sam čekala da opet iskusim tu pozitivnu energiju i da se lepo osećam u krugu ljudi koji vole isto što i ja. Ni slutila nisam da me iza ćoška čeka nešto što će mi promeniti život, dati mu drugi smisao i svrhu, nešto veće i od mene same.
Počela sam da idem redovno na nedeljne meditacija i da čitam Mohanđijeva učenja, usledio je i prvi ritrit. Počela sam da volontiram u fondaciji. Sad mi je očigledno da me je moja duša vodila putem kojim je trebalo ići. Odjednom sam samo osvestila činjenicu – stigla sam kući! Mohanđi je moj dom. Mohanđi je moj otac, majka, najbolji prijatelj. Sve što nam je potrebno u njemu možemo pronaći, jer on nema formu. On je čisto božansko svetlo, bezuslovna ljubav. Ogledalo nas samih. To može da oseti svako, njegovo prisustvo nas transformiše na raznim nivoima, svakoga onoliko koliko želi i dopušta. I što je za mene bilo najvažnije tada, parafraziraću Mohanđija: Ne morate da idete na Himalaje da biste meditirali, Himalaji su u vama. Sada vidim kako naš um voli da pravi razne konstrukcije, komplikuje situacije i odlaže akcije. Kada pogledamo duboko u sebe, shvatimo da u sebi već imamo sve što nam je potrebno, samo se treba prepustiti i prihvatiti sve što nam dolazi.
Mai Tri tretman
Pre dve godine sam ostala u drugom stanju sa drugim detetom. Dok je trudnoća bila rana i dalje sam odlazila na meditacije i radila jogu, kako je vreme odmicalo sve više sam bila fokusirana na trudnoću, porođaj i generalno svoje telo. Moj um je konstantno bio uz bebu, pa je i životni fokus bio tamo. Posle porođaja situacija je samo postala još naglašenija konstantnim umorom i žongliranjem sa dvoje male dece, umornim mužem, poslom i kućnim poslovima. Osećala sam da mi nedostaje da se malo posvetim sebi. To je za mene značilo da se vratim jogi i meditacijama. Isplanirala sam da idem na ritrit na Kopaoniku i to će za mene biti kao neki restart, odakle ću se opet vratiti aktivnostima koje me ispunjavaju.
Međutim, očigledno je neko imao drugi plan za mene. Sasvim spontano sam jedno dva meseca pre ritrita rešila da uradim Mai Tri tretman. Za vreme Mai Tri tretmana se ispostavilo da imam ogromne blokade, tamne energije na raznim nivoima, po svim čakrama. Bio je to najintenzivniji proces u mom životu, osvestila i ponovo proživela razna mučenja, bol, nemoć, tugu, toliko toga odjednom. Nakon toga praktičar mi je rekao da radimo tretmane svaki drugi dan i da će sve biti u redu. Tako je i bilo. Svaki tretman je bio drugačiji, sa drugačijim senzacijama i drugačijim otpuštanjima. Bila sam rešena da ne želim da budem u toj tami i prepustila sam se svemu, sa čvrstom verom sve sam mentalno predala Mohanđiju. Nakon neke tri nedelje, više nisam bila ista. Postala sam receptivnija za suptilne energije. Osećala sam se fizički energičnije, veselije, spremnije za svakodnevni život. Sa decom je sve bilo harmoničnije i lakše. Kada sam osvestila naglu promenu u svom ponašanju, shvatila sam da nisam bila svesna inercije koja me je, da kažem, pojela. Sve je to išlo sistematski, polako se prikradalo a da nisam ni bila svesna. Do pre Mai Tri tretmana nisam imala utisak da imam neki problem, sve je to bilo nešto trenutno, životno. Imam malu decu, normalno je da sam umorna, i mentalno i fizički. Ali sad je bilo očigledno da to nisam ja, to nije moje prirodno stanje. Shvatila sam da je to bila božanska intervencija koju nisam tražila, Mohanđijeva ruka me je iščupala iz tame i vratila nazad u svetlo.
Ritrit i grupni Mai Tri
Otišla sam na ritrit, najintenzivniji za ove četiri godine. I tamo sam imala istu čvrstu odluku da želim da otpustim sve što mi više ne služi, da želim da otvorim srce da mogu da dajem i primam ljubav bez prepreka i granica. Svaki dan je trajao kao tri, svi procesi su mi bili intenzivni i od ujutru od uveče više nisam znala ni koji je dan, ni šta mi se sve izdešavalao. Slično su se osećali i ljudi sa kojima sam provodila vreme tamo. Plakali smo i smejali se u isto vreme. Procesi fizičkog i energetskog čišćenja izbacivali su iz naših sistema sav nagomilan otpad koji nas je vukao dole, toliko vremena, toliko života unazad. Sve je bilo, mogu reći, nadrealno.
Grupni Mai Tri je na mene ostavio najveći utisak, to iskustvo je proširilo granice mog uma do neviđenih razmera. Prvi put sam fizički osetila čistu božansku milost kako se sliva niz moje telo poput nekog meda, polako klizi od vrha glave ka dole, prekrivajući celo telo. Ceo proces sam preplakala zapanjena osećajem milosti i osećajem neizmerne zahvalnosti za ovaj život, prema ljudima oko mene, celoj tradiciji i Mohanđiju. Molila sam se samo da nikad više ne zaboravim to, iako je to bio samo tren osvešćenja šta je Viša svest, želela sam da taj tren traje zauvek, da ostanem u tom svetlu večno. Hvala ti, Mohanđi, mom logičkom umu je to trebalo, da shvati da ne mora sve da se shvati, da ima nešto moćnije od toga – kad se srcem oseti. Vratila sam se sa ritrita otvorena, puna ljubavi, osećala sam kao da cela planeta može da stane u moj srčani centar. Vratila sam se transformisana.
Mohanđi zaista nikada ne pušta našu ruku, on od nas ne odustaje čak i kada mi sami odustanemo. Toliko smo blagosloveni, toliko smo zaštićeni. Samo treba da se predamo i plovimo kroz život uz zahvalnost za sve što nam dolazi. Veliki je Bog.
Hvala, Oče, za sva iskustva, hvala za vođstvo, hvala što si mi pokazao šta je bezuslovna ljubav.
Volim te zauvek.
Ivana
Svoja iskustva sa Mohanđijem možete poslati na iskustva@mohanji.org
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
