Mohanđijeva poruka za Gala veče 2021.

Zdravo svima,

Dobro došli na Gala veče. Godina 2021. se približava kraju. Toliko toga se desilo u ovoj godini. Prošli smo kroz mnoge situacije, mnoge emocije, mnoge žudnje, i ponekad mnoge restrikcije. Kad pogledam unazad ovu godinu, mislim da je glavna stvar koju smo naučili je da budemo FLEKSIBILNI. Imali smo mnoge želje, ali mogućnosti je bilo manje zbog situacije. Situacija sa pandemijom Kovida uskratila nas je za mnoge stvari i blokirala, sprečila, zabranila mnogo toga. Tako da smo bili primorani da budemo fleksibilni. Mnogo puta život daje takve mogućnosti kako bi izvukao najbolje iz nas.

Šta možemo uraditi kad ne možemo da ispunimo ono što želimo? Šta možemo da uradimo kad nema inspiracije? Šta možemo da uradimo kad se osećamo ugušeno? Ovo su pitanja koja sebi postavljamo u situacijama koje nam dolaze kao iskustva u stvarnosti. A, iskustvo je uvek pravi učitelj. Život je pravi učitelj. Jasan guru, stvaran guru je život. Jer, život nam daje lekcije koje nikada ne možemo zaboraviti. Ne možemo ih zaboraviti.

Dakle, ova godina je bila prilično značajna što se tiče tog aspekta. Prilično izražajna, značajna, i prilično je izgledalo kao da nas je učitelj oblikovao za bolje sutra. Ne znamo šta će se desiti 2022, 2023. pa nadalje. Ne znamo. Ne vidimo budućnost. Sve što možemo je da zadržimo jasnoću u ovom trenutku. Upravo sada. Ne možemo planirati stvari za budućnost kad ne znamo kuda idemo. To je kao magloviti put. Moramo pažljivo da vozimo. Ali, moramo da nastavimo da vozimo. U tome je cela suština. Ako se zaustavimo, ako se plašimo, ako stagniramo, to je smrt. To je jednako smrti jer se ništa ne dešava. Ako smo previše vezani svojim zonama komfora, setite se, to je kao neplodno tlo. Nijedno seme ne raste u zoni komfora, ne dolazi do promene, ne dolazi do transformacije. Zato, treba da nastavimo da se krećemo, da se razvijamo. Na taj način će godina koja nam dolazi automatski doneti svoje karakteristike, ukuse, situacije, svoje dimenzije. A mi moramo da koračamo.

Verujem da sve što možemo da uradimo sada je da ostanemo fokusirani kroz samoprihvatanje, prihvatanje svega oko nas, bez opiranja, odbacivanja, bežanja, eskapizma. Samo da budemo prisutni, fokusirani na našu stvarnost, naš razvoj. To se može vidte kroz naš nivo prihvatanja i, takođe, kroz neopiranje stvarima oko nas.

Želim da ovo Gala veče bude nešto što će nam otvoriti oči ili nas podsetiti da smo važni. Jer, naš najveći imetak danas je to što smo živi. Mi smo ovde. Živi smo. A naš najveći blagoslov je zdravlje koje trenutno imamo. Bilo da je zdravlje dobro, loše, ružno, mi ga imamo, mi hodamo, pričamo, komuniciramo, a to je velika stvar. To je veoma, veoma važno.

Veoma je važno da prihvatimo sebe. Veoma je važno da prihvatimo stvarnost. Budite prizemljeni. Uvek kažem ljudima – ne plašite se grešaka jer greške su najbolji učitelji. Greške vas prizemlje. Ponekad, kad se naša očekivanja ne ispune, dolazi do razočaranja, umesto da budete emotivni, to vas fokusira, prizemlji, daje vam stabilnost i pokazuje gde se zapravo nalazite. Uspeh vam to ne može dati. Uspeh ne daje tu mogućnost. Uspeh vas ponekad zanese. Postanete zaneseni uspehom. Ali vas greške uvek prizemlje. Dakle, greške nisu loše. Isto tako, situacije nisu loše. Situacija sa pandemijom nam je dala drugačije dimenzije, drugačije mogućnosti, drugačija razumevanja, tako da su one sve dobre.

Budite hrabri. Usudite se da hodate. I, takođe, usudite se da iskusite. Bankovni račun života su uspomene. Znači, uspomene su ono što imamo kao nešto što posedujemo, što nosimo sa sobom. Zato, imajte lepe uspomene. Lepe uspomene ljubavi, lepe uspomene saosećanja, lepe uspomene davanja, brižnosti, prihvatanja i svih pozitivnih stvari. To će vas proširiti, učiniće da se osećate bogatije. To je ono što imamo kao naš bankovni račun.

Želim vam divan Božić i divnu nastupajuću godinu. I, želim vam sve što vas ispunjava.

Koračam sa vama i volim vas. Srećna Nova godina!