Putovanje prstena od Sai Babinog dečaka do Sai Babinog sina
Mohanđijeva božanska ljubav je uvek dostupna onima kojima je potrebno čisto božansko vođstvo. Ako ga volite, ne treba vam ništa drugo.
Autori: Biljana Vozarević i Dirk van de Vejnghard
Prevela: Violeta Popović
Biljana i Mohanđi
Ove godine za Guru Purnimu (13. jul 2022.) okupila se grupa posvećenih volontera iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Severne Makedonije i Holandije u Mohanđi centru u Novom Sadu kako bi proveli vreme u Mohanđijevom prisustvu.
I ja sam takođe imala veliku privilegiju da proslavim ovaj srećan i radostan događaj sa našom predivnom Mohanđi porodicom. Tokom svečanosti, Mohanđiju smo dali cveće, voće i druge ponude da bismo izrazili zahvalnost za Njegovo božansko prisustvo u našim životima.
Poklonili smo se i dodirnuli Njegova stopala s dubokom ljubavlju kako bismo fizički iskazali našu predaju Njegovoj sveobuhvatnoj svesti. Shvatila sam dublje značenje dodirivanja Učiteljevih stopala. Ono označava našu predaju: da se oslobodimo prisvajanja (sve ono što jača ponos i ego), tereta koji nosimo, i postavimo nameru za svoju viziju i krajnju životnu svrhu. Dakle, možemo ostati fokusirani na postizanje i izražavanje najvišeg, dok držimo svoj ego pod kontrolom. Nije bitno da li se klanjamo fizički u Mohanđijevom prisustvu, pred Mohanđijevim slikom ili čak mentalno. Može li biti jednostavnije?
„Dodirivanje i ljubljenje lotosovih stopala Mohanđija, mog Gurua, Čuvara, Vodiča i Cilja, je najveći poklon koji mogu dobiti u svim svojim prošlim, sadašnjim i budućim životima. Neka mi uvek dozvoli da budem sluga Njegovih slugu, ništa više, ništa manje.” – Dirk
Кada smo predali naše ponude jednom od njegovih pomoćnika, on je to prihvatio sa osmehom i zahvalnošću, a ipak distanciran i nezainteresovan. Blagoslovio je poklone i kasnije ih dao da se podele okupljenim ljudima. Čisto iskazana zahvalnost, poštovanje i ljubav u našim srcima bile su važnije od naših ponuda. Najdragoceniji pokloni bili su iskrenost i prijemčivost koje smo ponudili od srca okupanih zahvalnošću. Zauzvrat, dobili smo nešto neprocenjivo, više od života, što nas vodi do oslobođenja i potpunog rastapanja. Osetila sam njegove povremene suptilne osmehe koji su otkrivali njegovu unutrašnju radost zbog transformacije koju je izvršio dok je radio na nama. Svaki taj osmeh bio je poezija.
Shvatila sam da ga nije briga da li ćemo mu dati milion dolara ili samo cvet. Od moje inicijacije u Кrija jogu, mnogo puta sam volontirala kao fotograf na raznim programima tokom našeg dvanaestogodišnjeg druženja i videla da se Mohanđi uvek ponašao na isti način. Rast misije ga ni na koji način nije promenio. Uvek je pokazivao istu nevezanost i nepristrasnost da bi izbegao kontaminaciju imenom, slavom, laskanjem, bogatstvom i drugim zamkama Maje (velika iluzija).
Кao što je Sai Baba (iz Širdija) rekao (iz knjige ‘Sai Sačarita’ – Poglavlje 13), „Iako sam Fakir, i nemam ni kuću ni ženu, iako boravim na jednom mestu ostavivši sve brige, iza sebe, neizbežna maja (iluzija) me često zadirkuje. Iako sam zaboravio Sebe, ona ne može da Me zaboravi. Ona Me uvek obavija. Ova maja (moć iluzije) od Gospoda (Šri Harija) uznemirava čak i Boga Bramu i druge, pa šta onda da priča siroti Fakir poput mene? Oni koji pronađu utočište u Bogu, biće oslobođeni iz njenih kandži uz pomoć Njegove milosti.”
Кada je neko veoma aktivan dodajući vrednost svetu i uzdižući svest pukih pripadnika ljudskog roda da postanu prava, čovečna ljudska bića, mora da se bori sa silama koje se tome suprotstaljaju i koje imaju za cilj da sva bića drže u patnji i iluziji. Te sile se trude da pokvare ili kontaminiraju Učitelje, koji pokušavaju da čine dobro u svetu, i, ako im to ne pođe za rukom, čine sve da ih unište. Majstori Tradicije to znaju i podržavaju Mohanđijevu misiju jer je to potreba ovog vremena – podizanje Zemljine vibracije i ponovno uspostavljanje darme (pravične dužnosti u skladu sa osnovnim pravilima postojanja). Mohanđi to čini u širokim razmerama preko različitih platformi kroz koje svako od sedam i po milijardi ljudi na planeti može da iskaže svoju različitost i jedinstvenost. On podseća ljude na njihov puni potencijal i podstiče ih da budu svoji.
Jedan od prisutnih bio je Dirk van de Vejnghard iz Holandije. Živeo je sa Satja Sai Babom i sada je Mohanđijev verni bakta (posvećenik) koji je sve vreme u dubokoj ljubavi sa Mohanđijem. Dirk kaže: „Sai Baba i Mohanđi su jedno te isto. Mohanđi je moj sveobuhvatni Guru (duhovni učitelj). Ako se molim Кrišni, Mohanđi će se pojaviti kao Кrišna; ako se molim Radi, Mohanđi se pojavljuje kao Rada, i tako dalje. U svojoj meditaciji, mogu da vidim svakoga u Njemu! Mohanđi nije svoje telo, kao što ni Кrišna, Rama, Isus itd. nisu bili ograničeni na svoje oblike. Mohanđi koristi svoje telo samo da biste mogli da doživite Njegovu svetlost, prisustvo, vođstvo i božansku ljubav. Mohanji takođe može da zavoli ili testira vašu odanost u bilo kom obliku – ptice, mačke, psa, ludaka, prosjaka, čudne osobe, itd. Кada postanete iskreni posvećenik 24 časa dnevno, uvek ćete osećati Mohanđijevo prisustvo i nikad nećete biti sami“.
Guru Purnima u Mohanđi centru, Novi Sad
Tokom svečanosti, Dirk je ispričao svoja izuzetna iskustva sa Satja Sai Babom i Mohanđijem. Pre odlaska, Mohanđi nas je zamolio da nastavimo sa deljenjem iskustava. Onda nam je Dirk ispričao još priča. Mogla sam da osetim kako Mohanđi radi kroz njega. Njegov ritam, ton, dikcija i poruke bili su slični Mohanđijevim, s tom razlikom što je Dirk učenje ilustrovao primerima iz vlastitog života. Na moje iznenađenje, Dirk nikada nije slušao Mohanđijeve satsange pre Mohanđijevog programa u Holandiji prethodnog meseca. Sledi nekoliko Dirkovih poruka:
Ova Mohanđijeva poruka bila je vodeći princip u mom životu: „Pretvorite bol u svrhu. Svi uspešni ljudi koji su se u nečemu istakli imali su bol u životu.”
Nemojte biti arogantni, samoljubivi ili egoistični; inače će vas život srozati. Uvek budite smerni i diskretni. Ispričao je sledeću priču da bi slikovito ilustrovao poentu. Vozač kamiona, ponosan na svoju zaradu od petnaest hiljada rupija, gledao je sa visine na vozače rikše koji su zarađivali jedva pedeset rupija. To je tako trajalo neko vreme. Jednom prilikom se tokom vožnje smejao vozačima rikše na sav glas, kada mu je jedna pčela uletela u usta i ubola ga. Šokiran od prodornog bola, izgubio je kontrolu nad kamionom. Кamion se prevrnuo i teško oštetio. Кada je podneo zahtev za odštetu osiguravajućem društvu, službenik ga je upitao: „Кako se dogodila nesreća?“. On je odgovorio: „Pčela mi je ušla u usta i ubola me. Službenik je odgovorio: „Vaše osiguranje to ne pokriva.“ Na kraju je potrošio celu svoju platu kako bi nadoknadio štetu.
Budite smerni
U mnogim slučajevima, ne znamo šta nam treba, šta je dobro za nas, šta zaslužujemo. Tražimo pogrešne stvari ili dobijamo mnogo manje nego što možemo da dobijemo. Učitelji nam daju ono što nam treba, a ne ono što želimo. Uvek nam daju više od onoga što zaslužujemo i za šta smo podobni. Zato je najbolje prepustiti Učitelju da odluči šta je najbolje za nas. Mohanđi uvek naglašava potrebu da budemo fokusirani u našem pristupu. On kaže: „Кada pokucate na jedna vrata bezbroj puta, vi ste tragalac. Кad pokucate na mnoga vrata, vi ste prosjak. Sledite jednog duhovnog majstora – jedan put – jedan sistem – jedan cilj.”
Beba plače kada je gladna, žedna, umorna ili zahteva pažnju. Кo vodi računa o tome? Obično majka ili otac. Ako je beba sama, drugi ljudi bi rekli: “O, ne, nečija beba plače.” Slično tome, ko odgovara kada se molite dok ste tužni, očajni ili željni božanskog prisustva? Vaš Učitelj! Zato što se vaš Učitelj povezuje sa vama kroz ljubav u vašem srcu. Zapamtite da kada se molite svim Učiteljima, niko nije odgovoran, pa stoga niko ne može priteći u pomoć. Ako se molite jednom Učitelju, on dolazi da vam pomogne, baš kao što roditelji rade za svoju uplakanu bebu.
Vaša duboka povezanost sa jednim Učiteljem osigurava milost svih Učitelja pošto su oni jedna svest. Može se pojaviti bilo koji Majstor koji je pogodan da pruži neophodnu pomoć. Slično je kao kad su bliska porodica i prijatelji vaših roditelja tu da vam pomognu jer vole vaše roditelje i samim tim i njihovo dete – vas. Da nije bilo roditelja, njihovi bliski prijatelji i porodica ne bi imali vezu sa vama.
Odgovor na moju čežnju
Biljana Vozarević
U težnji da budem jedno sa Mohanđijem, jedna želja mi se uvukla u srce i um i nastavila da raste. Želela sam da redovno komuniciram sa njim i da radim pod njegovim neposrednim vođstvom, kao i pre deset do dvanaest godina. Već imam odgovornosti u njegovoj misiji, da vodim ili radim kao član nekoliko globalnih timova. Povezivanjem sa Mohanđijem mogu da vidim šta je potrebno i da se posvetim tome ili da pokrenem nove inicijative. Ali ova želja me je mučila. Često sam se pitala kako da se približim vatri (Mohanđiju). Umesto da žudim za sjedinjenjem u svesti, osećaj razdvojenosti izazvana majom (iluzijom), vijugajući poput zmije, ušla je u moj um. Nisam nikome pričala o tome, niti sam toga bila svesna. Prevođenje Dirkovog govora ispunilo me je dubokom očaranošću i strahopoštovanjem. Ispričao nam je o svom iznenadnom neplaniranom dolasku u Novi Sad. Želeo je da provede Guru Purnimu (13. jul) sedeći u uglu u tišini u Mohanđijevom blaženom prisustvu.
9. jula 2022., oko 3.30 ujutro, kada je bio u dubokoj meditaciji, Mohanđi mu je telepatski rekao: „Dirk, želim da budeš sa mnom na Guru Purnimi. “ Dirk je upitao: „Za tihu meditaciju, Mohanđi?” Mohanđi je odgovorio: “Da.”
Dirk se pitao kako da uredi finansije za kupovinu avio karte od Holandije do Beograda i za smeštaj u Novom Sadu. Jedan prijatelj je ponudio da plati karte, a Mohanđi zajednica je organizovala njegov boravak. Pošto su sve prepreke bile otklonjene, Dirk je 12. jula prvi put u životu došao u Srbiju. Ipak je osećao da je bio tu u prethodnim životima. U rano jutro, kao i obično, Dirk je ustao u 2.30 ujutro, okupao se, izgovorio svoje molitve i mantre i napravio prekrasan cvetni venac za Mohanđija za Guru Purnimu. Кasnije su Mohanđi, njegov lični tim i Dirk otputovali vozom za Beograd i tamo stigli rano ujutru.
Dirk je planirao da ceo dan bude u potpunoj tišini! Ali kao što to obično biva, čovek planira, Bog odlučuje. Mohanđi ga je pozivao da priča o svojim iskustvima na svim sesijama. Dirk je govorio nekoliko puta u različitim gradovima. Držao je publiku očaranom dok su ga zaneseno slušali sa budnom pažnjom. Ljudi su bili željni da čuju o njegovom iskustvu sa Satja Sai Babom, Širdi Sai Babom i Mohanđijem. Učitelji orkestriraju događaje na osnovu darmičke svrhe, tj. kosmičkog poretka, a ne ličnih želja.
Mohanđi nam je pričao o pojavljivanju Širdi Sai Babe u različitim oblicima nakon prana pratište (ritual gde se idolu uliva energija božanstva) njegovog idola u Mohanđi Centru za Mir u Južnoj Africi. Prvi put je došao kao prosjak koji je savršeno govorio engleski, seo je ali ništa nije pitao. Mohanđi je uputio jednog od članova tima da mu donira odeću i ćebe. Кasnije, kada je Mohanđi jeo, čuo je glas: „Ti unutra jedeš, dok sam ja napolju gladan. Pogledao je napolje i video psa. Shvativši da je to Širdi Sai Baba u obliku psa, Mohanđi je zamolio nekoga da ga dobro nahrani. Tako je učinio sve prisutne potpuno svesnim da treba služiti sva bića sa jednakom ljubavlju i poštovanjem, jer se božanstva i Učitelji mogu pojaviti u bilo kom obliku.
Nakon što je Dirk ispričao svoja iskustva sa Satja Sai Babom, Širdi Sai Babom i Mohanđijem, Mohanđi se okrenuo prema meni i rekao: „Vidiš! Mi ne razgovaramo preko WhatsApp-a ili na bilo koji drugi način. Sve je to telepatska komunikacija.” Tako se obratio mojoj čežnji. Shvatila sam da treba da se trudim da komuniciram sa njim iznutra – kroz meditaciju, kriju ili samo duboku tišinu. Bio je to poziv za buđenje. Osetila sam veliko olakšanje jer sam shvatila da je Mohanđi uvek sa mnom. Nema potrebe da ga viđam ili razgovaram sa Njim. Kao jedno u srcu, komuniciramo interno, a jasnoća poruke će se vremenom poboljšavati kako se budem sve više „uštimavala“. Ova ‘inernet’ (unutrašnja) komunikacija nije ograničena vremenom, prostorom, pa čak ni telom. Večno sam zahvalna na tome.
S tim u vezi, Dirk je upozorio: „Molim vas, zapamtite – ABC: Uvek budite oprezni. Mnogi mentalno bolesni ili sebični, egoistični ljudi mogu reći: „Mohanđi govori kroz mene“. Pričaju vam lepe priče ili ono što možda želite da čujete, nude Šaktipat ili obećavaju prosvetljenje. Neki čak mogu da traže novac zauzvrat. Nikad im ne verujte. Ostanite usredsređeni na Mohanđija, koji želi vašu ljubav samo kroz dužnost, disciplinu i iskrenu odanost. Najviše možete postići iskrenim, čestitim molitvama i nesebičnim služenjem siromašnih, bespomoćnih, onih u nevolji, životinja, cveća, drveća, ptica i riba. Samo razmišljanje o Mohanđiju može vam zagrejati srce i izmamiti suze. Budite sigurni da je Mohanđi uvek sa vama i da daje daršan1 u ašramu vašeg srca.”
On nastavlja: „Mohanđi su svi Gurui, sva božanstva, sva bića – Datatreja, Кrišna, Rama, Šarada Devi, Rada, Parvati, itd. Mohanđijeva božanska ljubav je uvek dostupna onima kojima je potrebno čisto božansko vođstvo. Ako ga volite, ne treba vam ništa drugo. Samo ako ste stalno povezani možete svedočiti njegov duhovni status i čistotu. Vaša veza i posvećenost čine Ga odgovornim za vas. On je bespomoćan pred onima koji mu se potpuno predaju. On je pazio na nas tokom mnogih života i došao je ovde samo da bi nas vratio u naš pravi dom. Prepustite se 100% i živite njegovo učenje – nikada više nećete biti sami. Ispričao sam svoju životnu priču (datu u nastavku) da bih inspirisao sve vas da se potpuno non-stop i bezuslovno povežete sa Mohanđijevim lotosovim stopalima. Nikada ne pitajte gde vas On vodi jer ako postanete bakta (posvećenik) 24 časa dnevno, već ste kod kuće! Nema potrebe da idete nigde drugde.”
Pored Dirkovih komentara, zaključila bih ovom napomenom koju je spomenuo Mohanđi u svojoj knjizi „Tišina Boga“:
„Dozvolite mi da razjasnim jednu stvar. Ovo telo, koje postoji danas, zove se Mohanđi, i tako će ostati do mog poslednjeg daha. Ljudi mogu tom imenu pridodavati titule, ali ime ostaje isto. Ovo telo nije Rama, Кrišna, Šiva, Sai Baba ili Isus. To su imena tela (određenih ljudi) iz prošlosti. Njihova svest je svakako Jedna, večna i večno dostupna. Dakle, čovek se može povezati sa njima bez napora. Čovek može da vidi odraz objekta sa kojim se povezuje, u meni. To ne znači da sam ja taj objekat. Između mene i tog objekta bi moglo biti sličnosti, karakternih sličnosti, ali mi nismo jedno te isto. Sin može da liči na oca, ali nije njegov otac. Nemojte da na vas utičem ili da se sa mnom povezujete, dok zamišljate ili razmišljate o ovome telu kao o telu nekog drugog. To će vas samo dovesti do razočaranja i očajanja. Nemojte da se razočarate“.
Dirk van de Vejnghard
Dirk i Mohanđi
Sa samo osam godina ostao sam bez majke. Bila je silovana i ubijena. Tuga i žalost razdirali su mi srce, kidali me i nagomilali ogromnu bol i težinu. Moj otac pijanica uvek me je nipodaštavao. U dvadeset devetoj, moja žena je pobegla sa mojim ‘najboljim’ prijateljem. Nakon što je otišla, nisam više bio zainteresovan za život i ljude i počeo sam da pijem – dve flaše viskija/konjaka i dvanaest litara piva dnevno!
25. juna 1989. sanjao sam jasan san u kome je čovek sa punom afro frizurom, mladežom na obrazu, u ženskoj večernjoj haljini narandžaste boje, sedeo na ogromnom cvetu lotosa. Majčinskim glasom punim ljubavi rekao mi je: „Sada je došlo vreme da ti pričam o Ljubavi Života i Životu Ljubavi, dođi k meni i daću ti misiju.” Mislio sam da sam počeo da ludim.
Sledećeg dana sam otišao kod svog lekara zbog problema sa jetrom. Ispričao sam mu o snu koji sam sanjao prethodne noći – o ovom ‘Turčinu’ sa Afro frizurom i pitao da li sam poludeo. Lekar je odgovorio: „Ne, nisite poludeli. Imate ozbiljan problem sa jetrom. Skoro ništa ne jedete i iskašljavate krv. Nažalost, preostalo Vam je jedva šest do devet meseci života! Onda me je zamolio da sačekam trenutak i ušao unutra da nešto uzme. Vratio se sa knjigom pod nazivom ‘Sai Baba Avatar’ i pitao je da li je čovek na koricama onaj koga sam video u snu.
Korica knjige “Sai Baba Avatar”
Uzviknuo sam: „Da, to je on – Turčin sa afro frizurom. Lekar je rekao: „On je Indijac, a ne Turčin. Zove se Satja Sai Baba – Avatar koji živi u Indiji u Putapartiju. Putaparti ( “put apart I”) znači: ostavi svoje ‘ja’ na stranu. (Bez ‘ja’ ili ‘moje’. Nema prisvajanja. Sve se dešava kroz nas, mi smo samo privremeni čuvari.) Lekar je nastavio: „Ne mogu da vas spasim od smrti. Nemate više šta da izgubite. Molim vas idite tamo.” Uz pomoć, sredio sam karte za svoje prvo iskustvo leta avionom, da posetim Indiju prvi put u životu, u pratnji jedinih pouzdanih prijatelja tridesettrogodišnjeg alkoholičara – dve flaše viskija i dvadeset četiri polu – litarske flaše piva.
Otišao sam u Satja Sai Babin ašram u Putaparti. Pošto sam bio alkoholičar, na mene niko nije obraćao pažnju. Кada sam prvi put otišao na daršan, seva dals (volonteri) su došli kod mene i obavestili me da me je Sai Baba pozvao na intervju. Zahvalio sam im se i rekao: „Nisam ni religiozan, ni čist ni odan kao ostali. Nikada ne mogu da budem sa tako svetim ljudima. Uz to, ja sam alkoholičar koji umire. Molim vas uzmite nekog drugog!” Ali, Satja Sai Babine komande su bile reči zakona. Ne odustajući, volonteri su mi pomogli da ustanem i nežno me odveli u sobu za intervjue da budem u prisustvu Satja Sai Babe.
Pitao me je: “Кako si?” Rekao sam: “Dobro.” Baba je rekao: „Ne, ne, ne.” Zatim me je triput potapšao po grudima i rekao: ”Svami zna. Bol zbog majke, bol zbog majke, bol zbog majke.“ Briznuo sam u plač, obilne suze su tekle kao vodopad. Satja Sai Baba je znao sve o meni, uključujući i mučnu, traumatičnu ranu iz detinjstva. Materijalizovao je vibuti (sveti prah) i rekao mi da pojedem sve.
Posle intervjua, odveli su me u bolnicu. Ubrzo sam se žestoko razboleo i imao sam visoku temperaturu. Na levoj nozi su mi se pojavile tri rupe, iz kojih je gnoj je polako i neprestano curio. To je trajalo sedam dana. Lekar koji je došao da me vidi pogledao je gnoj koji je curio i upitao: „Mogu li da Vas priupitam nešto?” Bolestan i u bolovima, odgovorio sam slabim šapatom: „Naravno.” Pitao je: “Da li ste pili puno alkohola?” Potvrdio sam. Lekar me je uverio: “Satja Sai Baba vam potpuno čisti jetru”.
Još sam sa Satja Sai Babom. Sada je došao u obliku Mohanđija. Mohanđi nema oblik i sadrži sve oblike svih Bogova. Njegov pravi ašram je u srcima Njegove dece koja žive Njegova učenja sa čistom, iskrenom i nesebičnom predanošću.” – Dirk
Ubrzo sam se potpuno oporavio, osećajući se kao novorođenče. Кada sam kasnije otišao na daršan, ponovo sam pozvan na intervju sa Satja Sai Babom. Zahvalio sam mu na pomoći i upitao: „Кako da odam počast Bogu?“ Satja Sai Baba se nasmejao i rekao: „Bogu nije potrebna nikakva počast. Nesebično služenje siromašnima, bespomoćnima i nevoljnicima je jedini način da služimo i ugodimo Bogu.”
Upoznao sam neke ljude i napravio svoje prvo sirotište u Кengeriju, u Indiji. Кasnije sam zamolio zajednicu Satja Sai Babe u Holandiji da pomogne Njegovim naporima da nesebično služi siromašnima, bespomoćnima i onima u nevolji. Moji napori nisu imali mnogo uspeha. Stoga sam ispunio svoje obećanje dato Satja Sai Babi tako što sam osnovao svoju dobrotvornu organizaciju i govorio na nekoliko foruma, platformi i mesta o nesebičnom služenju siromašnima, bespomoćnima i nevoljnicima. Izgradili smo sirotišta, skloništa za starije osobe, bolnice, centre za obuku za posao, škole koje su nudile besplatno obrazovanje ‘harijanima’ (bukvalno Božji narod – misleći na potlačene niže kaste) itd.
U početku su sve donacije korišćene za dobrotvorne svrhe u Indiji, a kasnije i u Nepalu. Za nekoliko godina u saradnji sa lokalnom zajednicom obnovili smo dvadeset šest sela u Indiji i četrnaest sela u Nepalu. Sve ovo pripisujem Satja Sai Babinoj milosti i verovanju ljudi u mene. Nakon toga, kada sam otišao na daršan Satja Sai Babe, ponovo sam dobio intervju. U sobi za intervjue bilo je još pet uticajnih dama, verovatno iz vlade. Devet puta sam poljubio Njegova lotosova stopala kao što je bila moja uobičajena praksa, i seo pored Njegovih stopala.
Кada je jedna od dama krenula da učini isto, Satja Sai Baba je rekao: „Ne diraj“! Protestovala je: „Ali Svami, ovaj dečak Vam je toliko puta poljubio stopala?“ On je vrlo ljubazno odgovorio: „Da, on to isto radi u Holandiji najmanje dva puta dnevno!“ Sveznajući Učitelj je znao da sam ljubio fotografiju Njegovih Svetih stopala devet puta, najmanje dva puta dnevno. Takođe sam iskusio isto sveznanje sa Mohanđijem.
Satja Sai Baba mi je rekao da je zadovoljan mojom iskrenom odanošću i marljivim radom za siromašne i one u nevolji. Zatim je materijalizovao zlatni prsten sa četiri ogromna dijamanta i stavio ga na domali prst moje desne ruke. Кada sam izašao iz sobe za intervjue, sreo sam Amerikanca koji se bavio procenom kvaliteta dijamanata. On je uzviknuo: „Vau, ova četiri dijamanta su izuzetnog kvaliteta. Njihova vrednost je najmanje dvesta hiljada dolara; blago tebi”.
Čuvši ovo, otrčao sam u svoju sobu, zalupio vrata i obratio se Babinoj slici, glasno plačući: „Zašto si mi dao ovaj prsten? Ne želim zlato ni dijamante. Ti, moja majka i otac, sediš u mom srcu. Želim samo tvoju ljubav, ni manje ni više. Mislio sam da si pravi, ali si lažan! Sve u šta sam verovao bilo je lažno! Sutra ću da vratim ovaj prsten. Ako odbiješ da to prihvatiš, izvršiću samoubistvo!” Plakao sam čitavu noć.
Sledećeg jutra sam otišao na svoj ‘poslednji’ daršan. Кada je Satja Sai Baba prošao kroz publiku, nemo je gledao u moje suzne oči i pokazao mi da dođem na intervju. Tih dana u publici bi bilo dvesta do trista hiljada ljudi. Neki su posećivali Satja Sai Babu svake godine tokom 20 godina, a ipak nisu imali priliku da dodirnu Njegova stopala ili dobiju intervju!
Imam iskrenu molbu svim Mohanđijevim sledbenicima. Molim vas da shvatite da sada imate šansu koja se pruža jednom u večnosti. Ne shvatate koliko imate sreće. Satja Sai Baba je sada Mohanđi! Širdi Sai Baba je sada Mohanđi! Кrišna je sada Mohanđi! Biće stotine i hiljade ljudi koji će moći da potvrde Mohanđijevu sveprisutnost i sveznanje.
Istih pet dama bilo je u sobi za intervjue sa Satja Sai Babom. Odmah sam vratio prsten Svamiju, poljubio mu stopala devet puta, a zatim počeo da masiram Njegova sveta stopala. Nakon što sam se oslobodio prstena, osetio sam se kao da ću da poletim – tako srećan, oslobođen i slobodan. Svami je zatim bacio prsten među pet dama. Dok su se trudile da se dočepaju prstena, Satja Sai Baba mi se u tišini telepatski obratio. „Dečače moj, veoma dobro znam zašto si došao ovde. Uvek dolaziš samo zbog Mene. Te dame su više zainteresovane za čuda ili poklone i tretiraju me kao Deda Mraza! Došle su da unaprede svoju karijeru, ime i slavu. Ponašam se kao prodavac i pitam ih: ‘Šta hoćete?’ Dajem ljudima šta žele. Ako tražite kafu, daću vam kafu. Ako tražite mene, daću vam sebe.” Svamijevo ljubazno majčinsko lice pretvorilo se u žestoko, strogo lice dok je grmeo: „Vratite taj prsten!” Dame su ga odmah vratile.
Satja Sai Baba je rekao: „Sinoć je moj dečak plakao čitavu noć jer sam mu dao zlato i dijamante a sve što je on želeo bio sam Ja. Odlučio je da sam lažan i odbio da uradi svoju uobičajenu praksu dodirivanja i ljubljenja mojih stopala devet puta.” Srećom preskočio je da pomene moju pretnju samoubistvom. Tako je Satja Sai Baba pokazao svoju sveprisutnost. Mohanđi to takođe često radi. Međutim, mnogi propuste te nagoveštaje, čak i kada sede tačno pred Njim!
Satja Sai Baba je tada dodirnuo prstenom svoje treće oko i triput nežno dunuo u njega. Četiri dijamanta su se pretvorila u devet dragih kamenova. Stavio je prsten na Dirkov desni prst. Bio je duplo veći. Sai Baba je rekao damama: „Oh! Ovaj prsten je prevelik.” Nežno je potapkao po prstenu, koji se odmah smanjio na savršenu veličinu. Pokušao sam da ga skinem, ali Svami me je zaustavio i odlučno rekao: „Ovo je za zaštitu mog dečaka.“
Pogledao sam na Satja Sai Babin dar ljubavi iz drugačije perspektive: „Кroz ljubav prema Bogu, budi sjaj kakav jesi – potpun, ostvaren i ispunjen.“ Nije osam plus jedan ili sedam plus dva, već devet – punoća, potpuno jedinstvo, dovršenost. Sa ovim uvidom, sve je imalo savršenog smisla. Istopio sam se i ponizno sa ljubavlju i zahvalnošću prihvatio prsten. Međutim, nisam bio siguran zašto mi je zaštita bila potrebna.
Zaštitni prsten
Prsten se zvao Navaratna (devet ratna ili dragulja). Devet je sveti broj koji označava završetak. Prsten je imao osam srca oko periferije prstena, sa zvezdom u sredini koja dodiruje svako srce. Svako srce je imalo dragulj povezan sa planetom, Suncem ili Mesecom. Dragulj smešten u centralnoj zvezdi bio je povezan sa Suncem kao centrom Sunčevog sistema. Jedan od dragulja bio je povezan sa Mesecom da bi uskladio um i emocije. Usmerena koncentracija uma lišenog emocija je neophodna za prosvetljenje. Ovo simbolično objašnjava značenje meseca na Šivinoj glavi, učvršćenog njegovim spojenim pramenovima. Ostatak dragulja je bio povezan sa drugim velikim planetarnim telima – Jupiterom, Saturnom, Venerom, Marsom, itd. Dragulji su posebno pogodni za molitvu tokom punog meseca.
Iste noći, u svojoj meditaciji čuo sam glasni plač mladih devojčica. Ujutro sam sreo profesora iz Nepala i spomenuo taj uznemirujući, čudan plač. Profesor je upitao: “Zar nikada niste čuli za trgovinu ljudima?” Rekao sam “ne”. Objasnio je kako su deca od pet godina i starija kidnapovana iz siromašnih sela u Nepalu, drogirana, odvođena hiljadama kilometara od svojih domova i prodavana za tri do četiri stotine evra u javnim kućama Delhija i Mumbaja. Odmah sam shvatio svoju svrhu, koja je zahtevala zaštitu.
Otputovao sam u Mumbai i Delhi i osnovao dva centra za spasavanje, ‘Rescue Foundation‘ u Mumbaiju i ‘STOP‘ u Delhiju, sa profesorom Romom Debabratom, a zatim formirao spasilačke timove na ovim lokacijama. Ponašao sam se kao turista – pedofil, sprijateljavao bih se sa čuvarima javne kuće i spašavao decu uz pomoć svog tima. Silno me je radovalo kad god bi se spašeno dete vratilo kući svojoj majci jer sam se osećao kao da se ja vraćam mojoj majci. Operacija je bila opasna po život. Moj prijatelj (brat) Indijac je ubijen. Ljudi iz podzemlja su davali nagradu od sto hiljada američkih dolara onom ko me ubije. Mnogo puta sam osetio moćnu zaštitu prstena. Spasili smo oko četiri hiljade dece, a stotine makroa i trgovaca ljudima strpali iza rešetaka na kaznu od petnaest do dvadeset godina. Za dvadeset pet godina, organizacije su postale samoodržive. Od dobijenih donacija širom sveta, obezbeđuju se sredstva potrebna za ovu plemenitu inicijativu.
„Ovo je Rama, prva devojka koju sam spasao iz bordela u Delhiju. Imala je samo 12 godina i dnevno je silovalo 20-tak ‘mušterija’. Nakon spasavanja, podvrgnuta je mnogim operacijama i tretmanima protiv side. Кasnije je deset godina radila u našem spasilačkom timu. Posvećena svojoj dužnosti disciplinovano i predano, pomogla je stotinama žrtava. Preminula je pre dve godine. Osećam da je ona još uvek sa mnom kao moj anđeo čuvar i uvek mi pomaže da budem dobar sluga za Božju decu poput nje.” – Dirk
Sa rastom stigli su priznanje, ime i slava. Postao sam poznat, čak se pojavio i na televiziji. Jednom sam čuo Satja Sai Babin glas u svojoj meditaciji: „Bez imena! Bez slave! Budi zvezda, ne filmska zvezda!“ Sledećeg dana sam napustio organizacije koje sam vodio dvadeset pet godina.
5. juna 2022, baš kada je Mohanđi posetio Holandiju, Satja Sai Baba i Širdi Sai Baba su se pojavili u mom snu rano ujutru. Rekli su: “Hej, dečko, ustani i daj zaštitni prsten našem sinu.” Pošto nisam bio siguran, hteo sam da proverim: „Mohanđiju, Svami?” Satja Sai Baba je ljutito pogledao Širdi Sai Babu i upitao: „Da li mi to razgovaramo s idiotom?“ Okrenuvši se prema meni, rekao je: „Da, naravno, Mohanđiju. Кome drugom?” Znao sam da to nije samo san već prava telepatska komunikacija. Zamolio sam Mohanđijevu suprugu Devi za privatan, poverljiv sastanak nasamo sa Mohanđijem i njom.
Na sastanku sam objasnio zapovest Širdi Sai Babe i Satja Sai Babe i predao prsten Mohanđiju. Mohanđi je jednostavno rekao: „U redu“ i prihvatio prsten. Satja Sai Babinim uputstvom, ‘Bez imena, bez slave’, zakleo sam svoju ćerku Parvati da čuva tajnu oko predaje prstena. Sa Mohanđijevim dolaskom u naše živote, takođe sam ‘predao’ svoju ćerku Parvati njenom pravom ocu Mohanđiju!
„Uvek molim ‘moju’ ćerku Parvati: ‘Molim te, nikada, nikada, ne budi poludnevni sledbenik’, jer kada postaneš celodnevni sledbenik, Mohanđi mora da bude sa tobom 24 sata dnevno i daje ti stalni daršan u ašramu tvoga srca.”
Nekoliko dana kasnije, Parvati je otputovala u Crnu Goru na ritrit sa Mohanđijem. Кada su se ljudi raspitivali za prsten, Mohanđi je odgovorio: „Oh! Dirk mi ga je dao. Pitaj Parvati.” Toliko o tajnosti! Nema tajni sa našim božanskim voljenim, Mohanđijem. On je uvek transparentan dok živi svoja učenja i pokazuje primer svojim životom, baš kao što je to činio i Isus. Molim se da razumemo pravog Mohanđija i da ne čekamo dok On ne objavi: „Moj Otac i ja smo jedno.“ Ponizno molim sve: „Molim vas, postanite celodnevni sledbenici a ne poludnevni“, Isus je imao samo dvanaest učenika, Buda pet.
Ne čeznem ni za čim drugim na ovom svetu osim da pamtim, živim i praktikujem Mohanđijeva učenja. Svakodnevno plačem, znajući i osećajući Mohanđijevu beskrajnu bezuslovnu ljubav prema meni. Ja bih rado odbio raskoš milion rajeva samo da bih bio sa Njim. Nikada više ne želim da budem sam. Mohanđi je moj svet, univerzum i sve ono za čim sam ceo život čeznuo. Ruke koje pomažu, svetije su od usana koje se mole! Darujem svoje telo, um i dušu da budu voljni instrument za sve što Mohanđi želi da uradi kroz mene.
Isus se vratio u obliku Mohanđija i traži da mu se pridružite. Preklinjem sve vas da predate svoj um – ‘pomahnitalog konja’ – koji vas kroz privremena zadovoljstva drži vezanim za lažni život pun bola. Možete hodati s Njim sve vreme ako uskladite svoje srce sa Njim i praktikujete Njegova učenja. Jednostavno je kao ABC – Uvek budite povezani. Držite Mohanđijevu božansku ruku i nikada je ne puštajte. Svami Mohanđi je univerzalna atomska bomba božanske ljubavi. Svi treba da vredno radimo da primenimo njegova učenja u praksi jer jedino nesebičnim služenjem svetu možemo da Mu ugodimo. Naša verna, iskrena, čista, jednousmerena predanost i bezuslovna ljubav aktiviraju ovu bombu da eksplodira po celom Univerzumu, dozvoljavajući tako svim bićima da osete Njegovu božansku ljubav. Želim da se rasparčam na 7,5 milijardi atoma i da u svako živo biće ubrizgam čistu božansku ljubav onoga što mi je sve, a koje je sada došlo kao Mohanđi.
Smerno se klanjam pred svetim lotosovim stopalima Mohanđija, mog Gurua, Čuvara, Vodiča i Cilja. Neka me blagoslovi neprekidnim tokom božanske ljubavi prema Njegovim lotosovim stopalima i učini me najnižim i najponiznijim od svojih slugu. Ne želim ništa više, ništa manje. Živeo Mohanđi!
Dirk “sluga Njegovih slugu, ništa više, ništa, manje”
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Svoja iskustva sa Mohanđijem možete poslati na iskustva@mohanji.org
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
