MG35 – Promeni svoj život, promeni svoj stav, budi jak

Pričali smo već o nasilju u porodici, psihološkim barijerama. Sindromu skretanja pažnje, o svim tim stvarima. Odakle sve ovo dolazi? Pričali smo o tome tokom prošle epizode. Odlučio sam da snimim još ovu epizodu jer smatram ovo veoma važnom temom. Radi se o našoj stabilnosti. Ukoliko smo stabilni kod kuće i kuća odiše s puno ljubavi, tu leži prava stabilnost. Društvo vidi šta se tačno događa i šta je prisutno jer ljudi unose tu stabilnost u svoje okruženje. Potrebno nam je mnogo stabilnih ljudi. Potrebna nam je stabilnost unutar nas samih, u našim domovima i u našem društvu. Mi to moramo, dokle god možemo.

Pričao sam vam, takođe, o svojim iskustvima u životu. Mnogo puta, u detinjstvu, u mladosti, kao i tokom mog posla, suočavao sam se sa mnogim padovima, zapravo, ogromnim padovima. I, svaki put kada sam se suočio sa nekim neuspehom, shvatio sam da je mnogo teže sve rešavati u društvu. Ljudi te ne cene kada si neuspešan, generalno ne uvažavaju ljude koji su na nekom polju neuspešni. Oni hoće samo pobednike. Kriterijum koji se koristi kao sinonim za uspeh je novac ili materijalno bogatstvo koje je svima vidljivo, pa makar u vidu dobre hemijske-olovke ili automobila. Način na koji je to materijalno zarađeno, mi to ne znamo. Ponekad, neki ljudi koriste kompromitujuće mogućnosti kako bi stvorili nešto, ali oni i nemaju problem s tim.

Doživeo sam da su me ljudi u koje sam imao poverenja prevarili i izdali. A društvo je ponekad stalo na njihovu stranu. Veoma sam iznenađen da društvo nema problem sa tim, iako su oni ti koji su učinili nešto pogrešno, ponizili, izdali, prevarili ili ukrali. Društvo nema problema sa uzimanjem mita i na taj način prevazilaženjem date situacije.

Eto, gledamo u korumpirano društvo sa odstupanjima. Ne možemo gledati u društvo i odlučiti kakvi mi treba da budemo jer to verovatno nije baš dobar reper. Ono što treba da budemo je ono što pomaže našoj svesti. Da li se osećamo dobro? Da li smo stabilni u našoj svesti? Ovo je dobar pokazatelj o kom bi trebalo pričati jer ukoliko je naša savest čista, mislim da imamo dobar osećaj za ovu postojanost.

Kada se ponašamo nasilno kod kuće i uznemiravamo naše članove porodice, kada smo ljuti i svađamo se sa njima ili ih možda ignorišemo, ne poštujemo ih, mi se ne osećamo dobro, naša svest je iskvarena. I mi moramo razumeti zašto se to događa. Ponekad nam je neophodna nečija pomoć ili savetovanje. Moramo prihvatiti pomoć. Moramo je potražiti.

Svaki put kada se dešava nasilje u porodici, ne bi trebalo samo okriviti tu osobu koja ga vrši, trebalo bi da sagledamo čitavu psihologiju te osobe. Vrlo je verovatno da je ta osoba prošla kroz mnoge poteškoće, doživela mnoga razočaranja, mnogo izdaja ili je mnogo puta, pak, bila odbijena. Nasilje u porodici se dešava kada ovakva frustracija ključa iznutra, to je vid njenog ispoljavanja.

Počevši od perioda školovanja moramo davati savete deci. Moramo ih nagrađivati za sitnice, tako što prepoznajemo njihove talente, cenimo ih i podstičemo ih da sa samopouzdanjem dele svoja umeća sa okolinom, a ne da daju društvu samo to što ono želi. Znate, nije sve u ocenama koje se dobijaju u školi. Nije u ocenama, nije ni u stepenu obrazovanja, sve je povezano sa njihovim sopstvenim talentima, koliko su ga dobro usvojili. Deca će tada biti mirna i usklađena iznutra. Ako se ni mala zahvalnost ne iskaže deci u ranom periodu, tada čak ni veći izrazi zahvanosti kasnije u životu neće imati vrednost. Na svakoj sitnici bi trebalo biti zahvalan.

Suočavao sam se sa raznim poteškoćama. Jedna je na radnom mestu u vidu takmičenja, diskriminacije. Doživljavao sam situacije u kojima sam dopuštao poteškoće, zbog kojih zažalite kada morate da radite u zemljama koje su nestabilne i suočavate se sa teškim uslovima rada. Tada je to bilo u Iraku. Irak je veoma nezgodna država, a oni su odlučili da meni dodele određene poteškoće u radu i drugačije uslove za mog kolegu koji je bio Britanac. Kada sam ih pitao u čemu je razlika, izgovor koji su mi dali je bio neubedljiv, koji mi nije dao mira. Morao sam da im kažem: „Vidite, to nije u redu jer su ovde svačiji životi u pitanju. Svi mi vrednujemo svoje živote podjednako. I ovo nije dobro. Dodeliti skroz drugačije uslove poslovanja za posao u istoj kancelariji je diskriminacija!“

Takve stvari se događaju. Iako se nisam osetio dobro povodom svega toga, odradio sam svoj posao. Odlučio sam: “U redu, zaboravi na sve ovo. Posao je taj koji mora biti odrađen i trebalo bi da bude završen.“ Ne verujem u protestovanje ili ignorisanje posla, tako da sam ga uspešno realizovao i novac je bio zarađen za kompaniju. Verujem u to da posao ne bi trebalo da ignorišemo i da ono što moramo, prosto moramo da uradimo. Nastavio sam uprkos svim poteškoćama na radnom mestu.

Suština je da se trudim da napravim, da unesem balans u ljudske živote. Mi toliko toga možemo na ovom svetu, u NAŠEM svetu. Možemo veoma lako uvesti u svoje živote kvalitete kao što su jednakost i staloženost, gde se niko neće osećati uzvišenim ili poniženim, gde će svako biti cenjen za svoj rad. Znate, mi cenimo, poštujemo, nagrađujemo, prepoznajemo. Sve to može pomoći našoj stabilnosti.

I društvo nas žigoše vrlo lako. Kada sam izgubio ćerku 2000. godine, takođe sam izgubio i mnoge druge stvari u životu u narednom periodu. Najbolji prijatelji tada nisu bili uz mene. Bili su zauzeti sopstvenim životima i nisu želeli da provode vreme sa nekim gubitnikom u društvu. Osetio sam sve ovo na sopstvenoj koži i pitao sam se koliko je zapravo velika naša ljubav? Koliko je iskreno naše prijateljstvo, privrženost, uverenja? Koliko je duboko naše saosećanje? Koliko je velika naša sposobnost da volimo, bezuslovno i uprkos svim nedaćama? Kako su mi se sva ova pitanja javljala, odlučio sam, nisu vredni ni da pomislim na njih. Ono što ti možeš da uradiš je ono što bi trebalo da te stabilizuje. Tvoje reakcije, to je tvoja stabilnost. U potpunosti sam se fokusirao na sebe. Ignorisao sam svet oko sebe i to je ono što me je ojačalo.

Pitanja koja sam postavljao su povezana sa nasiljem u porodici. Neću odstupati od teme, pričaću o tome i doći do zaključka. Pretpostavite da vas kod kuće ne cene. Šta ćete da uradite povodom toga? Morate da volite sami sebe. Morate da prihvatite sebe. A, ako zaista umete biti zahvalni i na sitnicama zbog svega toga što jeste, za svaki otkucaj srca, za to što dišete, za to što možete da jedete, za to što spavate i zato što imate toliko blagodeti u životu, kao što su utočište – imate krov nad glavom, imate hranu. Sve ove stvari se mogu posmatrati kao zasluge. Samo prebrojte šta je to sve što imate. Pa čak i Mohanđijevu platformu. Ova platforma vam daje mnoge mogućnosti, povezivanje, vidljivost i mnogo drugih divnih mogućnosti.

Ukoliko tražite ono što nemate, uvek ćete biti tužni. Umesto toga, pogledajte šta je to što imate i počnite ispočetka. To je jedino mesto odakle treba da započnete. To je ono što sam i sam uradio. Kada su me različite situacije  vukle nadole, ustao sam i pokušao opet ispočetka. Mnogo puta sam bio srušen, ali sam ustajao iznova. I to je razlog zbog kog imate Mohanđija i dan danas. Nije to bilo lako. Mnogi, pa i oni kojima sam najviše verovao su me najviše izdali i okrenuli se protiv mene. Opet, ja sam nastavio da se uzdižem. Nisam ih pitao zašto su to činili. Nisam čak ni razgovarao sa njima. „Ako je to ono iskustvo koje želite da doživim sa vama, samo napred, neka ga“, mislio sam. Ne mogu da promenim niti da biram ko će me voleti ili mrzeti, ja nemam ništa sa tim.

Ukoliko neko oseti mržnju prema vama, zlostavlja vas, to nema nikakve veze sa vama. Umesto toga, vi možete biti ljubazni. Vaše ponašanje na ovom svetu bi trebalo biti ispunjeno ljubaznošću, vašom doslednošću, vašim strastima i vašim uverenjima pri svemu što radite. Ukoliko se usmeravate ka ovom putu, vremenom, svet će na vas gledati sa istim efektima. To znači da sve ono kako se vi izražavate, vama se vraća nazad. Moj predlog je, nemojte verovati u ovo, „Ja ne mogu da uradim ove stvari jer moja porodica to ne odobrava, i slično.“ Još uvek možete da komunicirate. Ako posedujete svoj lap top, ako pričate, ako koristite svoj telefon za razgovore, razgovarajte. Ako ne možete to da radite kod kuće, ukoliko vaši ukućani ne odobravaju meditacije ili druge aktivnosti, i dalje imate svoj telefon, imate internet, imate svoj lap top. Pričajte o tome, umrežavajte se sa ljudima i što više komunicirajte. Sada, zbog trenutne siutacije sa Kovidom-19 ne možete otići na mesta namenjenim za meditacije. Ono što, ipak, možemo koristiti jesu internet sadržaji, Skajp i drugi portali gde možete komunicirati sa raznim ljudima uz pomoću vašeg lap topa. Moramo da koristimo mogućnosti koje imamo, bez obzira da li to drugi ljudi odobravaju ili ne. Da se borimo, i  postanemo isfrustrirani i depresivni – to nije način života. Moramo da nastavimo da tečemo poput vode, poput reke. Trebalo bi da nastavimo da plovimo, to je naš dar, mi zaista moramo da nastavimo da tečemo.

Kada sam se osećao diskriminisano na svom poslu, nisam prestajao da radim. Nisam se bunio, samo sam im rekao „Ovo nije fer!“ i okrenuo se, jer sam izneo svoje mišljenje pretpostavljenom. I, samo sam otišao jer je sve bilo do njih. Ali nisam prestajao da radim. Radio sam teško i dokazao sam se samom sebi. Dao sam sve od sebe. Slično tome, čvrstom odlučnošću, u svakoj situaciji, možete napraviti promenu u svom okruženju, izražavanjem uverenja kojima ste dosledni.

Tako da, mi možemo sve da promenimo. Mislim da ne postoji nešto što mi ne možemo promeniti. Promenite svoj stav. Ako promenite svoj stav, možete promeniti i sve drugo. Ukoliko nismo u stanju da promenimo svoj stav, onda ćemo samo sedeti i žaliti se. Verujem da nema prostora namenjenog za žalbe. Bog nam je dao toliko mnogo veština. Moramo da ih cenimo. Ono što nemamo, manimo ga se. Ako dođe do nas, doći će, ako ne dođe, nikakav problem. Ali, ono što mi možemo, moramo i ceniti i moramo veoma dobro iskoristiti. Mi imamo kapaciteta za to.

Postoje i prijateljstva, divna prijateljstva na Mohanđijevoj platformi, takođe. Ovo, takođe, možete iskoristiti na dobar način. I onda, kolektivno, možete uraditi odlične stvari. Postoji Klub ranoranilaca i kroz njega, unosite vrednost u živote mnogih ljudi. U vaš život će se, takođe, uneti više vrednosti. Osećaćete naizmenično uzvraćanje, rado će vam biti uzvraćano. Ovo znači da ukoliko ste vi u stanju da pružite, biće vam uzvraćeno u vidu raznih nagrada. Tako, ukoliko vaša porodica nije u stanju da vidi vas kao jaku ličnost, društvo će vas videti. To je razmena.

Predajem vam ove misli, na vama je odgovornost šta ćete s njima. Razmišljajte o tome. Unapredite svoj život, promenite svoj stav. Budite svemoćni.

Šaljem vam puno ljubavi.

Mohanđi.