MG34 – Iza osmeha i frustracija

Moramo se svi edukovati o tome kako se kanališu teške emocije, i moramo od takvih emocija štititi i našu decu.

Danas ćemo pričati o posledicama koje je, na mentalno i emotivno zdravlje ljudi, ostavio promenjen način života usled pandemije KOVID -19. Temu su predložili redovni slušaoci ovog podkasta.

Već nekoliko meseci smo uglavnom u kućama, ograničeno nam je kretanje, ne možemo da putujemo kad želimo, imamo osećaj neslobode. Jedan od efekata ove ograničenosti, kojim se bave i mediji je porodično nasilje i to ne samo fizičko, već i emocionalno, koje podrazumeva ružne reči, ignorisanje, omalovažavanje…

Omalovažavanje je česta pojava koju danas srećemo i na društvenim mrežama, a ljudi koji stvaraju tako napetu atmosferu, vređajući druge, puni su frustracija. Danas živimo u društvu gde možemo videti ljude koji, kao hodajuće atomske bombe, u sebi nose eksplozivne emocije, koje, obično, planu na pogrešnim mestima.

Moramo se svi edukovati o tome kako se kanališu teške emocije, i moramo od takvih emocija štititi i našu decu. 

Razgovarao sam sa jednom osobom pokušavajući da joj pomognem da izađe iz stanja koje je vodilo samoubistvu. Pričao sam joj o sebi i svom iskustvu. Objašnjavao sam kako sam se suočio sa situacijama u životu gde mi je svašta bilo uskraćeno, gde sam smatran bezvrednim. Kao dete nisam bio dovoljno dobar prema kriterijumima društva u kome sam živeo, ni prema kriterijumima školskog sistema. Zato sam se osećao nepoželjno, bezvredno, odbačeno. Mnogo dece se možda čak i sad oseća upravo tako.

Verujem u pohvale, nagrade, priznanja. Toliko ih je lako dati u detinjstvu. Možemo da pohvalimo bilo koju osobinu kod dece. Ne samo kod svoje dece, kod bilo kog deteta. Imamo razne platforme za to. Ali, čak i bez platformi, možemo da izrazimo svoje uvažavanje prema deci i kroz ljubav stvorimo bolji svet. Jedino ljubavlju možemo održati unutrašnju ravnotežu pojedinca.

Doživeo sam česta odbacivanja i osećaj bezvrednosti u detinjstvu. Onda, kada sam odrastao, nametana su takmičenja kao način dokazivanja. Moraš da se takmičiš, da se takmičiš i da pobediš. Nije lako. Nije lako jer društveni standardni nekad nisu po tvojoj meri. Pobediće osoba koja brže trči. Ako ne možeš da trčiš brzo, ti si promašaj. Društvo stalno ima tendenciju da traži od ribe da se penje uz drvo i od majmuna da pliva i pobedi.

Dakle, taj način razmišljanja moramo promeniti. Kako? Neka svi ljudi koji slušaju ovaj podkast sada kažu sebi: „Učiniću svet oko sebe drugačijim kroz uvažavanje, pohvale, pomaganje, vođstvo, govoreći drugome – Uz tebe sam.“ Hajde da to uradimo. Hajde da ohrabrujemo i ističemo talente ljudi oko sebe. Svako ima neki talenat. Mi deci namećemo svoja očekivanja i zbog toga ne vidimo njihov talenat.  Talente treba isticati, ne slabosti. Svi mi imamo i slabosti. Čak i najveći majstori imaju mnogo slabosti. Slabosti su deo našeg postojanja. Ali, ako stalno ističemo slabosti i govorimo: „On uopšte ne valja“, time zaklanjamo pravu istinu o tom čoveku, zanemarujemo faktore dobrote, pravičnosti, kvalitete i kapacitete čovekove, govoreći samo o slabostima. Dakle, tako stoje stvari. Šekspir je rekao: „Dobro koje čovek čini, biva zakopano sa njim. Nadžive ga njegove slabosti.“ Takav je svet. Zato, moramo da razumemo da ljudi u sebi imaju dobrotu. Treba da cenimo tu dobrotu i ignorišemo loše strane.

Dok sam odrastao, doživeo sam niz tragedija. Mnogo puta sam menjao posao. Ponekad su pokušaji propadali i ostajao sam u stanju vakuuma. Onda bih se opet prijavljivao za razne pozicije i dobijao poslove. Bilo je i dana ispunjenih prazninom bez ikakvih aktivnosti. Tada su me nazivali promašajem. U tom trenutku vas društvo vrlo lako žigoše. A neki ljudi ponekad to ne mogu da podnesu.

Dakle, neke frustracije nosimo zbog pritiska društva, što može biti veoma štetno. Sušant Sing Radžput, sjajan glumac, odličan glumac, divan glumac, izvršio je samoubistvo. Mnogi ljudi su hodajući stres. Pate od konfuzije, nedostatka samopuzdanja, i prosto, nekad lako odustanu. Ne znamo koji su bili njegovi razlozi za samoubistvo, ali osećam da on nije usamljen slučaj. Mnogi ljudi su na ivici da se odreknu svog života, ili da načine taj korak. To je zbog toga što ih društvo ne vidi, ne ceni, ne razume da iza tog osmeha i te vedrine leži neka bol, neka patnja koju možda nose iz prošlosti. Zbog toga moramo imati mnogo obzira prema svim ljudima.

Želeo bih da vas za kraj podstaknem na razmišljanje kako možemo da popravimo stav koji imamo prema svetu, prema ljudima oko sebe.

Budite saosećajni, imajte razumevanja za ljude, prihvatate ih kakvi jesu i ignorišite njihove slabosti.

Hvala vam puno.

Mohanđi.

Originalni podkast na engleskom jeziku možete poslušati ovde.

Podkast na srpskom jeziku možete poslušate ovde.

Prevela: Tijana Sladoje
Lektorisala: Ivonka Džunić

Podelite ovu objavu

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
X