MG36 – Depresija

Depresija je veoma uobičajena tema. O tome čujemo veoma često u modernim vremenima. To je veoma povezano sa našim načinom života i razmišljanja, načinom na koji komuniciramo sa spoljašnjim svetom. I, uopšteno govoreći – očekivanjima. Očekivanja su korenski uzrok većine patnje. Što više očekivanja imamo, više smo skloni razočaranjima.

Kako dolazi do depresije? To ima veze sa našom interakcijom sa spoljašnjim svetom tokom budnog stanja. Imamo grubo telo i imamo suptilno telo, i imamo uzročno telo. Imamo grubo telo koje je opipljivo, fizičko telo, koje je sklono propadanju pod uticajem vremena i raznih situacija. I, mi sebe identifikujemo sa tim grubim telom. Ljudi nas identifikuju sa tim grubim telom. Međutim, mi imamo suptilno telo, koje je u suštini ono telo koje prolazi kroz iskustva, koristeći grubo telo i čula, koja se sastoje od uma, intelekta, ega, većine “koša”, omotača, itd. Znači, to je suptilno telo. Zatim, imamo kauzalno telo, koje čak ni ne prolazi kroz iskustva, već pomaže suptilnom i grubom telu da nešto prožive. Ali, ono nije povezano ni sa jednim od njih, tako da nije pod njihovim uticajem. Na kauzalno telo nikada ništa ne utiče.

Kada komuniciramo sa spoljašnjim svetom, komunikacija je obično povezana sa mnogim očekivanjima, sa našom pozicijom, sviđanjem i nesviđanjem, koja kontrolišu obrasci, naša narav, ponašanje, šabloni, karkater, naša konstitucija. Sve ovo je orkestrirano od strane naših inklinacija i želja. Kad odemo u spoljašnji svet, dođemo sa velikim prtljagom, kao što je društvena pozicija, obrazovanje i razni aspekti koji određuju ili odlučuju našu poziciju u svetu. Mi nosimo taj teret.

Kad se razočaranja dese mnogo puta, to nazivamo neuspehom. Sebe nazivamo neuspehom. Ponekad, društvo naziva ljude gubitnicima, lepi im razne etikete. I, mnogi ljudi ne mogu s time da se nose. Ne mogu da se nose sa neuspehom. Ne mogu da se nose sa očekivanjima. Kada se to desi, kod njih dolazi do velikih razočaranja. U životu se javlja velika zabrinutost. To možemo da vidimo kod dece, uznemirenost tokom testova. Koje pitanje ću dobiti? Šta ću odgovoriti? Da li ću moći da uradim? Sve te stvari se javljaju. I to je, manje više, svakodnevni osećaj. Sve su to svakodnevni osećaji, nemate izlaz.

Šta je korenski uzrok depresije? Neispunjena očekivanja, izazavana obrascima. I to se ponavlja. Stalno se ponavlja. Naša zavisnost od ljudi, mesta, aparata, sve to nas vezuje za spoljašnji svet. Mi imamo predivan svet unutra koji je slobodan – svet koji nije vezan, kauzalni svet. I, taj svet je vaše utočište. To je dobro mesto gde možete da se skrasite. Ovo nam pomaže da ostanemo podalje od depresije. Svet koji je stabilan, nepromenljiv na koji ništa iz sopljašnjosti, pa čak ni iz unutrašnjosti, ne utiče, to je pravi svet gde možete da se skrasite.

Kako izlazimo iz depresije? Počnite da idete ka unutra. Počnite sve više i više da se povezujete sa unutrašnjim svetom. Prvo, kako sam rekao, grub spoljašnji svet, od koga smo zavisni tokom budnog stanja, koji se sastoji od materijala, ljudi, stvari, vidljivog sveta, sveta čula vida, sveta zvukova. Ovo je jedan aspekt. Drugi je unutrašnji svet. To je svet koji prerađuje sva ova iskustva, što takođe predstavlja grupu uspomena, impresije, i koji uzrokuje ili prikazuje karakter, konstituciju i sve te stvari. To je suptilan svet, unutrašnji svet. Onda imamo kauzalni svet koji aktivira sve ostale svetove. Ako imamo tu jasnoću, shavatamo da ljude, mesta, vreme i materijalne stvari spolja možemo koristiti i u njima uživati samo kad smo budni, a to nije trajno. To sve dođe i prođe. Možemo posmatrati, možemo svedočiti sve to onako kako jeste, baš kao igrani film. Mi ih gledamo, mi prolazimo kroz ta iskustva, ali ne učestvujemo u njima. Mi to možemo. Mi smo potpuno uključeni u njih ali bez očekivanja. Ako ste u nešto uključeni bez očekivanja, momentalno ćete osetiti veliku razliku.

Život nam donosi situacije. Sudbina nam donosi situacije. I to je manje, više neizbežno, nemamo kontrolu nad tim. Svaki put, svaku situaciju, svaku interakciju, svako iskustvo – mi, u suštini, ne možemo da kontorlišemo. Neka bude. Nema problema. A unutrašnji svet donosi mnogo, mnogo, iskustava, kao što su snovi, želje, misli, veoma mnogo stvari. Neka bude, neka bude, nema problema. U čemu je onda problem? – Kad imamo osećaj vlasništva nad nečim. Kad kažemo, “Ja to radim. Ja sam odgovoran. Ja posedujem.” Odatle dolazi ceo teret. Ako mislite ili ako razumete da nemate kontrolu nad situacijom, a ona se dešava ispred vas, u vama, a vi ste samo glumac, vi igrate ulogu, i doživljavate u skladu s tim iskustvo, i uživate u tome, bilo da je dobro ili loše, nema veze, uživajte. Tada će svako iskustvo doći i proći, vreme ih odnosi. Vreme donosi slike, scene, scenarija, i vreme ih odnosi. Šta god da vreme donese, vreme i odnese.

Dakle, vi ste, zapravo, svedok i posmatrate šou, bez prtljaga iz prošlosti. Ne nosite nikakve ostatke, čak ni uspomene koje nisu toliko bitne. Možete ih se ponekad setiti, ali se ne vezujte za njih. Nastavite da hodate. Neka se ide dalje. Na taj način, možete ostati podalje od stanja depresije. Ako su očekivanja smanjena kroz svesnost (glavna svesnost je da se sve kreće, da sve prolazi), ako životu pristupimo sa tim saznanjem, sa tom svesnošću, sa tim stavom, nećemo biti previše depresivni.

Sledeća stvar koju sam doživeo je osuđivanje ljudi. Ljudi vas osuđuju, svidelo se to vama ili ne, oni imaju svoje mišljenje o vama. Ponekad, odlaze u ekstreme, kao što su povređivanje osobe u velikim razmerama, skandalizovanje, ubijanje, ogovaranje. Ako u to poverujete, ili odobrite, patićete. Jedino ćete tada patiti. Razumite da su ljudi, ljudi. Mogu videte celu sliku nečega, delimičnu, ili uopšte nešto ne videti, oni će imati svoje mišljenje prema svom karakteru, prema svojoj konstituciji. Zapravo govoreći, mi s tim nemamo ništa.  

Toga treba stalno da budemo svesni. Dok doživljavamo udare od strane društva, možda se svega ovoga nećemo setiti, osetićemo se jadno, jer je to upravo onako kako oni žele da se osećamo. Oni žele da nas unište iz bilo kog razloga. To može biti ljubomora, ljutnja, mržnja, osveta, bilo šta, nije važno. Ali oni su odlučili da nas ponize ili povuku na dno. Šta da radimo? Ponovo, svedočite. Šta vreme donosi, vreme i odnosi. Nasilje koje nam društvo nameće, u stvari, moramo da posmatramo i pustimo. Jer, ako se upustite u interakciju, to još više pogoršava iznutra nego spolja. Ako to unesete u sebe, to će vam stvoriti još veću patnju od one koja se spolja dešava. Efekat je strahovit. Zato, treba da pustite. Pustite da se dešava. Pustite da se završi.

Mora da postoji uzrok iza svega toga. Kao što sam ranije rekao, to može biti ljubomora, ljutnja, mržnja, osveta, bilo šta. Šta god da je uzrok, mi nismo uključeni u to. To nije nešto što smo mi kreirali. Dakle, ako nešto nismo kreirali, nismo za to odgovorni. Ako društvo odluči da vas povredi na ovaj način, ne kažem da treba da budete pasivni, kažem da treba da svedočite, i da se držite po strani koliko god možete, ili ne izlazite dok oluja ne prođe. Budite na sigurnom. Kad kažem “na sigurnom”, mislim na unutrašnju sigurnost, nemojte se suviše eksponirati. Kad ljudi loše govore o drugim ljudima, uvek kažem, “Ne želim da znam. Ne želim da znam.” Zašto bih unosio prljavštinu u svoj prostor? Mi imamo tu mogućnost.

Znači, društveni pritisak, društvene nesigurnosti, društvene zavisnosti i njihova mišljenja, sve te stvari nisu važne. Moramo da shvatimo da smo jedinstveni, da ćemo živeti svoje živote na jedinstven način kako smo kreirani. Mi smo jedinstveni primerci. I imamo pravo na to. Jedino govorim da nasilje treba izbegavati. Ne treba da odobravamo, budemo umešani i podržavamo nasilje. Nasilje nije dobro jer povređuje više iznutra nego spolja. A stalno, neprestano nasilje čini nas bezosećajnim, a da bismo postali osećajni, potrebno je mnogo vremena. Zato moramo da živimo razumno, osećajno i svesno.

Dakle, ako počnemo da prihvatamo sebe sa svim svojim manama i vrlinama, nećemo biti toliko depresivni. Ako stalno odbacujemo, pružamo otpor, i stalno sebe kažnjavamo za sve što se dešava oko nas, misleći da smo mi za to odgovorni, umesto da je vreme neodgovorno, ponovo ćemo biti depresivni. To nije nešto što stalno radimo, to je obrazac na delu. Kako onda da promenite obrazac? Nemojte imati ništa s njim. Što znači, posmatrajte, svedočite i pustite. I, budite ono što jeste u potpunosti. Smirite se u potpunosti. Provedite više vremena u povezivanju sa sobom. Provedite više vremena bivajući unutar sebe. Isto tako, možemo da izađemo iz stanja depresije, čak i da je sprečimo.

Ostavljam vas sa ovom mišlju. Želim vam divan dan i predivan vikend.

Šaljem vam puno ljubavi. 

Mohanđi

Originalni podkast na engleskom jeziku možete poslušati ovde.

Podkast na srpskom jeziku možete poslušate ovde.