Humani aerodromi

Vredno je boriti se.

Pisali smo pisma i kontaktirali sve moguće vlasti da bismo bili sigurni da će ovo dobiti profil kakav jeste. Važan je to zadatak. Ne zbog toga jer se radi o Mohanđiju, nego jer se ovakav umni sklop usađuje u ljude vekovima unazad, predrasude se prenose preko društva i porodica, što je i doprinelo ovoj situaciji. Ljudi koji su moćni i na položajima mogu biti pojedinačno nezreli, ili im može nedostajati ispravna obuka u etici.

Ovo je primer umnog sklopa većine ljudi. Onda možemo pogledati zašto je Mohanđi osnovao sve ove platforme poput WCA – Svetske alijanse svesti. Osnovao ih je da bi podigao svest generacija do najuzvišenijih ljudskih potencijala ljubaznosti, saosećanja, bezuslovne ljubavi, podižući ljude sa nivoa besa, mržnje, ljubomore, predrasuda, ka nečemu mnogo uzvišenijem, gde se prema svima ophodi sa poštovanjem i dobro. Isto je i sa EBC – Klubom ranoranilaca. Ove platforme okupljaju ljude izvan svih barijera koje je stvorio čovek, svih predrasuda i osuđivanja jedni drugih, spajanje ljudi u ujedinjenje gde su svi poštovani, bez obzira  na rasu, religiju, boju, kastu, kulturu, veru.

Ono što smo doživeli u Frankfurtu bilo je krajnja diskriminacija, prezir i stvarno rasno profiliranje. Veoma je važno da svi ustanemo i borimo se protiv ovoga. Nakon toliko vremena provedenog s Mohanđijem, naučio sam da on stoji iza toga da svi životi vrede. To uključuje ljude, životinje, biljke, sve vrste. Svi imaju svoju vrednost u životu. Sve bismo trebali gledati sa jednakošću i sa poštovanjem. Niko nije iznad, niti je iko ispod. Svi imaju svoje mesto. Za to se vredi boriti.

A što se mene tiče, ova poslednja dva dana su bila pravo iskustvo i praktične lekcije, i to da se pobrinem da uradim ono što treba biti urađeno sada. To uključuje i brzinu kojom radimo da se pobrinemo da su ljudi kontaktirani i da su pisma poslata na proveru ljudima do kojih to mora stići. Život nam je dao ovu situaciju, ne postoje probe. Ovo je praktična lekcija da govorimo onda kada moramo, pišemo onda kada se pisati mora i delujemo kada se delovati mora. Sve aktivnosti se kreću i videćemo šta će se iz toga izroditi. Ali, sigurno je da sa ovim idemo dokle god možemo stići.

Delovanje u pravom trenutku

Ovo vreme koristimo da bismo mogli učiniti sve da podignemo vidljivost ovog neprihvatljivog događaja do najviših vlasti. Nekoliko prijatelja preuzimaju ovaj slučaj da daju svoju podršku, što je odlično. Dešava se, uhvatili smo trenutak. Svrha svega nije da mi dobijemo izvinjenje, nego potpuna promena u umnom sklopu, gde se ljudi tretiraju sa poštovanjem bez obzira na boju njihove kože. Svrha je da se prekine ovo rasno profiliranje koje se dešava, zauvek.

Osvrćući se na sve što je Mohanđi govorio u svim lekcijama koje sam delio, sav trud, za mene je najbolje iskoristiti priliku koja nam je data. Ovo nije moralo da se desi Mohanđiju, ali jeste. I zbog njegove pozicioniranosti u svetu, ljudi će primetiti. Čak i ako se obezbeđenje samo zamisli pre nego što učini takvo delo opet, pomoći ćemo mnogim ljudima. Lekcija koju sam ja od ovoga dobio je da svi imaju svoje vreme, svaka situacija takođe ima svoje vreme, svaka kombinacija događaja ima svoje vreme, mesto ima svoje vreme. I ako nešto ne učinimo u tom trenutku, druga prilika nam se možda neće pružiti. To možemo videti u mnogim oblastima života. Možemo posmatrati velike umetnike, zabavljače, političare, uvek je postojalo vreme u kom su bili prisutni i od važnosti. U tom smislu, danas, ovaj incident rasnog profiliranja ima važnost sada. Za pet godina možda tako neće biti. Sada kada možemo, koristimo trenutak da ovo dovedemo što je dalje moguće.

Ovaj događaj rasnog profiliranja koristimo što je bolje moguće dok je još sveže i sa nama. Mohanđi je na satsangu pre toga podelio da mnogi ljudi jure nešto što nemaju i žude za stvarima koje u ovom trenutku nisu sa njima. A, u stvari, propuštaju sadašnji trenutak. Ili možda čekaju priliku da sutra urade nešto po tom pitanju. “Biće bolje ako to uradim sutra. Možda ću pisati o tome sutra.” Međutim, ne postoji garancija da će sutra doći. Ciljevi su dobri da bi se postavila vizija i plan da se nešto postigne, ali ako je to izgovor da se preskoči danas i postigne nešto sutra, onda propuštamo ono što je sa nama ovog trenutka, i ispunjenje svakog trenutka jer će budućnost biti drugačija. Cela konfiguracija situacija, čak i nas samih, našeg ličnog izgleda, umnog sklopa, mišljenja, biće drugačija. Zato je ovo danas, naše praktično delovanje, lekcija da ono što treba da se uradi danas, bude i urađeno danas, uz naš najveći trud.

Postizanje promene

Uhvatili smo dinamiku ovog trenutka da podignemo svest o ovom groznom incidentu rasnog profiliranja i čistog rasizma koji se dogodio na frankfurtskom aerodromu. Ne radimo to da bismo tražili izvinjenje, nego zato što se ovo potpuno protivi onome iza čega mi stojimo kao porodica, kao organizacija. Radimo to jer želimo promenu, želimo da promenimo šablon nepravde koja je sistematična u mnogim delovima sveta, naročito na frankfurtskom aerodromu. Kako sam detaljnije ulazio u podatke, video sam da su mnogi drugi ljudi doživeli slične situacije, uznemiravanja, zlostavljanja, ponižavanja, pod izgovorom da se proveravaju kod obezbeđenja, čak je dolazilo do toga da su neki ljudi počeli da se plaše aerodroma i prolaženja kroz skeniranje. Užasno je kada mislite o tome, idete negde s punim poštovanjem pravila, ali potpuno ste zabrinuti kako će izgledati prolaz kroz obezbeđenje, šta će vam se desiti, kako će se ophoditi prema vama ako vas podvrgnu zlostavljanju.

TO je promena koju želimo da dovedemo, da više niko ne mora da prođe kroz ovo. Može to da se uradi i na praktičan način: prava obuka ljudi koji su na ovim pozicijama moći; kako da se ophode sa ljudima kada sumnjaju na nekoga ko se kreće tim aerodromima. Može postojati način za ljude koji su doživeli ovo, da ostave svoje iskustvo tako da može da se uči na aerodromima – sistem gde mogu prepoznati šta se dešava, možda čak i neka vrsta reagovanja. Može svašta da se uradi i mi stremimo ka tome.

Razmišljao sam o uobičajenim odgovorima koji se mogu desiti u ovakvim situacijama jer je sada profil na visokom nivou. Šta je tipično što će ljudi uraditi? Šta će reći? Mislim da ono što se obično desi, što se do sada i doživljavalo jeste da kažu da se nije desilo – umanjivanje, banaliziranje, a što je potpuni beg.  A onda i nakon toga: “Pa, to mora da je uobičajeni rutinski pregled. Svima se dešava. Policajci i stražari su samo radili svoj posao. Svet je opasno mesto, ti pregledi su važni.” Pokušaj da se opravda aktivnost. Ponovo izbegavanje, beg od stvarnosti. A onda i treća stavka ako ne mogu da podnesu ono što dolazi, i ne mogu da prihvate greške ili da nađu način da ih izbegnu, onda ono što bi moglo da se desi jeste da oni pokušaju da okleveću osobu koja je uključena u događaj. Govore loše o osobi. Od osobe načine demona tako da šta god da se desi, da te postupke opravdaju: “Da, on je loš čovek, pa to što si uradio je bila prava stvar.” Može se desiti i da imaju plaćenike koji će širiti loše priče.

Razmišljao sam o ovome jer pod pritiskom pokušaja da spasu sebe i svoj obraz, mogli bi biti sposobni za svašta kako bi skrenuli pažnju sa pravog problema. Mogli bi klevetati osobu kako bi opravdali svoje postupke.

Mislio sam da bi moglo biti i više plaćenih kleveta kako bi se ceo problem zamračio i izbegao. Ali, nastavljamo dalje, jer sada imamo jasnu svrhu, a to je uneti promenu u ovaj obrazac nepravde.