Humani aerodromi

Radimo to jer želimo da promenimo šablon nepravde koja je sistematična u mnogim delovima sveta, naročito na frankfurtskom aerodromu.

Autor: Kristofer Grinvud

Prevela: Ambika Mohanđi
Lektorisala: Dejana Vojnović

Diskriminacija na frankfurtskom aerodromu

Juče smo stigli u Sloveniju, i voleo bih da sam mogao da podelim pozitivniju poruku ovog jutra. Nažalost, imao sam priliku da svedočim diskriminaciji i ekstremnom uznemiravanju iz prve ruke, na frankfurtskom aerodromu, kako je Mohanđi prolazio kroz obezbeđenje na našoj tranzitnoj ruti iz Mumbaija ka Frankfurtu. Mi smo tranzitirali preko Frankfurta ka Ljubljani. Nikad nisam svedočio tako nečemu. Očigledno, ja imam pasoš Velike Britanije i moja koža je bela, pa stoga nisam nikad svedočio ličnoj diskriminaciji. Bio sam šokiran time što sam video iz prve ruke.

Kako smo putovali, prošli smo kroz tranzitno obezbeđenje i podelili smo se u dva različita reda jer je Mohanđi leteo biznis klasom, a ja ekonomskom. Obično bismo čekali jedan drugoga sa druge strane, ali ja sam prošao, a nisam ga video nigde. Zato sam pokupio svoje torbe i otišao da proverim njegov red. Mogao sam da ga vidim na samom početku reda. Opkolila su ga i ispitivala dva policajca. Takođe i svo obezbeđenje se okupilo oko njega i svo osoblje koje radi na mašinama koje proveravaju, skeniraju itd.

Kako sam se približio mogao sam da vidim da izbacuju sve iz njegove torbe koju je imao sa sobom. Nosio je ruksak. U njemu je bio laptop i slične stvari, ali i neki važni lični dokumenti. Sve kartice su neselektivno vađene iz novčanika, svi džepovi su mu bili ispražnjeni, ispitivali su sve.

Počeli su da ga propituju pod izgovorom da traže eksplozive. Prošao sam kroz takve kontrole pre, i obično oni imaju tampon tkanine i njome prođu kroz sve predmete u torbi i potom je stave u mašinu, jer tkanina može da pokupi nešto što eksplozivi imaju u sebi. Kada ptovere, to je dovoljno. Ali, u ovom slučaju izgledalo je preterano. Povadili su sve stvari, ispitivali jednu po jednu. “Šta je ovo? Šta je ovo? Šta je ovo?” Isto su to radili i sa novcem. “Koliko novca imaš? Gde nosiš ovaj novac? Odakle ti ovaj novac?” Potpuno nepotrebno, posebno za nekoga ko tranzitira i putuje biznis klasom; sasvim je u redu da nosite novac. Sve ovo mogu samo pripisati potpunom uznemiravanju. Pred sam kraj sam mogao primetiti kako se i govor tela osoblja obezbeđenja menja. Mogao sam primetiti kako im je neugodno zbog svega što se dogodilo. Na samom kraju pridružio se i treći policajac. Iskustvo je bilo veoma neprijatno.

Razumeo sam da je Mohanđi i pre imao slična iskustva na frankfurtskom aerodromu. Kada sam nakon svega pretraživao po internetu, neki ljudi su mi slali slična iskustva, i čini se da to nije tako neuobičajeno na tom aerodromu. Već odavno oni neselektivno uzemiravaju ljude koji prolaze tim aerodromom. Veoma nas je sve to izmorilo juče. Potpuno nepoštovanje, diskriminacija i uznemiravanje.

Diskriminacija na frankfurtskom aerodromu, nastavak

Juče sam posetio Facebook stranicu frankfurtskog aerodroma. Ironija je da su dan pre toga postavili fotografiju sa oznakom protiv rasizma. Pa sam kao komentar ostavio, da znaju, kroz šta smo mi prošli i šta smo propatili, i da sam bio svedok diskriminaciji i rasizmu. Odgovor koji sam dobio je bio uobičajen, bez ikakve obaveze, manjak odgovornosti u svakom smislu. Meni je to dalo uvid kako ljudi ne uzimaju ove stvari za ozbiljno, a to je veoma važna stvar mnogim ljudima.

Nakon što sam pročitao mnoge komentare, uvideo sam da mnogi ljudi doživljavaju slične situacije na ovom aerodromu; ovo što smo mi doživeli nije jedinstven slučaj. To što radi ova agencija uveliko se odražava na aerodrom u celosti.

Kako se osvrćem na događaj, sve torbe su bile raspakovane. Sve su povadili; svaki predmet bačen je u tacne kao u smeće, i potom su samo predali tacne nama, bez ikakvog izvinjenja, osećaja odgovornosti, nisu se čak ni obazirali na nas. Takvo nepoštovanje treba da se menja. Trebalo bi da ljudi u prolazu mogu putovati dobro i da se prema njima ophodi dobro, bez obzira na njihovu boju kože ili njihovu nacionalnost.

Vredno je boriti se.

Pisali smo pisma i kontaktirali sve moguće vlasti da bismo bili sigurni da će ovo dobiti profil kakav jeste. Važan je to zadatak. Ne zbog toga jer se radi o Mohanđiju, nego jer se ovakav umni sklop usađuje u ljude vekovima unazad, predrasude se prenose preko društva i porodica, što je i doprinelo ovoj situaciji. Ljudi koji su moćni i na položajima mogu biti pojedinačno nezreli, ili im može nedostajati ispravna obuka u etici.

Ovo je primer umnog sklopa većine ljudi. Onda možemo pogledati zašto je Mohanđi osnovao sve ove platforme poput WCA – Svetske alijanse svesti. Osnovao ih je da bi podigao svest generacija do najuzvišenijih ljudskih potencijala ljubaznosti, saosećanja, bezuslovne ljubavi, podižući ljude sa nivoa besa, mržnje, ljubomore, predrasuda, ka nečemu mnogo uzvišenijem, gde se prema svima ophodi sa poštovanjem i dobro. Isto je i sa EBC – Klubom ranoranilaca. Ove platforme okupljaju ljude izvan svih barijera koje je stvorio čovek, svih predrasuda i osuđivanja jedni drugih, spajanje ljudi u ujedinjenje gde su svi poštovani, bez obzira  na rasu, religiju, boju, kastu, kulturu, veru.

Ono što smo doživeli u Frankfurtu bilo je krajnja diskriminacija, prezir i stvarno rasno profiliranje. Veoma je važno da svi ustanemo i borimo se protiv ovoga. Nakon toliko vremena provedenog s Mohanđijem, naučio sam da on stoji iza toga da svi životi vrede. To uključuje ljude, životinje, biljke, sve vrste. Svi imaju svoju vrednost u životu. Sve bismo trebali gledati sa jednakošću i sa poštovanjem. Niko nije iznad, niti je iko ispod. Svi imaju svoje mesto. Za to se vredi boriti.

A što se mene tiče, ova poslednja dva dana su bila pravo iskustvo i praktične lekcije, i to da se pobrinem da uradim ono što treba biti urađeno sada. To uključuje i brzinu kojom radimo da se pobrinemo da su ljudi kontaktirani i da su pisma poslata na proveru ljudima do kojih to mora stići. Život nam je dao ovu situaciju, ne postoje probe. Ovo je praktična lekcija da govorimo onda kada moramo, pišemo onda kada se pisati mora i delujemo kada se delovati mora. Sve aktivnosti se kreću i videćemo šta će se iz toga izroditi. Ali, sigurno je da sa ovim idemo dokle god možemo stići.

Delovanje u pravom trenutku

Ovo vreme koristimo da bismo mogli učiniti sve da podignemo vidljivost ovog neprihvatljivog događaja do najviših vlasti. Nekoliko prijatelja preuzimaju ovaj slučaj da daju svoju podršku, što je odlično. Dešava se, uhvatili smo trenutak. Svrha svega nije da mi dobijemo izvinjenje, nego potpuna promena u umnom sklopu, gde se ljudi tretiraju sa poštovanjem bez obzira na boju njihove kože. Svrha je da se prekine ovo rasno profiliranje koje se dešava, zauvek.

Osvrćući se na sve što je Mohanđi govorio u svim lekcijama koje sam delio, sav trud, za mene je najbolje iskoristiti priliku koja nam je data. Ovo nije moralo da se desi Mohanđiju, ali jeste. I zbog njegove pozicioniranosti u svetu, ljudi će primetiti. Čak i ako se obezbeđenje samo zamisli pre nego što učini takvo delo opet, pomoći ćemo mnogim ljudima. Lekcija koju sam ja od ovoga dobio je da svi imaju svoje vreme, svaka situacija takođe ima svoje vreme, svaka kombinacija događaja ima svoje vreme, mesto ima svoje vreme. I ako nešto ne učinimo u tom trenutku, druga prilika nam se možda neće pružiti. To možemo videti u mnogim oblastima života. Možemo posmatrati velike umetnike, zabavljače, političare, uvek je postojalo vreme u kom su bili prisutni i od važnosti. U tom smislu, danas, ovaj incident rasnog profiliranja ima važnost sada. Za pet godina možda tako neće biti. Sada kada možemo, koristimo trenutak da ovo dovedemo što je dalje moguće.

Ovaj događaj rasnog profiliranja koristimo što je bolje moguće dok je još sveže i sa nama. Mohanđi je na satsangu pre toga podelio da mnogi ljudi jure nešto što nemaju i žude za stvarima koje u ovom trenutku nisu sa njima. A, u stvari, propuštaju sadašnji trenutak. Ili možda čekaju priliku da sutra urade nešto po tom pitanju. “Biće bolje ako to uradim sutra. Možda ću pisati o tome sutra.” Međutim, ne postoji garancija da će sutra doći. Ciljevi su dobri da bi se postavila vizija i plan da se nešto postigne, ali ako je to izgovor da se preskoči danas i postigne nešto sutra, onda propuštamo ono što je sa nama ovog trenutka, i ispunjenje svakog trenutka jer će budućnost biti drugačija. Cela konfiguracija situacija, čak i nas samih, našeg ličnog izgleda, umnog sklopa, mišljenja, biće drugačija. Zato je ovo danas, naše praktično delovanje, lekcija da ono što treba da se uradi danas, bude i urađeno danas, uz naš najveći trud.

Postizanje promene

Uhvatili smo dinamiku ovog trenutka da podignemo svest o ovom groznom incidentu rasnog profiliranja i čistog rasizma koji se dogodio na frankfurtskom aerodromu. Ne radimo to da bismo tražili izvinjenje, nego zato što se ovo potpuno protivi onome iza čega mi stojimo kao porodica, kao organizacija. Radimo to jer želimo promenu, želimo da promenimo šablon nepravde koja je sistematična u mnogim delovima sveta, naročito na frankfurtskom aerodromu. Kako sam detaljnije ulazio u podatke, video sam da su mnogi drugi ljudi doživeli slične situacije, uznemiravanja, zlostavljanja, ponižavanja, pod izgovorom da se proveravaju kod obezbeđenja, čak je dolazilo do toga da su neki ljudi počeli da se plaše aerodroma i prolaženja kroz skeniranje. Užasno je kada mislite o tome, idete negde s punim poštovanjem pravila, ali potpuno ste zabrinuti kako će izgledati prolaz kroz obezbeđenje, šta će vam se desiti, kako će se ophoditi prema vama ako vas podvrgnu zlostavljanju.

TO je promena koju želimo da dovedemo, da više niko ne mora da prođe kroz ovo. Može to da se uradi i na praktičan način: prava obuka ljudi koji su na ovim pozicijama moći; kako da se ophode sa ljudima kada sumnjaju na nekoga ko se kreće tim aerodromima. Može postojati način za ljude koji su doživeli ovo, da ostave svoje iskustvo tako da može da se uči na aerodromima – sistem gde mogu prepoznati šta se dešava, možda čak i neka vrsta reagovanja. Može svašta da se uradi i mi stremimo ka tome.

Razmišljao sam o uobičajenim odgovorima koji se mogu desiti u ovakvim situacijama jer je sada profil na visokom nivou. Šta je tipično što će ljudi uraditi? Šta će reći? Mislim da ono što se obično desi, što se do sada i doživljavalo jeste da kažu da se nije desilo – umanjivanje, banaliziranje, a što je potpuni beg.  A onda i nakon toga: “Pa, to mora da je uobičajeni rutinski pregled. Svima se dešava. Policajci i stražari su samo radili svoj posao. Svet je opasno mesto, ti pregledi su važni.” Pokušaj da se opravda aktivnost. Ponovo izbegavanje, beg od stvarnosti. A onda i treća stavka ako ne mogu da podnesu ono što dolazi, i ne mogu da prihvate greške ili da nađu način da ih izbegnu, onda ono što bi moglo da se desi jeste da oni pokušaju da okleveću osobu koja je uključena u događaj. Govore loše o osobi. Od osobe načine demona tako da šta god da se desi, da te postupke opravdaju: “Da, on je loš čovek, pa to što si uradio je bila prava stvar.” Može se desiti i da imaju plaćenike koji će širiti loše priče.

Razmišljao sam o ovome jer pod pritiskom pokušaja da spasu sebe i svoj obraz, mogli bi biti sposobni za svašta kako bi skrenuli pažnju sa pravog problema. Mogli bi klevetati osobu kako bi opravdali svoje postupke.

Mislio sam da bi moglo biti i više plaćenih kleveta kako bi se ceo problem zamračio i izbegao. Ali, nastavljamo dalje, jer sada imamo jasnu svrhu, a to je uneti promenu u ovaj obrazac nepravde.

Više o samoj kampanji Humani aerodromi kao i originalno iskustvo, napisano 25. marta 2021, možete pročitati ovde.

Svoja iskustva sa Mohanđijem možete poslati na iskustva@mohanji.org

Izjava o isključenju od odgovornosti:

Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.

Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.

Podelite ovu objavu

Share on facebook
Share on google
Share on twitter

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

X