Osnažena
Ovaj program mi je zaista osvetlio puno toga, i kao što je i bila namera i Mohanđijeva i moja, da postavim temelj budućeg puta.
Autor: Snežana Jovanović
Lektorisala: Danijela Micić
Danas je 11. dan programa sa Mohanđijem – neverovatnih 11 dana svakodnevog osnaživanja, osvetljavanja mračnih delova nas samih, spoznaja, uvida, suočavanja, kontempliranja, pitanja, odgovora, isplivavanja na površinu starih programa, dubokih strahova, posmatranja samih sebe, upoznavanja sa sobom iz nekog novog ugla posmatranja, jasnog odvajanja od onoga što mi nismo i stapanja sa našim pravim postojanjem; odmotavanja filmova koje nosimo u sebi, koji nam šalju jake poruke, i koji su tu, kao i sve ovo nabrojano, samo iz razloga da se setimo sebe, setimo ko smo zaista. Spuštanje u svoje srce i otvaranje za bezuslovnu ljubav.
Mohanđi, za one koji ga ne poznaju, jedan od najvećih živih majstora koji hoda ovom našom planetom, za mene, koja ga pratim od 2012. godine, i sva sreća nisam odustala. Sasvim jednostavno, on je otac, prijatelj, brat, sin, ogledalo u kome se ogledam.
Mohanđi nas je svojom nesebičnom ljubavlju i milošću okupio kako bi nam kao čista ljubav i svetlost pokazao naš put, jasno, iskreno, direktno, elegantno… Nema tih reči zahvalnosti koje mogu opisati moju zahvalnost i ljubav prema Njemu za sve što nam je dao kroz ovaj program i sve što nam daje. Hvala Mohanđi.
Otkud ja na programu, posle toliko programa i ritritova koje sam prošla sa Mohanđijem? Priznaću vam, ovo je za mene bilo nešto što se ne sme propustiti, nešto što je jako bitno. Moja namera je bila da sa ovim programom konačno postavim temelje svog daljeg puta. Spremna sam bila da se hrabro suočim sa svim svojim dubokim strahovima, potisnutim ko zna od kada i iz kojih sve situacija, koji su čekali tu u mom sistemu da bi u savršenom trenutku univerzuma izašli na površinu, osvetlili se, osvestili se, pogledali se i otpustili, jer mi više nisu potrebni.
Upravo se to i desilo. Od prvog dana, svaka Mohanđijeva rečenica duboko odjekuje mojim bićem. To nije nešto što ja ne znam i što nisam čula, ali je bilo itekako potrebno da čujem ponovo. Proces je započeo i pre samog početka programa, na suptilnom nivou – oslobađanje od svega čega smo spremni u ovom trenutku da se oslobodimo, i istovremeno osnaživanje našeg stvarnog bića da živi svoju istinu, da živi sebe. Kroz ljubav i svetlost koja se spuštala u nas sve ove dane, dobila sam jasne uvide svog puta, svog postojanja, svojih starih obrazaca i strahova kojih želim sa zadovoljstvom da se oslobodim baš sada.
Program se nastavljao, dan za danom, sve dublje, sve lakše, jer kad ste uz istinskog majstora kakav je Mohanđi, naše je samo da budemo prijemčivi i hrabri, otvoreni i iskreni i dozvolimo sebi da se sve to što je u nama, a ne služi nam, podigne na površinu, ispliva i jasno pokaže kako bi Mohanđi mogao da radi svoj posao i svojom svetlošću sve rastvori u ljubav. I to je upravo način na koji Mohanđi pomaže ovom svetu i svakom pojedincu koji mu veruje.
Vratiću se na šesti dan – na polovini smo programa, već je toliko toga isplivalo na površinu, moglo se jasno videti, razumeti, osetiti. Neka težina, teskoba, koja je tog jutra bila prisutna. Kao što nas Mohanđi uči kroz sva učenja, upravo takva stanja treba da posmatramo i probamo da odemo još dublje kako bi razumeli zašto nam se nešto dešava ili ne dešava u našem zivotu. Celo pre podne je proteklo u tim dubokim kontemplacijama. Strahovi, neki duboko potisnuti strahovi, koji su bili prepreka da živim sebe, ono što jesam, ono u šta verujem, ono što je u meni da slobodno mogu iskazati, reći… boriti se za to…Sada su se snažnom prisutnošću Mohanđijeve svetlosti svi ti strahovi mogli osetiti. Gde su sve moje borbe bile uzaludne, gde sam negde nekada odustala… predala se. Odustala od života, sebe, Boga. Gde je preuzeta odgovornost tada, za neustrašivost i izgubljeni životi ljudi koje sam vodila, na nekom suptilnom nivou ispisala poruku, odustani od svake borbe, ne preuzimaj odgovornost, predaj se… i ko zna sta još. Nije ni bitno, bitno je da ne živim i dalje po tom programu.
A onda kreće program, ponovo svaka rečenica u centar, osećam proširenje, lakoću, Mohanđijevu energiju kako kao struja plovi mojim telom i proširuje se. Prelepa energija, toplota koja izbija iz mojih dlanova, osećaj lebdenja. U tom trenutku sam se nalazila na putu kroz Beograd i odjednom, niotkuda, počele su da dolaze snažne poruke, kao da se neki film odmotavao pred mojim očima. Ne mogu da opišem brzinu malih događaja koji su činili taj film. A onda dolazi ukazivanje predaka kroz jednu snažnu istorijsku ličnost srpske istorije. Predak koji se pojavio ispred mene u prirodnoj veličini, na zidu jedne zgrade pored koje smo prolazili u tom trenutku. I poruka, ispisana poruka ogromnim slovima, kako bi istakla značenje i bitnost tih reči za mene. U poruci je pisalo:
„KO SME, TAJ MOŽE. KO NE ZNA ZA STRAH, TAJ IDE NAPRED.“
Vojvoda Živojin Mišić
U momentu me potpuno oblila snažna energija ovog pretka i njegove poruke.
Poruka jednog hrabrog, odlučnog, mudrog vojskovođe koji mi je u ovom momentu povezivanja i prožimanja sa njegovom energijom dao blagoslov i ogromnu podršku, da ove vrednosti budu nadalje deo mene. Mogla sam osetiti tu čvrstinu, stabilnost, jasnoću, neustrašivost, sve ono što nam je Mohanđi govorio kroz program. Još jednom mi se potvrdilo da su preci uvek tu uz nas i koliko je bitno da ih se setimo, pošaljemo im ljubav i uradimo sve što je moguće da ih oslobodimo, kako bismo u sadašnjem životu imali milost, podršku i snagu koju njihova energija nosi, za sebe i naše buduće generacije. Uz duboku zahvalnost za trenutke koje sam doživela, i uz upliv te podržavajuće energije, nastavila sam dalje. Kroz ceo događaj osećalo se snažno prisustvo Mohanđija i njegovog vođstva. Osećaj blagosti, nežnosti, ljubavi, stabilnosti rastvorio se u romantični ples moje duše sa postojanjem.
Sedmog dana od koleginice dobijam ponudu za posao.
U proteklih godinu dana nije bilo lako bez posla, zarade…Ali, to je bio način kako bih potpuno izašla iz svoje zone komfora, i kako bih savladala lekciju o prepuštanju, potpunom poverenju u vođstvo, a za to je bilo potrebno da bezrezervno počnem da prihvatam sebe, volim sebe, poštujem sebe. Blagoslov veliki za ovo vreme transformacije. Već sledećeg dana, obavila sam razgovor u vezi sa poslom. A na dan Ganešinog rođendana, poslala CV za novi posao. Šta reći…
Ovaj program mi je zaista osvetlio puno toga, i kao što je i bila namera i Mohanđijeva i moja, da postavim temelj budućeg puta. Beskrajna zahvalnost Mohanđiju, Tradiciji, svim divnim ačarjama, i svima koji su učestvovali, svima i svemu, veliko HVALA.
Vidimo se u decembru.
Zagrljaj svima,
Snežana
Svoja iskustva sa Mohanđijem možete poslati na iskustva@mohanji.org
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
