Od poziva za ulazak u oči do zagrljaja gurua
Sve što ti je potrebno, dobila si i dobićeš sa šaktipadom. Ja dajem, ti ćeš uzeti koliko možeš da uzmeš.
Autor: Turinski Branislava – Glorija
Lektorisala: Dejana Vojnović
Pročitala sam u jednom tekstu da je Mohanđi guru koji nas pronađe. Moram reći da je on mene pronašao mnogo pre nego što sam ja pronašla sebe, pre nego što sam znala ko je on i da uopšte i postoji.
Mislim da je bilo negde 2015. godine. Prijateljica je podelila objavu na Fejzbuku od svoje Fejzbuk prijateljice. Slika je ovako izgledala na toj objavi:
Čovek u beloj odori ide okružen sa puno žena i pokojim muškarcem, put kao neka staza u šumi (kasnije, kada sam tamo bila 2020, setila sam se te slike i znala da je to Park Ravne 2 u Visokom, BiH). Misao je bila brza:
“Šta ovaj zamišlja? Izigrava Isusa, obukao je belu odoru i svi idu kao omađijani.”
Kada sam htela za par dana da vidim istu objavu kod prijateljice, objave nije bilo. Sada verujem, nije je bilo za moje oči.
Prošlo je to nekih možda mesec dana, ista prijateljica stavi objavu od svoje prijateljice:
“Blagoslov je imati karticu sa očima.”
Sećam se mojih misli i reakcije:
“Šta sve neće smisliti samo da zalude narod i da zgrću novac!”
Naravno, nigde nije pisalo da se kartica prodaje, već da je blagoslov imati je, ali moj um je zaplesao. Naravno, ni tu objavu posle par dana nisam videla na zidu kod prijateljice.
Onda, negde 2017, mislim da je ta godina, pročitala sam da će guru da dođe u moj grad. Pustila sam mašti na volju, zamišljala sam ga okićenog kao novogodišnja jelka. Zašto tako, ne znam, možda zato što sam ga poistovetila u materijalnom svetu kada sam gledala indijske serije i glumce okićene zlatom. Igra uma je tada bila beskonačna…
Kažem (sada bivšem) mužu da bih otišla da vidim kako guru izgleda, da mogu drugima pričati da sam videla gurua, živog gurua, jer oni za koje sam čula, prešli su iz fizičkog tela u drugi svet.
“Da li si ti normalna, drogiraće te, prodati u belo roblje, uzeti organe. To je opasna sekta.”
U paničnom strahu blokirala sam onu čije je objave na Fejzbuku prijateljica delila na svom zidu.
Život je imao put sa raskrsnicom…
Obula sam teške cipele i odenula sebe u samooptuživanje, u mržnju, bol, ljubomoru, zavist, sve ono što mi je tada dolazilo jer sam ja tako želela da je u meni. Razlog je bio razvod, na kojem sam sada jako zahvalna, a nekada sam samo bol i mržnju videla. Otvorila su mi se druga vrata. U tim danima iskušenja moj put je dobio narandžastu boju. Pridružila sam se ACT Fondaciji Srbije. Moje srce je upoznalo moć služenja i bezuslovne ljubavi.
Tog 22.02.2020. smo imali akciju. Ona koja je stavljala objave o čoveku u beloj odori, kartica sa očima, poseta gurua, ona koju sam blokirala na Fejzbuku, baš ta me je pozvala u Happy Centar. Nekoliko meseci pre tog dana postala sam deo tima volontera u našem gradu.
“Dođite da popijemo kafu i da prošetate kroz lavirint.”
Setila sam se da je u onoj objavi pisalo: “Poseta gurua i šetnja kroz lavitint.” Znatiželjna. U mojim mislima to su bili lavirinti od visoke zelene ograde. Postojao je i strah, šta ako mi nešto uspe u kafu, ali, ne idem sama, ima nas sedam prisutnih volonterki. Šta ako… Znatiželja je bila jača od straha.
Da samo možete videti moje razočarano lice. Od previše očekivanja i ushićenja, razočaranje je bilo vidljivo. Umesto lavirinta od zelene visoke ograde, tamo je bilo poređano kamenje. Tek kada sam prešla svih stotinu osam kocki i bila u centru, osetila sam energiju koja je prolazila od nogu, duž kičme, prema glavi. Opijena prvi put takvom jakom energijom, kao da lebdim, kao da ne hodam, čujem u daljini da dobijamo svi poziv da uđemo u Happy Centar. Vezuju se misli u čvor, strah, šta ako… belo roblje, prodaja organa, sekta…
Znatiželja je nadjačala strah, tek kasnije sam bila zahvalna zbog znatiželje i sopstvene pobede, sada mogu reći, nepotrebnog straha. Zagrlila me je ta prelepa energija sa mirisom tamjana, bele žalfije, mirisnih štapića. Zadivljena, sela sam na jastuk i zatvorila oči. Kada sam otvorila oči, pogled mi je išao ka slici Mohanđija.
“Gde mogu da kupim ovakvu sliku? Od svih njegovih slika koje ovde vidim, ova je najlepša.”
“Sve možeš kupiti u Novom Sadu ili Beogradu, a ovu sliku ne, ona se dobija, tačnije, dobijaju je Mai-Tri praktičari.”
“To je najlepša slika. Te njegove oči…”
Sledeće čega se sećam, bio je poziv u Mohanđijeve oči. Bila sam u podnožju neke planine. Mohanđi i još neko su bili gore. Govorili su mi nešto, ali ja se ne sećam šta. Znam da mi je bilo lepo i da sam imala mir. Kada sam se vratila u telo, čula sam razgovor prisutnih volonterki, ali sam jedva izgovorila:
“Ja sam imala poziv u njegove oči, bila sam u podnožju planine, nešto su mi On i još neko govorili.”
Nisam osećala prisnost, i umesto imena Mohanđi, govorila sam On.
“Dobro nam došla”, zagrlila me je Maja takvom snagom, nežnošću i toplinom, na izgled fizički krhke žene. Gde sam dobro došla? Zar sam negde pošla, došla? Sve prisutne volonterke su imale toplinu osmeha, a ja ništa nisam razumela. Pa, ja nisam ni tražila negde da idem, imala sam potrebu da gledam te oči na slici, nisam ja to namerno…
Taj dan je išao u susret večeri.
“Hajde da se slikamo. Ja ću vas slikati, a posle vi mene.”
Objavila sam sliku na mom Fejzbuk profilu. Iznad slike, devet srca. Nije mi bilo jasno da sam dva srca više stavila, a samo nas sedam volonterki je prisutno. Htela sam dva da obrišem, kada sam dobila prvu mentalnu poruku od Mohanđija:
“Tu smo i nas dvojica, ne briši ta dva srca. Tu smo ja i Baba.”
“Sa kime pričam, ko si ti, kakva baba? Ovo su sve mlađe žene. Nema ovde nijedne da je baba.”
“Tu smo ja, Mohanđi, i Sai Baba.”
“Majo, ja sa nekim pričam, kaže da je on Mohanđi i da je tu baba. Ja mu kažem da nema ovde babe, sve ste mlađe žene.”
“Ovo je Sai Baba”, i pokazala mi je Maja rukom prema oltaru.
Bilo me je sramota mog neznanja, ali sam to shvatila kao poziv da sam spremna za nova učenja.
Kasnije, kroz meditacije, snove, Reiki tretmane, imala sam poruke od Mohanđija koje sam u potpunom prihvatanju živela. Tako sam dobila poruku odmah nakon poslatog prvog svog iskustva da se javno ne objavi. Tada mi nije bilo jasno zašto da se ne objavi, ali sam poslušala i stopirala prvu objavu. Sada je vreme za objavu ovog teksta.
Nadalje pišem svoja iskustva.
Od tog 20.02.2020. moja konekcija sa Učiteljem je bila svakog dana sve veća i jača. Dobijala sam odgovore od njega na više načina, putem objava na Fejzbuk stranici Mohanji, kroz video zapise, kroz tekstove iz njegove knjige Moć čistote. Na neizgovorena pitanja, u povezivanju sa njim, dobijala sam ono što mi je bilo potrebno. To je bio pravi blagoslov. Moja želja je bila dobiti zagrljaj od Mohanđija.
20.05.2021. na Divčibarima, moja želja je ostvarena. Upoznala sam fizički Učitelja, osetila blagoslov u njegovom zagrljaju. Onaj mir i bezuslovnu ljubav koje sam dobila, ispunili su moju dušu. Inicijacija u kriju i prvi šaktipad, nizale su se svetlosti na mojim grudima. Primakla sam se svetlosti da i sama imam jači sjaj, veći danas nego juče, a slabiji danas nego sutra. Nastavilo se sve na Bosanskim piramidama.
Onaj snažan stub svetlosti koji me je tokom meditacije obasjavao, još jače je pojačao svetlost u mom srcu. Imala sam osećaj da sam ispunjena svetlošću u sebi i oko sebe. Takvim trenucima se treba zahvaliti za blagoslov.
Bližio se kraj ritrita. Bukvalno rečeno, posvađala sam se sa organizatorom ritrita jer sam želela da idem na satsang u ponedeljak 14.06.2021. Kako to obično biva, za moje najviše dobro, poruku sam dobila u snu:
“Sve što ti je potrebno, dobila si i dobićeš sa šaktipadom. Ja dajem, ti ćeš uzeti koliko možeš da uzmeš, ništa više nećeš uzeti sutra nego što ćeš uzeti danas. Ustupi svoje mesto nekom drugom kome je potrebnije.”
Ujutro, iako sam uplatila apartman samo da bih još jedan dan više bila u auri Učitelja, odlučujem da poslušam poruku. Javlja mi se na Viber draga prijateljica:
“Sve je tako kako si rekla, let za Abu Dabi je otkazan. Ja sam u Beogradu, vraćam se u Visoko, brinem se da li ću moći da prisustvujem satsangu, nisam se prijavila. Kome da se javim?”
“Samo dođi, ja ne idem, idi umesto mene, tebi je potrebnije. Kaži da sam ti ja svojom prijavom ustupila mesto.”
“Hvala, puno ti hvala.”
“Hvala Mohanđiju.”
Tako se ostvarila poruka, neko kome je bilo potrebnije, otišla je ona umesto mene.
Sedela sam u meditaciji i gledala prema sali gde je bio satsang. Kao da sam bila tamo prisutna. Osetila sam u povezivanju mir i bezuslovnu ljubav dobijene kao blagoslov od Učitelja.
Grupa u kojoj je i Mohanđi izlazi iz tunela.
“Hajde sa nama, pojedinačno je slikanje.”
Dobiću još jedan zagrljaj, samo to je pevalo moje srce. Još jednom ću biti u auri gurua.
“Ti nisi bila prisutna na ovom satsangu, ne možeš se slikati”, rekla mi je jedna draga duša iz organizacionog tima.
Htela sam da objasnim da nije razlog nezainteresovanost za satsang, ni bahatost, ni novac, ništa od onog što je (možda) ona pomislila. Ali, nije moje da joj se ja pravdam, a ni da objašnjavam.
Razlog je bila Mohanđijeva poruka u snu koju sam dobila, da ustupim mesto kome je potrebnije.
Bez objašnjenja, bez ega, bez uvređenosti i ljutnje, povukla sam se korak unazad i gledala sve koji su bili te sreće da budu u zagrljaju gurua. Bila sam zadovoljna da ga gledam fizičkim očima. On je sa mnom uvek, ovo su trenuci fizičkog gledanja ka njemu.
“Šalila sam se, naravno da se možeš slikati.”
Kada su se svi slikali, dobila sam željeni zagrljaj. U trenucima tišine, bez izgovorene reči, Učitelj i ja smo se razumeli. Njegov zagrljaj je bio zagrljaj ka mojoj duši. Moj zagrljaj je bio otvorenost ka miru i bezuslovnoj ljubavi koju sam prigrlila u svoj njegovoj svetlosti.
Nastavljam dan… Sijam jače, sjaj moje srce ima.
Mir, ljubav i svetlost svetu.
Svoja iskustva sa Mohanđijem možete poslati na iskustva@mohanji.org
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
