MG15 – Pronađite motivaciju iznutra
Motivacija je nešto što se neguje. Ona može biti navika, može biti i stav. Kada motivacija dolazi iznutra, niko vas ne može zaustaviti.
Zdravo, prijatelji,
Današnja tema za razmišljanje je: ”Motivacija.”
Za početak, možemo odgovoriti na pitanje šta je motivacija.
Motivacija je tok energije koji nam pomaže da unesemo entuzijazam u naše aktivnosti.
Da li sam u pravu?
Odakle motivacija dolazi? Odakle potiče? To je veliko pitanje. Često očekujemo da budemo motivisani spoljašnjim događajima, ali ja verujem da je održiva motivacija samo ona koja dolazi iznutra, iz nas samih. Spoljašnja motivacija je privremena. Evo zašto tako mislim. Trenutak očekivanja je onaj u kome se motivacija prepliće sa demotivacijom. Ako se čovek nada spoljašnjoj motivaciji, a ne dobije je, može ostati potpuno paralisan.
Daću vam primer iz svog života.
Radio sam kao agent prodaje u jednoj kompaniji za logistiku. Slavio se dan firme. Menadžer departmana je pozvao juniore, među kojima sam bio i ja, i rekao:
“Znate šta, sprema se proslava za dan firme. Naša ekspozitura će, prema odluci menadžmenta, udružiti snage sa matičnom kompanijom u pripremi revijalnog programa. Želim da osmislite svoj nastup.”
“Koliki nam je budžet?”, interesovao sam se.
“Da li zaista želite da znate?”, pitao je menadžer. Odgovorili smo da želimo.
“Ništa. Matična kompanija je iskoristila sav budžet, i za nas nije ostalo ništa.”
Vratili smo se u svoje kancelarije potišteni. Pitali smo se kako da osmislimo nastup koji ništa ne košta. Bili smo u ranim dvadesetim. Neženje. Posao je zauzimao važno mesto u našim životima i želeli smo da se dokažemo, čak i u revijalnom programu na godišnjici firme, pred svojim kolegama. Verujem da je svako od nas tu misao, koja zabrinjava, poneo sa sobom kući i pošto se radni dan završio.
Sledećeg jutra, na sastanku održanom povodom programa, niko ništa nije rekao. Uzeo sam reč da bih prekinuo tišinu:
“U redu, hajde da pokušamo nešto. Tamo će već biti orkestar. Hajde da otpevamo pesmu. Možemo da izvedemo i nešto na sceni. Možemo napisati dramu, neku jednočinku ili komad u dva čina.“
Pitali su ko će to napisati. Rekao sam: “Ja ću.”
Imali smo oko tri nedelje za pripremu. Rekao sam: “U redu, to je dovoljno.”
To je bilo vreme kada su se računari tek pojavili. Imali smo softver koji se zvao WordStar, čini mi se, na kome smo mogli da kucamo i menjamo tekst. Nismo morali ručno da zapisujemo, što je dosta olakšavalo posao pisanja drame. U pauzama pisanja razmišljao sam i šta bismo mogli da otpevamo. Dok sam se jednog dana vozio kolima kući, na radiju je išla pesma “Give peace a chance” (Dajte šansu miru), Džona Lenona, i shvatio sam da je u vreme Zalivskog rata, koji je uveliko buktao, ovo bila najznačajnija pesma. Odlučio sam da je izvedemo na proslavi prilagodivši je nastupu, trenutku i prilici. Potpuno sam izmenio tekst i onda smo vežbali zajedno, cela grupa, mladi, naš tim prodaje. Šef nije znao ništa o tome. Želeli smo da ga iznenadimo. Vežbali smo na skrovitom mestu.
Scenario za komediju, koji sam napisao, govorio je o našoj organizaciji, o raznim aspektima našeg poslovanja. Pošto je bilo ratno stanje i komunikacija je bila otežana, jedna scena je izgledala ovako. U pola razgovora, koji neko vreme nesmetano teče, dešava se prekid i svi podaci o tovaru se gube. Nemamo nikakvih infomracija nekoliko dana, a klijent zove i pita: “Šta mislite, kada će tovar stići na odredište?” Mi odgovaramo: “Proverićemo horoskop, pa ćemo vam javiti.” Tako nešto, jasno vam je šta hoću da kažem. Bio je to komad u dva čina. Ja sam ga režirao. Pošto sam ga ja i napisao, bilo mi je lakše nego drugim učesnicima da zapamtim dijaloge, pa sam igrao i glavnu ulogu. Ostali su mi se pridružili. Uprkos tome što je matična kompanija imala čitav budžet i različite rekvizite, kostime, scenografiju, mi smo dobili najveći aplauz i dobili smo nagradu za najbolje učesnike.
Svi su pitali: “Kako ste to uspeli?”
Tada sam rekao: “Ako postoji volja, može se uraditi bili šta. Nikada pre nisam ovo radio, ali sam uz vekilu volju uspeo.”
Vidite, kada zaista morate nešto da uradite, treba da budete samomotivisani uprkos svemu, i vaš rad će biti zapažen.
Opisao sam ovaj primer jer može biti koristan i u današnjim okolnostima. Često govorimo: “Ooo, u ovoj situaciji sa COVID-om, sve je ograničeno.” Ili: “Ne možemo da se krećemo. Stvari nisu kako treba da budu.” Uvek se samo setite da ste vi, uprkos situaciji, isti, i vi zaista sve možete, nezavisno od okolnosti.
Samomotivacija je vrlo, vrlo moćna stvari o kojoj možete da razmišljate. Postoji toliko drugih stvari koje bih mogao da ispričam o motivaciji. Ali najvažnije je da znate, motivacija je nešto što se neguje. Ona može biti navika, može biti i stav. Kada motivacija dolazi iznutra, niko vas ne može zaustaviti. I pored svih spoljašnjih okolnosti, vi ćete ostati motivisani. Takva motivisanost će inspirisati mnoge ljude.
Ljudi se okreću ka meni tražeći inspiraciju. I ja uvek moram da budem inspirisan, što znači da moram da dam inspiraciju. Ponekad nam okolnosti ne idu na ruku. Klima je nepovoljna, okruženje je nepovoljno. U situaciji sa COVID-om, naročito u vreme ekonomske krize, dolazi i do psihološke krize. Ljudi nisu srećni. Javlja se mnogo besa, mnogo žaljenja, mnogo konfuzije. Isto tako, javlja se mnogo patnje. U ovom vremenu, ako možete da motivišete sebe, motivisaćete svet oko sebe i bićete poštovani.
Ostavljam vas sada da razmisite o svemu što sam govorio. Povežite se sa ovom temom najbolje što možete.
Molim vas da nam pišete šta osećate i kako se osećate. Isto tako, potrudite se da, do sledećeg slušanja, samomotivacijom inspirišete ljude oko sebe.
Želim vam uspeh.
Mohanđi
Prevela: Tijana Sladoje
Lektorisala: Ivanka Džunić