Nebeski ples duše

Intervju sa čovekom čije reči visoko vibriraju: Kako da probudimo ljubav i započnemo proces duhovnog razvoja

“Dok živimo svoj život, moramo se setiti da mir, saosećanje, ljubaznost, prihvatanje i mnogi rafiniraniji aspekti našeg postojanja postoje u nama i moramo ih negovati. Kada negujemo više aspekte svog postojanja, niži aspekti opadaju. Kada dobrota raste, podele se završavaju.”

Mohanđi je čovek čije reči visoko vibriraju, melodično pozvaju na buđenje ljubavi, zajedništva, solidarnosti, saosećanja i nesebičnosti. Duša je ta koja nas sve povezuje, a kada jednom zaigrate sa njom u ritmu univerzuma, zavolećete sebe i sva bića oko sebe. Uz ljubav i podršku svoje supruge i ćerke, Mohanđi nas podseća na to šta je život.

Osnovno učenje mog sagovornika Mohanđija je da treba da budete svoji, bilo kroz samoprihvatanje, kroz samopoštovanje, kroz ljubav prema sebi. Prema njegovom učenju ‒ ako ste pronašli sebe, pronašli ste univerzum. Kako kaže, „Ovo je cela priča”. Napominje da sve tehnike koje koristi predstavljaju sredstva za pronalaženje sebe i da „jednom kada neko pronađe sebe, pronašao je majstora u sebi, koji je oslobođen svih obavezujućihh emocija i čula uma.

Svi smo mi potencijalni majstori. Razlog zašto se tako ne osećamo je taj što smo zavisni od svoje ličnosti. Kada postanemo zavisni od ličnosti, postajemo ograničeni. Zbog toga ne osećamo da smo majstori. Jednom kada se odvojite od tela, ili oblika i ličnosti, tada počinjete da shvatate šta je tačno suština ili šta je istina u nama. Jednom kada spoznamo istinu u sebi, doživljavamo da smo izvor, a ne pojavnost. Jednom kada se povežete sa izvorom, koji možemo nazvati dušom, shvatite da smo mi sve što nas okružuje.”

Možda najlepše od svega, napominje da je čitav svet naš izraz, kroz najrazličitije forme. Jer, kako kaže, duša je ista u svakom biću, bilo da su to muškarac ili žena, bilo da je to životinja, bilo da su to bića koja žive u vodi, na nebu, na zemlji. Svima nama, smatra, upravlja jedna duša, ali u različitim telima, pa osećamo da su različita. Dodaje da je „ova dualnost ono što pokušavamo da prevaziđemo do jedinstva i svesti da smo jedno. Kada to jednom postignemo, tada znamo da smo univerzum i tada možemo da doživimo univerzum. Tada nema podela, poređenja, nadmetanja, kao što ne postoji ni mogućnost ljutnje, mržnje, ljubomore, predrasuda ili ratova. Postoje samo šanse za ujedinjenje i jedinstvo.”

• Koliko je proces duhovnog razvoja komplikovan i da li zavisi od pojedinca? Da li nam je potrebna samo volja ili nešto više od toga?

Ono što nam je potrebno je svest. Drugim rečima, prisustvo uma ili pažnja tokom naših budnih sati. Duhovno buđenje ili traganje za duhovnim putem nije komplikovano. Postaje komplikovano, jer smo navikli da zavisimo od spoljnih okolnosti, poput pozicija u društvu, imanja i životnih odnosa. Teško nam je da razblažimo i umanjimo te zavisnosti, jer smo navikli na njih. Zbog ovih zavisnosti ostajemo zalepljeni za ove aspekte svog života, gde nam nedostaje naša osnovna sloboda. Živimo život smatrajući da je posedovanje svega ovog sloboda. Živimo u zabludi da je sloboda Čula i Uma stvarna sloboda, ne znajući činjenicu da je sloboda zapravo sloboda OD Čula i Uma prava sloboda. Svi veliki majstori su pronašli ovu istinu. Kada shvatimo ovu istinu, i sami postajemo majstori. Pravi majstor je savladao svoj um. Ako počnemo da razmišljamo, čak i nakratko, o svom životu i postojanju, počinjemo da shvatamo da postoje tri preovlađujuća stanja u kojima postojimo. To su:

1. Budno stanje, kada smo sa spoljnim svetom, u interakciji i iskustvu života.

2. Stanje sna, kada spavamo i doživljavamo svet iznutra. Ovde su naša iskustva zansovana na uskladištenim informacijama koje smo prikupili tokom budnosti.

3. Stanje dubokog sna potpunog poništenja, gde nemamo identitet, za koje možemo reći da je ekvivalent smrti.

Ono šta jesmo i što doživljavamo tokom svakog od ovih stanja je različito. Svako stanje ima svoj ukus. Ovo je tip svesti koji je važno gajiti za „duhovni razvoj”, jer biti duhovan jednostavno znači „Biti Ti”, razumeti sebe i prihvatiti ono što istinski jesi. Kada naša svest raste, shvatamo da u nama postoji elektricitet koji animira celo naše biće. To možemo nazvati dušom, energijom ili bilo kojim drugim imenom, ali počinjemo da shvatamo da ovo pokreće celu „predstavu”, celo naše biće. Baš kao što veš-mašina, frižider ili televizor nemaju vrednost ukoliko nema struje, tako je i za naše telo bez duše. Oni su samo komadi materijala u našoj kući, bez struje, samo zauzimaju prostore. Čim se u njima pokrene struja, oni ožive i mi ih možemo koristiti u svoju korist. Baš tako, sva čula, um, intelekt i ego su apsolutno beskorisni bez unutrašnjeg aspekta energije ili duše. Ako duša ili energija nisu prisutni, čula, um i intelekt nemaju vrednost. Ova svest je dovoljna da se povežemo sa sobom, razumemo sebe i približimo se aspektu duše iznutra. Kada je ova veza dosledna, imaćemo spoznaju unutrašnje energije, sopstva i duše u nama. To je ono što nazivamo prosvetljenjem.

• Nezdrave emocije besa, ljubomore, mržnje i pohlepe truju naše biće i izbacuju nas iz životnog balansa. Na koji način vodite ljude ka buđenju zdravih emocija do osećaja bezuslovne ljubavi?

Ljudska bića su prefinjena vrsta i imamo svako pravo da to izrazimo, ali često to ne radimo. Postajemo plenom uobičajenih prizemnih, nižih izraza, kao što su bes, mržnja, ljubomora, osveta, predrasude i sve vrste emocija i radnji koje nas odvode od naših vitalnih energija. Prirodne instinktivne stvari ljudskog postojanja, kao što su hrana, seks ili novac nazivamo gresima, dok u sebi nosimo mnoge poroke poput pohlepe, nasilja, besa, osvete, sebičnosti, takmičenja, što se smatra normalnim ili je često prihvaćeno. Dok živimo svoj život, moramo se setiti da mir, saosećanje, ljubaznost, prihvatanje i mnogi rafiniraniji aspekti našeg postojanja postoje u nama i moramo ih negovati. Kada negujemo više aspekte svog postojanja, niži aspekti opadaju. Kada dobrota raste, podele se završavaju. Kada saosećanje raste, naši izrazi postaju mnogo viši, u skladu sa našom rafinisanom vrstom. Pravi način da izađete iz osnovnih korena osećanja je da težite ka višem, kao što su saosećanje, nesebičnost, ljubav, mir i drugi prikazi više ljudske prefinjenosti. To je unutrašnja promena i ovaj potencijal leži u nama sve vreme. Za to nam nije potreban učitelj. Ali, samo treba da osetimo šta nas iznutra čini bogatima i da to prihvatimo. Samo treba da osetimo šta nam odgovara, a šta ne, treba da osetimo šta je dobro za nas i šta nije dobro za nas. Šta je dobro za nas? Ono što nas širi, ono što nas čini bogatijima i upravo je to naš vodeći faktor. Kada se osećamo bogati? Kada konstantno dajemo, delimo i izražavamo više aspekte svog postojanja, ne žaleći se, ne upoređujući se, ne kritikujući ili kriveći jedni druge. Ali kada negujemo svest o siromaštvu, kada izražavamo pohlepu, mržnju ili bes, osećamo manje i zapravo umanjujemo sebe. To je upravo ono što moramo da zapamtimo.

• Da li je svet danas postao sebičniji i okrenut isključivo ka svojoj dobrobiti? Da li takvo ponašanje vodi ka sve većem otuđivanju i samoći?

Ljudska bića su takođe delimično iz životinjskog carstva i osnovni pokretač svakog čoveka je, baš kao kod životinje, instinkt za preživljavanjem. Aspekti sebičnosti, pohlepe, posesivnosti, posedovanja dobara i svih sličnih ljudskih osobina, povezani su sa instinktom preživljavanja. Ali, kada se čovek usavrši, on shvati da nije zavisan ni od čega na Zemlji. On razume da smo ovde sa „turističkom vizom” i da ćemo biti ovde samo određeno vreme. Došli smo ovde, uzeli smo telo i postojaćemo ovde onoliko koliko je potrebno, a onda ćemo umreti, otići. Sa ovom svešću znamo da svaki dan koračamo ka svojoj smrti. Znamo šta treba da radimo na Zemlji – da iskusimo velika osećanja, velike emocije, velika iskustva. Kada sledite ta sjajna iskustva, odvojićete se od sebe i početi da se distancirate od besa, mržnje, ljubomore, podela, takmičenja i poređenja. Postaćete skloni prihvatanju, opraštanju i lako ćete zaboraviti dugo zadržana negativna sećanja na prošlost. Jer, SADA je jedino vreme koje možemo da doživimo. Nemate na raspolaganju vreme iz prošlosti, niti vam je budućnost trenutno na raspolaganju. Vi imate samo sadašnjost, upravo ovaj trenutak. Kada počnete da prihvatate sadašnjost i kada znate da imate samo ovo vreme da iskusite sve što ste želeli da iskusite, nećete se osećati sebično i egocentrično. Ukoliko pogledate životinje i npr. ptice, one jedu sve što žele da jedu dok im se stomak ne napuni, a zatim ostave hranu i odu. Posle više ne brinu o tome. Na primer, možemo videti kako ptice odgajaju svoju decu i podižu ih – daju im dovoljno hrane da ojačaju, a kada su dovoljno jaka da love sopstvenu hranu, bacaju ih iz gnezda i ona moraju da pronađu svoj put. Ovo je nivo nezavisnosti i nedostatka zavisnosti koji vidimo u prirodi. Ali kod ljudi postoji mnogo zavisnosti i, naposletku, mi patimo. Zavisnosti i očekivanja uzrokuju patnje. Imamo na raspolaganju svaki izbor, svaki razlog i pravo da ne patimo. Sebičnost i sve slično tome povezani su sa nesigurnošću, i povezani su sa instinktom preživljavanja. Samo višom svešću možemo ovo prevazići i stvoriti bolji svet oko sebe.

• Kako bismo mogli da volimo i zauzvrat budemo voljeni, potrebno je da prvo probudimo ljubav prema sebi i oslobodimo se blokada. Na koji način nas tehnika svesnog plesanja, koju poučavate, uči da prihvatimo sebe i druge takve kakvi jesmo?

Kada pogledamo svet očima „duhovnog romantičara”, vidimo večni ples svesti kroz više tela, kroz više aktivnosti, kroz vidljive i nevidljive živote. Kada upijemo tu suštinu večnog plesa iz sveta oko nas, shvatimo da i naša unutrašnjost pleše. Svako biće ili svaki naš aspekt je u tandemu. To je tok, to je nastavak, to je večni ples. Kada to shvatimo i kada se s tim plesom svesno stopimo, to postaje svesni ples. Kada svesno plešemo, pomirićemo se sa sobom i prihvatićemo sebe u potpunosti. Osetićemo se tako duboko povezanim sa sobom i počećemo da volimo sebe, da prihvatamo i poštujemo sebe. To se odražava na svet izvan nas. Kada počnemo nesebično da prihvatamo, poštujemo i volimo sebe, počećemo da volimo svako drugo biće spontano i bez napora. Ovo čini veliku razliku u nama, kao i u svetu oko nas. Telo i duša su međusobno povezani, potrebni su jedno drugom za izražavanje i za iskustva. Pored toga, vrlo su odvojeni i znaju da su odvojeni. Kada dođemo u tu svest, znamo ko smo i počinjemo da živimo taj život. Bilo koji aspekt života je nebeski ples. Kada počnemo da osećamo taj nebeski ples, oko sebe vidimo samo onaj nebeski ples koji se naziva život. Život pleše kroz različite forme, a te forme su sjedinjene u univerzumu.

Dok živimo svoj život, moramo se setiti da mir, saosećanje, ljubaznost, prihvatanje i mnogi rafiniraniji aspekti našeg postojanja postoje u nama i moramo ih negovati. Kada negujemo više aspekte svog postojanja, niži aspekti opadaju. Kada dobrota raste, podele se završavaju.

Povratak na put ljubavi i saosećajnosti

Kada ljudi postanu svesni da je njihovo saosećanje inkarnirano, njihov izraz prema svetu postaje prožet staloženošću i potpunim prihvatanjem. Na svako biće koje se kreće i ne kreće gledaju kao na sebe, a kultura poštovanja počinje da pušta korene. Kada počnete da volite svako biće oko sebe, kada počnete da poštujete svaki aspekt postojanja, tada se život menja nabolje. Unutrašnje bogatstvo se utvrđuje iznutra. Sve što nam treba je ljubav, i prihvatanje, i ovo je neprestani podsetnik koji moramo nositi sa sobom u svakoj situaciji.

Izvor: Sensa

Hvala magazinu Sensa što je objavio ovaj intervju.

Podelite ovu objavu

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
X