MG6-Čemu se opiremo, istrajava

Dobar dan, prijatelji. Ovde Mohanđi.

Danas ćemo govoriti o unutrašnjem subjektu koji se zove otpor. Mnogo prilika se propušta zbog otpora. Prvo, govorimo o unutrašnjem otporu. Skupljamo mnogo koncepata, predrasuda, raznih simpatija i antipatija, inklinacija, sklonosti i zbog toga razvijamo određeni otpor. Ponekad se ovaj otpor pojavljuje kao predrasude, ponekad kao strahovi i fobije, ponekad kao preterani oprez. Na različite načine izražavamo otpor.

Šta se događa kada se nečemu opiremo? To opstaje. To ostaje sa nama još duže. To smo videli u sopstvenom životu. Šta god mrzimo, čemu god se opiremo, ostaje duže. A ponekad to negativno utiče na naš život. Ponekad to stvara mnogo neprijatnosti, blokade. Vidimo da se to dešava. Neki ljudi imaju otpor prema određenim stvarima i onda čak i ne pokušavaju da napreduju, zaustave se. Ovo je naša tema za razmišljanje danas.

Svi ljudi koji su nešto uradili u svetu, koji su ostavili traga u svetu, doživeli su negodovanje od strane društva, ljudi, raznih situacija. Doživeli su otpor. Ali, njihova hrabrost, samopouzdanje i uverenje pomogli su im da napreduju. Krenuli su napred. Nastavili su da hodaju, pa su otpor pretvorili u inspiraciju jer su bili sigurni, znali su šta rade.

Isus je nailazio na velike otpore u svom životu. Toliko ljudi ga nije odobravalo, a to su bili uticajni ljudi, sveštenici. I bili su jako uznemireni što dolazi stolar i propoveda filozofiju. Ljudi su ga pratili, to ih je nerviralo. I trudili su se svim silama da ga uspore ili čak unište, što su na kraju i učinili. Ali, Isus nije stao. Nastavio je da hoda. Nastavio je da radi svoje. Čak i kada su se dogodile nevolje, on je nastavio. Ovo je znak velikih ljudi.

Možemo videti da su se u istoriji ljudi suočavali sa velikim neodobravanjem pre dostignuća. To je poput odlaska i vežbanja u teretani. Morate dizati jako teške tegove da biste stvorili izvajano telo. Slično tome, morate se stvarno boriti za napredak društva koje vrši pritisak, i koračati. Savremeno društvo to možda i ne razume. Šta oni rade? Sa drugima razgovaraju o tebi. Oni vam prete i žele da vas ocrne. Sve te stvari oni rade. Ali, ako je vaše uverenje jasno, ako znate kuda idete, ako možete podneti otpor, desiće se uspeh veoma brzo.

Dakle, otpor je deo postojanja, ne možete ga izbeći i živeti. Razmislite o otpornosti iznutra, predrasudama iznutra, konceptima, kontaminaciji iznutra. Šta smo nakupili iz društva? Veliki broj stvari smo nakupili, i mnogo toga što smo skupili je beskorisno.

Međutim, život se sastoji od iskustava. Iskustava svih momenata. Kad hodamo, razgovaramo, spavamo, jedemo, sve nam daje iskustva. Pa, zašto se plašimo? Zašto se plašimo ljudi? Mi imamo svoj život, imamo svoje izraze, imamo sklonosti, imamo svoje tendencije. Ako su bezopasni za druge, ne moramo se brinuti zbog toga. Ako su štetni za druge, onda moramo proveriti šta radimo. Moramo se zaustaviti, misliti i ispraviti.

A videli smo ljude, vrlo destruktivne. To posebno možete videti u politici. Mnogo se diskreditovanja događa u politici. Ponekad su na udaru inovativni, dobri političari, od strane ljudi koji ne žele napredak, ne žele inovacije, koji ne žele da menjaju zemlju. Njihova sebičnost nadmašuje napredak zemlje jer su više zainteresovani da održe sebičnost i skupljaju sve za sebe i svoje porodice, a ne da vrše promene u zemlji. Dakle, ako nesebičnost vlada, ako neko radi sa nesebičnošću, često ih napadaju, uništavaju njihovu reputaciju, a ponekad ih uklanjaju. To smo videli mnogo puta u politici.

Znači, sve ove stvari su deo života. Ali otpor… Uvek se setite da ono čemu se opirete uporno istrajava sve duže. Bilo šta novo da nam dođe, mi mu se odupiremo. Ako nastavi da dolazi, nakon nekog vremena vi se naviknete, a onda prihvatite. Ali, do tada je dragoceno vreme izgubljeno.

Trebali bismo da budemo kao dete. Da sve što dolazi, sve prihvatamo. Gledamo, da li je to pogodno za nas? Uzimamo. Ako nije pogodno za nas, odbacujemo. Ne treba sve da prihvatimo, bilo koju filozofiju, osobu, vreme, prostor, materijalnu stvar koja nam dolazi. Verovatno nije sve odgovarajuće za nas. To je u redu, jer mi imamo svoju orijentaciju. Mi imamo svoj karakter, konstituciju. Samo u skladu sa tim možemo da prihvatimo. I ovo je u redu. To je u redu. Ali, ako nastavimo da se opiremo ljudima, da se odupiremo idejama, ne uspevamo da živimo. Postajemo poput životinje u kavezu, zarobljeni smo, naše kretanje je ograničeno. Ovo je veoma važno da biste shvatili koliko je dubok nivo vašeg otpora ili koliko se opirete. To je merilo koliko ćete napredovati.

Dakle, ovu misao prepuštam vama. Razmislite o tome, koliko se u životu opirete, koliko prihvatate u životu. Prihvatanje čini život glatkim. A prihvatamo sebe, zatim ljude oko nas, zatim društvo, materijalne stvari, ono što nam je dato. Prihvatite. Budite zahvalni na tome kakav će život biti. Ovu temu za razmišljanje vam ostavljam.

S puno ljubavi,
Ovde Mohanđi, za vas.