Upoznajte sebe – drugi deo

Ako ste zaista prihvatili sebe, nećete brinuti ni o kakvim emocijama koje dolaze ili odlaze jer će one dolaziti i odlaziti, ali nivo prihvatanja će biti iznad svega.

P: Da li je moj duhovni put stvaran, da li bi trebalo da posvetim sebe daru koji imam?

M: Šta je duhovni put? Svaki trenutak, ono što se dešava je duhovnost, ne nešto što radimo van toga. Imamo telo i osećamo telo. Jesam li u pravu? Imamo telo, slažemo se? Imamo um, zar ne? Slagali se ili ne, tu je. Kako znate da imate um? Ako imate emocije, imate um. Takođe, imamo intelekt, analitični deo. Kako to znamo? Kada počnemo da analiziramo, mi sudimo, to dolazi iz intelekta. Ako to radite, imate ga. Imamo i ego. To je definitivno, zar ne? Kako znate da imate ego? Ako vas neko napada, da li se osećate povređeno? Ili se osećate lepo? Ako vam neko kaže da izgledate kao magarac, da li se osećate lepo? Ako se osećate lepo, nemate ego. Ako ništa ne osećate, onda takođe nemate ego. Ako se razljutite, onda to ego radi. Vidite, mi zovemo ljude budalama, zar ne? Mi im govorimo: “Ti si idiot, ti si budala.” Kome govorimo tako? (Publika: sebi). Ne, nego nekome ko nije idiot ili budala. Kada je osoba zaista idiot ne govorimo mu to, jer nema šta da se kaže.

Dakle, imamo telo, imamo um, imamo intelekt, imamo ego. Kada osećamo sve ovo? Kada smo budni. Kada spavamo, ne znamo da su tu. U stanju sna, vi ne znate da li imate telo, um, intelekt ili ego, ne znate. Ali, kada se probudite, osećate sve ovo. Vidite sve da se dešava. U naših 24 sata imamo stanje dubokog sna, gde ne znamo da li smo muškarac ili žena, kao da smo mrtvi. Da li ste ikada razmišljali ko vodi ovaj program? Postoji neka energija u nama koja održava sve ovo. U 24 sata sve se odigrava: razna iskustva, razne emocije, razna osećanja, toliko toga se dešava u 24 sata. Neko vodi program. Da li me pratite?

Postoji energija koje aktivira sve ovo: fizička, emotivna, intelektualna, egoistična; nešto aktivira sve ovo. Ovako stičemo iskustva. Šta dobijamo od ovog sveta? Iskustva. Mogu biti dobra iskustva ili loša iskustva, zaboravite na dobro i loše. Šta je to u stvari? Iskustvo. Ove stvari vam daju iskustva zbog energije koja radi kroz njih. U suprotnom, nećemo imati iskustva. Da li se slažete da imamo tako nešto? Možda nećemo prepoznati energiju, zar ne? Ali, postoji nešto što nas budi, što nas vodi u snove, što nas uvodi u stanje dubokog sna. Iskusite sve to. Dakle, nešto se dešava. Ta svesnost je duhovnost. Veoma jednostavno. Svesnost o duhovnom telu, koje je energetsko telo u nama, što aktivira naša iskustva, ta svest je duhovnost. Dakle, svi smo mi duhovni.

Niko vam nije dao duhovnost. To već posedujemo u sebi. Imamo je. Niko vam je ne daje spolja. Samo postajete svesni energije koja je već u vama, i ta svesnost je duhovnost. Kako idete sve dublje i dublje i vidite ovo, postajete sve duhovniji.

Kako znate da ste duboko povezani sa tom energijom? Kako se možete povezati sa energetskim delom sebe? Tako što ćete biti svesni. Veoma jednostavno. Kako znate da li se zaista povezujete? Kada se povezujete sve dublje i dublje sa svojom sopstvenom energijom, koja iskustva ćete imati? Manje misli. Više osećaja, imaćete više osećaja o sebi. Kada imate manje misli, dešava se veći spokoj. Kada vam je um smireniji, imate visok nivo jasnoće. Kada pogledate u nešto, videćete kroz tu stvar. Jer ste potpuno fokusirani.

Da li znate zašto vas vaša iskustva ponekad ne ispunjavaju u potpunosti? Imamo iskustva, ali se ne osećamo zadovoljno. Da li znate zašto? Jer je um rasut. Um nije u potpunosti tu. U suprotnom, kada radite nešto, ako vam je um u potpunosti fokusiran na to, vaše iskustvo će biti veoma dobro. Dobro u smislu da šta god da je pozitivno ili negativno, imaćete kompletno iskustvo. Ponekad žal, ponekad sreća. Ali, kada ste u potpunosti u tome, to je ispunjenje. To je završetak.

Prava duhovnost je vaš brak sa vama samima. To je duboka veza sa samim sobom. Ne treba vam nikakva pomoć oko toga.

Kada sam radio svoju duhovnu praksu u ranim 2000-tim, ustajao sam svakog dana u 2:30, jer sam radio u kompaniji. Imao sam posao koji sam morao da obavljam od 8:30 do skoro 18:00. Tokom tog vremena sam radio za novac, ali noć je bila moja. Zbog profesije, tu su bile i stvari poput nekih putovanja, proslava… Ali, svakog dana ustajao sam rano ujutru, u pola tri, onda bih se okupao, imao sam kratku kosu, tako da je bilo lako okupati se, sad nije tako lako. Zatim bih seo u sobu koju sam napravio za sebe, tu je bila samo jedna lampa, ništa više, i povezivao bih se sa tim i sa sopstvenom energijom. Baš kao što sam rekao, samo sam pokušavao da budem unutra, samo da osećam. Moja tačka povezivanja je bila moja kičma. Inače smo uvek orijentisani ka napred: oči, nos, sve je fokusirano na napred. Retko kad se setimo kičme, osim kada nas bole leđa. Moja celokupna meditacija je bila: povezivao sam se sa svojom kičmom, osećam kičmu, i sedim tako pet sati, do 8:00. Svakodnevno. Nakon nekog vremena sve je počelo da se menja. Svesnost se promenila. Bio sam šef kompanije za celu zemlju. Sedeo sam u kancelariji i gledao sebe kako radim svoj posao. Bez anksioznosti, bez straha, bez stresa, bez osećaja vlasništva nad radnjom. A suočavao sam se sa ozbiljnim situacijama. Ali sam prevazišao sve to. Ovo je iskustvo koje ćete dobiti kada se venčate sami sa sobom. Taj brak će trajati zauvek.

Ne biste verovali kako možemo postati moćni kada su naši telo, um, intelekt i ego zajedno. Pošto su rasuti, zato ne znamo. Um je rasut na mnogo stvari, kako iz prošlosti, tako i na mnoge anksioznosti vezane za budućnost. Um je svuda, u prošlosti, budućnosti, manje u sadašnjosti. Intelekt je zauzet analiziranjem stvari. Procesuiramo da li je nešto u redu, i sve te stavri. Ego – gleda na ljude da li nas poštuju, prihvataju, to je problem. Svi su zauzeti svojim svetom. Svi smo mi svugde. Kada pogledate, ne vidite. Jer vaš um nije tu. Oči gledaju, ali um nije tu, tako da ne vidimo. Kada sve dovedete zajedno, kada imate na jednom mestu um, telo, intelekt, ego i duh, sve gleda. Zamislite tu moć. To je intenzivno i moćno. Svako iskustvo postaje moćno. Onda ne želite da se nešto ponovi. Iskusićete to 100%. U svakom momentu. Bilo da je sreća ili tuga, 100%. Zamislite takav život.  U svakom trenutku smo tu 100%. Jer su telo, um, intelekt, ego i duh zajedno. Ništa nije rasuto. Prošlost je završena. Budućnost, da li će se desiti, videćemo. Upravo sad, ono što imamo, imamo 100%.

Ako živimo tako, svaki trenutak je moćan. Život u trenutku. Dešava se sam po sebi. Mi ništa ne planiramo. Ne razmišljamo na taj način. Samo se dešava.

Da li ste razumeli? Svi smo mi duhovni. Ne možemo biti drugačiji. Problem je što se poredimo ili mislimo da je religija duhovnost, a to nije tačno. Duhovnost je vaša povezanost sa samim sobom. Religija je mapa puta da dosegnete ili shvatite Boga. Religije su mape puta do realizacije Boga. Međutim, duhovnost je vaša veza sa samim sobom. To su dve različite stvari. Ako nastavimo da budemo između ovo dvoje, nećemo razumeti priču.

P: Kako da kontrolišemo emocije i naše ponašanje?

M: Kako da kontrolišete emocije? Rekao bih da ne pokušavate da kontrolišete emocije. Budite ih svesni. Da li volite da vas neko kontroliše? Niko to ne voli. Šta se dešava kada neko pokuša da vas kontroliše? Kako se osećate? Gušite se, besni ste. Ista stvar se dešava sa emocijama. Počinju da vas guše. Kada potiskujete nešto, bilo koju emociju, kada je gurate dole, ona se ponaša kao izvor. Kada sklonite ruku, šta se desi? Odskoči nazad. Važno je da prihvatimo emocije kao da su deo nas. Bes, mržnju, ljubomoru, sve te stvari. Ako su unutar nas, ne znamo šta je razlog, nije važno, koji god da je razlog, ako ih imate, pre svega trebate da ih prihvatite. “U redu, sve je to tu. Sve one su moji saputnici, životni partneri.” Prvo ih prihvatite, sve one sede tu. Sede sa mnom, hodaju sa mnom, spavaju sa mnom, nema problema.

Sledeći nivo je pitanje: zašto bih ih osećao? Nisam im tražio da dođu, ali su sa mnom. Nakon prihvatanja ne podržavajte ih. Dakle, šta se desi kada ste ljuti? Posmatrajte sebe kako postajete ljuti. Postajete ljuti i uživajte u tom osećaju. Kada počnete da prihvatate svoj bes takav kakav jeste, doći će i nestaće. Ali, kada svojatate svoj bes, kada zaista postanete besni, znaćete da ste postali slabiji. Postaćete veoma slabi. Kada ga prihvatite, u redu, ovaj čovek postaje besan ili ova žena postaje besna ili Mohanđi postaje besan, vidim sebe kako postajem besan. Međutim, znam da ja nisam taj bes. Kako biste ga osećali? Bio bi veoma slab. Baš kao što majka govori detetu: “Ako ne popiješ lek, kazniću te.” Majka nije besna na dete, ali je zabrinuta. Koren besa je ljubav. Kada je osnova vašeg besa ljubav, ima čistotu. Ako bes dolazi iz razočaranja, postoji očekivanje. Razočaranje – bes. To nije čisto jer postoji očekivanje. Ali, ako nema očekivanja, i postoji ljubav, u tom slučaju bes sam po sebi ima čistotu. To nije održiv bes. Dolazi u tu svrhu, zbog intenziteta, i odlazi. Baš kao talas koji dolazi sa pučine mora. Dolazi i odlazi. Uvek dolazi tako.

Odgovor na sva vaša pitanja je veom jednostavan – to ste VI. Ako imate mnogo emocija, zapitajte se: “Da li sam prihvatio sebe?” Ne pokušavajte da iscelite svoje emocije, dopustite im da dođu i odu, nema problema. Ali, prihvatanje. Nemate izbora. Ako ste prihvatili sebe 100% danas onako kakvi jeste, sloboda počinje sad, onda ćete početi da živite život. U suprotnom, vi postojite sa svim svojim prtljagom. Ali, ako prihvatite sebe u potpunosti, sa svim svojim manama i vrlinama, počećete da doživljavate slobodu. Počećete da živite, ne samo da postojite.

Šta je jasan znak da ste prihvatili sebe? Nećete se porediti ni sa kim. Nema ničega za poređenje. Prihvatićete sebe kao kompletnu kreaciju. Ako niste prihvatili sebe, mislićete: “Ovaj lik je bolji od mene”, ili “Ja nisam dovoljno dobar.” Kompleksi i sve te stvari postoje zbog neprihvatanja.

Molim vas, razumite da ste neuporedivi. Ne možete se porediti sa drugom osobom. Svi smo jedinstveni. Imamo svoju sopstvenu jedinstvenost. To je naš potpis. To je neuporedivo. Ako ste zaista, zaista prihvatili sebe, nećete brinuti ni o kakvim emocijama koje dolaze ili odlaze jer će one dolaziti i odlaziti, ali nivo prihvatanja će biti iznad svega. Kako se nositi sa svojim stavom? Neki ljudi imaju osnažen stav. I to ih čini kompletno izolovanim od društva. Kako da se nosite sa tim? Neka ideja, predlog? Zahvalnost. Budite zahvalni na svemu. Zahvalnost za to što ste živi, zahvalnost za disanje, za probavu, za dom, odeću, budite zahvalni bez razloga. Vaš ego i stav će poslušati takvo ponašanje. Zahvalnost je jako moćna stvar, veoma, veoma moćna. Ona je suprotna egu i ponosu. Zahvalnost je veoma dobar lek koji možete uzimati svaki dan. Verujem da će vaš duhovni napredak biti veoma brz ako ga zasnujete na zahvalnosti.

Kada idete sve dublje i dublje u tišinu, počećete da doživljavate realnost kakvu inače ne doživljavate. Nekada ćete postati veoma egoistični, tipa: “Ja sam bolji od drugih ljudi. Ja mogu da vidim sve ove stvari. Imam sve ove moći.” To je opasno. Tada počinjete da padate.

Kada sam prolazio kroz ova iskustva, pre nego što bi se nešto dogodilo, znao sam da će se dogoditi, i dogodilo bi se. Odlučio sam da to nije dobra igra. Jer mogu postati veoma egoističan. I počeću da padam. Ono što sam počeo da praktikujem je, pod jedan – zahvalnost, i pod dva – beznačajnost, što znači da ja nisam važan, nisam poseban, običan sam. Održalo je moju praksu. Nije uticalo na moju duhovnu praksu. Treća stvar, nisam razgovarao o svojoj praksi ni sa kim, niti sam govorio o svojim iskustvima. Da niko ne bi mogao da pojačava moj ego ili da me povlači dole. Nikad nisam govorio o tome. Nisam diskutovao. Kada sam počeo da govorim? Nakon šest ili sedam godina, kada sam se ustalio u svojoj praksi. Do tada nisam govorio. Nisam bio dostupan svetu. Dakle, svakome treba neko vreme. Svima nama treba vreme da se ustalimo. Sve ovo će se dešavati. Jer se svesnost menja, okreće se. Imaćete toliko raznih iskustava, i ako postanete suviše nestrpljivi da kažete ljudima, blokiraćete.

P: Da li verujete da ste prešli granicu patnje? Da li mislite da ste jedno sa Bogom?

M: Mislim da zavisi od toga kako gledate na mene. Govorio sam u intervjuu za televiziju da sam prošao kroz seriju tragedija u jednom trenutku života. Godine 2000. sam izgubio ćerku, onda sam izgubio novac koji sam uložio u nekretninu, a jedan čovek je pobegao sa novcem. Sve materijalno mi je ukradeno. Sve što sam imao u jednom trenutku, u sledećem nisam imao. Bio sam prilično ogoljen i potpuno sam na svetu u jednom momentu. Imao sam sve i dostigao određeni nivo na svom poslu, bio sam šef kompanije za celu zemlju. U to vreme sam imao puno prijatelja. Moja pozicija je bila dobra, novac, socijalni status, sve je bilo dobro. Onda je sve nestalo. U to vreme, kada sam zvao neke svoje prijatelje, nisu hteli ni da odgovore na poziv. Takozvani prijatelji, ljudi koji su mi bili prijatelji, nisu hteli da odgovore na poziv, mislili su da ću tražiti novac od njih ili neku podršku. Onda sam prestao da zovem. Ali, to je bilo dobro. O tome sam govorio u intervjuu, nisam se žalio. Shvatio sam jednu stvar. Na kraju dana, vaš jedini pravi prijatelj ste vi sami. Drugi ljudi će vam doći kada im nešto treba. Većina, ne svi. Postoje neki ljudi koji zaista stoje uz vas i u najtežim vremenima. Postoje takvi ljudi. I ja se sad trudim da budem takva osoba za sve. Stojim uz ljude kada su u svojim najgorim situacijama. Jer sam naučio na taj način. Iskusio sam to. Kasnije sam dobio posao i postao generalni direktor kompanije, dobio sam sve te ljude nazad. Svi su se vratili. Ovo je veoma zanimljivo, ovo je bila životna studija za mene. Razumeo sam život. U svakoj situaciji postoji neka lekcija.

Ako prestanete da se opirete i žalite, možete naučiti toliko mnogo stvari iz života. Ovo su stvarne lekcije. Zaista verujem da, ako želite da postanete prelepi ukras, morate proći kroz vatru. Zlato je lupano i stavljano u vatru, topljeno pre nego što je postalo divan ukras. Svako ima svoju ulogu. Odlučio sam jednu stavar: Nikada neću pustiti ruku nekoga ko ima problem. Ako su uspešni i ne trebam im, to je u redu, ostaviću ih, dopuštam to. Ja ne ostavljam nikoga. Ali, kada napustite nekoga u najranjivijim vremenima, vaš integritet je pod velikim znakom pitanja. Ja ostajem čvrst i stabilan, verovatno zato mnogo ljudi dolazi da me vidi, gde god da odem. Verujem da vide moju stabilnost, vide doslednost. Verujem da ne postoje budale na ovom svetu. Ne postoje idioti. Ljudi imaju svesnost, imaju oči da vide. Vide istinu. Kad god pokušavate da se pretvarate, videće istinu. Ja se ne pretvaram, ja samo predstavljam sebe, i ljudi se povezuju prirodno. To je ono što mi se sviđa. Ja im ne govorim da sam bliži Bogu više nego što su oni sami. Niti im govorim da sam majstor, samo kažem da sam jedan od vas. Ja sam vam prijatelj, možete pričati sa mnom ako želite. Ja sam uvek uz vas. To je ono što nudim svetu. To je sve što mogu da učinim. Ostajem stabilan i to je jedna od stvari koju mogu da uradim. Postoji mnogo teškoća pre nego što dosegnete određeni nivo. Koji nivo, to ne znamo. Šta će se desiti sutra, ne znamo. Danas je naša realnost, uradimo naše najbolje danas. To je sve što možemo. 

Kako znate sa kog nivoa neko funkcioniše? Preko opsega sa kog funkcionišu. Na primer, imate noćno svetlo, to verovatno može da osvetli ovu sobu. Ali, ako imate baterijsku lampu, možete videti nešto kilometar daleko. Osoba postaje moćna kada je u potpunosti u poravnanju. Njegov opseg funkcionisanja će se raširiti svuda, to niko neće moći da porekne. Tako da, nema potrebe da pitate nekoga gde stoji. Pogledajte osobu i njihov nivo rada, mnogi ljudi funkcionišu na nivou uma. Mnogi ljudi funkcionišu sa nivoa intelekta, i tako mnogi ljudi funkcionišu sa nivoa ega. Kada pređete sve te niove, onda postajete svako i sve. To je znak u koji možete da se uzdate. Ja mogu da kažem šta god hoću, kako ćete znati da li lažem? Ovako ćete razumeti nivo funkcionisanja nekoga, a da ne budete zavarani.

P: Da li ste prešli liniju svih formi?

M: Naravno.

P: Kako da postanemo mirni iznutra?

M: Odgovorio sam na ovo pitanje. Samo prihvatanje. Prihvatite sebe, u potpunosti, sa svim svojim manama i vrlinama.

P: Kako da kanališem kreativnu energiju iz druge čakre? Šta da radim kada postoji višak ove energije? Kako da je pretvorim u duhovnu energiju?

M: Nema potrebe da transformišete bilo koju energiju u drugu energiju. Kada se upustite u aktivnosti pozitivne prirode, kada doprinesete više svetu, planeti Zemlji i slično, onda se ta energija automatski kanališe. Svaka čakra je regulator. Reguliše svaki vaš aspekt. Na primer, druga čakra reguliše aspekt vode u vašem sistemu. Dakle, sve što ima veze sa vodom u vašem telu. A 80% našeg tela je vodeni sadržaj. Znači da ima veliku ulogu. Kada kanališete vašu aktivnost kroz nesebično služenje, automatski se druga čakra poravnava.

P: Zašto mi je teško da meditiram, i kako da počnem da meditiram?

M: Ako vam je teško da sedite i meditirate, onda nemojte to raditi. Umesto toga, postarajte se da kroz sve vaše aktivnosti um bude prisutan. To je dobra meditacija. U svakoj aktivnosti dopustite umu da bude tu. Bez nesvesnih aktivnosti. To je veoma dobar način meditacije. Onda dovodite sebe ka sebi.

Hvala vam!

Satsang sa Mohanđijem – Crna Gora, Zaliv Luštica, 17.11.2019.

Originalni tekts možete pročitati ovde.

Prvi deo satsanga možete pročitati ovde.

Prevela: Ivana Vujin
Lektorisala: Dejana Vojnović

Podelite ovu objavu

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
X