Autor: Devi Mohan
Neispunjene želje su jedan od najčešćih aspekata/ dimenzija karme. Dok biramo da živimo svesno i usmeravamo naš unutrašnji kompas ka potpunom oslobođenju, moramo biti svesni želja koje nas vezuju za ovozemaljsko postojanje, čak i ako su duhovne prirode. Krajnji cilj našeg puta je da osetimo unutrašnju puninu, istinski osećaj “Imam sve, a ne treba mi ništa.” Inspirisana Mohanđijevim učenjima uvek uživam u deljenju svojih dubokih unutrašnjih iskustava sa svrhom da pomognem drugim dušama na putu duhovnog buđenja da bi:
- identifikovali/ postali svesni neispunjene želje kao jednog neizbežnog artikla na listi za kupovinu duše u ovom životu, a onda i da urade sve što je moguće da to ostvare graciozno, u duhu nenasilja i čistote (najmudrija opcija: postavite jasnu nameru da ispunite određenu plemenitu želju i predajte to vašem guruu, dajte njemu da se on postara za to 🙂 ), ili
- da se uzdignete iznad toga (čitajući iskrena iskustva koja su podelili drugi ljudi mi zaista možemo da dostignemo osećaj jednote sa piscem, osećajući nevidljivu povezanost na nivou duše).
I tako, sa namerom koju sam već gore objasnila, želela bih da sa vama podelim nekoliko mojih skorašnjih želja i kako je Milost Guru Tatve (guru principa unutar nas) posložila sve kockice tako da se ove želje ostvare na najmanje očekivan način. Kada se u životu osobe nalazi živi guru, vrata i prozori ka takvoj milosti su uvek otvoreni.
Ovaj blog je posvećen nebeskom Maču Pikču, dragulju carstva Inka, mestu poput nijednog drugog. Na ovom moćnom Šakti (Božanska majka) mestu, osoba može da doživi blaženstvo deteta u utrobi naše Božanske majke.
U aprilu 2018. godine vesela grupa, uključujući i mene, otputovala je na Maču Pikču na nezaboravno hodočašće sa Mohanđijem. Dok je iskustvo zaista bilo i više nego predivno, osetila sam da je nešto duboko unutar mene ostalo neispunjeno. Pet dana jednostavno nije bilo dovoljno. Uzimajući u obzir koliko je toga tamo bilo da se istraži, upije i oseti, previše smo bili požurivani kroz celo iskustvo. Iskreno, osetila sam da smo jedva zagrebali po površini toga što je najmoćniji Šakti centar na planeti, ispunjen nezamislivom dubinom istorije, imao da nam ponudi.
Jedna od mojih želja je bila da dublje istražim tajne Maču Pikčua. Dan nakon toga usledilo je moje najsnažnije iskustvo koje sam doživela tokom hodočašća na Maču Pikču, 2018. Nekoliko nas se penjalo duže od sat vremena ka Sunčanoj kapiji drevnih Inka. U poređenju sa našim hodočašćem na Kajlaš, nije ni blizu izazovno – visinska bolest nije bila tako teška ovde i vreme je bilo savršeno.
Bilo kako bilo, veći napor je bio potreban da stignemo pred Sunčanu kapiju. Udubljena u izgovaranje mantre, sećam se trenutka kada sam konačno došla na ovu neopisivo predivnu lokaciju. Jedan pogled na to oduzima dah dok ustima izgovarate produženi zvuk ,,vauuuu”!
Osoba se bukvalno oseća kao da je u raju, prigrljena oblacima i kao da se ispod širi ogromnim rajskim prostorom koji ima oblik materice. Meditirala sam sat vremena osećajući da sam duboko povezana sa najdivnijom majčinskom energijom. U jednom trenutku, blažena senzacija zlatne spirale koja se podiže sa vrha glave počela je da upija moje celo biće, čineći da se osećam kao da se deo mene pokreće ka gore dok se drugi deo mene širi po tom prostoru u obliku materice, koji se nalazi ispod… (ovo je najbliže što sam mogla prići tom iskustvu opisujući ga kroz reči). Sve što sam mogla da ponudim je moj najiskreniji naklon velikim Inkama koji su blagoslovili čovečanstvo takvim nasleđem.
Ono što je ostalo sa mnom tokom ovog putovanja je bila ljubav, lakoća, toplota i jednostavnost Keču Indijanaca, potomaka Inka. Njihov predivni šaman mnogo nas je naučio o njihovoj praistorijskoj povezanosti sa Pačamamom (Majkom Prirodom i Vremenom koje percipiraju kao Božanstvo) i kako nam ona uzvraća kada je tretiramo sa iskrenom ljubavlju. Vetar, zvuk vode, miris trave, sve se uzvisilo tokom ceremonije. Životinje (psi, ptice) su stalno dolazile i zaista smo mogli osetiti njihovu intimnu povezanost s Majkom Prirodom. Mohanđi je tiho učestvovao u celom procesu, zadržavajući kišne oblake svojim višim čakrama. Istog trenutka kada se ceremonija završila, kiša je pala 🙂 . Pačamama je prihvatila ponude ljubavi. Bilo je predivno svedočiti ovoj božanskoj igri (lila)…
Naš divni vodič Martin iz sjajne turističke agencije Tukano Peru, bio je pravo otelovljenje slatkoće. Nasmejavao nas je do beskraja i dozvolio nam da istinski spoznamo duh njegovog naroda. Bili smo potpuno oduševljeni svime što smo neprestano doživljavali, a smeh, zbog ovoga ili onoga (uglavnom ničega što je umu znano), bio je konstantan. 🙂
Takođe, mogli smo da vidimo iz prve ruke kako predivni Keču Indijanci stvaraju predivne boje veličanstvenim pamukom i vunom.
Njihov radosni duh, šarene kreacije i preslatki akcenat živahne Keču devojke koja je objašnjavala proces organskog bojenja, neopisivo su nas zabavljali. Trenutak koji nikad neću zaboraviti je kada su nam pokazivali kako stvaraju sve te intenzivne boje iz prirode; kako gnječe i mešaju neke biljke u lepljivu tečnost, potapaju vunu u to i oboje je istog trenutka. Naš dragi Džordž Obeng-Duro, sa svojom slatkom šiljastom kosom, sedeo je veoma blizu gospe koja nam je pokazivala ovaj proces. Kada se Mohanđi našalio da bi Džordž mogao da ustane i da namoči vrhove kose u tu tečnost, to je bilo to – naprosto nismo mogli da zaustavimo smeh! Pomisao na to da njegova šiljata frizura ima po sebi bele snežne vrhove, terala bi me na smeh.
Još nešto mi pada na pamet – neverovatni Vilka T`ika hotelski kompleks! Moram reći da od svih putovanja na kojima sam bila u ovom životu, nikada nisam doživela hotel poput ovog. Po mom mišljenju trebalo bi da ovaj hotel ocene sa najmanje 7 zvezdica. Sagrađen je u potpunom skladu sa prirodom, nosi izvanredan smisao lepote, istorije i ravnoteže. Vodi ga predivna lokalna porodica koja nam je služila izvanrednu, preukusnu domaću vegansku hranu i provela nas kroz njihovu čakra baštu (svaki deo bašte imao je temu čakre – na primer, Svadištana je imala žute cvetiće i malu fontanu, itd.). Baš smo se dobro proveli!
Mohanđi i ja dobili smo sobu u delu Krunske čakre. Unutar ove predivne sobe nalazi se ogroman kamen koji izlazi iz poda. Kada su gradili hotel, sagradili su ga oko kamena koji sigurno ima neku energiju u sebi. Nikada pre nisam videla ništa slično ovome.
Bilo mi je baš žao kada sam čula da njihov hotel nije baš sjajno ocenjen na sajtovima poput Trip Advisor. Ovo je moj skromni doprinos u davanju najviše ocene ovoj predivnoj porodici i njihovom divnom hotelu (molim vas za malu uslugu – posetite tripadvisor.com i dajte im dobre ocene 🙂 ).
Dok smo šetali kroz Kusko, Mohanđi je istakao da kada je um dovoljno miran, mogu se osetiti jasno predivne podzemne vode svuda po tom mestu. Uticaj toga, plus kompletna energija mesta je toliko umirujuća da čak iako je bilo mnogo pasa lutalica, nijedan od njih nije lajao. Istinsko nenasilje (Ahimsa). Nakon što je to istakao, svi smo mogli da shvatimo kako je to istina – efekat tekuće reke je zaista bio opipljiv, nosio je smirujuću energiju koja je uzrokovala miran um i unutrašnju radost.
Postoji još mnogo toga što bih mogla reći o iskustvu sa Maču Pikču 2018. godine, ali sada bih želela da se usmerim na današnje iskustvo, koje me zapravo i navelo da napišem ovaj blog uopšte.
Uvod u iskustvo:
Pre dva meseca, dok sam u Svetoj Ani (naš novi dom) pretraživala internet, naišla sam na Fejsbuk stranicu eksperta bioenergetskog isceljenja, predavača i pisca, Marjana Ogorevca, koji je poznat lokalno. Nikad nisam čula za njega i bilo mi je zanimljivo da istražim šta slovenačka duhovna scena ima da ponudi. Nakon nekoliko nasumičnih klikova na njegovoj stranici, naišla sam na ovu fotografiju:
Nakon nekoliko minuta posmatranja fotografije, moja kundalini je počela iznenada da se kreće. Bila sam u blaženstvu! Ušla sam u meditaciju ploveći kroz ovo iskustvo i u deliću sekunde sam unutrašnjim vidom videla sliku crne rupe – kao da se deo mene setio da sam već putovala tuda. Bilo je predivno! Istog trenutka sam znala da je ovo sveto mesto moćan portal.
Mohanđi mi je nekad pre objasnio da ako naša kundalini spontano odreaguje na nešto, to je jasan znak da je to nešto važno za nas, nešto što treba da ispitamo.
Kada sam malo više ispitala šta je to, saznala sam da se zove ,,Vrata Bogova” u Haju Marka. Dok sam pretraživala internet, naišla sam na ovaj neverovatan link sa tekstom koji je vredan čitanja (tu je objašnjeno sve u vezi sa ovim portalom, iskustva koja su ljudi doživeli tamo, čak i poreklo reči ,,Amerika”):
S obzirom na sve ovo, jasno je da ovde naziv ,,Kapija Bogova” uopšte nije preuveličavanje. U tom trenutku snažna želja da posetim to mesto se probudila u meni (trep! Još jedna želja! 🙂 ). Odmah sam kontaktirala našeg organizatora puta za Peru i bila sam mnogo srećna kada sam čula da se to sveto mesto nalazi blizu jezera Titikaka. Pošto ćemo ove godine ići tamo, ovo mesto je sigurno na listi za naše hodočasničko putovanje 2019. godine. Jupiiii!
Još jedna slika se iznenada pojavila pred mojim unutrašnjim vidom – flešbek slične kamene kapije, sa ulazom koji je zatvoren sa unutrašnje strane kamena. To se desilo tokom našeg hodočasničkog putovanja na Kajlaš, 2016. godine. Planina Kajlaš, što znači ,,dragoceni dijamant večnog snega”, smatra se krunskom čakrom Majke Zemlje, Šivinim prebivalištem, osom sveta i stepeništem do raja. Neki drevni izvori kažu da je ova enigmatska tibetanska planina mesto gde se nalazi tajanstveni Grad Bogova.
Poznati ruski duhovnjak i naučnik Ernest Muladašev u svojoj knjizi ,,U POTRAZI ZA GRADOM BOGOVA – U predelima Šambale” opisuje ovaj jedinstveni kamen na putu Kajlaš hodočašća kao jedan od portala za Šambalu. Rekao je da je dovoljno veliki da bi svemirski brodovi mogli da prođu kroz njega, a da ga mogu otvoriti samo oni koji su dobili posebnu mantru/ kod od besmrtnih majstora Šambale. Nakon teškog putovanja tokom prvog dana hodočašća na Kajlaš 2016. godine, bila sam blagoslovena da ga uočim čak usred visinske bolesti umora. Kliknula sam na ovu fotografiju, približila ulaz:
Kada sam uporedila moju fotografiju i sliku iz knjige doktora Muladaševa, shvatila sam da mi je još jedan veoma važan detalj ovog moćnog portala za Šambalu promakao – ogromno konkavno ogledalo na vrhu.
U svojoj knjizi doktor Muladašev objašnjava kako je ovo ogledalo povezano sa celim Gradom Bogova na Kajlašu koji nije stvorila priroda, jasno je da ga je izgradila neka visoko napredna civilizacija u vreme Lemurija. Ovo pokazuje koliko je nama prava istorija nepoznata.
A sad nazad u Sloveniju i moje kundalini iskustvo nakon što sam videla sliku “Kapije Bogova” iz Haju Marka blizu jezera Titikaka.
Par dana nakon toga izdešavali su se neverovatni sinhroniciteti. Upoznala sam Marjana Ogorevca, tog predivnog čoveka, u blizini Maribora. Nakratko sam mu spomenula naša putovanja na Kajlaš i Maču Pikču. Usledio je divan razgovor i ja sam podelila sa njim moje kundalini iskustvo nakon što sam ugledala njegovu gore pomenutu fotografiju u Haju Marka. Onda je on podelio sa mnom neka svoja iskustva i usmerio me da pogledam video o Dejvidu Ajku, za koga je Peru bila lokacija gde je imao najveće transformišuće duhovno iskustvo u svom životu. Evo jedan video koji sam pronašla na internetu:
A sada najbolji deo – u tom videu Dejvid je pomenuo brilijantnog lokalnog turističkog vodiča Malku, koji je veoma duhovan i nudi duboke dimenzije celokupnog iskustva, mnogo dublje nego ostali vodiči. Poželela sam da on bude naš vodič (eto vidite, još jedna želja 🙂 ) i odmah sam počela da ga tražim na internetu. Pronašla sam njegovu internet stranicu i pozvala naš tim da vidimo može li on biti naš vodič na hodočašću na Maču Pikču 2019. godine. Poslali smo mu poruku preko njegove internet stranice, gde smo mu objasnili da dolazimo sa duhovnim majstorom iz Indije i da nismo obični turisti, ali nije odgovorio. Kontaktirali smo ga preko Fejsbuka takođe, ali ništa nije potvrđeno jer je njegov tim rekao da verovatno neće biti dostupan.
Danas sam pričala sa našim organizatorima puta u Peru i rekli su mi da se desila najneverovatnija stvar – naši organizatori puta u Peru uspeli su da dogovore vodiča, i to nikog drugog nego Malkua lično! Đai Mohanđi! 🙂
Šta da kažem – ništa nije poput guruove milosti… Tako da se jako veselim našem hodočašću na Maču Pikču ove godine, posebno jer imamo 9 dana (11-20 aprila), i sa takvim vodičem, i u prisustvu Mohanđija posetićemo jezero Titikaka i Kapiju Bogova. Uopšte ne želim da zamaram um očekivanjima.
Poslednja prilika da se prijavite i da nam se pridružite na hodočašću je 31. januar 2019. Ako ste u poziciji da putujete tada, podstičem vas da ne propustite ovu jedinstvenu priliku.
Volela bih da zaključim ovaj blog izjavom da verujem da su i Kajlaš i Maču Pikču lokacije koje su izabrali ljudi veoma visokog nivoa svesti (najverovatnije nisu sa planete Zemlje) i tu su prirodnu lepotu/ predispoziciju pojačali svojom visokom tehnologijom da bi stvorili istinski moćne centre koji podržavaju naše duhovno buđenje.
Evo nekih slika i crteža iz knjige ,,Kusko i sveta dolina Inka” koju mi je preporučio naš prethodni vodič Martin, koja je zaista dragocena ako hoćemo da vidimo širu sliku.
Duboko su me ganuli i inspirisali ova knjiga i sva iskustva koja smo doživeli tokom ovog nezaboravnog hodočašća. Nekoliko fotografija iz ove knjige – pripremite se da ostanete u neverici kada se nešto unutar vas uzburka:
U vreme kada su se Inke širile dok su se probijale u džunglu, uz neobične staze, put koji danas nosi ime “Staze Inka” dozvolio im je da otkriju “magično mesto koje je postavljeno usred šumarka visokih planina, okruženo ogromnom zmijom (Simbolika Vilkanota reke). Ovo gradilište prirodnog predstavljanja njihove socijalno-religijske šeme koja izlazi iz Majke Zemlje veoma ih je impresioniralo. Konkretno, možemo reći da vrhovi planina koji se sada zovu Mačupikču i Vajnapikču predstavljaju božanski par, JANATIN, i onaj koji je licem okrenut ka njima, PUTUKUSI, osamljeni vrh, odvojen od kompleksa, stoji sam poput ose i upotpunjuje šemu parni i neparni.” Ovako je prikazana prirodna formacija ova dva kruga sa ceremonijalnim platformama, koja je izgrađena na vrhovima unutar ovog kompleksa.
Planina koja se danas zove Vajnapikču predstavlja oblik koji izgleda kao ogromna puma čija su leđa zakrivljena i u stavu je napada ili odbrane. Na vrhu planine Inke su konstruisale uske terase koje predstavljaju nakostrešenost i koristili su ih kao plodna poljoprivredna područja i kao oltar za ponude i osmatračnicu nebeskog svoda. Pored planine postoji još jedna prirodna formacija koja se sastoji od tri kamene neravnine. Dve, koje se nalaze po jedna sa svake strane, predstavljaju poluotovrena krila, a ona kamena neravnina koja se nalazi u sredini predstavlja glavu ptice. Inke su napravile male terase da bi predstavile nakostrešenost na kondorovom vratu.(…)
,,Inke su verovale da sile koje su izvan Zemlje (Sunce, Mesec, zvezde) imaju ograničene moći. Tamo gde se ove spoljašnje sile mogu apsorbovati (ili predstaviti na Zemlji) je kada stiču moć. Samo kada su zvezde povezane sa određenim planinskim vrhom, inkarniraju se i odatle kontrolišu sudbinu čoveka.” (moguća paralela sa “prana pratištom” iz drevne Indije).
Moćni simbol Inka – Moćni kondor usmeren ka večnosti i beskonačnosti. ,,Kečuanska reč Maču Pikču znači Stara Ptica, ili vladajući zaštitni duh mira među čovečanstvom.”
Moćni kondor:
I tu je umetnička kompozicija moćnog guštera Amaru Tupac u Maču Pikču, za kojeg se veruje da predstavlja najstarije biće na Zemlji. ,,Osnovni temelj verovanja Inka bio je kosmički koncept, verovanje da su priroda i vreme (Pačamama) potpuno živi generator vitalnosti svih bića, živih i neživih.”
Sa svom našom savremenom tehnologijom, sigurna sam da smo blizu mogućnosti da stvorimo nešto prilično slično ovome…
Na kraju, završiću blog kratkom istorijom Maču Pikčua:
Pre više od pet stotina godina veoma hrabar čovek po imenu Pačakutik uzdigao se kao guverner rastuće konfederacije uspostavljene u srcu južnih Anda. S vremenom, njegova veština i inteligencija pretvorile su malu naciju u veliku i moćnu imperiju koja se prostirala u pet zemalja Južne Amerike.
Tokom svoje duge vladavine ovaj Inka je preobrazio andski svet i u svoju čast izgradio najveće spomenike svog vremena, među kojima možemo naći onaj koji se smatra našom najvećom kulturnom baštinom danas – Maču Pikču.
Većina arheologa danas veruje da je čuveno mesto Inka, Maču Pikču, izgrađeno kao imanje za Pačakutik. Na jeziku Kečua, Pačakutik znači „onaj koji preokreće prostor i vreme“.
Skriven iza magle usred guste planinske šume, Maču Pikču je nesumnjivo vrhunac peruanske civilizacije, koji je bez ikakvog kontakta sa zapadnim svetom uspeo da dostigne visok nivo tehnologije i društvenog poretka.
Ako nam se ne možete pridružiti fizički na hodočašće na Maču Pikču sa Mohanđijem 2019, dobrodošli ste da nam se pridružite duhom i otvorite se kako biste prihvatili potpuno novu viziju stvarnosti…
Ovaj blog je moja skromna ponuda u slavljenju divnih misterija koje nas okružuju, uzvišene ljubavi i unutrašnjeg mira, i uzvišenije svrhe na putovanju naše duše.
S ljubavlju,
Devi Mohan
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Dragana Tešanović
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
