Nat sadana

Satsang u hotelu Rihtersvil, Cirih, Švajcarska, 8. oktobar 2017.

Dobar dan i dobro došli!

Obično više volim da odgovaram na pitanja nego da držim govor jer govor često može biti nevažan, može biti nešto što ni ne želite da znate. Značajnije je odgovarati na pitanja.

Mislim da sam upoznao neke od vas. Da li me neko ipak vidi prvi put? Hvala vam, dobro došli!

Put Nat tradicije

Ukratko ću vam ispričati nešto o putu koji sledim. Nije komplikovano. Gospod Krišna je uskoro trebalo da napusti svoje telo. Kad je saznao da neće još dugo biti u telu, shvatio je i zašto je ovde došao, i da će razlog zbog kog je on avatar takođe nestati nakon njegove smrti. Ovo je prirodna stvar za svakog gurua. Uglavnom ih nakon njihove smrti zaboravimo. Gospod Krišna je pozvao Datatreju koji je bio ačarija (učitelj) jedne juge (ere). Juga ačarija u vreme Gospoda Krišne je bio Gospod Datatreja. On je rekao Datatreji: “Plašim se da će, kada napustim telo, razlog zbog kojeg sam došao i sva moja učenja biti zaboravljeni. Trebalo bi nešto da učinimo.“ Tako je Gospod Datatreja uspostavio sistem, tradiciju, pod nazivom Nat tradicija. Nat tradicija je jako jednostavna, ima samo jednu svrhu – oslobođenje.

Oslobođenje tokom života znači odvajanje od svih stvari koje vas okružuju. Međutim, u isto vreme, to ne znači da ne proživljavate život. Možete biti u svemu, ali istovremeno, dok živite, niste ničim vezani. A šta znači oslobođenje u času smrti? Manje prtljaga, znači manje želja. Kako možete imati manje želja? Proživljavajte život onako kako se dešava, u potpunosti. Nat tradicija ima samo jednu svrhu, a to je oslobođenje, što je iznad prosvetljenja. Tako je Gospod Datatreja kreirao Nat tradiciju baziranu na bogu Šivi, statusu ili stanju boga Šive, potpunoj sreći, kome ništa nije potrebno. Kada zaista možete biti srećni? Kada ste u miru sa onim što imate i niste zabrinuti za ono što nemate. Tada ste srećni! Ovo je jednostavna tradicija koju pratim i postoji mnogo majstora u okviru iste tradicije. Možete videti manja odstupanja kod majstora, jer svako ima svoju orijentaciju. Svi mi posedujemo svoj jedinstven ukus i to je glavna stvar koju dajemo svetu, i po tome nas ljudi prepoznaju. To je Nat tradicija. Svrha Nat tradicije je oslobođenje. Oslobođenje ima dve strane, jednu dok živite – niste pogođeni ničim oko vas i drugu dok odlazite – imate jako malo želja, slobodni ste. To su dva aspekta oslobođenja i upravo je to naš put. Sada ću odgovoriti na vaša pitanja, izazovite me. 🙂 Izvolite.

P: Kada idemo u školu, govore nam da moramo imati želje, zatim kada imate želje, počinjete da radite na tome. Mislim da je prilično teško promeniti ono što nam govore i ne raditi u nameri da nam se želje ispune. Meni je to nekada jako teško. To uviđam često jer imam želje na kojima radim, ali je to u suprotnosti sa oslobođenjem. Molim vas za savet.

O: Svet deluje na osnovu uma. Sve je um. Čak i naš obrazovni sistem hrani um. Kada kažem oslobođenje, to je izvan uma, tako da je to malo drugačije. Onako kako ja to posmatram je da je um nešto poput organa. 80-90% svog života samo zabavljamo um. Skoro sam nekome govorio da kada je Karl Marks govorio o bogatima i siromašnima, imali smo određene klase u Indiji koje ništa nisu želele. Nsmo znali u koju grupu da ih smestimo. Mogli su imati bilo šta, ali nisu želeli ništa. Idite izvan svog uma do stanja potpunog zadovoljstva. Mi održavamo svoj um živim i plašimo se šta će se desiti ako ga izgubimo? Um se održava živim pomoću misli. Ono što koristimo kao pokretač za većinu želja ili stvari je broj misli u sekundi. Upravo je u tome razlika između zarobljenika i vladara. Kada vas misli kontrolišu, vi ste zarobljenik. Kada vi kontrolišete misli, postajete vladar.

Kako kontrolišete misli? Misli nisu u dometu vaše kontrole. One su poput naše dece, ne znamo ko nam dolazi. Nakon što dođu, mislimo da je to naše dete. Isto tako nemamo nikakvu kontrolu ni nad mislima.

Na trenutak ću objasniti hronologiju misli, ali pre toga, zašto naglašavamo ili prenaglašavamo našu sposobnost da mislimo? Zato što um želi da ostane živ. Hrana za um su misli. Ove misli su neizbežne za nas, ne možemo da ih kontrolišemo. Zato, vratite se korak unazad, šta donosi te misli u um? Kada imamo sklonost (inklinaciju) ka nečemu, takva misao će se javiti. Na primer, ako je osoba sklona alkoholu, imaće misao: „Moram popiti alkohol.“ Ako osoba nije sklona alkoholu, neće čak ni pomisliti na njega. Zamislite da osoba nije zainteresovana za alkohol a vi joj donesete najskuplju flašu pića. Neće znati šta s njom da radi. Dakle, inklinacija kreira misao. Šta se dešava pre inklinacije? Želja, neispunjena želja. Šta se dešava pre neispunjene želje? Zašto je želja neispunjena?

To dolazi od utisaka (impresija). Šta su utisci? Vaše razumevanje nekog iskustva je impresija. Ostatak onoga kako ste nešto razumeli ili doživeli u životu, ostatak sećanja, postaje impresija na vašem hard disku, u podsvesti. Zbog toga će isti događaj imati različite rezultate ili različita sećanja za različite ljude. Ako 50 ljudi vidi neki događaj, 50 ljudi će imati 50 različitih osećaja, 50 različitih sećanja na istu stvar. Svaka osoba može to razumeti sama za sebe. Jeste li ikada posmatrali na zabavama gde je poslužena hrana na švedskom stolu kako neki ljudi nešto ne vole da jedu, dok drugi u toj istoj hrani uživaju. Možda ja ne volim određenu hranu, ali neko drugi to voli. Razlika je u tome što naši ukusi određuju naša iskustva. Ono što smo mi određuje kako ćemo nešto okusiti, kako ćemo doživeti život. U životu imamo iskustva i zato smo i uzeli telo, um, intelekt i ego. Zatim iz toga skupljamo sećanja. To se naziva impresijom. Ona je uskladištena u kauzalnom (uzročnom) sloju, poput hard diska na kompjuteru. Možda čak ni ne znate šta se nalazi na njemu. Kako ćete znati šta se nalazi na vašem hard disku? To se manifestuje na vašem ekranu i onda kažete: “O, to se tu nalazi.“

Isto tako, u našim životima mi ne znamo šta se nalazi na našem hard disku, u kauzalnom sloju. Samo su posledice vidljive. Tako posmatrate svoje posledice i kažete: “O, ovo je već tu“. Kauzalni (uzročni) sloj stvara posledice koje mi nazivamo život. Ako je hard disk pun, život je užasan, to usporava kompjuter i naš život postaje komplikovan kada se nalazi toliko mnogo podataka unutra. Dakle, ovako ide hronologija: događaj ili iskustvo, njegovo sećanje, utisak, to stvara želju koja zahteva ispunjenje, što izaziva inklinaciju (sklonost) i javlja se misao. Kada se misao pojavi, ona traži da se izrazi, tj. vi morate da izrazite svoju misao i kažete “ja želim ovo iskustvo”. Odlazite i kupujete ga, to je akcija. Dakle, misao, reč, delo. To stvara iskustvo, koje stvara sećanje, to stvara utisak, i onda ponovo želju. To je ciklus.

Ništa nije trajno. Ista osoba koja je volela određene stvari sa 15 godina, može te iste stvari mrzeti sa 30. Ne radi se o tome da se osoba promenila, ali se sećanje promenilo, utisak se promenio, želja se promenila, a takođe se i potreba promenila. Jeste li posmatrali kako nekada imamo veoma bliska prijateljstva u školi, na fakultetu itd. i nakon nekog vremena više ništa ne osećate jedno prema drugom. Nekada se prijatelji rastave, odlaze jedni od drugih. To se dešava kada se frekvencije ne podudaraju, nema komunikacije. Ovo je takođe stvorila impresija. Dakle, mnogo stvari se dešava u kauzalnom sloju koje, nažalost, ne možemo da vidimo, ali ih povremeno možemo doživeti. Na ovaj način funkcioniše čitava struktura života. Koliko kontrole imamo u svemu ovome? Svaka stvar se dešava u određeno vreme, na određenom mestu, sa određenim skupom ljudi, zbog određenog iskustva.

Mi smo se sreli u ovom trenutku. Ova grupa ljudi je to već odlučila ranije. Na ovaj način sudbina spaja ljude. Rođeni smo u određeno vreme i umrećemo u određeno vreme. To je nepromenjivo, odlučeno. Od čega zavisi trajanje? Od sudbine. Sudbina je jednaka neispunjenoj želji kojoj je potrebno ispunjenje. To mora biti postavljeno u vremenu, u linearnom vremenu.

Šta je duhovnost u ovoj celoj igri? Vrlo jednostavno, vaša svesnost vašeg duha, vaše duše je duhovnost. Većina nas veruje da smo mi ličnost jer to projektujemo svetu. Zbog toga nikoga na ovom svetu ne poznajemo zaista, uključujući i našu decu, roditelje ili bilo koga drugog. Vi mislite da ih poznajete. Verovatno znate njihov lik, formu, način na koji se izražavaju, i kažete mi: “Znam ovu osobu veoma dobro”. Kako uopšte poznajete ovu osobu? Ne možete videti njegovo stanje sna, ne možete videti njegovo duboko stanje sna. Naš nivo svesti za nekoga je veoma ograničen. Međutim, smelo kažemo da tu osobu znamo. Znam jako dobro da nikoga ne poznajem, čak i ako živimo dugo zajedno, jer ne mogu da vidim ničiju karmu, ne mogu da vidim ničije stanje sna. Na neki način mi mislimo da znamo, ali istina je da ne znamo. Kada zaista poznajete nekoga? Kada postajete potpuno svoji, ono što jeste? Kada se povežete na sopstvenu frekvenciju i vibraciju, počećete da se povezujete sa svima na isti način. U suprotnom, samo ćemo posmatrati, ali nećemo razumeti.

Spoznajte sebe i oslobodite sebe od uma

 

Važno je upitati se – da li poznajem sebe? Znate li kako procenjujemo sebe? Na osnovu tuđih reči, na osnovu onoga šta drugi govore o nama i onoga šta mi mislimo o sebi. Ništa od ovoga nismo mi. Možemo li znati svoju sledeću misao? Smelo je reći: „Poznajem sebe.“ Moramo da se povežemo sa sobom, da zaronimo duboko unutar sebe, izvan naših stanja. Ošo je objasnio da ne padate u san, već postajete san. Kada padate u san, postoji neko ko ne spava, kada vidite ljude napolju, postoji neko ko je odvojen od njih.

Neko je rekao Ramani Maharišiju, velikom svecu u Indiji: “Dosađujem se sa ovim ljudima.“
Ramana je pitao: „Koji ljudi ti dosađuju?“
Odgovorio je: „Drugi ljudi.“
Ramana je rekao: „Gde su ti drugi ljudi? Ja ne vidim nikoga izvan sebe. Moja sopstvena duša se manifestovala kroz različite ljude. To je kolektivno postojanje. Kada ovo shvatiš, ako u umu vidiš želju, u kojem se umu to nalazi?“

Još jedna stvar o obrazovnom sistemu. Volim ovaj sistem jer stvara cigle na zidu. Kada je osoba individualac, pravimo od nje mediokriteta i pretvaramo u ciglu, jer sistem nije napravljen za genija. Dobar obrazovni sistem pokazuje deci gde da gledaju, ali ne i šta da vide. U trenutku kada im kažete šta treba da vide, vi ih vezujete. Njima nije potrebna individualnost jer ste im već rekli šta da vide, s tim je gotovo. Dobar sistem uvek ostavlja ljude slobodnim.

Najveći poklon koji bilo koji majstor može dati učeniku je sloboda. Najveća sloboda koju ćete ikada doživeti u životu je sloboda od uma. Gde sloboda počinje? Kako možete da budete slobodni?

Prihvatanje

 

Nijedan obrazovni sistem vas ne uči tome. Jedna reč, prihvatanje. Prihvatite sebe takvima kakvi jeste, sa onim što je dobro, što je loše, što je ružno. Sve ste to vi, prihvatite sve to u potpunosti. Nikada ne osuđujte sebe jer ste jedinstveni, ne postoji niko kao vi. Doživite svoju jedinstvenost i budite u potpunosti sa njom. Prihvatanje – ako želite da se setite jedne reči, setite se prihvatanja koje vodi ka slobodi. Na putu oslobođenja postoji svega nekoliko reči, a ključna reč je prihvatanje. Mi sudimo više sebi nego što to drugi čine. Nemamo prava na to. Kako možemo da sudimo sebi kad smo mi stvorili ovaj život da bismo ispunili želje za završetak, za iskustva? Kako uopšte možemo ovome da sudimo? Nije važno da li imamo odobrenje od drugih ljudi ili ne. Na stvarnom duhovnom putovanju ne postoji ništa poput dokazivanja, nemamo mi šta da dokazujemo drugima jer svi ljudi su isti. Drugo, nije vam potrebno ničije odobravanje, vi ste jedinstveni, niko vas ne može zaista poznavati.

Na putevima, tradicijama, religijama, koje su stvorili veliki majstori, sve se svodi na to da spoznate sebe, ne da spoznate nešto drugo izvan vas samih. Spoznaja sebe počinje i završava se sa vama. Ako se obraćate Bogu izvan vas, šta se nalazi u vama? Zaboravljamo na Boga u sebi koji se naziva duša jer, kao što sam i ranije rekao, imamo fizičko telo, emocionalni um, intelektualnu stranu, intelekt i imamo ego, ličnost. Sve ove četiri stvari su žive zahvaljujući duši. Kada duša napusti telo, nema više fizičke, emocionalne, intelektualne ili bilo koje druge strane ličnosti. Kada neko umre, to nazivamo mrtvim telom. Zato je važno razumeti ko je gazda. Dobro je to znati. Ta svesnost se naziva duhovnost. Ako ste sve vreme svesni: „Ovo je moja duša, ona vodi čitav šou“, to znači da ste veoma duhovni.

Svesnost

Prva reč je prihvatanje, druga je svesnost. Šta je garancija? Oslobođenje će se dogoditi sa ove dve reči. Nije vam potrebna religija ili guru da vam kažu to jer se to već nalazi u vama. Koji je najveći poklon koji vam jedan guru može dati? Sloboda, koja se već nalazi u vama. Da li sam vas zbunio ili vam je to jasno? Setite se ove tri reči – prihvatanje, svesnost, oslobođenje. Mislim da je to dovoljno. Ako razmislite o ovome, ako kontemplirate, razumećete čitav svet duhovnosti poput svog sopstvenog dlana.

Toliko ljudi radi mnogo stvari da bi se povezali sa Bogom. Zašto se toliko stvari radi da bi se povezalo sa Bogom? Zato što je svaka osoba jedinstvena. U Hindu tradiciji postoji 330 miliona Bogova. Šta to znači? 33% vas je Bog, aspekt duše. Jedini trajni aspekat našeg sistema je aspekt duše. 33% je fizičko, imate telo, 33% je mentalno, imamo um. Zato tradicija okvirno kaže da postoji 330 miliona Bogova jer postoji 330 miliona tipova ljudi. Možete ceniti samo ono što vam odgovara. Ako se u nešto ne uklapate, svakako vam to ni ne pripada, vrlo jednostavno. Gospod Krišna je govorio o ovome u 2-3 reda da postoji veliki broj stvari na svetu: materijalnih stvari, ljudi, mesta, vremenskih perioda, puno toga. Da bismo sve to spoznali ili iskusili imamo samo pet čula: oči, uši, nos, koža, jezik. Da bismo doživeli ovaj svet mnogobrojnih stvari, imamo ovih 5 čula i jedan um. Um ne može biti istovremeno sa svakim čulom. Na primer, ako jedete hranu, ali vaš um je u kancelariji, nećete osetiti ukus, vaš um je na drugom mestu, nije dostupan. Znači, um mora da bude sa jezikom kako bi osetio ukus. On mora da bude sa očima da biste videli. Mora biti sa ušima da bismo dobro čuli. Dakle, u jednom trenutku možete iskusiti samo jednu stvar. Rezultat je obično ili sreća ili tuga. To je naširoko kategorizovano iskustvo, neke od kategorija se nazivaju sreća, neke tuga.

Ako ovo razumete, onda razumete život. Mi mislimo da možemo pokoriti ovu zemlju, ali na kraju dana ona pokorava nas. Zato idemo sa cvećem na groblje. Svi ti ljudi su nekada pokušavali da pokore zemlju, ali na kraju je zemlja pokorila njih i smestila ispod tla. Ako pogledate život, zabavan je. Ako ne živite sada, nećete nikada. Ovo sada je vaša realnost, juče je završeno i nemate pojma šta će biti sutra. Budite srećni sada. Drugo, ne plašite se, svakako ćemo umreti, nema potrebe brinuti. Da li sam odgovorio na vaše pitanje?

Publika: Da.

M: Da, izvolite.

Nat sadana

 

P: Imam dva pitanja. Da li preporučujete sadanu (duhovnu praksu)? Drugo, nikada nisam čuo o ovoj tradiciji, Nat, već o Advaiti i to zvuči veoma slično.

M: Da, dobro pitanje. Postoje različite sadane u Nat tradiciji. Krija je jedna od njih, mi podučavamo kriju. Volim meditaciju, ali ne da sedim i meditiram. Sviđa mi se meditacija 24 časa dnevno, što znači biti svestan. Postajete svesni vaših pokreta, hodanja, govora, ne postoji ništa što se događa nesvesno u vašem sistemu. To je Nat sadana, praksa. Jednom je jedna značajna osoba došla kod Nat majstora i pitala ga: “Kako mogu biti iniciran u tradiciju?“ On mu je odgovorio: „Skoči u reku, reka će se pobrinuti za tebe.“ Drugim rečima, budite život, ne radite život. Većina nas radi život, kao da glumimo. Kao što sam ranije objasnio, obrazovanje vam kaže: “Postignite ovo, osvojite svet…” Sve vam to obrazovanje govori. Tako mi glumimo, radimo život, umesto da budemo život. Pokušavamo da postanemo neko drugi, a taj neko je već zauzet i svi ljudi su već zauzeti. Moramo biti u potpunosti svoji.

U današnje vreme pojavila se još jedna fascinantna stvar za ljude, a to je regresija, vraćanje u prošli život. Ljudi mi ponekad dolaze i kažu: “Znaš, bio sam to i to u prošlom životu, bio sam veliki majstor, ili bio sam neko. “ Ne znam kakve to veze ima u ovom životu. Kada ih upitam: “Ako si bio veliki majstor u prošlom životu, šta onda radiš ovde sada na Zemlji? Trebalo je da odeš.” Ironično je da se bavimo nečim što je već završeno, čak i ako je to istina, ovaj život je jedini koji je vredan u ovom trenutku. Ovo je jedino vreme koje imamo, jedini život. Zamislite da ne postoji još života. To bi u stvari bilo veliko olakšanje. Bili biste potpuni sada, ovde. Sva vaša sreća i tuga nemaju vrednost, nemaju trajnu vrednost. Međutim, kad je reč o iskustvu postoji neka vrednost, jer vi prolazite kroz to iskustvo, i bilo da je sreća ili tuga, vrednost je ista. Mi volimo sreću, ali to je drugačije zbog uma. Sreća i tuga su samo dve situacije u životu. Jeste li primetili kako većina nas, kada smo u nekoj dobroj, srećnoj situaciji, ne uspevamo da uživamo? Postoji oblak straha koji se uvek nalazi nad nama da ćemo to izgubiti. Uvek smo zabrinuti da ne izgubimo nešto. Koliko maksimalno možemo da izgubimo? Ovo telo? Svakako ćemo ga izgubiti. Zašto onda jednostavno ne budemo srećni? Ne uspevamo da proživimo veze, ne uspevamo da proživimo događaje i mnoge druge stvari u životu zbog oblaka straha.

Mnogi majstori su tokom vremena govorili da smo beskrajni. Zašto mi ne doživljavamo tu beskrajnost? Ljudi su govorili da smo besmrtni, ali da li to osećamo? Da biste to osetili, morate da spoznate sebe. Postoji jedan deo vas koji se kreće kroz vreme. Kreće se kroz vreme poput konja. To je duša, najsuptilnija stvar koja se nalazi u vama. Jednom kada se povežete sa njom, sve će dobiti smisao. Ego nije loš, on je zapravo dobar. Ego je kao štap za šetnju, za um. Bez ega um se oseća izgubljeno. Šta je to ego? On je skelet vaše ličnosti. Kao što mi imamo skelet koji održava naš oblik tela, skelet ličnosti je ego. Skelet nije loš, ali ako ste samo skelet, onda je to jako loše. Tada plašite ljude. To je ono što ego radi društvu. Vi bežite od takvih ljudi, zar ne? Zato što se plašite. Ali, ako ego samo održava vašu ličnost, to je onda dobro. Kada vas pitam ko ste, vi kažete da u stvari ne znate. To je problem. Morate znati ko ste. Dobro je spoznati sebe. Ne kao ego, ne kao ličnost, već kao ono što pokreće tu ličnost.

Ta svesnost je Nat sadana praksa. To je konstantna praksa. Ta svesnost prelazi u stanje sna. Drugim rečima, probudili ste se ujutro, onda spavate noću. Ovog puta svesnost je iznad svih aktivnosti. Dosegnućete ravan odakle se sve vidi odozgo. Ovo je jedan nivo na koji automatski dolazimo. Nakon nekog vremena, automatski ćete sebe videti kako idete u drugo stanje koje se naziva stanje sna. Zašto je stanje sna važno? Je li ono važno isto koliko i budno stanje? Postajete ispunjeni kroz snove. Nakon budnog stanja i stanja sna, telo ulazi u stanje potpunog odmora, stanje dubokog sna koje obično traje tri i po sata. Taj period je poput smrti, nemate pojma ko ste, jeste li muško ili žensko, nemate pojma o vremenu, prostoru, gde spavate. Ništa nije važno. To je vreme kao kada stavljate mobilni telefon da se puni. Postajete potpuno napunjeni za sledeći dan. Tako vas sudbina svakodnevno podseća da postoji smrt.

Kada se ujutru probudite, to je novi život. Svakog dana se rađamo, svakog dana umiremo. Zato u hindu sistemu postoji molitva kada se započinje dan: “Kayenavacha Manasendriyairva, Budhyaatmana Va Prakruteh Swabhavath Karoami Yadyad Sakalam Parasmai Sri Narayana Yati Samarpayami.” Ovo znači: „Gospod Višnu je Gospod održavanja. Tada mantramo: „Šta god da uradim danas sa organima akcije i organima percpecije, šta god da mislim, šta god da kažem, šta god da radim sa svojim telom, umom i intelektom, predajem sve pred tvoja stopala. Molim te, zaštiti to.“ Ovu mantru ne izgovaramo uveče.

Pre nego što odemo na spavanje, kažemo: „Karacharanakritam Vaa Kkaayajam Karmajajm Vaa, Shravana Nayanajam Vaa Maanasam Vaa, Aparaadham Vihitamavihitamam Vaa, Sarvametatkshamasva Jaya Jaya Karunaabdhe Shree mahadeva Shambho.” Ovo je obraćanje Bogu Šivi. Zašto njemu? On je Bog poništenja i obnavljanja, Gospod Višnu je onaj koji održava: „Molim te da se moj život odvija glatko.” Noću znate da tada umirete, dolazi stanje dubokog sna. Zato kažete Bogu Šivi: “Molim te, pročisti me, obnovi me i osveži za sledeći dan.“ Mantra za to je: „Šta god da sam fizički učinio svojim rukama, stopalima, šta god da sam izveo ušima, očima, šta god da doživljavam, bilo da je dobro, bilo da je pozitivno ili negativno, šta god da sam učinio danas, predajem pred tvoja stopala. Nisam savršen. Verovatno bih uradio prilično mnogo stvari danas. Ali, sve predajem pred tvoja stopala. Molim te, blagoslovi me i poništi to za mene. Tako uvek ostajemo pročišćeni.“ Kada vi ništa ne radite, Gospod Krišna kaže: “Predajte svoja dela meni i oslobađam vas od svih grehova nastalih kao njihova posledica.” Vi niste vršilac radnje. Kada se karma stvara? Kada vi postajete vršilac radnje – Ja to radim. To znači da “Ja” nosi težinu toga. Kada sve prepustimo, šta onda Ja radi? Ja sam instrument božanske sile. Tada ćete samo raditi čista dela, čistotu. Karma je povezana sa vršenjem radnje. Kad posedujete aktivnost, onda posedujete i rezultat. Kada ste ponizni, kada se potpuno prepustite božanskoj sili, nije važno koja religija, koji bog je u pitanju, ali kada ste potpuno prepušteni, nemate nikavu težinu karme. Zato kažem, kada odlazimo, manje je prtljaga. Kada imamo mnogo prtljaga, nošenje postaje teško i za taj višak morate platiti. To je skupo. Jesam li vam objasnio?

P: Govorite o sreći, svesnosti i svemu tome. Veoma često uvidim da sam jako srećna osoba jer prihvatam stvari takve kakve jesu ali, naravno, ne uvek. S druge strane, kada sretnem duhovnu osobu poput vas, osećam se pod pritiskom da bi trebalo da radim ovo ili ono, da bi sad trebalo da budem svestan svakog trenutka svog života. Da, znam to od naših mudraca, ali šta je ono što moram da uradim, možete li mi reći?

O: Lepo pitanje! Mogu li odgovoriti u tri reči? Ne radi ništa. Stići ćeš do Boga u tišini, ne tokom neke aktivnosti. Svi mi mislimo da kroz aktivnost možemo nešto dostići, a to je samo zabava za um. Takođe, nikada nećete videti da govorim da sam ja nečiji guru. Ako me ljudi pitaju: „Jesi li ti moj guru?“ Uvek kažem: „Ne.“ Znate li zašto to kažem? Živimo u relativnim iskustvima. Život je relativan. Kada neko odluči da bude učenik, druga osoba postaje guru. Kada sam u toaletu, jesam li guru? To je prosto tako. Svi mi igramo određene uloge bazirane na nečijim potrebama. Možete imati iskustvo u životu da neko dođe i kaže vam: „Kada te pogledam, osećam kao da si ti moja mama.“ Tada nikada nećete pitati šta nije u redu sa tom osobom, jer ona budi majku u vama. Tako život funkcioniše.

Najbolji poklon koji sebi možete dati je da budte vi. Ne pokušavajte da praktikujete bilo šta drugo. Samo svakog momenta budite vi. Ne ono što bi drugi želeli da budete, čak ni ono što vi želite da budete, već ono što vi zaista jeste. Znate li tu tehniku? Provedite vreme sa sobom. Mi smo željni da provodimo vreme sa drugima ili na nekom drugom mestu, međutim, provedite vreme sa sobom i razumite sebe – “U određenim situacijama postajem ljut. U određenim situacijama postajem uznemiren. Neke situacije mi se dopadaju, u nekima postajem ushićen. Sve ove situacije se dešavaju kroz mene, ali ja nisam to.“ Zato kažem da je kontemplacija mnogo važnija od meditacije. Mi nismo emocije, mi nismo ono što projektujemo u svet, odnosno ličnost. Pronađite pravog sebe. Pokušajte da pročitate knjigu u potpunosti. Znate koju knjigu? Sebe. Nemojte čitati nijednu drugu knjigu, to je tuđa priča. U ovom životu morate pročitati Sebe. Niko je ne može napisati umesto vas. Vi čitate vlastitu priču. Ne radi se o događajima. Čitate svoju autentičnost. Postoji samo jedna knjiga koju svako, bilo da ide ili ne ide putem duhovnosti, mora da pročita, a to je sopstvena priča. Druge priče nisu važne. Ja mogu biti veliki ili glup majstor. To takođe nije važno. Šta činim za svet? Šta pružam svetu? Ogledalo koje se ne menja. Šta onda vidite u njemu? Sebe. Nema ništa što bi se videlo u meni, ali ćete videti sve o sebi. U trenutku kada pročitate svoju knjigu, a to ste vi sami, nemate više života. Molim vas, shvatite šta sam rekao, ne žurite i ne propustite ovu knjigu. Nije važno ono što su drugi napisali. To je njihova knjiga i to je u redu za njih. Za vas je važna vaša knjiga.

Postoji samo jedan ispit koji se mora položiti u životu, a zove se um. Nijedan drugi ispit nije važan, oni se svi menjaju. Tuga i sreća su privremene. Ona ne ostaju, ali um ostaje. Kada um postaje beskoristan? Kad đubre postaje beskorisno? Kada nema smeća. Misli su smeće. Kada nema misli, um vam nije potreban. Misli održavaju um i za njega je to način da preživi. Um održava misli. Zapamtite ove dve stvari. Morate pročitati sebe u ovom životu. U suprotnom, imaćete još života. Ispit koji treba položiti u ovom životu je UM. Da biste pobedili um, predajte ga.

Priča o Gospodu Rami

Postoji priča o Gospodu Rami koji se borio protiv veoma moćne osobe, a Rama je morao da dobije tu borbu. Ovaj čovek je blogoslovljen od Boga da ko god da se borio sa njim, 50% Njegove snage će mu doći. Rama se sakrio iza drveta i potegao strelu.

Vi ste Rama. Vaš protivnik je vaš um. Pokušajte da kontrolišete um, um kontroliše vas. Kako da se nosite sa umom? Dozvolite umu da bude – radi šta god hoćeš, ja nisam zabrinut. Niste zabinuti za misli, za emocije, sve se dešava. Neka se desi.

Da se vratimo na prvi deo – ne radite ništa. To ne znači da ne živite svoj život. Radite sve što volite. Uživajte u svemu što vam je Bog dao, ali istovremeno to ne budite vi. Jeste li videli sliku/statuu Hanumanđija, lice majmuna, telo veoma snažnog čoveka? Ko je Hanumanđi? To je naš um. Lice Hanumanđija je od majmuna. Koje su njegove glavne osobine? Nestabilnost. Ne može da ostane na jednom mestu, skače sa grane na granu, neumoran je. Zašto obožavamo Hanumanđija?

Postoji jedna velika istina koja je data svetu kroz taj lik. Kad se um preda vrhovnoj svesti, postaje se ekstremno moćan. Gospod Rama je vrhovna svest. Um je predat vrhovnoj svesti. Vrhovna svest nema želja i um postaje veoma moćan, nepobediv i, takođe, večan jer je predat vrhovnoj svesti. To je ono što simboliše lik Hanumanđija. Um ima lice majmuna. Ovo je sve simbolično i veoma važno. U trenutku kada razumete sve ovo, u tome vidite svoju sliku. Zato 330 miliona božanstava ima 330 miliona vaših aspekata, vaših dimenzija. Mi imamo te dimenzije, bilo da ih cenimo ili ne, svi mi imamo svaku dimenziju, i one su veoma različite. Um kaže – mi smo samo ovo, ja sam ova ličnost. Mi sebe ograničavamo, ali smo po prirodi bezgranični. Zato sam rekao da ne propustite ovu knjigu. Hvala vam.

P: Veoma sam disciplinovana osoba. Ali, sve više i više me nervira da uvek budem takav. Takođe sam u redu sa tom činjenicom da mi je dosta sve te discipline. Ima lepa figura Hanumana koja je stigla u Somaskanda ašram. Ta figura me veoma privlači, ima jako lepe oči i energiju. Ne želim da budem toliko disciplinovan.

O: Mislim da je odgovor već u vašem pitanju. Spontanost je druga strana discipline, ako disciplina dolazi iz uma. Druga strana je spontanost, ona je prirodna. Ako nisi spontan, patićeš, postojaće patnja. Druga reč koju treba reći je voda. Odgovor je: „Budi voda, ne stena sve vreme.“ Ako tečeš poput vode, bićeš srećan. Šta se dešava kada voda stagnira, ne možeš više da je piješ. Ako je tvoj život poput vode uvek ćeš biti svež. Znači, disciplina je dobra ako se budiš ujutro i radiš neke stvari, ali mentalno budi poput vode. U umu budi voda.

Vratimo se na Hanumanđija, pošto si rekao da je statua lepa u Somaskandu. Ako pogledaš Hanumanđija, bio je veoma duhovno razvijen, izabrao je da bude Ramin sluga. Rekao mu je: „Ovo telo ti je na usluzi, ja sam tvoj sluga. Moj um je pred tvojiim stopalima, tvoja želja je moja zapovest. Ali, što se tiče duša, ti i ja smo jedno.” Moćna i istinita izjava! Pogledaj Hamunanđija. Kada je upoznao Ramu? Kada je Rama već bio u šumi, ne kada je bio kralj. Koliko nas će podržati nekoga ko baš nije u dobroj situaciji? Volimo da budemo povezani sa bogatim i poznatim ljudima. Kada nekome dobro ide u životu, volimo da kažemo: “Znam ga prilično dobro.“

Međutim, Rama je već izgubio svoje kraljevstvo, bio je u šumi i tada ga je Hanumanđi sreo i odlučio da mu bude sluga. Pogledajte u statuu. Moćni avatar! Ali, ono što treba da shvatimo je da kad god predamo svoj um, svoje telo, intelekt, ego, pred Božja stopala, biće mnogo testova. Zašto se ovi testovi dešavaju? Svaki test je pročišćenje. Svaki test će vas pročistiti. Posle svakog testa koji preživite, sledeći će verovatno biti još teži. Vi postajete pročišćeni. Sloj po sloj naslaga se uklanja sa vas. Napokon, prestajete da postojite. Vi i gospod kojeg obožavate postajete jedno. To je poput ljuštenja luka, svaki sloj se otklanja sve dok više ne bude slojeva za skidanje.

Hanumanđi je moćan prikaz odlučnosti, jasnoće, učenika, posvećenika (bhakti). On je pravi primer. Zato danas vidite više Hanumanđijevih hramova nego Raminih. Vidimo kako su na mnoge ljude drugi uticali. Gospod Rama je odlučio da pošalje svoju trudnu ženu u šumu. Došlo je do podele na sudu. Neki ljudi su rekli: „Rama je avatar, on zna šta radi.“ Drugi su rekli: „Ovo je nepravda, kako možeš poslati svoju ženu u šumu?“ Tako je nastala podela. Prišli su Hanumanđiju kako bi čuli njegovu stranu: „Moj gospod zna šta radi, ja sam niko. Ja čak ni ne postojim. Gospod je taj koji radi kroz ovo telo.“ Kako bi se postao istinski učenik, pravi primer za to je znati kakav je Hanumanđi bio. Ako postanete istinski povezani sa guruom ili sa Gospodom, ne bi trebalo da postojite. Naravno, fizički ćete postojati, ali predaja će biti toliko potpuna da ćete biti jedno. Postoji mnogo priča o Hanumanđiju. One su inspirativne i uzbudljive, i pokazuju kako je on funkcionisao u ovom svetu.

Priča o Hanumanđiju i Saturnu

Verovatno ste već čuli nešto o Saturnu i njegovom uticaju. U natalnoj karti svako ima neki uticaj Saturna u određenom periodu života. To je nekada lepo stanje. Ništa ne radi.
Saturn je rekao Hanumanđiju: “Vidi ovako, moram da dođem kod tebe, vreme je.“ Hanumanđi je odgovorio: „Dođi, nema problema, radi šta god hoćeš sa mnom. Ali, ako se nešto dogodi Gospodu Rami, prebiću te.“ Tako je pripretio Saturnu. Zato se za vreme Saturna ljudi mole Hanumanđiju.

Priča kaže da je jednom Saturn pokušao da odvoji Hanumanđija od Gospoda Rame. Hanumanđi je to shvatio, uhvatio je Saturna i gurnuo ga skoro do pola u zemlju. Saturn je pobegao. Zato se ljudi mole Hanumanđiju tokom perioda Saturna. Mislim da sam odgovorio na tvoje pitanje. Budi voda. Upamti to.

Publika: Kada vidim vodu kako se sliva, osećam da se igra, da uživa. To je divno. Hvala Ti puno za ovu sliku.

M: Biti voda takođe znači biti bez ega. Jednu stvar moramo jasno razumeti. Niti se nalazimo iznad niti ispod nekoga, niti smo isti kao drugi. Mi smo jedinstveni. Rođeni smo jedinstveni i takvi ćemo umreti. Niko ne može da promeni našu jedinstvenost. Jednom kada ovo jasno shvatimo, sebe ćemo videti u svima. Jedini način komunikacije će biti ljubav, ljubav, ljubav… Takođe, neće se očekivati ništa zauzvrat. Ne možemo nikome ništa reći, jer ne postoji niko drugi sa kim bismo razgovarali. Takođe, naša suština je da smo bez forme. Ali srećom ili nesrećom, mi smo želeli da iskusimo Zemlju. Zato nam je trebala forma. U određenim svetovima (lokhas) ne trebaju vam elementi da biste imali iskustvo. Međutim, na Zemlji su nam potrebni. To nije loše. Ovde imamo iskustvo dualnosti 100%. Dobro i loše sede zajedno i piju kafu. Viša frekvencija je lebdenje, niža frekvencija je gravitacija. Između lebdenja i gravitacije postojimo mi. Zar to nije lepo? Dakle, borba se dešava između lebdenja i gravitacije. Obrazovni sistem nas uči gravitaciji, ne lebdenju. Vaša povezanost sa duhom predstavlja lebdenje. To je konflikt o kom govorimo. Konflikt se dešava kada naša duša želi oslobođenje, lebdenje, a zemaljski zahtevi/ želje hoće gravitaciju. “Mrzim ovog momka, želim da ga naučim pameti, vratiću se.“ Sve je u redu, ali mržnja ostaje. Zato sve na kraju moramo zameniti ljubavlju, a kada ni sa kim nemamo razmenu davanja i uzimanja, dolazi do lebdenja.

Publika: U suštini to je veoma lako, ali za nas je ovo teško zbog nas samih.

M: Kada kažete teško, to je jedan deo vašeg života koji predstavlja budno stanje. Ali, šta je sa stanjem tokom kojeg sanjamo i sa stanjem sna? Je li to bilo teško?

Publika: Ne, dobro spavam.

M: Budno stanje je ono o čemu govorimo, dakle 12-14 sati. U tom smislu, ako odlučite da budete potpuno svoji, ta težina će otići. Mi odlučujemo da budemo naš um, u tome je problem.

Sita

P: Govorili smo o Rami i Hanumanu. Ali mi takođe obožavamo Situ i još neke Bogove. Možeš li nam nešto reći o Sitinoj patnji i njenom oslobođenju?

M: Ako pogledate celu Ramajanu, iako Ramu i Situ nazivamo avatarima, oni su živeli obične živote ljudskih bića. Sita je ženski aspekt, aspekt prirode čitave priče. Bez Site nema Ramajane. Ne radi se samo o Rami. Sitino prisustvo i ono kroz šta je prošla su veoma jasni u čitavoj priči. Jako je važno znati da je ovo povezano i da je njena uloga bila jako važna. Ovo je Šakti aspekt. Šakti ima pretežno 3 dimenzije – moć volje, moć znanja, moć akcije. Bez ovih moći nema Ramajane. U tom smislu, po meni Sita je priroda na kojoj je cela priča zasnovana. Ne verujem da je ona patila. Kako možemo patiti, koji aspekt nas pati? Um. I to u budnom stanju. Nema patnje u snu ili tokom sanjanja. Tokom budnog stanja moguće je stanje patnje.

Ali, Sita je bila i avatar. Ona je znala ulogu koju igra. Prolazila je kroz iskustva i nikada u knjizi niti celoj priči nije bilo spomenuto da je ona patila. Bilo je nekih situacija i ona se sa time nosila kao sa karmom, čistom dužnošću. Ona je bila potpuno utemeljena na istinskoj dužnosti. Kada žrtvujete svoj život za gurua, za Boga, da li je to patnja? Žrtvovanje vas ojačava. Ako je vaš život žrtvovanje, to je moć.

Kako je ona otišla? Kada je Rama shvatio da je Sita majka njegove dece, kada ju je pozvao da se vrati u palate, Sita je rekla: “Ne vraćam se. Moj posao je završen, deca su se vratila tebi i ona će vladati.“ Zemlja se razdvojila na dva dela, a ona je ušla u nju. Rama je probao da uhvati Sitinu kosu koja je jedina ostala u njegovim rukama. Otišla je. To nije bila perika, već prava kosa 🙂 Vidite koja je moć ličnosti. Čitav život je žrtvovanje, ne patnja. Pogledajte moć njene ličnosti. Ona je postala moćnija kao karakter, jača od Rame. Otišla je po svojoj volji, to je moćno.

O tome se radi. Bilo je puno moćnih, elegantnih i odlučnih žena u našim pričama. Sve su bile poštovane u svetu. Bez Šakti nema kreacije. Moć volje, moć akcije i moć znanja moraju da idu zajedno da bi došlo do kreacije. Ovo je jedna stvar. Možemo mnogo o tome da razgovaramo. Ali, da budem precizan i jasan, ne verujem da je Sita ikada patila u tom smislu. Ona je razumela da je to ta priča. Shvatala je: “Ovo je moj život“, i to je prihvatila. Ostala je u potpunosti čista.

P: Zašto neki ljudi toliko pate od bolesti? Jesu li uradili nešto loše u prošlom životu ili je to sve jak uticaj Saturna?

M: Pre svega, sve o životu, naš karakter, naša forma, naša priroda, kakvi smo, mesto gde smo se rodili, naši roditelji, naša linija predaka, sve ima svoj koren u našoj karmi.

Publika: Ali zašto?

M: Dozvolite da završim. Razumeo sam vaše pitanje. Vaše pitanje je “Zašto“. Kao prvo, ne postoji „zašto“ u karmi. Ispričaću vam priču. Sve „jeste“.

Priča o karmi

Jedna žena se zaljubila u jednog muškarca. Prema tradiciji ovog čoveka nije dozvoljena kontracepcija. Skoro svake godine ona je rađala po jedno dete. Nakon nekoliko dece, molila se Bogu: „Molim te, Bože, spasi me od ovoga.“ Njena jedina molitva je bila: „Spasi me.“ Tako je najdublja impresija koju je ona sakupila bila nemoć i potreba za promenom. Ali, bilo je prekasno. Taj život se tako završio. U sledećem životu se udala, pokušavali su jako dugo, ali nisu imali dece. Koja je bila njena molitva? „Bože, daj mi decu.“ Ovo je krug karme.

Zašto privlačimo takve bolesti? Prva stvar je saosećajnost. Mi saosećamo sa nekim i kažemo: „O Bože, ova osoba toliko pati.“ Taj utisak se skladišti u vašem sistemu. Vaš hard disk nema pojma zašto to sakupljate na njemu. Šta se dešava kada se impresija nalazi na vašem hard disku? Mora da se manifestuje. To nije svestan izbor. Ne morate biti fizički upleteni sa nekim ko je bolestan. Možete gledati televizijski program ili film i postati emocionalni u vezi sa tim i zahvatiti impresiju. Teško je reći šta tačno stvara šta, jer je to mešavina. Sve što radimo u životu ima neki ostatak. Zato sveti spisi uvek kažu da ne pravite razliku među vrstama. Dajte hranu ribama, pticama, životinjama, svima. Ono što se dešava kada ste jedno sa čitavom prirodom je to da mnogo prtljaga stresete sa sebe. Izbalansirate ga, rasporedite ga.

Drugo, mi prolazimo kroz određene situacije, dopadale vam se ili ne, prihvatite ih, ne posmatrajte ih kao problem, ali uzmite ga kao problem. Situacija je data na tom nivou jer ste je vi stvorili. Kreirali ste neke impresije koje su se manifestovale na ovaj način i prihvatite to.

Treće, kad god imate takve situacije, pokušajte da učinite više za svet. To znači, živite svoj život za društvo, za svet. Tako smanjujete svoj prtljag. Obično kažu da ako neko ima rak, najmanje će još tri života bolovati od istog. Zašto? Zato što se tome opiru. Bilo da imamo nešto dobro ili loše a pružamo otpor, ono ostaje. Morate da prihvatite nešto kako biste to prevazišli. Način na koji se to smanjuje je tako što ćete biti korisni svetu kako bi vaš teret postao lakši.

Ovo je ukratko kako karma funkcioniše, a bitno je to znati jer mi ne znamo zašto se određene stvari događaju u našem životu. Ali, ako znamo hronologiju toka događaja, kako skupljanjem utisaka kreiramo našu sudbinu, onda nam to pomaže. Zato, kada imate previše mišljenja o nekome, deo toga dolazi vama. Mi previše komuniciramo sa svetom i to većinom nesvesno. Jako je važno ovo razumeti.

Ovo je posebno poveznao sa isceliteljima, kada saosećaju sa pacijentima i slično, deo toga dolazi njima. Uz dužno poštovanje Mai-Tri energetskom tretmanu čišćenja u našem sistemu, Avaduta Nadananda mi je reako: „Energija je dobra, isceljenje se dešava, nema problema. Ali reci svim isceliteljima da uzmu jedan dolar ili minimum novca od druge osobe, tako da se veza prekine. To može biti vaš otac ili sin. Ali, ako se napravi most, nastavlja da se kreće, energija nastavlja da se kreće. Zato, uzmite novac, to može biti jako, jako mala suma, nije problem, ali ta transakcija prekida žicu, vezu. Ovde nije kraj, 50% od sakupljenog novca bi trebalo da ide pticama, životinjama, siromašnima… a 50% može da uzme terapeut za sebe.“

Ovaj sistem se prati, jer kada hranite ptice, životinje itd, kakav god ostatak da ste sakupili, to takođe odlazi. Sve odlazi, vi postajete čisti. Kada transakcija postane jednosmerna, mi sakupljamo, nagomilavamo, čuvamo, i ista ta stvar će se verovatno manifestovati u nama. Takođe, ne možete se mešati u nečiju karmu. Ako radite tretman trebalo bi da napomenete: “Ako je karmički dozvoljeno, neka osoba bude isceljena.” Mnogo puta karma neke bolesti i situacije je sakupljena i donešena u ovaj život, i ljudi koji boluju “žele” da je iskuse. Niko nema nikakvo pravo da se u to meša.

Dete od 4 ili 5 godina je bolovalo od leukemije i u bolnici su odbili njegovo lečenje. Roditeji su bili očajni jer su doktori rekli da više ništa ne mogu da učine. Odveli su dete svecu, jednom veoma moćnom majstoru.
Rekli su mu: „Ovo dete je u takvoj i takvoj situaciji.“
Majstor je rekao: „Da vidim šta mogu da učinim.“
U trenutku kada je pokušao da isceli dete, ono je postalo nasilno i oštrim glasom je reklo: „Kako smete da me dodirujete. Ja sam odabrao ovaj život i ovu bolest, ne usuđujte se da se mešate.”

Mnogo puta ne znamo šta je nešto kreiralo i nije nam dozvoljeno da se mešamo. Zato kažite: “Ako je karmički dozvoljeno, neka druga osoba bude isceljena.“ Da bi došlo do isceljenja to u potpunosti zavisi od osobe, a ne iscelitelja. Sa karmičke tačke gledišta to je samo iskustvo, a sa gledišta uma to je problem. Možemo o ovome razgovarati kasnije.

P: Ako se molimo za nekoga ko je bolestan i tražimo od Boga da pomogne, to je u redu, zar ne?

M: To je u redu. To je vaša dobrota.

P: Želim samo da pitam, ako kažeš da ako saosećam sa nekim, mogu sakupiti njegov karmu?

M: Ne u potpunosti. Ostatak može doći vama. Ono što se dešava je da mali ostatak te situacije može ući u vaš sistem.

P: U redu. Da li radeći sevu (nesebično služenje) to može da ode od nas i da se izbalansira?

 

 

 

 

M: Iz tog razloga postoji hranjenje (annadhan/mahadhan). Ovo govorimo zato što nas kroz služenje mnogo toga napušta. Zato me većina ljudi pita: „Mohanđi, šta možemo da učinimo za tebe?“ Uvek kažem: „Hranite ptice, ribe, životinje i druga stvorenja. To je najviše što možete da uradite za sebe i na taj način celo energetsko polje postaje bolje.“ Ne volim da preporučujem ljudima da sprovode puđe (rituale ponude voća, cveća, hrane bogovima) ili neke druge stvari radi čišćenja karme. Ovo je mnogo praktičnije, a takođe moćno. Veoma je efektivno kada spontano nahranite gladne. Ne brinite o vrstama, sve su iste. Kada ste gladni, svačija glad je ista. Prilično mnogo stvari se uklanja na taj način.

P: Na satsangu u Skanda Vale ašramu (Vels) si rekao da kada se suočavamo sa bolesnim čovekom koji umire govoreći „Tryambakam yajamahe…“ možemo otkloniti sve što smo pokupili.

M: Mantre i rituali bez sumnje imaju moć i to vas poravnava. To vam daje odgovarajuću uravnoteženost. Ali, pročišćenje je veoma važno. Zato postoji karma joga. Treba platiti stanarinu zemlji za zauzimanje prostora i dobijanje iskustva, ne možemo to poceniti. Kako možete otplatiti zakup? Pomažući onima koji su bespomoćni. Dakako, vi se možete prosvetliti, ali ne možete otići odavde jer niste otplatili stanarinu. Nastavićete da se vraćate sve dok ne otplatite stanarinu. Ovo je važno znati. Zato je Adišankara, jedan od najvećih majstora (joga ačarija perioda Kali Juge, naše vreme) rekao svim svecima koji su meditirali na Himalajima da siđu u podnožje za vreme perioda Kumba Mele i da raspodele energiju drugim ljudima kao čin služenja čovečanstvu, jer drugačije neće moći da odu s ovog sveta. Svaka religija govori o služenju i pročišćenju.

P: Da li si mislio na žrtvovanje?

M: Ne baš. Ovo je dužnost, darma da se služi drugima. Kada kažem žrtva u ime majstora, Gospoda ili ljubavi, vi se predajete. Ne radi se o tome da umirete, već poput Hanumanđija ili različitih ljudi koje vidimo u svetim spisima posvećujete svoj čitav života nesebično nečemu, i to se naziva žrtvovanjem. Obezbeđivanje hrane, davanje podrške je seva. Kada kažem seva, nije u pitanju samo hrana, već dajete to što imate. Ako imate znanje, dajete znaje, ako imate vreme, dajete vreme, ako imate ljubavi, dajete ljubav. Dajete ono što imate. Ovo je jednako unutrašnjem bogatstvu. Kad ste bogati iznutra to se vidi. Vaša svest postaje mnogo jača, poput vatrenog zida. Šta je to svest? Svest je imuni sistem uma. Imamo imuni sistem tela. Slično tome, imamo imuni sistem uma. Kada svest propada, dolazi do bolesti uma. Kada imuni sistem ne radi, strada telo. Kada svest propada, strada um. Kada su oboje slabi, strada život. Tako to ide.

 

 

 

 

P: Imam jako dobru prijateljicu i ona pati već mnogo godina. Ona veruje i zna da pomaže drugim dušama, da spašava druge duše. Ona zna da mora biti u bolu svakodnevno još mnogo godina. Ona služi drugim bićima.

M: Da, vrlo je moguće. To ne možemo nazvati patnjom. Više se radi o žrtvovanju. Kao kada majka preuzima na sebe nešto ili pati zbog deteta, slično tome vas saosećanje preovlada vremenom. Postajete potpuno saosećajni. Kada vi postanete saosećanje, nema patnje. Slično tome i svrha može učiniti isto ljudima. Kada je vaša životna svrha veoma jaka i odlučni ste u vezi s njom, nema patnje.

Isus je jako dobro znao da ga ti ljudi neće ostaviti na miru. On se borio protiv ustanovljenog sveštenstva koje je mislilo da zna sve o Bogu. Ko je Isus? Stolarev sin. Može li on da ide i da se bori sa ustoličenim sveštenstvom? Šta ga je pokretalo? Koje se gorivo krilo iza toga? Šta ga je energizovalo? Svrha. Božja volja koju je objašnjavao ljudima kao istinu. To ga je učinilo nepobedivim, moćnim. Svi mi prolazimo kroz iste situacije. Kada razvijete uverenje na tom nivou, niko vas ne može dotaći. Naše telo, um, intelekt, postojanje, postaju žrtva. To je više žrtva za majku Mariju, jer je ona veoma dobro znala da će njen sin biti razapet, odveden. Osoba postaje majstor kroz mnogo žrtve. Ne kažem da je to jedini način, već jedan od načina. Ako vaša prijateljica nije pogođena svojim bolom, ona je već svetica.

U jednom od epova Mahabharate postoji žena koja se moli Gospodu Krišni: „Daj mi patnju kako bih te se uvek sećala.“ Za šta se mi obično molimo? „Ne daj mi bol, ne daj mi ptanju.“ Dakle, možete sve da pretvorite u pozitivnost. Ako vam se bilo šta desi, predajte to Bogu i recite: „Ostavljam ovo tebi.“ Nećete vi prolaziti kroz to, On će. To će se završiti u tom životu i neće se preneti na sledeći. Ali, ako pružate otpor, borite se i ljutite, onda se to nastavlja.

Ponekada vidim da majstori dolaze i rađaju se u ljudskom telu, a ti ljudi možda nisu normalni. Mi ih nazivamo nenormalnim ili drugačijim. Međutim, oni su majstori. Izabrali su to telo da ne bi morali da idu kroz ovaj životinjski život. Naš uobičajeni život se sastoji u rađanju, obrazovanju, zapošljavanju, stupanju u brak, dobijanju dece, unuka, briga o unucima kao sluge. Zatim umiremo. To je naše uobičajeno postojanje. Nekada kada nam treba previše vremena da umremo, stave nas u starački dom. “Zašto ne umireš? Trebalo je da umreš ranije.” To nije naš život. Ne na taj način.

Klasifikacija naše egzistencije

 

U indijskom sistemu imali smo drugačiju klasifikaciju našeg vremena i našeg postojanja. Kad bi se to pratilo, ne bi bilo potrebe za staračkim domovima.

1. Prvi deo je Bramačarija, kao student učite veštine za vođenje života.

2. Zatim idete u Grihastu, stupate u brak, dobijate decu, preuzimate odgovornost, radite, zarađujete novac, izgrađujete sebe. Ako ne želite da stupite u brak možete biti sami, ali preuzimate odgovornost. Ovo je Grihasta. Opet, ovo je ukorenjeno u darmi tako da ne biste trebali prevariti, ubiti ili nešto slično. Duboko ste ukorenjeni u darmi, u istinoljubivosti, pozitivnosti.

3. Zamislite da imate porodicu, vaša deca su odrasla, sprema su za život, bilo da su u braku ili ne. Više se ne zadržavate tu, prelazite u Vanapraštu. Kada kažem Vanaprašta to ne znači da odlazite u šumu, već da učite da se odvojite od svega što ste stvorili. Udaljavate se od svega što radite, fokusirate se i identifikujete se povezujući se sa sobom, izjednačavate se sa sobom i pripremate se da postanete potpuni, tako da nikada nikome ne budete teret.

4. Poslednja faza je Sanjasa, odricanje. Kada kažem odricanje, to znači misliti samo o Bogu, kako postati jedno sa Bogom. Kada ste veoma blizu Boga? Kada postanete veoma blizu Sebe. Ovo je vreme za ispevavanje mantri, povezivanje sa sobom, prilagođavanje onome što jeste i menjanje obrasca disanja ili činjenje svega onoga što je potrebno da biste se povezali sa Bogom. Na ovaj način ste u trenutku umiranja potpuno okupirani Bogom, nemate nikakvih ometanja. Nema prtljaga jer ste potpuno okupirani Bogom. Kada duša napusti telo, gde odlazi? Stapa se sa Bogom.

Ove 4 faze su izuzetno važne. Mi ne gubimo našu vezanost, povezani smo sa zemljom i vezanost se odnosi na zemlju. Moramo da naučimo da živimo sa njima ali, u isto vreme, da ne budemo vezani za njih. Svesnost je ključ. Upamtite, svesnost je ključ. Ako ovo jasno razumete, neće biti staračkih domova. Neće biti potrebe za tim jer ćete u svakoj fazi biti potpuni. Ni u jednom trenutku nećete pitati šta je sledeće, šta bi trebalo da radim sada? Jasno znamo kako idemo dalje. U svakom trenutku imamo poštovanje prema sebi, drugi vas poštuju jer prolazite kroz vredan proces. Niko nikada neće postati suvišan. Potpun život. Govorim vam o čitavom ciklusu.

Ima li još pitanja, mora da ste sad gladni? Bilo je divno videti vas. Mi smo povezani, sviđalo nam se to ili ne. Sudbina nas je povezala. Sve dok nam sudbina bude dozvoljavala, ostaćemo povezani. Mi smo dušama povezani i tu vezu niko ne može da promeni. Ne postoji vaša duša i moja duša, postoji samo jedna duša i mnogo tela. Želim vam najvišu svesnost. Uživajte u životu. Znate šta je Gospod Krišna dao svetu? Ples, pesme, romansu. Zamislite da Gospod Krišna nije postojao, zamislite kad bi svi sedeli i meditirali. Svi ljudi bi izgledali kao da je neko umro u njihovoj kući. Ali, Gospod Krišna je od svega napravio zabavu. Volim ga. Život bi trebalo da bude takav. Sve bi trebalo da bude zabavno jer ćemo svakako umreti.

Originalni tekst možete pročitati ovde.

Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić