P: Mnogi ljudi su, još kao veoma mladi, izabrani od strane gurua da obavljaju njihov posao. Zašto oni, a ne neki drugi?
M: Odgovor je duhovna zrelost. Godine nečije fizičke starosti nemaju značaj. U ovom životu nastavljate tamo gde ste stali u prethodnom. Mnogi ljudi dostignu prosvetljenje u veoma ranim godinama. Zašto? Ne zbog svoje duhovne prakse u ovom životu, već zato što su na tome radili u prošlom životu i to su doneli u ovaj. Kad dođete pod okrilje gurua, u bliski krug, drugim rečima, kad postanete duboko povezani, to je mesto gde su testovi rigorozniji. Kao što je Baba rekao: “Kad su ljudi blizu mene, velika je toplota. Morate imati toleranciju na to. Lako je ostati daleko, gledajući sa distance. Tada ćete misliti da je sve u redu. Međutim, u trenutku kad se približite, to je kao da ste blizu sunca. Nije lako. Veoma je, veoma toplo. Ono na šta se toplota ovde odnosi na prvom mestu je nepredvidivost – gurui se kreću po kosmičkim zakonima, a ne prema zahtevima ličnosti pojedinca. Takođe, njihova izražavanja su zasnovana na svrsi, ne na emocijama. Obična osoba koja funkcioniše na osnovu emocija ovo neće razmeti. Tako da uvek postoji konflikt – čovek, ličnost i guru. Zato mnogi beže od živog majstora i biraju majstora koji više nije živ, nije u telu. Tako je lakše povezati se. Ne radi se o tome da su majstori duhovnog statusa Babe ikada otišli, jer ako krenemo od početka, oni nikada nisu ni postojali u telu. Koristili su telo samo kao odrednicu. Čak i kad odu, šou se nastavlja.
Ljudi koji su bili sa Babom moći će da vam kažu koliko je teško bilo biti s njim. Danas kažemo: “O, Mhalsapathi, Shama, baš su imali sreće.” Međutim, njima je bilo teško da ostanu jer sebe morate da prilagodite nivou sa kojeg guru može da radi kroz vas. To nije lako. Pre svega, treba da poništite svoju ličnost. Ako imate ličnost, ja ne mogu svoju ličnost ugraditi u vas. Vaša ličnost će preovladavati. Dakle, prvi zatev je da poništite svoju ličnost. To nas može uplašiti. Nastaće strah: “Šta sada da radim?!” Mi se čvrsto držimo za svoju ličnost, karakter, konstituciju. To se poništava. Tada majstor ulazi – svest majstora ulazi unutra. Tada guru radi kroz vas. Za ovo je potrebna apsolutna predaja.
Ne treba da kritikujemo ili osuđujemo one koji žive sa nama, ali su u životu izgubili svoj put. Mnogo češće se dešava da su oni ti koji su pronašli nove puteve kojima bi sledeće generacije mogle slobodno da idu. U svakom vremenu, oni koji su drugačiji obično nisu shvaćeni od svojih savremenika, ali su poštovani od svog potomstva kao originalne vođe.
Zato postoji priča koju sam napisao u blogu SKINITE SVE SA SEBE pre ulaska.
Pre otprilike 200 godina, u predelu sadašnjeg Pakistana, živeo je svetac koji je većinu svog života proveo u ćutanju i tišini. Živeo je u jednoj maloj kolibi sa svojom ženom. Nisu imali dece. Nosio je dugu bradu i bio delimično slep. Kuća mu je imala samo tri sobe. Ali, zemlja ispred kuće je bila otvorena, a pod popločan kravljom balegom, koja je bila prirodna dezinfekcija. Tu je bio zasađen i čitav red žbunja koje je izraslo toliko visoko da se sa ograde nije moglo videti unutra. A prizemlje je bilo udaljeno 5 metara od ograde. Na kapiji je, umesto “Izujte se ovde”, kao što je običaj pred ašramima i hramovima, pisalo “SKINITE SVE SA SEBE pre ulaska”
Svetac je uvek sedeo ispred svoje kuće, go golcat, i gledao prema kapiji. I ništa nije govorio. Svi posetioci bi ulazili tiho, sedali na pod u otvorenom dvorištu kuće, obučeni, gledali u sveca bez i jedne jedine reči. Jedina poruka koju je svetac ikad izgovorio je bila o razgolićavanju i tišini. Razlika između posetilaca i sveca je bila samo u fizičkoj nagosti. Svetac je bio nag i iznutra i spolja. Posetioci su bili raznoliko obučeni i iznutra i spolja.
Iako nije bilo izgovorene reči, svi su odlazili kući srećni i ispunjeni. Niko nije bio gladan ili žedan. Nikome nije bilo hladno. Čak i ako nije bilo razgovora, sva pitanja su dobila odgovor. Jedino što je svetac tražio (ponuda svecu, tzv. “dakšina”) bila je “razgolićenost” ili stanje praznine i bez ikakvih pretenzija.
Pod skidanjem je mislio da svi oni što ulaze treba svoj ego, bes, mržnju, ljubomoru, pretenzije, strahove, nesigurnosti itd, da ostave napolju i uđu goli. Njegovo jedino učenje bila je tišina. Pošto se njegova aura raširila svuda po tom mestu, ljudi bi u njegovom prisustvu automatski bili izlečeni. Nikada nije putovao van svog naselja. Vreme je provodio uglavnom ćutke, nepomičan.
Desilo se to da su se mnogi ljudi koji bi pročitali taj natpis toliko uznemirili da nisu ni ulazili unutra. Tako su se plašili da budu razgolićeni!
U susednom gradu živela je jedna bogatašica. Izgubila je sina i bila skrhana neizmernom tugom. Jedna njena prijateljica čula je za ovog tihog sveca i predložila joj da ga poseti. Ona je odlučila da otputuje kod njega. Trebalo je ceo dan putovanja da bi stigla do njegove kuće. Ali, čim je pročitala natpis ”Skini sve sa sebe pre nego što uđeš” bila se toliko uznemirila da je otišla, a da nije ni pokucala na vrata.
Tako je to sa većinom nas. Nismo spremni da “SKINEMO SVE SA SEBE”. Nismo spremni ništa da ostavimo. A ipak očekujemo od “sveca” ili BOGA da da sve. Kada je unutrašnja posuda puna i prepuna nesigurnosti, ega i sličnih negativnosti, kako može “svetac”, tihi Bog, bilo šta da da? Podržavamo sami sebe i opravdavamo svoje nesigurnosti! Propuštamo “svece” svog vremena!
Svi smo mi u suštini goli. Ali smo naučili da se oblačimo sloj po sloj i odeća je počela da nas kontroliše i ograničava naše pokrete. Počeli smo da postajemo nepokretni i da stagniramo. U mnogim slučajevima mi smo ponosni na svoju nepokretljivost i stagnaciju, koju čak nazivamo stabilnošću! Prava stabilnost je fleksibilnost. Prava stabilnost je fluidnost, kretanje. Najkruće drvo je ono koje je najspremnije za sekiru!
Prema tome, guru je mislio da kad ostavite svoje papuče napolju, ostavite i svoju konstituciju takođe! – Uđite goli unutra, tada ste jedno sa mnom. Ali ljudi to ne razumeju. Oni razumeju samo fizičko skidanje. Kako onda guru može funkcionisati kroz njih?
P: Čak i da bismo došli do stanja da budemo podobni…
M: U suštini, jedina podobnost je prijemčivost ili praznina. Prestanite da budete VI. Kad ste pretežno vi, možete samo toliko da opslužite. Ali, kad postanete potpuno prazni i guruova energija radi kroz vas, nemate ograničenja. Postaćete živi primer njegovih učenja, kao što su saosećanje i ljubaznost. Ako pogledate sve gurue, svi oni su odašiljali istu poruku – budite saosećajni, ljubazni, izražavajte ljubaznost i bezuslovnu ljubav. Ako to stalno radite, majstori će vas voleti i guru će doći kod vas, nećete vi morati da idete kod gurua.
https://youtu.be/to1EWv18a00
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Lektorisala: Jelena Fassbender
Prevela i uredila: Staša Mišić
