Ako želite da budete moj učenik, ne treba da postojite. Ni guru ni učenik ne postoje.
P: Kako neko može postati Mojanđijev učenik i deo Guru Parampare? Postoji li proces inicijacije?
M: Je li ovo dobro pitanje? Trebalo bi da budete pažljivi kad je reč o tome čiji učenik treba da budete. Zašto bi trebalo da postoje učenik i guru? Niko nije stalno guru, niti stalno učenik. Kada se osoba ponaša kao guru? Kada druga osoba odluči da bude učenik. Nije potrebna nikakva inicijacija. U momentu kad osetite da vam je potrebno znanje, ono vam dođe kroz nekoga. Šta je u stvari guru? Neko ko vam pokazuje svetlo. A ko može da vidi? Ko je sposoban da vidi? Onaj ko ima oči. Trebalo bi bar oči da imate, da biste videtli.
U ovoj prostoriji, verovatno su prisutna mnoga bića, osim onih koja se nalaze u telu. Možemo li da ih vidimo? Ali, ako dovedete psa, on će moći da ih vidi. Svako biće ima drugačiju sposobnost opažanja. Mi, možda, mnoge stvari nećemo moći da vidimo, ali neko drugo biće će moći. Svaka osoba ima drugačiju sposobnost. Zato, kad odlučite da budete učenik, druga osoba automatski postaje guru. To je toliko jednostavno. Nema potrebe ni za kakvom inicijacijom.
Isto pitanje su postavili Nisargadati Maharadžu, neverovatnom majstoru: “Kako mogu da postanem deo Nat Tradicije? Tradicije, Parampare?”
On je reko: “Skoči u reku. Reka će te povesti.” Potrebno je doneti samo jednu odluku, a to je – skok u reku. Čvrsta odluka je: “Šta god da se na svetu desi, ja idem ovim putem.” To je sve što vam je potrebno. Onda je posao gurua da se pobrine za vas.
Nijedan guru neće reći: “Ej, ti! Dođi ovamo i uradi ovo.” Koje je bilo učenje Širdi Sai Babe? On nije podučavao hata jogu svako jutro. Ipak, ljudi oko njega su dobili sve ono po šta su došli. To je moć Parampare. Parampara se pobrine. Sve što vam je potrebno je da budete podobni.
Šta je podobnost? Prijemčivost je podobnost. Potrebno je da budete prijemčivi. Ako idete da biste testirali ili probali, ništa se neće desiti. Vratićete se i reći: “U redu, imao sam još jedno iskustvo. Video sam još jednu osobu.” To je sve. Ali, ako dođete sa predajom, dolazi do unutrašnje transformacije. Predaja ne znači predaju u fizičkom smislu. Predaja znači predaju putu duhovnosti.
Šta je put duhovnosti? Ako ste živi, vi ste duhovni, jer je duh u vama. A kad duh ode, nazivaju vas mrtvim telom. Kad vaša duša ne bude u telu, zvaćete se mrtvo telo. Kad se duša nalazi unutra, tu je i duh. Vaša veza sa vašom dušom je duhovnost. Svi ljudi su duhovni. Sva bića su duhovna. Ne postoji niko ko nije duhovan.
Svest je vaš glas tišine. Ona je vaša istinska priroda. Nju ne možete kupiti spolja.
Kako vi zaista možete da budete ovi termini o kojima govorimo – oslobođenje, duhovnost? Kako postajemo zaista duhovni? Kako to osećamo? Kad je vaš prioritet povezivanje sa vašom dušom, tada ste duhovni. Upravo je to ono što svaki guru daje. Imate fizičko telo, fizički aspekt. Možete videti velike bodibildere koji veliki značaj pridaju svom telu. Uvek se ogladaju u ogledalu, procenjući koliko su se razvili njihovi mišići i to što vide im pričinjava veliku sreću. Onda postoje određeni ljudi koji su veoma emotivni, umno orijentisani. Oni se u sve upliću emotivno. Vole da gledaju sapunske opere na televiziji. Mešaju se u tuđe živote i prave zbrku. To su emotivni ljudi. Zatim su tu intelektualni ljudi. Oni vole znanje. Vole da čitaju knjige, upijaju ideje i to izbacuju iz sebe gde god da odu. Ljudi takve ne vole, jer oni stalno ističu ono što znaju. Zatim je tu sledeća grupa ljudi orijentisana na ličnost, egocentrici. Skeleton ličnosti je ego. Kao što imamo skeleton koji održava oblik tela, tako i ego održava oblik ličnosti. Ljudi vas prepoznaju na osnovu vaše ličnosti. Kad kažem: “Ja znam Sanđaja”, to znači da sam video njegovu fizičku formu i da sam iskusio tu ličnost. Povezujemo se s ljudima na osnovu ličnosti, a ne na osnovu osobe.
Molim vas, uvek se setite da mi projektujemo ličnost, kao što filmski projektor projektuje igrani film na ekranu. Ono što projektujemo, ljudi prepoznaju. Možda ćemo projektovati romantični film, horor, dramu, komediju, tragediju… Tokom jednog života, projektujemo različite stvari, kao filmski projektor. A ono što projektujemo na ekranu jeste to što ljudi vide. Kad ljudi vide i kažu: “Znam ovu osobu”, samo govore da su gledali igrani film zvani vi. Oni nikada nisu videli projektor. Pogledamo li ikada u projektor kad odemo u bioskop? Kad ste išli da gledate Dungal, jeste li videli projektor? Niko nije video projektor. Isto tako, niko se ne povezuje sa projektorom, mi samo gledamo igrani film i smatramo da znamo osobu. Igrani film se na ekranu stalno menja. Isto tako, sve ličnosti neprekidno projektuju različite aspekte ili različite dimenzije u različito vreme, jer je to ono što jesu. One nisu samo jedna stvar, one su sve. Kad projektujemo ovu ličnost, neki ljudi su orijentisani na ličnost, kao što su rok zvezde, filmski glumci, itd. Oni su orijentisani na ličnost, i to je ono što ljudi prepoznaju. Kad prepoznate filmskog glumca, kad ljudi prate filmskog glumca, sve je to zato što cene projektovanu ličnost. Zato oni to pokušavaju da održe. Ovi ljudi su orijentisani na ličnost.
Naša najveća glupost je naša ideja da možemo da posedujemo bilo šta na zemlji. Mi jedino možemo da iskusimo različite zemaljske aspekte, dok smo na zemlji. Sve moramo da vratimo nazad kad odemo, uključujući i opremu koju koristimo da bismo iskusili život, ljudsko telo.
Onda je tu veoma mali broj ljudi koji shvata da je duša ta koja projektuje fizički, emotivni i intelektualni aspekt, kao i aspekt ličnosti. Zato je Adi Šankara rekao: “Niko ne brine o aspektu duše.” Niko se ni ne seti da duša sedi unutra, sve do momenta smrti. Ne smrti drugih ljudi. Smrt drugih ljudi je ponekad olakšanje. 🙂 Ali, kad mi umremo, to je druga priča. To je vreme kad shvatamo da se nešto dešava. U trenutku smrti, dolazi do brzog premotavanja svih glavnih epizoda ovog života koje smo uskladištili. Tada vidite sve one stvari koje ste uradili u ovom životu i pomislite: “Moj Bože, to je to!” I duša odlazi! Tako dolazi do premotavanja i duša odlazi. To je vreme kad shvatamo da je to bio naš život. Uzimamo sav prtljag, kabinski prtljag, i to je onda zbogom, nema više ničega. Moraćemo ponovo da se vratimo i zakoračimo na drugi let. To tako ide.
Zato, ako je vaš prioritet vaša veza sa vašom dušom, vi ste na putu duhovnosti. Inače, možemo otići u hram, džamiju ili crkvu, moleći za nešto: molim te daj mi više novca, molim te daj mi nešto materijalno… To je ono što mi radimo. Ako želite da budete moj učenik, ne treba da postojite. Ne možemo postojati oboje. Zato što vi – kao egocentrična ličnost postojite, ja kao egocentrična ličnost postojim. Tako je sa 8 milijardi ljudi na svetu. U momentu kad prestanete da postojite, ja postajem vi, ili vi postajete ja u potpunosti. Na taj način, kad se vaš ego poništi, vi postajete duhovni. Kad postanete duhovni, vi ste sve. Ništa ne može biti odvojeno od vas. Tada shvatate i da je guru koga sledite takođe u vama. Sve je u vama, ne postoji ništa spolja. Šta vidite spolja? – Sebe. Tada nema ni gurua ni učenika. Ne treba vam ni guru ni učenik. Do tada, guru predstavlja putokaz ili ogledalo kako biste mogli da gledate u njega i razumete sebe, ne gurua. Potrebno je da razumete sebe. Celo putovanje je čitanje, razumevanje, prilagođavanje i poništavanje SEBE. Konačno, morate da poništite sebe. Ako vi postojite, ja ne mogu da postojim. Jednostavno!
Dakle, inicijacija se desila sada. Ako ste razumeli ono što sam rekao, inicirani ste. 🙂 To je sve što treba da uradite.
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Lektorisala: Jelena Fassbender
Prevela i uredila: Staša Mišić
