mohandji-intervju-Misterij

Od NEĆU do HVALA

Osnaženi vašom podrškom, nastavljamo dalje sa svim našim programima

Autor: Vesna Mišić

34160871_824576024406274_4489207969350680576_nPre individualnih Mai Tri tretmana sa M praktičarem Danijelom, bila sam na dva grupna tretmana u Beogradu, pre nekih godinu dana. Tada, na grupnim tretmanima, nisam imala nikakve manifestacije (na moje poprilično iznenađenje), ali sam rezultate tretmana osećala nedeljama kasnije. Nekako se sve dešavalo po „temama”. Posle prvog grupnog tretmana, tema je bila egzistencijalni strah; posle drugog – samopoštovanje. „Model” za čišćenje bio je sličan: životne okolnosti, tj. pritisci se pojačavaju, ja pokušavam da to prođem što mirnije, što se ja više trudim da prihvatim, situacije se više pogoršavaju, dok ja ne puknem. I onda sam ljuta, i očajna, i ne razumem (iako zapravo razumem da je to proces, jer se prosto „školski” vide faze u njemu – posle drugog tretmana sam gotovo mogla da prognoziram kako će se stvari odvijati), dosta mi je, dosta mi je svega, ne razumem zašto tako, i dokle, i čemu, i gde je ovde ljubav, saosećanje, pomoć…

To je trajalo negde od aprila do avgusta prošle godine. Dakle, moje životne okolnosti ne da se nisu poboljšavale, bile su gore. Tada sam oborila sve svoje „lične rekorde”: za manje od pola godine išla sam na obuku za četiri potpuno različita posla, u kojima nisam imala iskustva (dakle, četiri različite obuke), za dva posla nisam bila „podobna”, treći sam ja odbila (uprkos užasnom strahu i potpuno urušenom samopoštovanju i sigurnosti u sebe), da bih se na kraju zaposlila. Ono što sam vrlo jasno videla, to je da se neće stvari promeniti dok iz mene ne izađe sve što treba da izađe na određenu temu. Jer, u jednom trenutku, posle prvog tretmana, a druge propale šanse, sa činjeničnim stanjem da ne znam kako da hranim dete i sebe, pri tome još i kuče koje mi je „uvaljeno” direktno odozgo (ali to je druga priča),  ja sam samo shvatila da više nemam strah. Opet sam prolazila kroz ljutnju, očaj, pitanja zašto, dokle, gde je ovde saosećanje… ali ovoga puta straha nije bilo. Paradoksalno, ali ga nije bilo. Sve se isto dešavalo i posle drugog tretmana, samo je „tema” bila samopoštovanje. Pritisci, pritisci, bes, pitanja, ali bez straha. U jednom trenutku sam rekla sebi: izgleda da sam zaista nesposobna da funkcionišem na ovozemaljski način (što je inače moja glavna „boljka” u ovom životu), pojma nemam šta ću da radim, ali Boga mi, ovoga puta prihvatam sebe, takvu, nesposobnu. I onda sam se, konačno, zaposlila.

Za individualne Mai Tri tretmane sam se odlučila zato što sam osećala da još mnogo toga za čišćenje ima u meni i da, uprkos raznim tehnikama i procesima kroz koje sam prošla i koji su nesumnjivo imali efekta, moj osećaj zaglavljenosti ne prolazi, niti se smanjuje. Kao da se celog života davim (ove godine punim ravno pedeset), a nikako da se ili udavim, ili naučim da plivam. I tako, zakazala sam energetski tretman čišćenja (aprila ove godine)… M praktičar Danijela počinje sa uobičajenim prizivanjem majstora, svetaca, kaže mi da sam sigurna, i ja, kao pritiskom na dugme, bivam preplavljena tugom, jer ja se ne osećam sigurno, nikad se u životu nisam osećala sigurno. Posle tretmana kaže mi da treba više da se smejem. Odmah sam osetila bes prema njoj, i taj bes me drži nekoliko dana, i to, iskreno, popriličan bes. Iako znam da nije ona ta koja to „traži” od mene, i da treba da bar razmislim o poruci, jer mesec dana unazad, ja sam na najneverovatnije načine dobijala istu poruku, ja sam mnooogo ljuta na nju. Ni trunku samilosti ni razumevanja ne dobijam u ovom životu, ni trunku olakšanja, samo nove zadatke, a još ni one stare, aktuelne, nisam rešila. Kao da se ja ne bih smejala, ali mi se ne smeje, ništa više me ne raduje, čak ni rođeno dete, toliko sam umorna od ovog života, samo kuče uspeva da mi izmami osmeh na lice (ono kuče koje mi je „uvaljeno”, a ja sam tada bila mnogo ljuta i jedva sam ga prihvatila). Danijela mi takođe prenosi poruku da postoji neki inat kod mene, neko „e baš neću”, i to ne inat u svakodnevnom životu, već inat prema božanskom.

Drugi energetski tretman čišćenja. Smejući se, priznajem Danijeli da sam bila mnogo ljuta na nju, ali me je prošlo, ležem na krevet i – počinjem nekontrolisano da se smejem. To traje dugo, dugo, vrištim, gušim se od smeha, zacenjujem se, udaram rukama po krevetu, pokušavam da se smirim, u više navrata, ali smejanje izbija iz mene bez prestanka, potpuno nekontrolisano, glasno, kikoćuće, zacenjujuće. Ne znam zašto se smejem (kao da je sav smeh namenjen meni u ovom životu, a neispoljen zbog okolnosti kroz koje sam prošla, sada pokuljao napolje), a onda se dodatno smejem i zbog Božjeg, a i Mohanđijevog, smisla za humor. Sad, Bog i ja smo odavno na „ti”, i meni je sasvim dobro poznat njegov „rukopis”, to kako on zna da me „zalepi”, da mi ne preostaje ništa drugo nego da vrištim od smeha: „Lepo ti pričam, ženska glavo, mesec dana ti pričam da se smeješ, a ti nećeš. Nećeš? Evo ti!” Kao da mi, tako nekako, Bog poručuje ovom „scenom”, i ponovo mi, po ko zna koji put, potvrđuje da je on najbolji satiričar, reditelj, pisac… U svemu tome, na trenutke, male, ali sasvim jasne i stvarne, osećam ljubav, i da sam sigurna… I onda, kad je tretman odmakao a smejanje konačno prestalo, u čudu shvatam da sam ovo ja, da sam, kako da kažem… došla sebi, jer ovakav smeh je meni svojstven, on je nešto karakteristično za mene, ovako sam se ja smejala oduvek, samo sam prestala, pre nekih petnaest, šesnaest godina…

U danima između drugog i trećeg Mai-Tri-a nisam ljuta na Danijelu, već direktno na Mohanđija. Jer, okolnosti u kojima se batrgam su sve gore i gore. Znam da je to samo gledište mog ega, i da, bar kod mene, tako funkcioniše ovaj proces, prepoznajem sve faze, i mogla bih, čini mi se, da održim predavanje na tu temu, znam da Mohanđi bolje zna, ali sam svejedno ljuta, ali baš ljuta, i dosta mi je svega. Osnovno, ne vidim ni trunku saosećanja ni kod Mohanđija, ni kod Danijele (iako je ona vrlo blaga i obzirna), o Bogu da ne pričam. Samo novi zadaci i izazovi…

25497958_1628044937253237_1490064179218876624_n

Treći energetski tretman čišćenja radimo na Veliki petak. Ulazim kod Danijele, i prvo što vidim je Mohanđi koji mi se mirno osmehuje sa ekrana njenog lap topa. Pričamo o Velikom petku i o tome kako je bilo prethodnih dana, i nekako, ni sama ne znam zbog čega, dotičemo se zahvalnosti, i ja kažem da imam problem s tim. Sve znam i prihvatam umom, jasno mi je zašto i kako „treba” biti zahvalan, ali stomak ne prima… Ležem, ona standardno kaže da se povežem sa kime želim, sa Mohanđijem, Isusom, nekim svecem… malo oklevajući: sa Bogorodicom. Ležim na krevetu, čak se osmehujem, jer osećam i ljubav i sigurnost, od Mohanđija i od Isusa.  I onda odlučujem (u sebi): sa Mohanđijem i Isusom, sa Bogorodicom ne mogu (šest godina sam radila u crkvenoj prodavnici; počela sam kao potpuno ravnodušna prema veri, i završila poprilično povezana sa Isusom i nekim svecima, ali se nikada za tih šest godina nisam obratila Bogorodici, izuzev što sam ljubila njene ikone i stavljala novac na njih. Ne znam zašto). Dakle, ja kažem sebi, u sebi: Mohanđi i Isus, Bogorodica ne; sledećeg trenutka Danijela kaže: „Bogorodica je ovde.” „Misliš, uvek je ovde?”, ja, nabusito. Ona, oklevajući: „Da… “, i onda, kao da ni sama ne zna zašto to treba da ponovi, s nekom konačnošću, mirno podvlači: „Bogorodica je ovde”, a ja počinjem da plačem…

Plačem i iz mene izlazi „hvala”, i „znam, znam, znam” (ovo je sve bezglasno, sve se dešava u meni, ali prosto izlazi iz mene, ne znam odakle se tu stvorilo, ali je pravo „hvala”, ne zato što moj um zna da „tako treba”, već zato što moj stomak tako oseća). I vidim neku siluetu, neki dimić u crnom, kako lebdi sa moje leve strane, i znam da je to Bogorodica, samo stoji tu pored mene… A onda, sve plačući, okrećem glavu na desnu stranu i kažem nekome: „Oprosti im, molim te, oprosti im, ja sam im oprostila”. To se ponavlja više puta: glava se okreće na levu stranu, osmehujem se kroz plač i kažem Bogorodici koja lebdi s moje leve strane: „Hvala, hvala, znam, znam, znam…”, a onda, grcajući od plača na desnu stranu: „Molim te, oprosti im, oprosti im, ja sam im oprostila…” Pitam se, u svemu tome, da li je ovo samo igra mog uma, ali negde, iz dubine, bez ikakvih slika i prolaženja kroz događaje i osećaje, ja znam u čemu je ovde „problem”: neki muškarci su me mnogo povredili, u nekom ranijem životu, ali ja sam to prevazišla, ja sam im zaista oprostila; ono gde sam se „zaglavila” je osećaj nezaštićenosti i ostavljenosti. I sada, ovde, ja „radim” na dva koloseka: umoljavam nekoga, ko nije Bog, ni Isus, ni Mohanđi (jer oni su valjda oprostili), molim nekoga od koga zavisi da li će im biti oprošteno, a to da li će on da oprosti opet nekako zavisi od mene; plačem zbog tih muškaraca koji su me užasno povredili i molim da im bude oprošteno, a sa druge strane, treba da prođem kroz sve to ponovo (ali ne da bih ponovo videla i osetila tu strahotu, jer to je očišćeno i završeno, i ja ništa ni ne vidim niti osećam, ja samo jednostavno „znam” šta se dogodilo, ali treba da ponovo prođem kroz to sa Bogorodicom koja lebdi sa moje leve strane). Kako je dobro što je to Bogorodica. Nekako je baš bitno, da je to žena. I to „hvala, i znam, znam”, znači: znam da si sa mnom, hvala ti, znam da si i tada bila, i znam da nije tvoje da to otkloniš, da je tvoje „samo” da budeš uz mene, i sada to prihvatam…

U jednom trenutku, između plača i osmehivanja, počinjem da se smejem, jer mi se javlja da sam napravila krug, i kružeći, vratila se na početak: od toga da neću Bogorodicu, preko toga da je baš bitno da je Bogorodica, do toga da je sve to jedno (svejedno): da su Bogorodica i Isus jedno, a da mi je Bog opet rekao: „Lepo ti kažem, ženska glavo… a ti nećeš. Nećeš? Evo ti.” Tek posle dva, tri dana mi je sinula simbolika i povezanost mog iskustva sa danom kad se sve to dešavalo, i kako sam, eto, konačno, bez žuči prihvatila tu čašu namenjenu meni. I osetila se zaštićeno i voljeno…

Četvrti energetski tretman čišćenja je protekao mirno, skoro bez misli, u praznini, ali nekako lepoj praznini. Imala sam osećaj da mi Danijela sipa vodu kroz kičmu, koja je kao neko crevo, prazno crevo, a ona ga samo ispira… Peti energetski tretman čišćenja sam prespavala. Sve je još vrlo sveže, ne mogu da kažem da se nešto drastično promenilo, ali osećam se drugačije, da sam nekako više ja, ali ne „ja” iz ovog života, već ja van svih definicija i lociranja. Plivam, nisam baš nešto raspoložena, još mi je u ustima bljutav ukus nagutane slane vode, i nije to baš neki stil, kraul, leđno, leptir stil, ili već…, ali plivam, pa mogu čak i da osmotrim šta se oko mene dešava. I ne mogu da se pohvalim da sam se potpuno smirila i da se nisam ljutila ovih dana, ali je definitivno da ovo “hvala” ne kaže samo moj um, već i moj stomak.

Hvala, Mohanđiju, Danijeli, i svim božanskim silama koje su bile uz mene dok sam prolazila kroz ovo iskustvo.

Vesna Mišić

Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić

Izjava o isključenju od odgovornosti:

Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.

Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.

Podelite ovu objavu

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
X