Dug postojanja
Naši životi bi trebalo da budu vođeni Darmom, dužnošću pravičnog življenja. Naša primarna darma je prema našoj porodici. Vodeći računa o njima mi plaćamo dug za to što smo dovedeni u ovo postojanje. Naša sekundarna darma je prema društvu – raditi nešto za druge. Kroz ovo mi plaćamo naš dug prema Majci Zemlji, za to što zauzimamo prostor na njoj i živimo život. U Indiji se kaže da će se duša reinkarnirati na zemlji dokle god dug ne bude plaćen u potpunosti. Ako iznajmite kuću, živite tamo i odete ne plativši zakup, neko će vas juriti da naplati to što dugujete. U ovom slučaju to je Majka Zemlja, koja će vas uhvatiti i vratiti nazad. Zato većina religija priča o nesebičnom služenju kao vidu pročišćenja. Čak ni uzdignute duše ne mogu da pobegnu od ciklusa rađanja i smrti bez plaćanja svog duga. U ovu svrhu je veliki drevni indijski majstor Adi Šankara zamolio sve svece koji meditiraju na Himalajima da siđu dole među narod tokom Kumba Mele (najvećeg mirnog okupljanja u svetu koje se održava na četiri lokacije svake tri godine) i da podele svoju energiju sa drugima kao vid služenja.
Kako otplatiti dug?
Ovaj dug možete otplatiti pomažući bespomoćnima. Ipak, naše delo dobročinstva ne bi trebalo da bude ograničeno na ljude, nego treba da se protegne na sva bića. Tapiserija postojanja je protkana divnim nitima svih bića, svako od njih doprinosi na svoj način jedinstvenoj lepoti ove tkanine života. Svako biće na Majci Zemlji ima jednako pravo na postojanje i, stoga, svako biće ima pravo da bude uživalac našeg nesebičnog služenja. Shvatite da svako biće oseća glad na isti način. Dalje, sva bića su povezana kroz zajedničku simbiozu razmene energija koja nam pruža dobrobiti u zamenu za usluge nesebičnog davanja.
Kome platiti?
Postoji pet širokih klasifikacija bića koja mogu da vam pomognu u većini situacija u životu:
- insekti (leptiri, pčele, mravi itd.);
- ribe;
- ptice;
- životinje poput guštera, veverica itd;
- odlutale domaće životinje kao što su krave, bikovi, koze, mačke, psi itd.
Prve dve kategorije bića nisu ni svesne ni sposobne da iskažu zahvalnost. Sledeće dve kategorije su donekle svesne, ali ne mogu da iskažu zahvalnost. Poslednja kategorija bića je i svesna i može da iskaže zahvalnost. Uzgred budi rečeno, mislim na hranjenje divljih ili slobodnih životinja, ne onih koje se nalaze u kavezima ili akvarijumima.
Slično je i među ljudima. Takođe postoji predložen prioritet hranjenja:
- stari, bolesni ili psihički/ mentalno oboleli;
- napuštena deca: obeležena su kao posebna grupa da bi se naglasila njihova slabost zato što su bespomoćna skoro kao kategorija iznad;
- žene;
- svi ostali.
Koje su prednosti?
Kada služite neko biće, darovani ste pozitivnom konstitucijom tog bića. Na primer, ribe se vezuju za pokret i gladak tok. Hraneći ribe skidate blokade i donosite harmoniju i lakoću izražavanja u svoj život. Ptice se vezuju za let, uzdizanje i lakoću postojanja. Prema tome, hranjenje ptica je preporučljivo kako bi se otklonila depresija. Osećaćete se lakše, zaštićeno i stabilno kada ih hranite i štitite. Psi i mačke se vezuju za lojalnost i stabilnost. U Indiji su krave čuvene po tome što upijaju negativne uticaje i tako štite kuću svoga vlasnika.
Druge dobrobiti uključuju bračnu harmoniju, vernost, osećaj svrhe i oslobođenje od teških emocija, blokada, prepreka, bola (emotivnog i fizičkog), negativnih efekata planetarnih uticaja itd. U nekim kulturama se za hranjenje drugih bića kaže da smanjuje negativne efekte loših dela naših predaka. Ako su preci učinili neka dobra dela, to pomaže dolazećim generacijama. Nažalost, većina života je posvećena jedenju, pijenju, spavanju i, na kraju, umiranju! Mi ne činimo ništa dovoljno značajno ili nesebično za svet. To ima stagnirajući efekat na celu porodicu i to ostaje dolazećim generacijama.
Šta možete da učinite?
Donesite jednu odluku: “Vratiću Majci Zemlji mnogo više nego što sam uzeo od nje.” Ovo je jedina odluka koju treba da donesete. Kada to uradite, ljubav raste iz vas donoseći milost i izobilje. Kako postajete više nesebični, više milosti će vam dolaziti. Sve će vam doći. Kada me ljudi pitaju: “Mohanđi, šta možemo da učinimo za tebe?” Ja uvek kažem: “Hranite ptice, ribe, životinje, sva stvorenja i ljude. To je najviše što možete da učinite za sebe i za Majku Zemlju.” Mislim da je ovo praktično, a opet moćno i jako efektno.
Ostavite nešto šećernog sirupa (pre svega u biorazgradivoj posudi kao što je kokosova ljuska ili zemljani sud) za mrave, insekte itd. Ostavite nešto vode i zrnevlja za ptice. Hranite lutajuće životinje u svom kraju. Možete da kupite nekoliko paketa biskvita ili neke zapakovane užine i da ih delite ljudima u vašem kraju kojima je to potrebno.
Ne možete da kontrolišete koja kategorija ljudi ili životinja uzima ono sto vi nudite. Stoga, možete da hranite kombinacije bića. Ali, kada hranite ljude, pazite da izbegnete zavisnost među primaocima. Vaša pomoć treba da osnaži onog koji je prima. Ne treba da počne da misli: “Zašto bih ja radio kad sam svakako nahranjen?”
Naše nesebično služenje ne treba da bude tačno utvrđeno. Kada je siromašna osoba gladna, ponudite joj hranu ili kupite vodu. Neka to bude spontano delo. Ne treba da dostavljate hranu hiljadama ljudi. Možete, ako to želite, ali to vam niko ne traži. Uradite šta možete za svet, prema svojim mogućnostima. Ovo će vas držati oslobođenima.
S ljubavlju,
Mohanđi
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Ivana Igrić
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić
