Pošto je Jogaačarija Sanđaj (*poznatiji kao Sanjay Sir ili gospodin Sanđaj) iznenada preminuo u saobraćajnoj nesreći u Đamuu, 9. maja 2018, cela Mohanđi globalna porodica je bila u velikom šoku i dubokoj tuzi. Isplivala su mnoga pitanja i sumnje vezane za razloge iznenadne smrti i način odlaska, posebno zato što su oni koji su ga poznavali osećali da je bio istinski jogi, koji je duboko bio povezan sa Mohanđijem. Javila su se, takođe, pitanja o tome šta bi se moglo uraditi kako bi se pomoglo njegovoj duši. Bez obzira na zgusnut raspored putovanja i programa, Mohanđi je strpljivo odgovorio na većinu pitanja. Skupili smo ih sve i objavili u formi pitanja i odgovora pošto osećamo da su veoma značajni za većinu ljudi.
“Neprihvatanje ishoda ili stanje zbunjenosti uma kao rezultat neprihvatanja ishoda (Zašto se ovo dogodilo? Zašto guru to nije sprečio?) u potpunosti je povezano sa očekivanjima, kao što su: zauvek ćemo živeti, samo se dobre stvari mogu desiti u životu, dobre stvari se dešavaju dobrim ljudima, itd. Ova očekivanja su potpuno vezana jedino za naše budno stanje uma. Svesnost je ključ za prihvatanje istine da su ishodi zasnovani isključivo na karmi. Lek kojim možete izbeći unutrašnje razaranje do kojeg dolazi zbog raznih životnih događaja je svesnost da je neizbežan tok ili kraj života zasnovan isključivo na individualnoj karmi, kao i da je vera u prisustvo božanske sile izvan svih ljudskih granica. Sve traume imaju isti izvor – očekivanja i nerazumevanje toka karme. One su sve iste.” – Mohanđi
P: Sa stanovišta gurua, molim vas podelite sa nama vaše shvatanje događaja kao što je iznenadna smrt, posebno kad su u pitanju ljudi kao što je gospodin Sanđaj, koji su duboko povezani sa vama i veoma bliski sledbenici? Ovo će biti velika lekcija za sve nas.
O: Svi mi po navici verujemo da smo ovde zauvek. Ovaj osećaj je zasnovan na našim vezivanjima i identifikacijama sa stvarima oko nas, kao što su ljudi, mesta, vreme, stvari i emocije povezane sa svim tim spoljašnjim faktorima. S obzirom na to da postoji neprekidnost aktivnosti, imamo osećaj da ćemo zauvek trajati. Međutim, mi smo kreirali trajanje u prostoru na određeno vreme pre nego što smo započeli ovo putovanje. Dakle, na kraju ćemo svi mi morati da odemo u određeno vreme. Možete li ostati duže u telu? Postoji li takva mogućnost? Da. Postoji takva mogućnost kad sledeća inkarnacija nije blizu, tj. u vreme smrti dolazi do smrti, ali ostaje još 10 ili 15 godina do sledeće inkarnacije. Prema tome, osoba može da se drži za telo čak i kao biljka (bez ikakve aktivnosti), samo zato što je karma sa ovim telom već završena, a sledeće telo ili sledeći život je još daleko. Ovo znači da duša može izabrati da se drži za prethodno telo, čak i ako nije u dobroj kondiciji kako bi iskusila normalan život, umesto da meditira u drugoj ravni dok ne dođe novo telo. Neki ljudi vezani za krevet u tom su stanju. To je moguće.
Inače, ako pobožna, jogijska duša koja je orijentisana ka oslobođenju donese takvu odluku, može odlučiti da izađe iz tela kad je posao sa telom završen, a taj posao je direktno povezan sa njenim karmičkim planom ove inkarnacije. Karmički plan možda neće biti ispunjenje drugih ljudi, kao što su rođaci i prijatelji.
Ljudi mogu pitati ZAŠTO jer su mnogo voleli tu osobu. Ali za osobu koja je izašla (ili izlazi), ne postoji “zašto”. U karmi nema ZAŠTO. Postoji samo ispunjenje završetka zasnovano na određenom karmičkom planu, zahtevima i željama. Znači, kad je posao sa trenutnom inkarnacijom završen, osoba će jednostavno izabrati da ode. A razlog za odlazak može biti bilo šta. To može biti srčani udar, izliv krvi, itd. Bilo koji razlog ili bilo koja vrsta smrti. Može biti prerana smrt. Obično pretpostavljamo da osoba treba da postoji u telu sve vreme, tj. 80, 90 ili 100 godina. Ali, to nije neophodno. To je samo naša pretpostavka. Ono što se u stvari dešava je da osobe ostaju u telu zbog svoje karme i da odlaze u momentu kad je njihova karma sa tim telom završena. Zbog toga je Mahakali na Avadutino pitanje: “Možeš li mi pordužiti život za mesec dana?”, odgovorila: “Ne, ne mogu ga produžiti čak ni za sat vremena. Izabrao si svoje rođenje, izabrao si svoje vreme smrti. Dakle, živećeš samo toliko.” Čak se ni bogovi ne mešaju. Ovo je jedan aspekt. (Pročitajte blog “U potrazi za dragocenim – 3 deo”)
Što se tiče odlaska naprečac ili iznenadne smrti, osobe biraju iznenadnu smrt jer ne žele da budu teret drugim ljudima, porodici, rođacima, itd. Verovatno bi mogle da ostanu narednih 10 godina kao invalidi ili u paralizovanom stanju, ali šta se tada dešava sa ljudima koji im pomažu? Kako dani prolaze prvobitni entuzijazam opada. Onda one postaju teret. Svaka osoba kojoj je potrebna pomoć kod kuće je teret nekom od svojih rođaka, ako ne svima. Osećaji (bhaav) se mogu promeniti, ne odmah, ali vremenom. Jogijska duša odlučuje da želi da prođe kroz taj proces. Ovo se dešavalo – mogućnost tokom stanja smrti. Ovo je raskrsnica u životu. Jogijska duša bira da napusti izlomljeno telo brzo i mirno! To nije izbor budnog stanja uma. Um ne može razumeti ili odabrati ovakve stvari. Izbor se dešava u supstratu, konstituciji, vođen duhovnim statusom osobe. Viši duhovni status je vezan sa višim stepenom odvajanja od svega iz okruženja, od svega na čega se osoba navikla i od svog fizičkog tela. Što je osoba slabije vezana (oslobođena od stvari oko sebe), srazmerno tome je i odlazak s manje napora. Što je više vezivanja, teži je izlazak.
Međutim, još jednom, molim vas, shvatite da to nije svesna odluka. Jer budno stanje uma ne može da razume tapiseriju karme. Budno stanje uma samo razume iskustva budnog stanja kao što su mesto – vreme, materijalne stvari, zvukovi i tome slično, koje budno stanje uma može lako razumeti i povezati se s tim. Budno stanje uma ne može razumeti uzrok života ili uzroke iskustava. Budno stanje uma samo zna efekte iskustava. To nije svesna odluka nijedne duše (duše kao što je konstitucija duše, um, telo, intelekt, ceo supstratum). Oni ne mogu razumeti zašto su se određene stvari desile i zašto se ovako nešto desilo.
Zašto neki ljudi izlaze u saobraćajnoj nesreći na brzinu? To je moguće jer su unutra zarobili neki strah ili neku posledicu. Kao što je krađa u kući, ubistvo, iznenadna smrt, samoubistvo, itd. – sve takve stvari. Opcija se već nalazi unutra. Nije da oni to lično biraju. Konstantno gajenje straha se može materijalizovati u stvarnosti. To je drugi aspekt.
Na određenom nivou, ako se oslobođeni jogi oseća ugušeno zemaljskim vezivanjima, on takođe može odabrati da iznenada ode. Nevezanost postaje njegovo stanje kroz iskrenu duhovnu praksu (sadhana) i životni stil odvajanja. Ovo je stanje oslobođenog postojanja. Ako spoljašnja vezivanja prevladaju i utiču na nameravani tok, jogi može odabrati da ode. Ovo je druga opcija. (Ne odnosi se na gospodina Sanđaja.)
Zato razumite da se ništa ne može nazvati tragedijom, ili da je nešto dobro ili loše. To je nešto što je individualno. Svi mi, svih 7,5 milijardi ljudi, kreirali smo svoju sopstvenu strukturu života i strukturu izlaska – rođenje, život i smrt. Koji ćete ukus doživeti sa svojim trenutnim sistemom uključujući telo, um, intelekt, ego i duh, zavisi od stanja i statusa u kojem ste napustili pređašnje telo i želja koje traže ispunjenje. Nije ničiji posao da se u to meša. Jer niko ne može da se meša u to. Sva tela su u suštini slična i neuporediva. Ne možemo čak ni da kontrolišemo svoj sopstveni tok misli, a kamoli tuđu sudbinu.
Postoji još jedan aspekt neprirodne ili nasilne smrti. Kad neko koga volimo iznenada ode, odjednom nas to izokrene, prodrma i taj događaj nas tera da počnemo da gledamo u naše krhko postojanje na zemlji i na kraju krajeva, razlog za život. Počinjemo da gledamo na život na praktičniji način. Možemo čak da razvijemo iskrenu zahvalnost za svoje svakodnevno postojanje. Inače, većinu vremena provodimo u svetu iluzije. Mislimo da ćemo ovde biti zauvek. Svaki dan počinje, svaki dan se završava. Mi spavamo, jedemo, pijemo. Navikli smo se na određene obrasce. Kad se desi šok poput ovog, to je momenat kad shvatamo da bi sve ovo moglo biti lako uništivo. Ljudi oko nas možda neće biti ovde zauvek. Onda počinjemo više da cenimo život. Počinjemo da gledamo na život sa većom iskrenošću i ozbiljnošću.
Određeni ljudi koji odlaze, posebno jogiji, ukoliko žele da iskoriste svoj odlazak kao poruku ili podsetnik za ostale, mogu izabrati da odu na dramatičan način, samo da bi otvorili ljudima oči i doveli ih do određenog nivoa svesti, da je život prolazan i da će sutra možda biti prekasno ako sada ne udružite svoje snage. Važno je da shvatite da život nije pod našom kontrolom. Ako ne možemo nešto da učinimo danas, sutra možda čak neće ni postojati! Taj podsetnik, to upozorenje je takođe veoma važno da se razume. Svi mi živimo u nesvesnom postojanju. Zbog toga bilo koja vrsta odlaska, ponekad i normalna prirodna smrt ostavlja snažan uticaj na nas. Jer nikad ne shvatamo, nikad ne razmišljamo da ćemo umreti. U tome je problem. Ovo je potrebno da razumemo.
P: Koja je uloga Boga i gurua u procesu odlaska?
O: Uverenje, vera, lična orijentacija, životna opredeljenja, stepen povezanosti sa božanskim, koncepti, predrasude, itd. Sve su to delovi nečijeg karmičkog plana. Oni doživljavaju život u zavisnosti kakvi su i od čega su sačinjeni. Ako neko veruje u Boga, ili ako neko veruje u gurua, to ne znači da se njihova karma tu završava. To samo znači da su se njihovi prioriteti verovatno promenili, onoliko koliko to karma dozvoljava, od iskustava orijentisanih na čula i osećaje, u iskustva koja se manje mogu osetiti čulima i umom. Možda su počeli da se povezuju sa nečim što smatraju višom frekvencijom i veruju da će im ta povezanost pomoći da odu do nivoa rastvaranja ili odvajanja gde mogu iskusiti veće, suptilnije mogućnosti ili mogućnosti višeg postojanja.
Iz tog razloga biraju da se povežu sa višim majstorima. Ovo je takođe vođeno orijentacijom, a ne umom. Njihova nasleđena frekvencija ih vodi ka povezivanju sa suptilnim. Um ovo ne može da shvati. Um je izuzetno slep za suptilno. Ljudi se povezuju sa višim majstorima ili Bogom kroz posvećenost (bhakti yoga), znanje (jnana yoga), nesebično služenje (karma yoga) u zavisnosti od svoje prirode, sklonosti ili orijentacije. Sa takvom povezanošću njihova zavisnost od čula ili iskustava materijalne strane života opada, a njihova povezanost sa frekvencijom više prirode ili duhovne prirode se povećava.
Šta majstori rade?
Majstor stabilizuje status i utemeljuje jogija u sebi. Majstor ništa ne menja, kao Bog. Bog obezbeđuje platformu. Majstor obezbeđuje platformu za njihovo potpuno izražavanje onoliko koliko je karmički dozvoljeno. Majstori to uvek rade, svakome, bez očekivanja ičega zauzvrat. Majstori obezbeđuju platformu za njihovo potpuno izražavanje kao i za upotpunjenje njihovog izražavanja. Majstori ih vode i pomažu im da budu upotpunjeni. Isto što nam je i Bog dao. Bog nam je dao energiju, supstrat, uključujući zemlju, naš um, ceo supstrat uma (chitta), misli, reči, dela, kako bismo mogli da doživimo našu jedinstvenu grupu iskustava. Možete uživati u svojim iskustvima u zavisnosti od čega ste napravljeni. Ne na osnovu toga šta je to u suštini.
Kad pogledate šta se u svemu nalazi, videćete samo energiju. Onda, dakle, iskustvo ne postoji jer ste vi takođe energija. Kad gledate izvan čula i uma, sve što vidite je čista energija na delu. Kad ste povezani samo sa čistom energijom na delu, nema razlike između vas i bilo koga drugog. Nema razlike između biljaka, ptica, životinja. Sve su one energija na delu.
Osoba evoluira u jogija i povezuje se sa majstorom jer joj to pomaže u ostvarenju i ispunjenju, što inače postaje pomalo teško. Ali, to ne znači da oni ne umiru. Rodili su se, imaju život, imaju iskustva i imaju smrt. Znači sve je tako kako je, osim svesnosti, kao i odvajanja od svega što nam život obezbeđuje, uključujući i telo. Svesnost je znatno šira i viša, tako da oni ne pate ni zbog kakvog odvajanja ili gubitaka. Nikada ne pitaju zašto jer je sve u životu prolazna faza. Kad neko postavi pitanje ZAŠTO, razumite da ta osoba nije razumela inkarnaciju, karmu, tok života kroz tela kao i život i smrt svakog tela. Jer je to ZAŠTO zasnovano na određenim očekivanjima koja um neguje.
Šta je očekivanje? Da ćete živeti zauvek ili prekratko, itd. Niko ne živi zauvek. Šta god da ima formu, ima trajanje. Mora da mu dođe kraj jednog dana. Šta god da je počelo, završiće se. Šta god da nema početak, takođe nema ni kraj – to je čista energija, čista svest. To se mora razumeti. Dakle, čak i osobe u formi Krišne, Rame, raznih avatara, sve su imale početak i fizički nestanak u nekom trenutku u životu. Ali, njihova energija nikada nije počela, njihova energija se nikada nije završila. Zbog toga se još uvek povezujemo sa njima i imamo rezultate od toga. Ako je jogi povezan sa majstorom ne znači da ima osiguranje za svoj život. Način na koji odlaze, način na koji biraju da odu, obično je tipične jogijske prirode. To znači da neće još neko vreme da ostaju ovde. Kad vreme istekne, jednostavno odu.
To jogijsko stanje vidimo u slučaju gospodina Sanđaja. Medicinski izveštaj je rekao da je to bila iznenadna smrt. Što znači da čim se nesreća dogodila, on je umro. To znači da nije patio. Slična smrt je kod srčanog udara. Iako je bila prerana (Akala Mrityu) i neočekivana smrt (Apamrutyu), on nije boravio u bolničkim krevetima neograničeno vreme, prolazeći kroz bol i patnju. Nije proživeo očekivani životni vek od 70 – 80 godina. Ali, onda možemo pretpostaviti da to verovatno nije bio plan te duše.
Onda se postavlja pitanje – šta sa njegovom porodicom? Članovi porodice takođe imaju svoju individualnu karmu, lični plan. Oni prolaze kroz iskustva kao takva. To ne znači da svaki član pravi kompromise kako bi se uskladio sa karmičkim planom drugih. Svaki pojedinac u porodici prolazi kroz iskustvo isključivo sopstvenog karmičkog plana. Ne mogu ga promeniti u skladu sa nekim drugim. Takođe, niko ne može osigurati trajanje zasnovano na nečijem drugom karmičkom planu. Ovo se takođe jasno mora razumeti. Svi ćemo doći i otići kad dođe naše karmičko vreme. Ne na osnovu vremena drugih ljudi, uključujući i članove porodice. U ovome nema milosti. U ovome nema kompromisa. Kad vreme istekne, jednostavno odemo.
Šta onda majstori rade? Majstori osiguravaju upotpunjenje dok živimo i upotpunjenje dok odlazimo. Majstori stabilizuju inkarnaciju tako što poravnavaju osobu sa njenom životnom svrhom. Majstori pomažu da se ujedine delovi uma rasuti na razne želje i fokusiraju ka višoj nesebičnoj svrsi baziranoj na poravnanju.
Ako je osoba vezana materijalnim stvarima i emocijama života, može još neko vreme provesti u veoma lošem fizičkom stanju kao što su bol i paraliza. Vezivanje takođe drži neke ljude prikovane za kevet, sa mnogo povreda, telesnih bolesti, itd. Ponekad je ljudima bolno da o njima vode računa. Emocije vezane za odnose ih pitaju: “O, zašto ne ostaneš duže?” Vezanost za fizičku formu produžava njihovu patnju.
Patnja se produžava kad ste emotivni. Patnja je uvek povezana sa vezivanjem i pratećim emocijama. Ovo takođe treba jasno razumeti. Postoji obrazac. Bilo je toliko mnogo poklonika Rame, Krišne, Bude, Sai Babe, itd. Mislite li da je iko ostao zauvek? Osim nekoliko ljudi poput Hanumanđija koji je bio besmrtan (cheeranjivi). Oni su avatari. Odabrali su to postojanje kao i njegovo trajanje. Ali, to je uglavnom u suptilnoj (sukshma), a ne gruboj formi jer suptilno nije toliko vezano vremenom. Oni u suštini mogu uzeti grubu formu iz bilo čega. Ali, to je njihov izbor. Oni zaista mogu uzeti grubu formu bilo kada. Ali, to je njihov izbor. Sve su ovo stvari koje moramo razumeti. Ne postoji pitanje ZAŠTO u karmičkom obrascu.
Kada se istinski tragalac preda i zatraži pomoć da produži svoje postojanje u već postojećem telu, majstor pomogne. Ali, to se onda prenosi iz naredne inkarnacije. Trajanje te inkarnacije se neizbežno skraćuje zbog tog prenosa. Istinski jogi tako nešto ne bi želeo da uradi. On obično bira da svaki život očuva netaknutim u okviru svojih granica, da izbegne kompromise sa apsolutnim vremenom između svih inkarnacija, kao i nagomilavanje zaliha.
Ponekad sudbina produži neku inkarnaciju. To predstavlja smrt jednog postojanja i prenos na potpuno drugačiji obrazac u istom telu, kao što svakodnevni domaćin odjednom postaje monah i napušta sve iz svog prošlog života. To je skoro kao dva života u jednom. Ovo se uglavnom dešava pri kraju svih inkarnacija.
P: Šta mogu da učinim za osobu koja je otišla?
O: Najbolja stvar koju neko može uraditi za tu dušu je da osigura da je njena najbliža porodica zbrinuta. Već smo napravili takve dogovore i nastavićemo to da radimo koliko god je moguće. Razgovarao sam sa ćerkom gospodina Sanđaja. Pitao sam je: “Šta želiš?” Odgovorila je: “Želim da budem deo Himalajske škole tradicionalne joge.” Rekao sam: “To je sređeno. Ti si deo toga.”
Himalajska škola tradicionalne joge je osnovana tako što sam u jednom momentu pitao gospodina Sanđaja: “Šta bi želeo da radiš u životu?” Odgovorio je: “Voleo bih da proširim tradicionalnu jogu u svaki deo sveta.” Rekao sam: “U redu, samo napred. Daću ti platformu.” Istu stvar sam rekao njegovoj ćerki. Ona je automatski deo Himalajske škole tradicionalne joge. Rekao sam joj: “Nemoj se ustručavati da pitaš mene ili bilo koga od mojih ljudi za bilo šta što želiš u životu. Svi ljudi koji me bezuslovno vole su ja. Oni će ti to obezbediti ukoliko je moguće. Sve što je razumno, sve što je moguće, oni će to uraditi.”
Drugo, rekao sam: “Ništa se nije promenilo. Molim vas, razumite da je otišao jer nije hteo još neko vreme da ostane i da vam zadaje bol. Svima vam je dozvolio da nastavite dalje jer je on morao da ode. Čak i da je imao neko vreme pre nego što uzme drugu inkarnaciju, odabrao je da ostane u suptilnoj formi kako biste svi mogli da nastavite sa svojim životima i da se stabilizujete. To je bila mogućnost koju je pružio sebi i vama. Ono što sada treba da uradite je da skupite sve svoje želje ili ono što treba da uradite, i da nam pomognete u očuvanju nasleđa vašeg oca.”
Pre tri godine samo je Đamu znao gospodina Sanđaja. To je bilo pre nego što je došlo do Himalajske škole tradicionalne joge. Danas, ceo svet zna gospodina Sanđaja zbog Himalajske škole tradicionalne joge. Zato vas molim da shvatite da je ova platforma već promenila njegov život. Ostavio je pečat pre nego što je napustio telo. Platforma koju smo kreirali za njega je radila za njega. Sada vi treba da je poboljšate i dovedete do najvećih mogućih visina, gde će se njegovo nasleđe nastaviti kroz sve vas.
Istinski učitelji nikada ne umiru. Jer njihova poruka nosi uspomene na njih sve vreme. Uspomene na njega se čuvaju onim za šta se zalagao. Upravo je to ono što je mogao da da svetu. Posebno svoju posvećenost svom radu. Neizmernu angažovanost, neizmernu posvećenost, neizmerno uverenje, neizmernu doslednost i bezuslovnu ljubav. To je dovoljno. Ako razumete suštinu, dobićete ove kvalitete kao glavne stvari. Ono što treba da osigurate je da Himalajska škola tradicionalne joge ovo prenese i vi takođe možete koristiti ovu platformu. Napravili smo ovu platformu tako da već imate mesto. Sve zavisi od vas, možete početi juče, bilo kada! To je najbolja stvar koju možemo uraditi.
Za svakoga ko je otišao, najbolje je da učinimo nešto pozitivno u sećanje na tu osobu. Beskorisno je plakati, postavljati pitanje zašto i kriviti sebe i druge ljude. Nema svrhe kriviti vozača kamiona koji ga je udario. Međutim, ako ne uradimo ništa pozitivno u znak sećanja na njega, njegova duša neće biti srećna. Pod njegovom dušom podrazumevam ceo supstrat koji smo nekada zvali gospodin Sanđaj. Od plakanja nad onim što se desilo, važnije je da učinimo pozitivna dela i jednostavno nastavimo dalje na pozitivan način kako bi njegovo prisustvo nastavilo da pomaže raznim ljudima. Ovo je način da se krene napred.
Mi smo u stalnom kontaktu sa njegovom porodicom. Svi rituali i poslednji obredi se obavljaju prema tradiciji. Šta god je u našoj mogućnosti, što je dobro za dušu koja je otišla, pokušavamo da uradimo, kao što je donacija hrane (annadaan), rituali, itd. Takođe se staramo da se obezbedi fond za porodicu, kako bi bili srećni i zadovoljni koliko god je to moguće. Pomoći ćemo kao globalna porodica za ovu svrhu. (Za one koji bi želeli da učestvuju u pomoći porodici gospodina Sanđaja, molimo vas idite na stranicu Himalajske škole tradicionalne joge koja je napravljena za ovu svrhu i ostavite svoj kontakt.)
Ovo nije samo za Sanđaja. Svako u našoj grupi će biti zbrinut na ovaj način, jer smo mi porodica. Ovo nije samo veza guru – učenik. Ne radim na taj način. Radim tako da ljudi na mene gledaju kao na rođaka. Tako da ćemo nastaviti na taj način.
Završavamo sa Mohanđijevom današnjom porukom globalnoj porodici:
Prijatelji moji,
Samo na neko vreme sedite u tišini. Za čim god da jurite prestanite. Samo pustite. Samo kontemplirajte. Krajnje je vreme da to uradite.
Zamislite da vaše celo postojanje na Zemlji traje oko 29.200 dana, ako ćete živeti 80 godina u ovoj inkarnaciji. To je oko 700.800 sati. Ako u proseku spavamo 6 sati, preostaje nam samo 525.600 sati da iskusimo život. Ako u proseku svaki dan potrošimo 3 sata na kupanje, jelo i ostale kućne poslove, ostaje nam samo 438.000 sati. Možda se ponekad razbolimo. To je naknadni gubitak. Nekoliko godina provodimo kao dete. Nekoliko godina kao stari ljudi. Može se računati na 40 efektivnih godina. To je oko 14.600 dana na zemlji. Nemojte mi verovati. Sami izračunajte. Kontemplirajte nad time. Zapitajte se:
- Šta želim od ove izuzetno kratke inkarnacije?
- Da li su ova poređenja, bes, mržnja, ljubomora, suparništvo, razgovori, osveta i sve ostale emocije koje utiču da um pati, vredne toga?
- Da li zaista moramo da lažemo, varamo, krademo, izneverimo, sumnjamo, osuđujemo ili optužujemo?
- Zašto uopšte biramo nasilje? Da li je nasilje naša prava priroda ili uzimajući u obzir ograničene sate na zemlji, da li je toga vredno?
- Zašto bismo ikada smatrali da su ostale vrste manje značajne od nas i da zaslužuju drugo mesto po važnosti?
Kontemplirajte više. Kontemplirajte mnogo više. Učinite duboku transformaciju u životu jer se svaki život sreće sa smrću. Svaka reka se sreće sa okeanom, pre ili kasnije. Promenite način života danas. Upravo sada. Život nije vredan svih tih emocija i patnje. Život mora da bude svetlost i ljubav, jer ste vi svetlost i ljubav. Uvek se setite koliko je malecko, malo i krhko naše postojanje na ovoj maleckoj planeti u kosmosu zvanoj Zemlja. Budite svesni. Odbacite svoj ego. Odbacite sve nepoželjne emocije i nadoknadite ono što je već izgubljeno na području ljubavi. Vreme je. Krajnje je vreme. Neka to bude vaša duhovna praksa. Budite dobri. Činite dobro.
S ljubavlju,
Mohanđi
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Lektorisala: Jelena Fassbender
Prevela i uredila: Staša Mišić
