Satsang u Gurgaonu, Indija, mart 2014. – prvi deo
Što se više odučite, postajete sve moćniji.
Ništa se ne može naučiti spolja, može se samo odučiti. Zato što je ono što mislimo da jesmo, samo sakupljeno znanje. Kada to odbacite, vi ste stvarno vi. Zapravo je veoma jednostavno. Što više odbacujete ustaljena učenja, to moćniji postajete. „Ovo nisam ja… ovo nisam ja…” Ni ovo, ni ono… Zato sam vam govorio o avaduti koga sam video u Vrindavanu. On spava pokraj puta. On je moćan.
P: „Mohanđi, kakvi su ovo izrazi, avaduta (avadhoota), sida (siddha)…?”
O: Avaduta je sve vreme u samadiju, skoro uvek. On čak nije ni svestan svoga tela. On samo upotrebljava telo kao jednu tačku, jednu stanicu svoga postojanja. Onda on nije u svom telu, već se prostire mnogo dalje.
P: A sida?
O: Sida je onaj koji ima sidije (*siddhi = duhovne moći), ko je gospodar sidija. To znači da postoje Ašta sidiji, kao Hanumanđi sidiji, možeš da porasteš, možeš da se smanjiš, postoje takođe i razni drugi sidiji… ako neko može da drži sve to pod kontrolom, on je sida.
P: Da li bi svako ko bi dostigao nirvikalpa samadi morao da prođe kroz ove nivoe?
O: Nije neophodno, zavisi da li ti je to namenjeno ili nije.
P: Znači, to zavisi i od toga… ali uopšteno govoreći, svi sveci žele da budu jedno sa Bogom, zar ne?.
O: Svi bi želeli da budu jedno sa Bogom, sve reke vode do jednog okeana, bez obzira da li idete stazom Krije, Date ili Side, stižete na isto mesto, samo su putevi različiti.
P: Znači, procesi učenja će se razlikovati?
O: Da, procesi učenja će se razlikovati, zato što različite stvari odgovaraju različitim konstitucijama. Ne mogu se svi sa svime nositi.
P: Samadi je konačni oblik, zar ne?
O: Samadi ima različite oblike. To je stanje u kome niste čak ni povezani sa svojim telom. Potpuno ste odvojeni od njega. Postoje različiti nivoi samadija. Ali ja vam savetujem da se ne zaglavite sa svim ovim pojmovima kao što su kundalini, čakre, joga, samadi… Vaš um je onda okupiran time i energija vam odlazi na to. Um se pita da li je to sve isto, razne misli se vrzmaju po umu. Što manje koristite um, lakše ćete iz njega izaći. Odbacite koncepte. Ne mislite o konceptima.
Posećivala me jedna gospođa, imala je moć da vidi aure drugih ljudi. Jednom mi je rekla: „Posle meditacije pomažem ljudima sa njihovim aurama i kažem im – ovo ste vi.“ Rekao sam: „Mislim da ne bi trebalo to da radiš, na taj način ih samo smeštaš u odgovarajuće pregrade. Onda su ljudi počeli da me zovu i da mi govore: „Mohanđi, uznemireni smo.” Zato što im je govorila: „Ti si takav… tvoja aura je takva…“ Mesec dana kasnije, došla je kod mene u posetu i rekla je: „Činim veliku sevu.“ Postavio sam joj jedno pitanje: „Molim te, reci mi. Od trenutka kada se rodiš, pa do trenutka kada umreš, da li tvoja aura ili čakre ostaju iste?“ Rekla je: „Ne.“ „Od izlaska do zalaska sunca, ili dok spavaš, da li tvoja aura ostaje ista?“ „Ne.“ „ Pa zašto onda uznemiravaš ljude?“
P: Tačno.
O: Pokušavala je na ovaj način da prikrije svoju nesigurnost i oseća se važnom. Mnogi praktičari su takvi. Žele kod vas da izazovu osećaj da oni znaju nešto. Moj predlog je da izbegavate sve ovakve stvari. Vi ste povezani sa svojim guruom, on će da vodi računa. Kakva god da vam je aura, guru će o tome da vodi računa. Tako da imate veru i prepustite to njemu, kako vaš um ne bi bio okupiran time. A guru je princip. Bilo ko može da dođe i da vam pomogne. Onog momenta kada se predate, neki oblik čiščenja će doći i vi ćete se osloboditi. Treba da budete na taj način otvoreni: „U redu, svako je guru, guru princip može da funkcioniše kroz svakoga, kroz sunce, mesec, zvezde, ljude, situacije. Svi su guru tatva.” Tako da manje upotrebljavate um. Kada sve manje i manje koristite um, oslobođeni ste.
Intuicija
P: Možeš li nam nešto reći o intuiciji?
O: Intuicija nam je data. Onog trenutka kada napustite telo, vreme stoji, nema prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. Vreme je povezano sa telom, zato što je to slično iznajmljivanju automobila, zar ne? Od trenutka kada uzmete automobil, do trenutka kada ga vratite, sat otkucava vreme… Od prvog do poslednjeg daha, sat otkucava. Vi ste u linearnom vremenu, idete uporedo sa vremenom. Postoje trenuci kada se povežete sa apsolutnim vremenom, kada se prošlost, sadašnjost i budućnost sruše. Tu imate sposobnost da idete i napred i nazad. Zato što tu i ne postoji napred i nazad, postoji samo apsolutni prostor. TO je ono što vam daje intuiciju. Ona je ispravna. Ako je se sećate, onda je dobra. Čak i kad ste u budnom stanju, možete se ponekad povezati sa njom. Ljudi imaju tu sposobnost. Lako je. Ako se više povezujete sa vašom kičmom, imaćete jaču intuiciju. Kičma je kao stepenice. Što više osećate kičmu, videćete da ima više promena. Vaša sposobnost opažanja biće mnogo veća od orijentacije ka napred tj. od razumevanja uz pomoć čula. Moći ćete da vizuelizujete, moći ćete da vidite, da osetite ono što je pred vama. Ako ste orijentisani na kičmu, možete da negujete tu sposobnost. A ako niste, za svakog važi da postoje trenuci kada se nalazite u apsolutnoj svesnosti. Tada možete sve da razumete. Ali kada ste na tom nivou svesnosti, ponećete sa sobom samo ono što vam je potrebno sada ili u budućnosti. Ostalog se nećete sećati. Zato se većina ljudi ne seća astralnih putovanja, zato što im to nije potrebno. Stoprocentno sam ubeđen da ću se sa nekima od vas susresti na budućim astralnim putovanjima. Možete da mislite, sreo sam Mohanđija, razgovarao sam sa njim, ali ako to nije relevatno u vašem sadašnjem postojanju, nećete se sećati razgovora. Kao što se ne sećate vašeg prošlog života. Izbrisan je pre nego što ste poslati nazad. Jer da nije tako, bili biste zbunjeni. Ali ljudi mi postavljaju pitanja, govoreći: „Sreo sam te, rekao si mi to i to…” Neki ljudi se sećaju. Sećaju se jer im je to potrebno. Potrebna im je ta informacija. Ja razgovaram sa ljudima. Neki od njih stiču razumevanje. Ja vodim ljude, neki od njih se sećaju, neki jednostavno rade ono što im kažem. Spontana reakcija je bolja, jer se um tada ne igra sa vama: „U redu, Mohanđi mi je rekao ovo, pa ja to radim.” Onda je to u redu. U suprotnom, um počne da analizira, onda meni stiže imejl sa pitanjem: „Šta je ovo?” Ja tada obično ne odgovaram. Uzmi ili ostavi. Zato što je uputstvo dato. Ako želite dublju analizu, ja nisam zainteresovan. To se um igra. Ja kažem ljudima: „Manje koristite um i posmatrajte. Nikad ga ne cenzurišite. Um vas može zavesti da mislite da nešto nije dovoljno dobro. Nemojte tako razmišljati.” Sve je to deo vas, to je ono što se skupilo u vama. Onog trenutka kada pomislite: „Ovo nije dobro, ovo je prljavo…” Onda se to nešto u vama priguši i čeka drugu priliku. Vratiće se ponovo, verovatno u agresivnom obliku. Zato prihvatite: „Ovo se dešava, dobro sam. Ja sam dobar, loš i ružan, ništa nije problem…” Prihvatanje je veoma važno, da prihvatite sebe onakvima kakvi ste, a ne kakvi bi trebalo da budete. Ono što bi trebalo da budete je koncept. Ono što jeste je stvarnost. Udružite se sa stvarnošću, ne sa konceptom.
P: I onda ljudi kažu da razmišljaju srcem. Zar ih to ne čini emotivnim?
O: Srce je veoma velika stvar. Duhovno srce je drugačije. Jogananda je govorio o duhovnom srcu. Duhovno srce je srž vašeg postojanja. To je vaša veza sa višim nivoom. To je u redu. Ali emotivno srce je nešto što je štetno. Ono takođe hrani ego. To baš i nije nešto što bih ja nazvao lepim. Nije baš dobra zamisao da mislite emotivnim srcem. Ali ako mislite duhovnim srcem, to je važno za vas u duhovnom smislu, to je dobra ideja. Ono što nije važno u duhovnom smislu, ono što vas ne uzdiže, samo otpustite od sebe. Čak i ako se to odnosi na ljude, mesta, situacije, vreme. Ono što vas ne uzdiže u duhovnom, samo odbacite od sebe. Udaljite se od toga. A onda se ujedinite sa onim što vas uzdiže, prigrlite to, satsang, sveci, knjige… Šta god da vas uzdiže i podiže na višu dimenziju, to je dobro za vas. Držite se toga.
Vi niste telo
P: Vi se zapravo odvajate od svog telesnog oblika.
O: Da, to sam već objasnio. To je tačno zato što je to vezujući faktor. Pogledate se u ogledalo i kažete: „Ovo sam ja.”
P: Ono što verovatno hoću da pitam jeste da li tretirate svoje telo kao nešto od drugorazrednog značaja.
O: To je neukost. Treba da poštujete svoje telo, jer ste ga uzeli. To je kao da ste otišli u Dubaji. Dolazite na aerodrom i hoćete da obiđete Dubaji i iznajmljujete automobil. Iznajmljujete automobil u određenu svrhu. Rekli ste onom od koga ste iznajmili: „Koristiću ovaj automobil dok se ne vratim.” Platili ste i uzeli auto. Ako loše rukujete autom, ako nešto poremetite, kad se vratite, kad budete hteli da ga vratite, šta će vam reći? „Plati mi troškove oštećenog auta.” Zar ne? Vaša je dužnost da se brinete o autu, u ovom slučaju, o svom telu, dok ga koristite. Takođe, morate shvatiti da telo ima svoj vek trajanja. Uzeli ste ga na neko vreme, u svrhu sticanja iskustva. Želeli ste da iskusite Dubaji, pa ste uzeli auto. Želeli ste da iskusite planetu Zemlju, pa ste uzeli telo. Taj osećaj (bhaav) i poštovanje moraju da se osete u telu. Zato je kšetra (kshetra = hram) mesto gde prebiva duša. Da bi duša mogla da prebiva u njemu, telo mora da bude u dobrom stanju. Moramo da brinemo o njemu, da ga poštujemo.
P: Verovatno zato moramo da vežbamo i pravilno se hranimo.
O: Ako prestanete da budete emotivni u vezi sa hranom, to je dobro i automatski ćete se pravilno hraniti. Druga stvar je ako vam udah postaje dublji, ako ste svesni svog udaha, potreba za hranom se smanjuje. Nivo prane u telu će biti viši, tako da će potreba za hranom biti manja. To je otprilike oko 1400 udaha dnevno, ne morate o tome sad da brinete, samo dajem primer. Ako je to slučaj, onda možete jesti jednom dnevno. To je međusobno povezano. Sve ove stvari su međusobno povezane. Što ste više orjentisani na hranu, to um ima veću kontrolu, emocije imaju veću kontrolu. Treće, ako jedete onda kada vam telo traži hranu, telo vam govori, pazi ovamo, postoji potreba za hranom. Onda će se sve stopostotno svariti. A hrana bi trebalo da zauzme maksimalno dve trećine kapaciteta želuca. A mi unosimo četiri trećine, što nije dobro. Četvrta stvar je, kad god treba da idete u toalet, telo reaguje, učinite to odmah. Zato što posle pola sata, ono počne da ispušta toksine. Vraća ih nazad, pošto telo oseća da nećete uraditi ono što treba, i mora da kaže: „Sada to ne želim da uradim.” Tako da to utiče na vas. Zato kažu da čim osetite zov tela u tom smislu, treba da idete. U kancelarijama je to nekad veoma teško. Dešava se da kažete: „U redu, ići ću u podne, za vreme ručka…” I tako zagađujete telo sve više i više. Što se tiče konzumiranja hrane, kad vam telo kaže: „Konzumiraj.” Uradite to. Nas um usmerava, kad um kaže: „Sad je jedan sat, hajde jedi.” Telo ne želi hranu, ali mi je trpamo u usta. U takvim slučajevima, najbolje je pojesti veoma mali obrok, tako da to ne optereti telo koje ne mora da utroši mnogo energije na njega. S vremena na vreme, jesti iz emocionalnih razloga je u redu, zato što to ne utiče previše na vas. Ja se uvek suočavam sa tim situacijama, gde god idem, ljude žele da me nahrane, i ako ne jedem, misle da je to zato što hrana ne valja. Kažu: „Mohanđi, mnogo smo se potrudili da ovo pripremimo, nismo spavali sinoć, sve je ovo pripremljeno za tebe, molim te, uzmi malo.” I onda, švedski sto, ha ha J To tako, baš i nije dobra ideja.
P: Ovako stoje stvari… Kad sam bio veoma mali i kad su mi dolazili rođaci iz Kanade, devojčica mi je prišla i pitala me: „Je li ovde običaj da volite ljude tako što ih nahranite?”
O: To je zapravo ono čemu ljudi teže. Izražavate svoju ljubav kroz hranu. Postoji emocija vezana za nju, ponekad i običaj vezan za nju. Ako neko Arapima dođe u goste, oni ubiju kozu. Na taj način ste zapravo počastvovali svog gosta. Tako da postoji puno običaja vezanih za hranu. I kako se većina ljudi prazni? Preko hrane. Sva njihova agresija odlazi na hranu. Ali pogledajte životinju. Lav ubija samo kad je stvarno gladan. U suprotnom, to ne čini. Kod njih je sve jasno, zato što slušaju svoje telo. Samo slušajte svoje telo, nema potrebe da meditirate.
Ništa se ne stiče kroz duhovnost, samo se gube strahovi, nemiri, fobije.
Ništa se ne stiče kroz duhovnost. Samo se gubi. Ono što gubite su vaši nemiri, strahovi, nesigurnosti, fobije. Kada sve to nestane, samo jedna stvar postoji – šanti (*shanti = mir)
P: Neustrašivost?
O: Neustrašivost je stanje koje nastaje kad nema uma da upravlja strahom. Ne postoji ništa što zadržava strah. Uvek govorim ljudima: „Zašto uopšte strahujete?” Zato što je to u svakom slučaju igra. Ja posmatram život kao šalu. To je zapravo jedna velika šala, koju mi shvatamo preozbiljno. Kada pogledate život, postoje zapravo veoma smešni ljudi. Mi posmatramo život previše ozbiljno. I onda se dešava da ne uspevamo da živimo. Stalno smo pod pritiskom dostignuća. A zapravo ne postižemo ništa. Stvari se dešavaju kroz nas. Kad se odvojimo od njih i posmatramo ih, to je zapravo smešna igra. Rekao sam: „Čemu tolika galama oko filma XX (1:28)? Kad god se našali, smejemo se, kad god zaplače, smejemo se. Tako da je film pun smeha, sve je ubrzano, tako da se smejemo ceo film, ha, ha. To je film.”
Tako da se ništa ne stiče kroz duhovnost. Sticanje je stanje uma. Um kaže da moramo da stičemo, to nas samo um uslovljava, zato što imamo ovakvu misao, ako idemo negde, treba nešto da dobijemo. Sticanje, čuvanje, skladištenje, to su sve stanja uma. Ali umu ništa nije potrebno. Setite se, samo u Indiji, bilo je svetaca i u drugim zemljama, ali u Indiji, ko je doneo 20. vek? 20. vek je postao ono što jeste, ili se evolucija desila, na zapadu, prvenstveno zahvaljujući teorijama trojice ljudi: Čarlsa Darvina, Karla Marksa, Sigmunda Frojda. One su promenile proces razmišljanja kakav je postojao još od biblijskih vremena. Onda je filozofija Karla Marksa o imanju i nemanju postala veoma popularna, čak je stvorila filozofije zemalja, komunizam. U to vreme u Indiji su postojali neki ljudi koji su imali sve, a ništa im nije bilo potrebno. To nikada nije pomenuto ni u jednom pisanom dokumentu, ni u jednoj zapadnjačkoj filozofiji, oni to nikad nisu razumeli. Imaš sve, a ništa ti nije potrebno. Da li je to moguće? Oni koji su pristalice imanja, uvek žele više. Tako smo naučeni: „Nikad nemoj biti zadovoljan. Trebalo bi da imaš više. Trebalo bi da budeš bolji od bilo koje druge osobe, bolji od komšije…“
Ali sveci su bili zajednica, koja je bila duhovno veoma bogata i mogli su da postignu sve što su želeli. Zaboravivši na fizičko bogatsvo, oni su mogli postići šta god su hteli, ali nisu želeli ništa. Tako da je uporedo sa onima iz teorije imanja i nemanja postojala i klasa ljudi koji su imali sve, ali im ništa nije bilo potrebno. Ovo je apsolutno stanje, kada je sve pod vašom kontrolom. Zato što kad postanete sukšma (sukshma), orijentisani ka energiji, kada nivo na kome funkcionišete postane energija, ono materijalno bacate pod noge. Zato što možete da stvorite šta god hoćete, ali nećete stvoriti, jer to ne želite. „Zašto sam raščistio sav prtljag i tiho i lagodno sedim, zašto bih onda stvarao još prtljaga?“ To je suština. Sve se svodi na odbacivanje. Ceo put radža joge je o odbacivanju! Ne svesnom odbacivanju, već zato što nešto ne želiš, to samo otpadne, odvoji se od tebe. Onog trenutka kada kažeš: „Ja ovo ne želim“, i izbaciš ga napolje, ono ostaje. Njegovi ostaci ostaju. Ali ako ono ode samo, zato što ga ti ne upotrebljavaš, neće se vratiti. U tome je suština.
Mantre, jagja, Sarpa Doša
P: Da se vratimo na mantre, kada zovemo sveštenika kući da uradi puđu (pooja), ne možemo ni da razumemo šta on ili ona rade, samo sedimo i posmatramo. Da li to pomaže?
O: Pa, svešteniku svakako pomaže. I mantre takođe imaju neku moć. To obično menja vibracije u kući. Ne kažem da ništa od toga nije dobro, ali pristup tome bi trebalo da bude drugačiji. Ništa ne treba da vas vezuje, rođeni ste slobodni. Komunisti su čak otišli u drugu krajnost, govoreći da ništa od toga uopšte nije važno. To je ekstrem. Ali treba da razumete značaj svega toga i da ga poštujete. To je bitno.
P: Kakav je značaj jagje?
O: Jagja je potpuno drugačija. Jagja može da se uporedi sa sunčevim zracima koji prodiru na Zemlju. Ako stavite sočivo, progorećete papir. Jagja je kocentrisanje mantri na takav način da to dovodi do nastajanja nekog događaja. To znači da veći broj mantri u jednom koncentrisanom ritualu, može da preplavi energijom tri četvrtine Indije. Ako se sprovodi na jednom mestu, može da se proširi. To je kao da bacite atomsku bombu i njeni efekti se osete na mnogo mesta, na negativan način. Ali jagja na pozitivan način može da utiče na veliko područje.
P: Znači sve ove bigje, jagje, ašurvede… imaju različitu svrhu?
O: Da.
P: Zašto ne činimo više jagje danas kada postoji toliko pohlepe među svima nama, zar to ne bi bilo veoma efikasno oruđe?
O: Pa činite to.
P: Možemo, zar ne? Ja to činim redovno, svake večeri.
O: Ali to nije jagja. To je havan. U jagji, mislim da sveštenik mora da se zavetuje na godinu dana, takođe. I muškarci i žene prisustvuju zajedno. Muž i njegova žena bi trebalo da budu podjednako važni. To je nešto kao Šiva-Šakti. Moramo da se pripremimo za jagju godinu dana unapred, ne možete tad da viđate druge ljude, morate da pevate puno mantri za to vreme i povećate nivo energije pre toga. To je naporan proces. To nije lako.
P: Kad bi vam neko rekao, recimo, 1000 puđa je urađeno, to su planete…
O: Karsalpa nisu planete. Sarpa Doša se uvek dešava kad imate božanstva zmije u porodici, a niko se nije pobrinuo za to preko tri generacije. Onda to preraste u Karsalpa došu.
P: Da li bi trebalo da radimo te puđe?
O: Mislim da bi trebalo. Ja uvek kažem, ako zadovoljimo sva ta božanstava, imamo sa njima integrisanu vezu. Kao u Nat tradiciji, tradicija je međusobno povezana. Nismo imuni na sve to. Jer, zašto smo se rodili baš ovde, u ovom određenom okruženju? Da bismo mogli da imamo poreklo, da bismo bili povezani. Ali razumeti da mnogi sveštenici ili astrolozi kažu da to nije stvarno, oni to rade zbog novca. To je problem. Ali ako vidite da Sarpa Doša mora da se dovede u red, učinite to, da biste bili oslobođeni. Ali idite na mesto gde postoji hram koji je zaista okrenut zmijama. Oni na ispravan način obožavaju. Postoji jedan u Udžainu, zatim veoma moćan hram u Subramamnjamu, Vasuki…
P: Neko mi je reko da imam Sarpa Došu. Da li mislite da sam je nasledila?
O: Ako ste udati u drugu porodicu, možda i niste. Zato što obično u indijskoj tradiciji, kada žena jednom ode u muževu porodicu, onda nije tako. Obično pogađa lozu. Volim da se vratim svim elementima, svima devatama neba, vode. Ako ste pročitali knjigu o Kajlašu, tamo ima opis toga. Bio je jedan mornar, čovek kome je bilo jasno kako voda funkcioniše. Kad je nudio, svako božanstvo je dolazilo da je primi. Tako da postoje devate na nebu, kao mi. Mada su one nevidljive. Onda postoje devate u zemlji i u vodi. Ako ste dobronamerni prema svemu što vas okružuje, onda vas sve one podržavaju. Ako živite u potpunom neznanju i samo ste neosetljivi, onda se izolujete. Govorim o osetljivosti. Zmije imaju veliku ulogu koju igraju u životu na zemlji, jer je najveći deo zemlje za njih. Nemojte da mislite da su to obične zmije koje vidite ovde. One su devate koje su došle iz Naga Loka. Drugačije su po naravi. Dolaze u obliku zmije samo da bi bile ostavljene na miru. Nagarja itd. su iz Naga Loke.
Pravo značenje nekih izreka
Telo je zapravo pozajmljeno od Zemlje. Morate ga vratiti Zemlji kada odlazite. Nemojte previše pridavati značaj auri jedinstva. Na primer, mnogi ljudi govore o mesečnom ciklusu kod žena. Pitaju: „Zašto se ne može ići u hram za vreme ciklusa?” Zato što je to prana pratišta. Uz određene mantre, idol biva osveštan. Na taj način se idolu donosi moć. Šta su ciklusi? Mrtvi organizmi napuštaju telo, tako da oni nemaju pranu. Kada takvi idete na prana pratišta, onda privlačite više prane sa svih strana. Kao kada konzumirate meso. Meso nema pranu. Ono konzumira vašu pranu više od ostale hrane, kao što je povrće, koje ima pranu. Ovde je u pitanju ista filozofija, ista ideja. Kada ste u ciklusu, u takvom stanju odete u hram, vi težite da istisnete pranu iz idola. To ga oslabi. Zato kažu: „Ne prilazite ovom idolu.” Ali mi smo uvek maštoviti i od toga pravimo razne priče. 🙂
Ranije su govorili da bi trebalo ići na spravanje do zalaska sunca. Jedan sat posle zalaska sunca trebalo bi da idete u krevet. To je dobra zamisao. Zato što onda ne radite u tamasično vreme, a to je između 3 popodne i 3 ujutro, znači u periodu od 12 sati. Što manje radite u tamasično vreme, to vam više energije ostaje netaknuto. Što više radite u tamasično vreme, više energije gubite. Satvično vreme traje samo tri sata, između 3 i 6 ujutro. To je vreme kada se najviše energije prikuplja. Zato je to vreme kada ljudi meditiraju. U tim nekadašnjim danima, kada su govorili da treba spavati u to vreme, tada nije bilo struje, a ulje za osvetljenje je bilo skupo. Što ste više ulja trošili, više ste imali troškova. Zato su govorili: „Nemoj seći nokte posle zalaska sunca.” Zato što će ti upasti u hranu. Ili „Nemoj se češljati, napašće te zle sile…” Zle sile su značile da će ti kosa upasti u hranu.
P: Ništa ne deluje tako dobro kao strah, zato te isprepadaju ha, ha… 🙂
O: Postoji smisao u svim ovim izrekama. Teoretski govoreći, ako odete u krevet do devet sati uveče, bićete snažniji. Sveti spisi kažu da ako osoba počne da radi u Brama Muhurti, ništa ga na svetu ne može pobediti. Zato što ćete biti tako moćni, da ništa što se dešava oko vas neće moći da utiče na vas. Vaša unutrašnja snaga je vaša prava snaga.Vaše unutrašnje bogatstvo je vaše pravo bogatstvo. Ako ga imate u izobilju, spoljašnje bogatsvo nema nikakvu vrednost.
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Ognjenka Davidović
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić
