Autor: Tatjana Stanisavljević
Za Mohanđija sam čula čitajući časopis Sensa. Nešto u meni je zaigralo, prepoznala sam da taj čovek govori iskreno, najdublju istinu. Odlučila sam da ga pronađem, a duša me je vodila sama. Prolazila sam kroz težak životni period i u trenutku kada sam čula za njega, shvatila sam da se on pojavio u mom životu s razlogom. „Kada je učenik spreman, učitelj se pojavljuje.“
Tako sam otišla na Bosanske piramide 2015. godine sa grupom koju je vodio. Postalo mi je jasno ko je on. Toliko sam želela da sedne pored mene, da mi se obrati. I desilo se, nije trebalo da to izgovorim naglas, on je čuo. Seo je pored mene, obratio mi se, a ja sam osećala kao da se poznajemo celi život. Mojoj sreći nije bilo kraja, iznutra sam se smejala.
Kada mu je bio rođendan naredne godine nisam znala kako da mu čestitam, a želela sam. Spontano sam mu, stidljivo, napisala čestitku preko Mesindžera. Prošlo je više od 20 dana da poruku nije ni video, pa sam pomislila kako je glupo što sam to uradila. Ali odgovor je ubrzo stigao. Tog dana sam čitala nešto na kompjuteru i odjedanput mi je stigla poruka zahvalnosti od njega. Ono što sam osetila u tom trenutku bilo je neopisivo. On je bio tu u mojoj sobi. Vazduh u prostoru se ispunio čudesnim blaženstvom. U mom srcu je bila ljubav, toplina, radost… On mi se obratio ponovo. Tada sam shvatila da me poznaje bolje nego bilo ko drugi. Znao je šta mi je u tom trenutku potrebno, kako da mi se približi. Uradio je to nežno, na prefinjen, suptilan način jer je razumeo i znao moju prirodu.
Narednih godina, boraveći u njegovoj blizini i prisustvu, postala sam potpuno druga osoba. Sve ono što je ometalo moj duhovni napredak je nestalo. Strah, tuga, nesigurnosti, osećaj nedovoljnosti i vezanosti su iščupani iz mene. Odjednom, kada ostanete bez svega toga, osetite mir i život samo teče s lakoćom, a pitanja kako i zašto nestaju. Svi moji odnosi, kako u porodici tako i sa prijateljima, su se pročistili. Prošli su kroz korenite promene. Posle početne turbulencije, prividnog haosa, izrodili su se prihvatanje, razumevanje, brižnost i neosuđivanje.
Put se nastavlja i kada god posustanem, setim se njegovih reči: „Povećaj svrhu, a onda će i tvoja snaga volje biti poboljšana.“
Ne postoje reči kojima bih mogla opisati svoju zahvalnost Mohanđiju. On zna koliko ga volim i osećam. Ne moram to reći. Ovaj mir i ljubav koju mi je podario nikada ne bih imala da nije njega. On je u mom srcu uvek, a kada pomislim na njega suze mi poteku…
Hvala ti za sve Mohanđi.
S ljubavlju,
Tatjana Stanisavljević
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
