Autor: Barbara Dizdarević
Malopre me je neko pitao koliko imam godina, pa ću i reći. Imam 23 godine, valjda, u ovom fizičkom telu, ali što on kaže, duša je jako stara. Toliko puta me je pomenuo danas, što inače ne radi, tako da sam shvatila da je vreme za probijanje nekih barijera jer inače ne volim da pričam puno. I baš to što je pričao da Majstori izvlače svašta iz nas, tako da sam shvatila, možda je sad pravo vreme malo više da budem eksponirana. Glavni razlog zašto sam htela danas da govorim je zato što sam sve ovo što je pričao, a što nekome može biti filozofija ili teoretisanje, ja stvarno doživela i preživela, barem za sada. 🙂
Pre godinu dana sam odlučila (sad malo više od godinu dana), da potpuno posvetim svoj život služenju njemu, odnosno sebi i da dođem do duhovnog oslobođenja. Iznutra sam dobila poziv da njemu služim, i nikada nisam znala zašto. Jedna žena me je u Indiji pitala pred njim kako si to odlučila, zašto si ti sa njim. I ja, gledam u njega, gledam u nju i kapiram da nemam pojma zašto sam odlučila to, ali jednostavno jesam, to sam joj i rekla – iznutra sam osetila toliku potrebu i želju i shvatila sam da želim da moj život bude uz njega. Tek kasnije sam shvatila da, samim tim što njega služim fizički, pa makar to bilo i peglanje njegove odeće i pranje njegovih tanjira, to može dovesti čoveka do duhovnog oslobođenja, čak i bez prosvetljenja. Mnogi mešaju prosvetljenje i oslobođenje. Oslobođenje je iznad prosvetljenja. Prosvetljen čovek ne mora biti i oslobođen. Mnogi ljudi su u mnogim životima bili prosvetljeni, a onda su morali da uzimaju još mnoge živote da bi došli do oslobođenja. A oslobođen čovek ne mora da bude prosvetljen. Tako sam shvatila da u ovom životu jurim oslobođenje, a ne prosvetljenje.
Često um traži iskustva i vizije i svašta nešto, sada znam da to nije nešto što mi je potrebno i da zapravo ne želim to, jer onda mogu samo da se zakačim za ta iskustva i da stagniram. (Jednom se desilo u Indiji, kad me je izvukao ovako na scenu morao je da napusti telo, neka žena se porađala pa je išao da pripomogne da sve to dobro prođe. Sad je opet tamo negde haha.) Za ovih godinu dana koliko sam sa njim sam puno toga shvatila na nivou intelekta i uma, što naravno nije potrebno svima. Meni je u ovom životu predodređeno da budem sa njim i u njegovom fizičkom prisustvu, poslednjih godinu dana baš, baš često. A nekad pomislim, da li meni stvarno ovo treba, možda je lakše da ne budem u fizičkom prisustvu. Kao u Južnoj Africi kada smo bile nas dve zajedno (Devi i ja), bez njega – zakazali nam tretmane, sve živo, i pomislimo: „Pa dobro, možda je ovo i bolje, da on nije zapravo fizički sa nama.” haha 🙂
U suštini, za ovih godinu dana me je toliko puta bacio u vatru i prolazila sam kroz razne testove, za koje nisam ni znala u tim trenucima da su testovi. To su pitanja uma, da li treba da budem ovde i šta će meni ovo, pa ja mogu da živim na nekom čistom i lepom mestu i da imam neki dobar posao i da putujem, da budem slobodna, nazovi „slobodna”. Nije samo ovih godinu dana, to su životi i životi povezanosti koji su me doveli da budem ovde. Čak mi je neko rekao da sam bila u njegovoj ličnoj gardi u nekom životu, pa sam previše zaštitnički nastrojena. Nemojte zameriti. (haha) 🙂
Htela bih da pričam o tim testovima kroz koje čovek prolazi kada je sa majstorom, jer kako sam rekla njemu da želim da budem sa njim i fizički, da ga služim, tako sam bila poslata u Indiju. „Svojom” voljom, naravno. On mi je to predložio i ja sam prihvatila. Ni na šta me nije prisilio niti uslovio, i šta više, kada sam rekla da želim da budem sa njim, dao mi je vremena i rekao: „Ti ćeš uvek imati svoju slobodnu volju, ako želiš da ideš negde drugde, ako želiš da budeš sa nekim drugim, mi tebe nikada nećemo vezivati.” Ali sam ja znala da želim da budem tu, sa njim.
Odlazak u Indiju je definitivno bio najveći test u mom životu do sada. Najluđa tri meseca u ovom životu. Biti sa guruom može u ovom životu da vam pomogne da odradite karmu iz svih budućih života, ili desetine i stotine života, ako je toliko ostalo, i zato nam život postane mnogo intenzivniji. Nisam to odmah shvatila naravno, nego sam ludela u početku, a kada sam shvatila bilo je veliko olakšanje, jer toliko dešavanja, toliko kuća u kojima sam živela, sa toliko porodica, toliko automobila, nekada neshvatljivo ljudskom umu – proživela sam sve te porodice sa kojima je trebalo da se sastanem u nekim budućim životima, ili iz nekih prethodnih života. Definitivno je bilo intenzivno i u jednom danu se toliko toga dogodi da nekada običnom ljudskom biću bude nepodnošljivo. Uz njegov blagoslov mogu da odradim sve to u ovom životu i da, naravno dođem do svog cilja koji je duhovno oslobođenje. Čak sam mu skoro rekla da se nekad osećam sebično zašto ja to radim – da li sam ja sa njim zbog sebe i samo zbog svog oslobođenja. Ali, naravno on je to sve raščistio, otvorio puteve i oslobodio me tih bespotrebnih misli.
Tako nekim danima sednem i gledam u njegovu sliku i kažem: „Pa dobro, meni sada treba guru, a ne gazda. Meni treba neko da priča sa mnom, a ne samo da pričamo o poslu.” Ono što je fascinantno je kako nam sve daje. I naravno, pre svega odražava ono što mi imamo iznutra. Odnekuda se pojavi taj bes u meni koji ne primećujem i onda je strog prema meni, ljut, malo gazi ego, a zapravo odražava ono što je u meni – tada dolazi do mnogih saznanja i spoznaja. Svakako u tim trenucima um počne da ispituje zašto je on takav, pa da li je ovo pravi guru, pa kako može guru da bude tako strog ili grub, pa plačem. „Šta će meni ovo da ja plačem, umesto da budem srećna.” Normalno je da se to pojavi u ljudskom umu, zato što naš um želi taj komfor. A šta je on meni uradio? Potpuno me izbacio iz komfora, razneo sva moja očekivanja. Sve ono što sam zamišljala i htela, on mi je dao obrnuto, što je i normalno – mi želimo da budemo u zoni komfora, da sve bude tako lepo i sjajno i kako „mi” hoćemo, bez napora sve da dobijemo, ali – onda kada se približite vatri, osećate više toplote.
Treba da budemo svesni da kako raste pozitiva, tako raste i negativnost. Što smo svetliji, tako ćemo biti otvoreniji za razne napade negativnih sila. Te osobe koje su tamasične ili lenje ili su vođene tamnim silama, vole da se kače na svetlije i pozitivnije ljude.
Ono što sam definitivno osetila sa njim, i fizički i duhovno kada su nas tamne sile napale, u raznim oblicima, shvatila sam da to što je on majstor ne znači da ne privlači ništa od toga. Osetila sam i videla mnoge izdaje koje su mu ljudi priredili, nama nezamislive. Našem umu su nezamislive stvari koje drugo ljudsko biće može da uradi njemu – bile neke vradžbine ili onesposobljavanje njegovog fizičkog tela i raznih delova tela (čak je došla jedna žena i opisuje izgled te osobe koja to radi – znam tog čoveka).
Mislim da je u ovom trenutku to najbitnije čega bih volela da se setite – kako smo svetliji i pozitivniji, bićemo otvoreni za te negativnosti, ali ako verujemo i sebi i guruu, izdržaćemo. Ako se čvrsto držimo jednog puta. Videli smo mnoge ljude koji dolaze i odlaze, koji idu kod mnogih gurua, ali ako se držite jednog gurua/jednog puta, ili ako se držite sebe, ako vi verujete u sebe – sigurna sam da ćete uspeti. Ostanite dosledni tome. Čak i ljudi koji su bili najbliži njemu su padali zato što su se javljale razne emocije, ljubomora, mržnja itd.
Samo ću da zaključim da definitivno nije lako ni njemu ni nama, pogotovo što smo svi ovde, i želimo pozitivno, a s druge strane raste negativno. Ako verujemo i držimo se našeg puta, doći ćemo do duhovnog oslobođenja pre ili kasnije. Sigurna sam da ima još puno stvari o kojima bih mogla i volela da pričam, ali neću da dužim, ako neko želi, može da me pita posle, kao što su me mnogi i pitali, a pričaću sigurno još u budućnosti.
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.