Autor: Biljana Vozarević
23. februara je Mohanđijev rođendan i vrlo povoljan dan za nesebične akcije, milosrđe, pomaganje onima u nemaštini, zatim za duhovnu praksu, molitve, mantranje i povezivanje sa Najvišim. Ovog petka, kao i svakog dana, nahranila sam prvo svoje jato golubova ispred terase. Izručila sam im nekoliko kilograma pšenice. Oko 30-50 golubova je srećno doletelo da doručkuje hranljiva pšenična zrna.
Dan pre toga bila sam srećna što ću predati poslednji od tri puna gepeka odeće Adriani, za Akciju prikupljanja odeće i hrane za siromašne u Petrovcu na Mlavi u organizaciji Fondacije ACT Srbija. Zahvalna sam svim svojim učenicima i roditeljima iz škole „Speak Up“ koji su priložili svoju odeću ili odeću koju su njihova deca prerasla. Obavili ste sjajan posao.
Pre ovog dana, mislila sam kako ću biti zauzeta nastavom u dve smene, ujutru i popodne sve do kasno u noć, a između napraviti tortu za proslavu 15. rođendana mog mlađeg sina Vukašina koja je trebalo da bude u subotu. Njegov rođendan je bio u sredu, ali smo se pripremali da proslavi sa svojim drugarima u subotu. Nigde mesta za tišinu, duhovnu praksu, mantranje, molitvu, mislila sam. „To je život“ tešila sam se, „moram da budem praktična.“ Pa sam zahvaljivala za dan onakav kako sam očekivala da će biti.
Međutim, dan se dalje odvijao potpuno neočekivano.
Održala sam jedan čas i čekala na sledeći. Učenica nije došla.
Imala sam vremena da odem kući i pripremim tortu. Odmah zatim, uglavila sam nekoliko momenata sa sobom i usredsredila se na najbolje želje za Mohanđijev rođendan. Želela sam da napišem pesmu, i eno je! Prosto je potekla iz mene (na engleskom je):
Uspela sam da je napišem za par minuta ali nisam imala vremena da napravim poster. „Napraviću ga večeras“ mislila sam. I napravila sam ga. Pojurila sam u školu i, neverovatno, ali istinito, uspela da stignem u zadnji čas. Skinula sam jaknu, raspakovala stvari, da bih otkrila kako su mi ruke posute mirisnim belosivkastim brašnolikim prahom. O, Bože, moj vibuti! Sveti prah rasuo se po celom džepu od moje torbe.
Nemojte me pogrešno shvatiti. Nije se materijalizovao ni iz čega. Ovaj vibuti je bio u dobro savijenoj najlon kesici i onda umotan u svoj papirni omot. Dobila sam ga kada sam prvi put išla u Indiju 2011. Čuvala sam ga tamo sve vreme i bio je na sigurnom 7 godina. Ali posle toliko dugo vremena, netaknut i neoštećenog omota, sada, kao ceremonijalno bačene konfete na nekoj proslavi, bilo ga je svuda po džepu od torbe. Kako se to desilo? Nisam znala. Setila sam se da se to možda Mohanđi poigrao sa mnom. Uzela sam i malo pojela, a malo stavila na krunsku čakru. Živeli! Rekla sam Mu tiho, u sebi. Srećan rođendan! Osećam da mi je jako blizak.
Zatim sam sela da počnem sa nastavom. Učenica nije došla. „Opa, imam sad vremena da sedim tiho i uživam u tišini i molitvi, mantrajući“ osećala sam s olakšanjem.
Prošlo je sat vremena. Čekala sam sledećeg učenika.
Ni sledeći učenik nije došao.
Za ime sveta! Sela sam i iskoristila drugi sat da sedim u miru i uživam u tišini i molitvi, mantrajući. Topila sam se u blaženstvu, suze su mi navirale na oči.
Posle tog drugog sata, i ukupno trećeg praznog časa tog dana, stvarno sam osećala da sam uspela da iskoristim dan za ono za čim mi je srce žudelo – nije mi bio pretrpan žurnom akcijom i nisam bila okrenuta spoljnjem svetu ceo dan kao što sam mislila da ću biti. Poklonjeno mi je nešto dragoceno. Nastava mi se posle redovno odvijala do kasno u noć.
Bilo je ovde previše slučajnosti da bi to bio običan sled događaja. Znam da je Mohanđi učestvovao u tome i blagosiljao me Svojim prisustvom, pokazavši mi i fizički jednu od Svojih različitih dimenzija, Svoje prisustvo na totalno drugačiji, ali za mene lako razumljiv način.
Najdraži Mohanđi,
Punoooo te volim. Ti voliš, štitiš i vodiš svakoga ko se povezuje s Tobom i uprokos mnogobrojnosti poklonika, niko ne ostane izneveren.
Originalno iskustvo možete pročitati ovde.
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
