Autor: Biljana Tomašević
Božji blagoslov je zaista kada te Majstor pronađe.
Već sedam godina me Mohanđi štiti, blagoslovi i daruje sreću vasionskih dimenzija.
Prvo druženje i prvi šaktipat koji sam primila od Mohanđija bili su za mene zanimljivi samo zato što sam toliko blizu prišla Majstoru, koji mi je pritom i dodirnuo predeo između obrva i teme. Kakva čast. Nisam se toliko udubljivala u snagu tog blagoslova.
Posle drugog šaktipata, koji je trajao neobično dugo, što je i moja sestra koja je bila sa mnom primetila, nestala mi je promena na zglobu četvrtog prsta desne šake. Nisam primetila odmah. Palcem sam mesecima svesno ili nesvesno prelazila preko te promene na prstu. Verovatno da proverim da li promena raste ili se gubi. Kod lekara nisam želela da idem. I tako, nakon tog drugog šaktipata, dok sam sa sestrom delila iskustvo sa drugog druženja sa Mohanđijem, palcem sam i dalje, dok sam pričala, prelazila preko četvrtog prsta desne šake i odjednom,poruka koja dopire do mog mozga – te izrasline više nema.
Kažem sestri pokazujući prst: „Vidi!”
Ona pita:„Šta?”
„Pa vidi moj prst, ravan je. Nema one izrasline!”
Da, znala sam da je šaktipat odradio svoje. Zahvalna sam mu i sada i zauvek.
I uvek su ta druženja puna emocija. Ni ne postavivši pitanja, uvek dobijem odgovore bašna one koji me muče. Zapravo, nemam ni posebnu želju da postavim pitanje Mohanđiju. Ono što mi je važno je da sam samo u njegovoj blizini, da ga slušam i da osetim energiju velikog Majstora.
Prošlog leta, dok smo suprug i ja putovali na more u Grčku, na putu nam se desila neprijatna situacija. Ispred nas je izleteo auto. Suprug se snašao, zakočio je. Kola su se malo zanela. Hvala dragom Gospodu Bogu, prošlo je sve u najboljem redu, osim jakog trzaja glavom i prevelikog straha koji se nakon toga javio. Suprug je nastavio da vozi. Delovao je prilično mirno. Ćutali smo izvesno vreme. Tišinu je prekinuo suprugov glas. Rekao je samo: „Oči!” Pogledala sam uplašeno u njega misleći da se nešto desilo sa njegovim vidom.
Pitala sam: „Šta ti je sa vidom?”
Suprug je rekao: „Ma, OČI!”,pokazujući na karticu sa Mohanđijevim očima.
Da, OČI Mohanđijeve su spasile i nas i te ljude iz drugog automobila.
„Mohanđijeve oči” sam poklonila suprugu nakon jedne meditacije, kada sam uzela karticu. Vođen višom svešću, suprug je odlučio da „OČI” budu u automobilu. Stalno gledaju u njega i suvozača i štite nas i sve naše saputnike.
Hvala vam, dragi ljudi, što ste se setili i pružili nam mogućnost da delimo iskustva koja će zaista ostati kao večiti trag onome što svedočimo kada je Veliki Majstor u pitanju.
Blagosloveni bili.
Srećan rođendan, dragi Mohanđi!
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
