Deljenje iskustava se smatra „ispravnim metodom“ u tradiciji oslobođenja. Većina svetih knjiga koje poštuju istinski posvećenici (sadaki), koje služe kao vodilje u kriznim vremena, i isto tako služe kao dobar primer za ispravno postojanje, ne sadrže uvek reči majstora. To su reči sledbenika koji su pratili majstore. To je ono što su oni iskusili. A kroz njihova iskustva, mi možemo da razumemo majstore, učenja, kao i potencijalne dimenzije do kojih ljudsko postojanje može da se uzdigne.
Iskustva nikad ne treba da budu izmišljena. Trebalo bi da imaju 3 jasna segmenta.
1. Uvod i kontekst. To znači dovođenje svesti čitaoca do tačke gde on doživljava isto što ste vi doživeli i oseća isto ili gotovo isto što ste vi osećali.
2. Centralna tema. To je ono što ste zapravo iskusili. To ne treba da bude plod mašte ili tuđe reči. Treba da bude tačno i iskreno ono što ste doživeli.
3. Zaključak. To podrazumeva ono što ste razumeli iz tog iskustva. To može biti poruka, vođstvo, pa čak i dimenzija majstora.
Iskustva su snažni podsetnici za autora, i vođstvo za čitaoca. Kada pogledamo unazad, većina važnih događaja, stvari i prijatelja u životu, kao i tok iskustava iz nekog perioda, vremenom potpuno izgube značaj ili budu zamenjeni nečim drugim. Vremenom se sve menja. Vreme menja sve. Ali pisana reč održava iskustva živima mnogo duže nego što su trajala. Ona služe kao uspomena i vođstvo za generacije koje dolaze. Služe i kao dobra informacija o dubini vaše povezanosti sa majstorom. Ljudi vas pamte zbog vaših reči.
Isto tako, nije lako svakom sledbeniku da dospe u neposrednu blizinu majstora. Malo je onih koji dobiju takvu priliku. Deljenje iskustva je najautentičniji način povezivanja sa majstorom za većinu sledbenika, i to je istina čak i ako majstor nije u telu. Svedočanstvo služi kao jasan podsetnik autoru kad iskustvo vremenom izgubi sjaj i kada se u umu jave sumnje i pitanje: „Da li se to zaista desilo?“ Takođe mu pomaže da ostane čvrsto oslonjen na istinu. Čuva ga i štiti od negativnih misli i ljudi, kao i od pesimističnih, ili čak skeptičnih prijatelja koji se ne mogu izbeći.
Naše sopstveno iskustvo je naša istina i vodilja. Nezamenljivo je, i drugi ga često ne mogu ni razumeti, a kamoli ceniti. Ali će poslužiti kao vodilja mnogima koji su otvorenog uma i bez predrasuda. Um može da pretvori svako dobro iskustvo u loše uz pomoć vremena i tuđih mišljenja. Predrasude ubedljivih prijatelja mogu promeniti način na koji gledate stvari. Mogu vam iskriviti sliku. Možete ostati bespomoćni na kiseloj kiši pristrasnih mišljenja. U takvim prilikama, iskrena iskustva će vam poslužiti kao kišobran da vas zaštite od svake štete. Iskustva treba da budu potpuno iskrena i koliko je to rečima moguće, što vernije prenesena.
Nije lako iskustvo pretvoriti u reči. Reči nemaju takvu snagu. Ali trebalo bi biti što vernije. Ne ubacujte maštu u iskustva. Ona uvek treba da sadrže istinu. I ne pišite ako sumnjate u svoje iskustvo. Svedočanstva su dobra samo ako i vi verujete u njih i verujete u svoje iskustvo. Ne oslanjajte se na tuđe reči kad je u pitanju vaše iskustvo, kao i vaš život. To treba da bude samo vaše. Vi ste autentični i originalni. Ne postoji niko kao vi. Zato izrazite tu svoju autentičnost i originalnost i kroz reči. Nije važno da li ste dobar pisac ili ne. Ako ne umete lepo da pišete, umete da govorite, i dajte svoj audio snimak nekome ko ume dobro da piše i dalje ga uputite. Ali uvek obavezno pratite ova tri koraka 1. uvod ili kontekst, 2. iskustvo, 3. zaključak ili poruka tog iskustva.
Na kraju, shvatite da je i ova aktivnost sadana. Ona je kao mantranje. Zbog čega čitamo Satčaritu ili reči majstora? Zato što nas pročišćavaju. Dobre priče pročišćavaju naš um. Negativne reči i izražaji zagađuju naš um. Dakle, ni tradicija ni guru ne zavise od vašeg pisanja. Ali kao što svaki delić dobre zarade pomaže da se izgradi osnova za porodicu, tako će i ove priče postati osnova za vaše duhovno postojanje. I uz to, pomoći će i budućim generacijama u njihovim duhovnim poduhvatima.
Želim vam dobar život.
Sa beskrajnom ljubavlju,
Mohanđi
Prevela i lektorisala: Tijana Sladoje
Fotografija: Marko Milović
Uredila: Staša Mišić
