Karma
P: Mohanđi, upravo si pričao o karmi kao delu čovekove životne svrhe. Čuli smo da se karma može okarakterisati kao dobra i loša. To obično ljudima uliva strah. Šta bi ti rekao o tome?
O: Sve što vas uzdiže je dobra karma, a sve što vas vuče nadole ili vas vezuje je loša karma. Ovo je široka kategorizacija i tu može biti raznih tipova vezivanja. Stoga, kad ljudi obmanjuju druge, stvaraju strah, vezuju ljude ili čak žviotinje, ili kad se ljudi vezuju kroz fobije i strahove, to je loša karma.
Loša karma je sve ono što nije dobro kad uzmemo u obzir širu svrhu postojanja. Dobra karma je sve ono što vas uzdiže, unapređuje i čini vas slobodnim i oslobođenim. Oslobođenje je primarni uzrok svakog postojanja. Oslobođenje je upravo ono za čim svako žudi – bilo da je čovek ili životinja. Zbog toga vezana životinja pati, a slobodna je srećna iako odoleva testovima prirode. Ovo važi i za ljude! Mnogo puta smo primetili momka i devojku kako mnogo više uživaju u životu nego muž i žena, jer gde ima vezivanja, uvek postoje i očekivanja i bol. Odnos postaje gorak. A do tada je sve bilo divno. Zato, šta god vas vezuje nije dobro. Ne kažem da brak nije dobar. Međutim, sve što vas vezuje ili stvara bol nije dobro za vas, a to vezivanje može biti na bilo kom nivou.
Šta je onda karma? – Aktivnost koja vas oslobađa, čak i način života koji vas oslobađa. Postoje načini života koji oslobađaju, i oni čak ne zahtevaju od vas da posećujete hramove, radite puđu (*puja = molitveni ritual u Indiji) ili meditaciju. Ali je bitno da imate dobro srce, da možete uvek da ispoljite ljubav i ostanete izvan dualnosti postojanja kao što su dobro i loše. Onda se možete osetiti slobodnim u svim aspektima vremena i voditi oslobođeno postojanje. To je dobra karma.
Nasuprot tome, ako se osećate umorno u kancelariji, ako se osećate vezano za situacije ili ljude, i primorani ste da reagujete, razmišljate i govorite, to je vezivanje i utiče da se osećate očajno. To se može nazvati lošom karmom. Pakao i raj su ovde. Razlika leži u tome kako živimo svoje živote.
P: Rekao si da bi loša karma mogla biti kao odlazak u kancelariju, itd. Ali kao običan čovek, ja moram da imam posao, moram da vodim računa o svojoj porodici, moram da budem u toj kancelariji…
O: Ovo je opet još jedan aspekt postojanja – morati nešto raditi naspram voleti nešto raditi. Kad radite nešto što volite, nema bola. Međutim, ako nešto morate da radite da biste preživeli, to uvek predstavlja pritisak. Razlika između zadovoljstva i pritiska je vaš izbor. Jeste li u mogućnosti da radite ono što volite? Ili nešto radite samo zbog nekog pritiska? To bi mogao da bude društveni pritisak, porodični pritisak ili pritisak zajednice. Čak i naši nivoi razumevanja ili uslovljavanja bi mogli da budu uzrok pritiska. Do stalne agonije dolazi ako nastavimo da živimo svoje živote na takav način.
Često počinjemo da radimo u organizacijama i pošto bismo želeli da preživimo, radimo mnoge stvari koje produžavaju našu agoniju. To često možete videti u korporativnom svetu. Nasuprot tome, ima mnogo onih koji skrenu sa tog puta i postignu veliki uspeh, jer rade ono što vole! Prema tome, to je naš izbor. To znači da ako postoji jasnoća u radu, nema agonije. Još jednom, agonija se javlja ako postoji monotonija i ponavljanje zbog našeg nedostatka razumevanja.
Razlika je da shvatite da ne morate da radite šta god da ste primorani da radite. Ponekad to može biti privremeno, ali to nije vaše trajno postojanje. Morate polako preokrenuti situaciju i naći svoj izlaz, koristeći intelekt, kakva god da je situacija. Do te situacije je možda došlo zbog nedostatka razumevanja. Takođe, važno je da ne budete emotivni po tom pitanju. Što ste emotivniji, više se hvatate u zamku i postajete još više vezani. Možda ste primetili da ljudi govore: „O moj Bože, ovo ne ide, ovo nije ono što sam želeo da radim!”, i proklinju sve oko sebe. Takvi ljudi nikada ne mogu prevazići problem sa kojim se suočavaju. Kad ste smireni, kad prihvatate i razumete poteškoće, pokušavate da reagujete na svom optimalnom nivou, lagano se udaljavate i onda ulazite u aktivnosti u kojima uživate, tada ste na pravom putu! Ovo se dešava jer je svet poput ogledala. Kad ne reagujete previše, društvo vam dozvoljava da funkcionišete. Što se više emotivno suprotstavljate situaciji, većina društva takođe uzvraća istim emocijama i tada se osećate još očajnije!
Mnogi u korporativnom svetu ponovo dolaze i postavljaju mi isto pitanje: „Kako da se izvučemo iz ovoga?” Onda prvo pitanje glasi: „Zašto ste to odabrali?”
Postoji razlog zašto se nalazite na određenom mestu u određeno vreme. Postoji razlog zašto ovde sedite i slušate me. Sada to možda nećete razumeti intelektom, ali ćete možda razumeti tokom života: „Hej, to je informacija koju sam tražio, to je ono na šta sam čekao!” I to ima značaj samo u tom trenutku. Stvarnosti su vezane za situacije. Stvarnosti su bazirane na vremenu. Trenutna stvarnost je da smo svi ovde. Sutra bi stvarnost mogla biti drugačija. Suočite se sa tom stvarnošću takvom kakva je. Aka napravimo okvir i mislimo da bi takva stvarnost trebalo da bude, tada patimo. Ili je pogrešan okvir ili je pogrešna stvarnost. U isto vreme, ako kroz životne preokrete tečete kao reka, nema sumnje da ćete preživeti, i biće manje agonije. Ne možete promeniti situaciju, ali možete promeniti sebe. Situacije će ostati iste jer su nastale iz kolektivne svesti, ne individualne. Društvo funkcioniše na kolektivnoj svesti koja je stvorila kako Hitlera tako i Krišnu! Kolektivna svest sveta stvara događaje, ljude i pravila! Ona donosi agoniju ili ekstazu. Tako da dobijamo ono što zaslužujemo.
Ako okrutnost zauzme mesto u društvu, to je zato što kolektivna svest to zahteva. Pogrešno razumevanje, stalno funkcionisanje iz neznanja, sebičnosti i ega, može stvoriti okrutnost, ratove i agoniju u društvu. Zato naš nivo funkcionisanja ima veliku vrednost. Moramo da znamo šta radimo. Moramo da znamo gde smo, zar ne? To je veoma važno znati.
Kako povećati svesnost
P: Kako neko može povećati svesnost?
O: Svesnost vam je uvek dostupna. Ona je baš kao vaša senka. Svesnost nije izvan vas. Svesnost je do nekog stepena uvek prisutna u nama, ili nam je dostupna do bilo kog stepena. Ono što biramo da upotrebimo je ono što stvarnost zapravo jeste, naša stvarnost. Ako možete da pristupite svojoj svesnosti znatno više, to će vam pomoći. Kao što sam rekao, veliki ili ogromni rezervoar svesnosti je dostupan, ali mi biramo da koristimo samo njegov malecki deo. Zbog toga smo uslovljeni, jer naš um koristi samo deo od onoga što je dostupno. Pošto um nema kapacitet, moramo da idemo izvan uma da dosegnemo postojeće nivoe svesti. Daću vam jedan primer, transformator napolju ima veliki kapacitet, ali tu struju ne može koristiti ova kuća. Ona mora da se oslabi kroz manji transformator i tada se može koristiti za paljenje svetla ili rad veš mašine. Slično tome, svest je ogromna i dostupna nam je, ali mi biramo da koristimo njen veoma mali deo. Kako biste povećali svesnost potrebno je da idete izvan uma, izvan svog ega, izvan svog intelekta i izvan cele strukture koju obično koristite u budnom stanju. Moramo da promenimo obrazac onoga što obično koristimo, a najbolji način da to uradimo je da posmatramo – da posmatramo svoje misli, reči i dela. Ne radi se o tome da prestanete da radite i posmatrate. Dok obavljate stvari posmatrate ih, opažate ih i objektivni ste u vezi s tim. Nemojte kritikovati, cenzurisati i potiskivati. Tada dolazi do spontanosti. Prolazite spontano kroz situacije. Što više spontano prolazite kroz situacije, sve će manje biti sreće ili tuge. Postojaće samo efekti, i njihova određena iskustva, bilo da su dobra ili loša.
Pošto svako biće ima jedinstvenu konstituciju, pošto ima 7 milijardi ljudi na zemlji sa 7 milijardi konstitucija, postoji jedinstvenost. Ne postoje dve iste osobe. Zato kad jednom shvatimo da smo jedinstvena bića i da smo ovde da bismo se izrazili na jedinstven način, iz toga proizilazi da ne možemo biti ukalupljeni u šablone. Mi ne možemo biti neko drugi i oni ne mogu biti mi. Zato su naši izrazi jedinstveni i upravo je to ono zbog čega smo ovde. Jednom kad to razumemo, neće biti uspona i padova u našem umu, bićemo relativno stabilni i takođe relativno odvojeni od svakodnevnih aktivnosti. Dok ih obavljamo, nećemo biti vezani za njih. To ne znači da ćemo biti ravnodušni. Uživaćemo u njima, ali to nije kao žudnja, stanje napada ili stanje pritiska gde svesnost ne može da preživi jer um preovladava. Kad um preovlada, moguće su mnoge negativne stvari, kao što su pogrešne odluke, odluke pod pritiskom, prisilne misli, reči i dela. Prisiljeni ste na aktivnost i to takođe izvrće stvarnost. Um izokreće stvarnost. To je verovatno razlog da nastupi akcija na određenom mestu. Um to preuveličava, povezuje sa našom prošlošću. On ponekad meša naše događaje iz prošlosti sa događajima iz sadašnjosti i preuveličava celu situaciju. Čini da imate osećaj da je to nešto veoma važno ili da je bilo loše i da se nije trebalo desiti! Tu verovatno nije bilo nikakvih problema i situacija je verovatno bila normalna, ali je um kreirao problem! Recimo kad gledamo neki film, neki ljudi budu veoma pogođeni njime, dok drugi na njega gledaju kao na jedan dobar film sa dobrom pričom, i nastavljaju dalje. Zbog čega postoji takva razlika u reakcijama? Zbog toga što um radi na različite načine i što su nam konstitucije drugačije.
Isto tako, svest je dostupna 24 sata, 7 dana u nedelji u svojoj najproširenijoj formi. Međutim, ono što birate da upotrebite je ono što je vaša stvarnost i vaše razumevanje. Vaš nivo razumevanja će zavisiti od nivoa svesti koju koristite. Zato, što je veća svesnost, veće je zadovoljstvo. Što je viša vaša svesnost, veća vam je preglednost. Možete videti stvari sa jasnoćom. Videćete stvari na jasan i određen način, a vaše viđenje će biti zasnovano na potrebi, tako da iako vas interesuje mnogo stvari, bićete objektivni. Radićete ono što morate da uradite i izvršite svoje obaveze u životu, bez obzira na to ko se u vašem orkuženju nalazi i kakva je situacija. Često nas ljudi ili situacije u našem okruženju ohrabruju ili obeshrabruju. Mogla bi čak da se pojave pitanja kao što je pitanje vezano za naše vaspitanje, osećaj da naši roditelji nisu dovoljno učinili za nas pa smo zbog toga ljuti, kriveći druge itd. Ali sve to će se promeniti jer će vas svesnost odvesti naviše. Shvatamo da su sve to bile situacije. Situacija je sad završena, idemo dalje i vreme nas vodi napred, sviđalo se to nama ili ne.
Kad vas vreme povede napred i vi potpuno postojite u vremenu kako ono ide, drugim rečima, niste ni u prošlosti koja je završena, niti u budućnosti koja se još nije desila, vi postojite u sadašnjosti, što je jedina stvarnost. Neka budem ovde sada, to je savršena svesnost. To je savršenstvo u svesti, što znači da se nivo funkcionisanja pomerio u sadašnjost. Neće doći do gubitka energije jer se maksimum energije gubi kad idete ili ka prošlosti, gajeći krivicu, ili ka budućnosti, gajeći brigu. To vas iscrpljuje. Nesigurnost vam odvlači energiju, i vi se osećate umorno i iscrpljeno. Zašto bi uopše postojala nesigurnost? Zato što danas jedete hranu, i želite je i sutra! Postoji stara izreka koja kaže da ako vam je Bog dao usta, obezbediće vam i hranu! Verujte Bogu, kojeg god Boga da volite. Ovo je istina postojanja. Bog podmiruje svačiju potrebu, ali ne i svačiju pohlepu! U tome je razlika. Stoga, kad postojite sa višom svešću, neće biti pohlepe. Funkcionisaćete, manje više, neprestano u ravni Svevišnjeg. To je zato što ne možete biti sebični ili ograničenog uma kad imate višu svest. Oboje ne mogu i neće postojati zajedno.
Koja je priroda Boga, najvišeg entiteta? Bezuslovna ljubav, ništa drugo. Sam nivo funkcionisanja je bezuslovna ljubav – vi i ja smo jedno! Nema dualnosti. To je viša svest. To je razumevanje. Prema tome, viša svest je dostupna, i može se lako dostići ako možete objektivno da posmatrate svoje misli, reči i dela. Objektivno. Onda je razumevanje sledeće: „Ja ne postojim, situacija postoji i ja shvatam da je tu situaciju izazavla karma. Ona je izazvala ovu situaciju, vreme, mesto i mene u tome. Zato budi to. To je u redu.” Takva svesnost će vam pomoći da u životu idete napred ili da kroz njega plovite, bez ikakvih komešanja. Čak i ako su oko vas nesreće, vi ćete biti u redu. Ako je društvo ispunjeno ljudima koji su dobri, društvo će biti bolje mesto. Nesreće, ubistva, silovanja, sve to se neće dešavati. To se dešava jer potiskivanje izaziva reakciju. Što više potiskujete, veća je tendencija da probijete zid i izađete napolje. Dolazi do erupcije. Dakle, veće razumevanje, veća svesnost vas uvek dovode u savršeni balans. Unose vam mir u život. A mir vodi ka oslobođenju.
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Lektorisala: Tijana Sladoje
Prevela i uredila: Staša Mišić
