Life Positive Expo – Satsang sa Mohanđijem – drugi deo
P: Kako da prevaziđemo prarabda karmu i iskusimo slobodnu volju da se uzdignemo u svesti?
O: To je veoma dobro pitanje. Prarabda je ono što vas je stvorilo. Prarabda znači neispunjene želje koje su vas dovele do ove inkarnacije. Razlog za inkarnaciju su želje koje nisu ispunjene. Morate ih iskusiti. Kako onda završiti sa prarabdom? Iskusite to. Ispunjenje je prvi nivo uklanjanja prarabde. Drugo, tokom iskustava dešava se određena evolucija. Postoje mnogi nivoi na kojima možete voditi ljudski život. Mada sam siguran da svi ovde to znaju jer vam duhovnost nije nova, samo ću brzo proći kroz to da bi bilo jasno. Ova evolucija ide od životinje do čoveka, onda kroz čoveka evoluirate do sveca, i konačno od sveca do Boga. To je prirodan proces ili razvoj.
Kad životinja evoluira do nivoa gde stiče ljudsko telo, i dalje će biti 98% životinja a 2% čovek. Onda se kroz razne inkarnacije povećava ljudskost. Možete to videti u društvu. Ako pogledate društvo, postoje ljudi koji su veoma animalistični. Kao i oni koji su evoluirali. Dakle, u procesu ste uzimali razna tela. Ovo je takođe dobro objašnjeno u Devi Purani, Purani Boginje. U procesu uzimate razne inkarnacije i dostižete nivo gde ste 90% čovek, a 10% životinja. Onda se opet razvijate i postajete 100% čovek. Kad postanete 100% čovek, vaš jedini nivo funkcionisanja je bezuslovna ljubav. Ne postoji ništa drugo jer nema dualnosti. Na svim drugim nivoima, gde postoji delimični životinjski karakter, uvek ćete se mnogo više igrati dualnošću. Postojaće pohlepa, bes i posesivnost. Sve ove stvari će biti tu. Kad dostignete 100% nivo čoveka, više naginjete ka višoj svesti. Želite da osetite višu svest. Vi ste dobri i saosećajni po prirodi.
Onda dostignete stanje sveca, stanje u kome nijedna od ovih stvari nije zaista važna. Ovde ste na centriranom nivou gde želite da izrazite svoju dobrotu na uticajniji način. To je momenat kad postajete svetac. Od nivoa sveca onda težite ka dobročinstvu jer ste poništili ljudsku prirodu. Ne misli se na poništenje u pravom smislu te reči, već kroz svesnost. Kroz svesnost možete poništiti svako stanje. Svesnost je ključ i svesnost je put. Svesnost je metod za poništavanje svih vaših karaktera, svih vaših identiteta, do nivoa gde postajete jedno sa delom Boga ili stanjem Boga. Kad dostignete to stanje onda ni vaše telo neće biti važno. To je vrsta stanja samadija u kom čak ni seme ne postoji. Čak ni elment ni osobine koje su vas kreirale kao čoveka. Zbog toga neki sveci, kao što su avadute, leže pored puta. Oni će jesti samo ako im stavite hranu u usta, jer ne brinu o hrani. Oni ne brinu o telu. Nisu vezani za telo. Ostaće danima u stanju potpunog blaženstva, bivanja jedinim sa univerzalnom svešću. Ljudi im čak ponekad peru zube, jer oni nemaju nikakvu inicijativu za to. Ovi sveci ne brinu ni o jednoj od tih stvari. Kad takvi ljudi napuste telo, oni se zategnu, preostala energija i dalje ostaje u telu. Većina Điva Samadija je takva. To su centri moći današnjice. Zašto ljudi idu u Širdi? Zato što je majstor postojao u telu, i još uvek u telu postoji. Jer kad napuste telo, oni samo naprave pomeranje od jedne jedinke do univerzuma. Pomeranje ide od jedinke do univerzuma. Prema tome, dostići ćemo stanje tog nivoa. Kad ste na nivou izvan ljudskog, ne postoji prarabda. Jednom kad dostignete stanje sveca i već ste poništili sve svoje vasane, inklinacije, impresije i želje, onda ste izvan prarabde.
Kako prevazići prarabdu? Kroz SVESNOST. To je odgovor. Jednom rečju, odgovor je svesnost. Kad ste svesni sebe samo kao inkarnacije nastale zarad ispunjenja želja, onda ćete proći kroz sve svoje želje. To je postavljeno u vremenu, od vašeg prvog do poslednjeg otkucaja srca. Iskustva će se desiti samo u određeno vreme. Ono što iskusite sa šest godina, ne možete iskusiti sa pedeset osam. Iskusićete samo određene aspekte svog postojanja u određeno vreme. To nazivamo presekom prostora i vremena. Određena stvar će se desiti samo na određenom mestu, određnoj osobi, i u određeno vreme. Presek porstora i vremena. To će se desiti u potpunosti. To je 100% prarabda. To uopšte nije vaša slobodna volja. Vi ste to odabrali. Inače, kako biste sedeli ovde? Pre deset godina niste znali da ćete sedeti ovde. Nikada nismo odlučili da se sretnemo. Prošle godine nismo znali da ćemo moći da se sretnemo. To nazivamo prasta prarabda i to je postavljeno u vremenu. U ovom momentu, ovaj događaj je morao da se desi ovoj grupi ljudi. Jednom kad to dobro razumete, onda znate gde je aspekt slobodne volje. Slobodna volja predstavlja aspekt vašeg iskustva. Razumite ovo dobro. To je isksutvo. Ako ste sada potpuno uznemireni dok sedite ovde, onda ćete dobiti samo delimično iskustvo. Na primer, recimo da ste prisustvovali raznim programima, raznim predavanjima gurua, i došli ste ovde sa predrasudom, misleći: „Znam šta će ovaj reći.” Onda me nećete slušati. U vašem umu ćete samo porediti, i tako ćete propustiti temu. Zato se u zen filozofiji uvek kaže „dođi sa praznom čašom”. Nikada ne dolazite sa punom čašom, jer ako je prazna, mogu je ispuniti. Ako je već puna, ništa vam ne mogu dati.
Vaša vrednost zavisi od toga koliko ste sposobni da se ispraznite da biste primili. U tome je poenta. To je vaša slobodna volje. Vaša prijemčivost, ili vaš kapacitete da primate, je vaša slobodna volja u datom momentu. Dato vreme nije vaša slobodna volja. To je vaša prarabda. Vaše prisustvo ovde i sada je vaša prarabda. Vaš kapacitet da primate je vaša slobodna volja. To je nešto što treba da razumete. Kad to shvatite, neće biti nevolje. Neće biti ni konfuzije, ni konflikta, jer znate da je jedini uslov vaša praznina. Takođe, i praznina u životu, ne samo ovde. Sve što vam je potrebno da biste iskusili život je praznina. Možete se ispuniti i onda isprazniti, stalno iznova. Tako uvek ostajete prazni. Ovo je put ka lakom oslobođenju. Budite prazni u svakom trenutku, bez napora.
Recimo da će neki drugi program, kom biste želeli da prisustvujete, biti kasnije. Treba da budete prazni kad idete kod tog gurua kako biste mogli zaista da prihvatite sve što vam on ili ona daju. Nemojte da idete misleći: „Mohanđi je rekao ovo, šta će onda ona još dodati?” Nikada nemojte tako razmišljati. Svako na ovom svetu ima svoju vrednost. Svi ovi ljudi imaju vrednost. Svi su oni kreirani s određenom svrhom. Šta onda možete dobiti od toga? Ne znamo i nije važno. Ipak, kad priđete bilo kojoj osobi, čak i malom detetu, idite prazni jer vam dete toliko toga može dati. Ako ništa drugo, pokazaće vam kako da živite u sadašnjosti. Guru nije ljudsko biće. Guru je situacija, osoba, Mohan. Guru je vreme, vaš život. Sve je vaš guru. Ako ste u stanju da to vidite u životu, sve ste videli.
Shvatite da kad idete na neko mesto, ili kod gurua, ništa se neće desiti ako ne postoji kapacitet. Ako ne postoji prazan prostor unutra, gde god da idete, ostaćete isti. Zbog toga se ne dešavaju promene. Do transformacije ne dolazi jer ne postoji prostor za transformisanje. U suprotnom, transformacija se može desiti brzinom svetlosti. To je veoma, veoma jednostavno. Evo na primer, setite se kad se Papađi penjao uz stepenice, a Ramana ga je gledao i nije ga čak ni pipnuo. Stajavši tamo postao je prosvetljen. A onda je Ramana Mahariši otišao da se okupa. Papađi se upravo popeo. Nije čak ni pričao sa Ramanom o svom problem. Njegov problem je bio to što je iznenada postao prazan. Mantrao je i onda je zaboravio mantru. To znači da nije bilo uma za skladištenje. Nije bilo uma da proizvede ni jednu reč. Kad se to desilo, osetio je gušenje i konfuziju. Popeo se uz stepenice, Ramana Mahariši ga je pogledao i odjednom, Papađi je postao prosvetljen. U tome je poenta. Tako je to. Zašto nismo sposobni da uhvatimo duhovno ispunjenje ili vrhunac date situacije? Zato što nema praznine.
Pre skoro dve godine, 2014, smatrao sam da sam beznačajan za ovaj svet. Većina ljudi mi je dolazila iz nesigurnosti, a ja mrzim da nailazim na nesigurnost jer volim da osnažujem ljude. Nesigurnost je nešto što je projekcija uma. U to vreme, Vital Babađi, koji je bio vrhovni sveštenik Sripada Sivalabe, prve inkarnacija Gospoda Date, neočekivano me je pozvao i rekao: „Hoću da te vidim.” Moji programi su bili u toku i bio sam zauzet, ali on je insistirao: „Ti odredi vreme.” Konačno smo odredili dan kad sam tamo otišao. Obično gurua ništa ne pitam. Sve što donesem je prazna čaša, koja se ispuni na bilo koji način. Kad god idem kod bilo kog majstora, ilina bilo koje mesto, moj posao je da odem prazan. Otišao sam kod njega i rekao: „Babađi, želim s tobom da razgovaram nasamo.” Smejao se: „Ti imaš problem.” Rekao sam: „Nemam problem, ali ne znam čemu služim na ovom svetu. Svi pričaju, niko ne sluša. Zašto bi trebalo da pričam s ljudima? Želo bih da se povučem.” Ranije, dok sam radio, satima sam meditirao i imao sam tišinu. Imao sam dovoljno novca. Nije bilo problema. Sada je pričanje postalo problem jer nisam osećao potrebu da pričam. Do priče dolazi zbog publike. Nedavno sam razmišljao: „Zašto bih više proizveo ijedan glas?” Ova buka me nervira. Rekao sam mu: „Treba mi dozvola da se povučem iz javnog života.” Onda je on pitao: „Zašto si sada umoran?” Rekao sam: „Pričam besmislice. Šta dajem svetu?” Rekao je: „Šta misliš šta sam ja radio ceo svoj život?” HA HA HA Nastavo je: „To nije tvoje pitanje. Ako si poslat, radi svoj posao. Nemoj da razmišljaš. Ne treba da razmišljaš. Treba da daš, ako si poslat.” Onda sam rekao: „Ali Babađi, nemam šta da dam ljudima. Dolaze mi s pitanjima poput „hoću li se udati?” ili „hoće li moj sin dobiti unapređenje?…” Nije moj posao da im to govorim. Nisam ja astrolog. Niko mi ne dođe i kaže, „Hoću da evoluiram do nivoa praznine.” Nemam šta da dam. Ja sam prazan.” Odgovorio mi je: „Upravo je to ono što treba da daš. Daj prazninu ljudima. Ljudi su već puni, svi su napunjeni. Sad im daj prazninu. To je tvoj posao. Izađi i daj prazninu.”
Dakle, nije mi dao da se povučem. Ali poenta je u tome da najveći poklon koji guru može dati učeniku jeste sloboda. Ne postoji ništa više što se može dati. Ništa. Ne možete dati znanje. Znanje će se desiti iznutra, po potrebi. Nepotrebno znanje je gojaznost. Možete skupiti toliko informacija. Postoji na hiljade knjiga o kundaliniju, ali to neće učiniti da se kundalini podigne. Ukoliko ne smanjite teret i ne dođe do prosvetljenja, iskustvo kundalinija se neće dogoditi. Tu takođe postoji još jedan problem. Ako ste pročitali sav taj materijal i odlučili da bi vaše iskustvo trebalo da bude takvo, onda ćete imati problem. Tu se ljudi zaglave. Shvatite da život treba da bude spontan i prirodan. Ne postoji niko isti kao vi. Vaše iskustvo je 100% jedinstveno za vas. Ne možete imitirati ili pozajmiti tuđe iskustvo. To je sve pretvaranje. Ako kažete da ste se sreli sa Gospodom Isusom, Gospodom Krišnom, itd, želeo bih ovo da vas pitam, kakva se transformacija desila posle ovog susreta? Ako ste postali potpuno prazni, ako je vaša frekvencija postala veća i ništa vam nije potrebno od ovog sveta, onda ste ih zaista sreli. Kad biste se zaista povezali sa majstorom tog kalibra, on bi vas u potpunosti zbrisao. Da li se ovo desilo ili ste se samo lepo proveli? Ako ste se lepo proveli, onda je to projekcija uma. Jednostavno. Na taj način možete imati bilo kakav susret. Um ih može projektovati jednog za drugim. To je kao bioskop, igrani film. Ništa se ne dešava, postoje samo neke impresije, sećanja, i to je to. Film se završi i vi izađete napolje. To se dešava sa većinom duhovnih iskustava o kojima govorimo. Kad biste zaista imali susret, ili se povezali sa moćnim majstorom, onda ne biste postojali. Ta frekvencija bi promenila celu frekvenciju na nivo praznine gde ne postojite.
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisala: Tijana Sladoje
