Mohanđijev intervju za ONA magazin (prvi deo), Novi Sad, novembar 2017.
P: Koju situaciju biste izdvojili kao ključnu, posle koje Vam je bilo jasno da ćete biti duhovni majstor? Koga smatrate svojim duhovnim učiteljem?
M: Moj put, odnosno put koji pratim, zove se Data tradicija. Guru je bog Datatreja i mi živimo po njegovim učenjima. On je osnažio mnoge ljude, a jedna od značajnijih staza koju je stvorio jeste Nat tradicija. Nat tadicija ima strukturu i zasnovana je na prirodi Šive, na stanju Šive, što bi jednom rečju bilo potpuno duhovno oslobođenje, život u oslobođenju. Dakle, Nat tradicija je zasnovana na oslobođenom životu. Ova staza mi se jednostavno dogodila. I ranije sam išao na Himalaje, susretao se sa raznim ljudima, svecima, mudracima, i ta staza mi je jednostavno došla. Ne mogu da navedem jednu osobu koja me je u tom periodu inspirisala, znači, pričamo o vremenu od 2000. godine na ovamo, tada sam počeo da idem na Himalaje.
Prva i najvažnija promena, preokret ili pitanje su se u meni dogodili kada je preminula moja ćerka Amu. Počeo sam da postavljam pitanje zašto ne ja, zašto je ona otišla pre mene, imala je samo četiri i po godine. Razmišljao sam zašto se njoj to desilo i to pitanje se pretvorilo u neku vrstu potrage, dakle, pitanje je postalo potraga. To me je odvelo na Himalaje u potrazi za odgovorom. Kasnije sam shvatio da odgovori sve vreme leže u meni. I to je bilo spontano saznanje.
U to vreme nisam imao pravog učitelja, ali kasnije, kada sam u svetu postao poznat kao Mohanđi, kada sam počeo da držim programe po svetu, kada su ljudi počeli da mi dolaze, tada sam upoznao Vital Babađija. Vital Babađi, odnosno Vitalananda Sarasvati Maharadž je u to vreme bio pontif Šri Pada Šri Valabhe. To je bilo 2012. godine. Upoznao sam ga 19. decembra 2012. Tada nisam znao za njega, ali kada me je upoznao, nekako na prvi pogled je uzviknuo: „O, kakav dragocen dijamant. Dođi, sedi pored mene!“ To je bio početak jednog divnog odnosa koji je trajao sve do trenutka kada je on napustio telo u julu 2014. Dakle, naše prijateljstvo je trajalo skoro dve godine. Nismo se sreli puno puta jer u to vreme nisam često posećivao Šri Valabhapuram, ali svaki naš susret je bio veoma intenzivan. Njega nekako smatram očinskom figurom u ovoj tradiciji. Šri Pada Šri Valabhe je prvi avatar (božanska inkarnacija u hinduizmu) boga Datatreje, koji je živeo upravo u Valabhapuramu. To je bila neka dodatna potvrda kojoj tradiciji pripadam.
Zatim sam upoznao razne svece i različite ljude koji su na neki način uticali na mene ili me usmerili. Ali sve to je došlo kasnije. Na početku nije bilo nikakvog učitelja koji bi me proveo kroz inicijaciju u neku tradiciju. Isto tako mi se javilo da je u Nat tradiciji inicijacija zapravo sama vaša odluka da pratite stazu oslobođenja, nema nikakve druge inicijacije. Ako odlučite da pratite taj put, kada kažem oslobođenja, mislim na nevezivanje kroz život, koji znači da imate sve, ali niste vezani ničim, i nevezivanje pri odlasku, koja znači da nosite manje prtljaga sa sobom, a taj prtljag su sve vaše želje, dakle, manje prtljaga koji nosite u drugi život – želje stvaraju novu inkarnaciju – dakle, ako iscrpite sve zbog čega ste došli u ovom životu i ne prenosite to u sledeći, vi ste na stazi oslobođenja. To je stanje Šive. Šiva predstavlja oslobođeno postojanje. Bog Datareja je stvorio Nat tradiciju zasnovanu na stanju Šive, odnosno konstituciji Šive. Postoje mnogi čuveni Nat majstori za koje znamo, kao što su Mačindranat, Gorkšanat, Kanifnat, priličan broj Nat-gurua. Znamo za sve ove majstore sa naročitim moćima koji su živeli potpuno oslobođeni, i to je naša tradicija, ona koju ja sledim. Ne govorim eksplicitno o tradiciji jer nema potrebe za mnogo objašnjavanja, zato što će oni koji imaju oči da vide, videti, i sami početi da slede tradiciju, ne mora im se ništa objašnjavati.
Ukoliko vodite oslobođen život, upravo on je vaša najveća poruka, i ta poruka putuje i puno govori. Način na koji živite govori mnogo, i ljudi koji imaju oči za to, koji su prosto na istoj talasnoj dužini sa vašim načinom života, doći će do vas. I na taj način se ta poruka širi. Dakle, ja nisam doneo nikakvu svesnu odluku da postanem nešto. Prosto sam to živeo, i to je postalo poruka, metod, i to je dovelo do onog što jeste danas. Na svim mestima na kojima su se ljudi povezali sa mnom, nastavljaju da se povezuju i da dolaze do mene. Neki ljudi dođu, ali osećaju kao da im fali aktivnosti ili da im staza ne odgovara u potpunosti, i odlaze. Dakle, od samih ljudi zavisi da li će ostati ili otići. Mi nikoga ne obavezujemo, jer ako nekog vežeš, to i tebe vezuje u isto vreme, a to je u suprotnosti sa stazom oslobođenja.
ŽELIM DA BUDEM SAM
P: Da li je bilo naznaka kad ste bili dečak da Šiva namerava da Vas izabere za „jednog od mnogih“?
M: Ne znam da li me je iko odabrao da budem na ovoj stazi. Ne želim da dižem nikakvu pompu oko svog detinjstva. Jedina stvar koju pamtim je prvi čas u školi u petom ili šestom razredu, kada nas je nastavnica pitala šta želimo da budemo kada porastemo, a ja sam napisao da želim da budem sam. Nisam imao nikakvo svesno mišljenje o tom odgovoru, on mi je prosto spontano došao. To je verovatno bio odgovor iz podsvesti. Natavnica je bila dosta iznenađena i pitala me zašto sam to napisao. Odgovorio sam da ne znam, da mi to jednostavno odgovara. Svi napišu doktor, inženjer, naučnik, pilot, šta sve ne, a ja sam napisao da želim da budem sam. To je verovatno bio znak želje za oslobođenjem još u to doba. Ali opet, ne želim da pravim nikakvu pompu od toga, želim iskreno da kažem da nisam imao nikakav poseban razlog da to napišem, verovatno je do toga došlo spontano, iz podsvesti. Ne želim da iznosim nikakve tvrdnje da je Šiva izabrao mene lično i tako to, jer bi onda sve zvučalo kao propaganda, a to ne želimo. Ja sam ono što jesam, i ako me ljudi takvog prihvate, onda treba nešto zajedno da uradimo u svetu. U suprotnom, ja sam ono što jesam, baš kao i ostalih 7.5 milijardi ljudi. Ako me ljudi prihvate i od mog prisustva imaju dobrobiti, to me čini srećnim.
Moj značaj leži u onome koliko mogu da doprinesem ovom svetu. To je moj jedini značaj, i nadam se da sam kadar da to uradim. Ne želim da iznosim nikakve tvrdnje o božanskom koje se umešalo u moj život i slično. Ako ljudi vide božanski red u ovom trenutku mog života, ili ako osete božju ruku u ovom delu života, mislim da je to percepcija posmatrača, ja to tako osećam. Ja lično nemam nikakvu vrstu opštenja sa božanskim koje mi govori danas uradi ovo, sutra uradi ono, i slično. Mislim da me prosto nosi tok vode, tok reke, ja tečem. Jedini moj osećaj, ili ono što radim, jeste da budem dostupan. Učiniti sebe dostupnim je najveći dar, najviša duhovna praksa koju možete dostići u životu. Učiniti sebe dostupnim za ljude, za društvo, za sebe, za gurue, za tradiciju, to je sve što možete da uradite. Sve ostalo čini ili izvodi tradicija, tradicija oslobođenja.
Dakle, vaše prisustvo je vaša najviša duhovna praksa. Nema drugih praksi osim prisustva. To je veoma važno shvatiti. Ne radi se o tome da božansko biće siđe i odabere vas, i onda se vi transformišete i činite određena dela, i tako dalje. Događa se toliko čuda, i to samo zato što im mi dopuštamo da se dese tako što ne postavljamo svoj um kao prepreku. Kad sve preispitujemo i analiziramo, gubimo suptilnost. Dakle, ne analiziram stvari previše, nego ih prihvatam, prihavatam sebe kakav jesam sa svim svojim slabostima i vrlinama, prihvatam druge ljude onakve kakvi jesu, sa svim njihovim slabostima i vrlinama, i vidim sebe u svima, tako da smo svi isti, sa istim slabostima i vrlinama. To je jedan od mogućih razloga zašto se ljudi povezuju sa mnom. Ja ne tvrdim da sam savršena jedinka, imam mnoštvo slabosti. Niko nije savršen, tako da nema svrhe osuđivati ikoga, kritikovati, ogovarati. Dakle, vaš unutrašnji prostor je čist i božansko stanuje u njemu. Božansko će biti tu jer je prostor dostupan. To je najviša praksa koju možete da sprovedete.
SVI LJUDI SU ISTI
P: Koji je Vaš motiv da ljudima pomažete besplatno?
M: Moja motivacija je svrha. Znate, Isusova motivacija da se suoči sa ognjem gneva ustoličenih sveštenika svog vremena je bila svrha koju je zastupao. On je verovao u nju. On je verovao u sebe, verovao je u svrhu i ta vera je glavni motivišući faktor, u svačijem životu, ne samo mom. Osoba koja veruje u pomaganje ljudima će naći snagu unutar sebe, ne treba joj niko da joj da snagu. Osoba koja je odlučila da će život posvetiti svetu osnažuje samu sebe iznutra. Dakle, moja motivacija dolazi iznutra. Ne očekujem ni od koga da me motiviše niti se obazirem na kritike. Naravno da se rastužite kada vam bliski ljudi zabiju nož u leđa, ali opet, uvek osećam, to je njihov prerogativ. Ako žele da prožive iskustvo zabadanja noža u moja leđa, neka im, nek ga prožive. To ne utiče toliko na mene. Mislim, uticaće na njih verovatno, i na mene, ali ne dovoljno da me natera da prestanem da radim. Ceo svet posmatram kao svoju arenu, svi ljudi su isti, sva bića su ista, sve vrste su iste, svi žele da budu u miru, svi žele da budu srećni; dakle, svako biće na ovom svetu želi da bude srećno. Dok god je moja svrha jasna, nastaviću da funkcionišem. Nema nikakve starosne ili vremenske granice, nema nikakve granice, nikakve situacije koja bi predstavljala granicu. Ubeđen sam da ću raditi za svet, za dobrobit svih bića, dok god dišem. Koliko će oni imati koristi od toga, ja to ne znam i ne moram znati. Ono što dajem svetu dok god je moja unutrašnja čistota netaknuta, mora biti čisto. Dakle, ako sam čist iznutra, mogu dati samo čistotu. Moja praksa ili sadana jeste da održim tu unutrašnju čistotu. Tako sam postao besprekorno ogledalo.
Sama ta besprekornost je dovoljna za sve ostalo. Dakle, izvor inspiracije i motivacije je u meni, i to održavam kroz praksu unutrašnjeg čišćenja, kao što ribate pod u kući, u dnevnoj sobi, brišete prašinu i usisavate, isto tako i ja čistim sve svoje stvari kako se dešavaju. Ne nosim teret prošlosti, niti strepim od budućnosti. Ne pravim nikakvu veliku agendu za sebe, a ako uopšte imam plan, volim da uključim u njega sve ljude koji su sa mnom. Ne da bih ja dobio nešto za sebe, ne traži bolju hranu, ili bolju odeću ili krevet za sebe, to nije bitno. Moram imati neko mirno mesto, hranu proizvedenu bez nasilja, i ljudi koji mi dolaze treba da budu posluženi isto kao i ja. Gledam na čitavu strukturu života kao na nešto što je univerzalno za sve. Kad pravim bilo kakve planove, razmišljam šta će moji ljudi raditi – moji ljudi su svi oni koji su povezani sa mnom s ljubavlju; brinem se o svim onima koji su povezani sa mnom kroz veliku ljubav i privrženost; to je kao jedno veliko očinstvo, ili prijateljstvo. Bog se ne smatra samo Bogom, on ima različite aspekte, baš kao i gurui i duhovni majstori. Ljudi se povezuju s duhovnim majstorom, s Bogom, s duhovnjakom ili filantropom; mnogi ljudi se povezuju s njima na različite načine, kao sa ocem, majkom, prijateljem, ponekad i ljubavnikom; povezuju se na različitim nivoima, zavisi od ljudi i toga kako oni gledaju na to. Ako vodimo nešto, moramo sve smatrati članovima porodice. Uvek kažem ljudima, vaša prava porodica su oni koji su s vama u svakom trenutku. Možda će se to promeniti, nemojte plakati zbog toga. To možda neće biti oni sa kojima ste počeli. Možda se počeli sa nekoliko ljudi, ali onda ste vremenom prikupili još mnogo njih, svi oni su vam rodbina i morate ih tako gledati. Pitanje odnosa može biti drugačije, ali ne smete nikog odbiti, morate sve prihavtiti. Biće tu različitih šmekova, različitih stilova, različitih očekivanja. Ali su svi oni i dalje vaša rodbina. U svakom trenutku one koji su s vama morate smatrati svojom rodbinom. Krvne veze u tom smislu nisu primarne. Dakle, to je moja motivacija. Kada se brinem o mnogo ljudi, ja sam odgovoran. Činim ono što mogu. To je upravo ono što me motiviše, i pri tom nikog ne osuđujem. Ne volim da bilo koga osuđujem. Svako ima svoje slabosti i vrline, pa tako i ja. Sve ljude posmatram sa svim tim, pa onda hajde da zajedno mirno živimo. I ako se to na taj način širi, onda ćemo imati jedan divan svet, pun mira i sreće. Tada duhovnost dolazi spontano. To je moja motivacija.
JA SAM OGLEDALO
P: Za koje osobe na svetu ste uvek dostupni? Da li se nekad iskradete iz organizacije „Mohanđi“ da biste se posvetili sebi ili njima?
M: Volim da budem sam. To je moja priroda jer sam prirodno introvertan. Ali se ne „iskradam” ni iz čega jer su za mene važne svrha i aktivnost. U tom smislu, ne radim ništa za sebe. Lagao bih kad bih rekao da ne radim ništa. Naravno da jedem, da spavam, toliko stvari radim za sebe (smeh). Ali nije kao da čeznem za tim. Mogu čak izbegavati hranu, spavanje ili raditi toliko stvari zarad drugih ljudi. Ali ja sam dostupan za svakoga. Praktično nikoga ne odbijam. Ponekad to postane pomalo preteško zbog vremena, prostora, mesta, klime… raznih faktora koji se razlikuju. Jer prilično putujem, budem na različitim mestima, u različito doba, u različitim vremenskim zonama. Tako da je ponekad teško održati sve te kontakte. A nisam tako dobar u komunikaciji mejlom i ne provodim mnogo vremena pričajući preko Fejsbuka. U tom smislu se verovatno pomalo udaljavam od običnog sveta. Ali kao stvar principa, nikada nisam nedostupan. To ne radim. Uvek sam dostupan. Međutim, tada nije lako dati svoj broj telefona celom svetu i reći: „U redu, možete me zvati u bilo koje vreme.” Tada bih sve vreme sedeo i primao pozive. Ne dajem nikom prednost u tom smislu. Svi oni koji me vole, imaju me. Ovo je suština. Nije važan pol, vreme, prostor, bilo koje mesto. Kad me ljudi vole, ja uzvraćam tu ljubav. Ja sam kao ogledalo. Na ono što dobijem, spontano odreagujem, bez razmišljanja. Tu nema uma. Ne postoji faktor uma. Tako da su svi koji su povezani sa mnom moji rođaci, i ja sam dostupan za sve njih u kojem god kapacitetu je to moguće. Ponekad je fizički teško da budete sve, jer fizičko telo ima svoja ograničenja. Međutim, u energetskom smislu, pobrinem se da dam ono što je potrebno u kojem god kapacitetu je moguće.
Dakle, svima sam dostupan. Ne diskriminišem. Ne pravim čak ni razliku između mojih pratilaca i pratilaca nekog drugog gurua. Svakog gledam kao ljudsko biće koje živi u mom vremenu. Oni koji dođu kod mene, osećam da mi ih je Tradicija poslala. Poštujem ih. Najviše ili najmanje što možete dati je poštovanje, i ja to činim.
OSLOBOĐENJE
P: Kad bi trebalo da izgovorite samo jednu duhovnu rečenicu ljudima koji još nisu pronašli put do Vas, kako bi ona glasila?
M: Rekao bih jednu frazu koju je potrebno da svi razumemo i sledimo, a to je „OSLOBOĐENJE!“ Oslobođeni ste pri svom rođenju i pri smrti. Između toga, dok mislimo o životu ili egzistenciji, moramo se uvek setiti da smo rođeni sami i da ćemo umreti sami. Zato budite dobrota, budite saosećajnost, budite ljubav, i izrazite oslobođenje dok postojite. Kad kažem da izrazite oslobođenje dok postojite, to samo znači da možete imati sve na svetu što vam je dato bez krivice, i takođe da to možete iskusiti bez krivice. A u isto vreme, setite se da je to sve privremeno, ništa vam neće pripadati zauvek. Sve što vam je dato, dala vam je sudbina, i sudbina će vam to oduzeti. Šta god da vreme kreira, vreme će i izbrisati. Ako imate jasnu svest o tome kako vreme funkcioniše, znaćete da će čak i nas izbrisati u određenom trenutku.
Šta god da vidite iznutra i spolja, sve se menja i nastavlja da se menja. Ovo bi trebalo jasno razumeti i držati ga se, te ostati uz razumevanje „oslobođenja“. Kad kažem „oslobođenje“, još jednom ponavljam, budite svesni da je sve privremeno, sve vaše veze, sve vaše materijalne stvari, sve vaše želje, sve je privremeno. Ako ste ovoga svesni i ako vam je ovo jasno, osećaćete se smireno u svakom trenutku. U suprotnom će vas kontrolisati želje, različite situacije koje vas okružuju, i tada ćete se osećati zaglavljeno. Ovo je suprotno od „oslobođenja“. Ako bih izabrao jednu reč, rekao bih „OSLOBOĐENJE“. Kontemplirajte na „oslobođenju“, ostanite uz „oslobođenje“, razumite „oslobođenje“, okupirajte svoj um „oslobođenjem“, i videćete šta će se u životu desiti. Imaćete predivan život.
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Intervju sa Mohanđijem uradila: Branislava Mićić, novinar časopisa ONA magazin
Prevela i lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić
