Mohanđijev intervju za ONA magazin (drugi deo), Novi Sad, novembar 2017.
HEROJI MOJE MISIJE
P: Volonterski klubovi Mohanđi postoje u 15 zemalja. Kako je njihov rad doprineo da vi postanete globalni fenomen?
M: Nikada nisam merio koliko daleko je moj rad stigao. Na raznim mestima, na osnovu mojih učenja, razvile su se organizacije. A ja verujem, i voleo bih da verujem da je to donelo dobrobit ljudima koji žive u tim zemljama. Šta god da je bilo koji majstor na svetu ikada rekao, nivoi razumevanja su uvek bili različiti. Voleo bih da verujem da sam svoja učenja dovoljno prilagodio kako bi svi razumeli bez izobličavanja. To je ono što osećam. Sedim i razjašnjavam pojedinosti iznova i iznova, kako bi ljudi ispravno razumeli. Mnogo napora u to ulažem. Ipak, sva ta mesta, 16, 17 zemalja, nikada nisam brojao, to raste, širi se samo od sebe. Ljudi od toga imaju koristi, rade meditacije, Kriju, Mai Tri energetsku tehniku, Svesno hodanje… sve te stvari koje nekome na ovom svetu pomažu. Tako da jedina stvar na koju gledam jeste da li su ove aktivnosti korisne. Ako su korisne, ja sam srećan. Ako od njih nema koristi, kažem im da ne rade. Jer šta god da radite bez ikakvog razloga, ili bez ikakvog rezultata ili svrhe, predstavlja teret. Zato kažem ljudima: „Nemojte to da radite.”
Dakle, to raste i srećan sam što to vidim. Ne ulažem nikakav napor, niti radim bilo šta posebno da bih naterao nešto da raste. Ali ljudi su to preuzeli na sebe, ljudi koji me vole, ljudi koji su povezani sa mnom. Oni ulažu u to napor, kako bi preneli informaciju. Na taj način se to širi. Sve zasluge bih voleo da dam ljudima koji su duboko povezani sa mnom. Oni su bili inspirisani i šire inspiraciju. Dakle, ovo je trud svih ljudi koji nesebično rade za ovu misiju, bez da sam ja to od njih tražio. Oni su pravi heroji ove misije.
P: Pre ritrita na Borskom jezeru boravićete u Švajcarskoj, zatim idete u Makedoniju i onda u Indiju. Da li rado pakujete kofere? Šta vas u novim mestima najviše interesuje?
M: Nisam ljubitelj putovanja niti volim da putujem po inostranstvu. Kad me ljudi zovu ili kažu da bi voleli da budu sa mnom ili da me vide, ne mogu to odbiti. Tako da od 22. jula do sada nisam proveo duže od deset dana na jednom mestu. To je pomalo naporno. Stoga ne mogu reći da uživam u svim tim putovanjima. Ali ako moram, putujem zarad svih ljudi koji su me s ljubavlju pozvali.
Vidite, postoji jedna stvar koju niko ne može poreći – efekat LJUBAVI. Kad vas neko s ljubavlju pozove, niko to ne može odbiti. Svi naši programi u svetu su manje više besplatni, izuzev ritritova gde moramo da platimo hotel i hodočašće, zbog troškova smeštaja i putovanja. Osim toga, svi naši programi u svetu, svi moji javni satsanzi su besplatni. Ne radi se o tome da bih ja voleo da odem i to radim, već ako će ljudi od toga imati koristi i oni pozovu, ja odem. Jer je upravo to razlog zbog kog sam ovde. Inače, ne postoji druga svrha mog postojanja. Značaj Mohanđija danas je u promeni koju čini u životima ljudi. Pozitivna promena koju čini u životima ljudi. Dakle, to je prava svrha mog postojanja. Zato, da bi se to desilo, ako treba da putujem, ja putujem. Nije da predviđam mnogo putovanja u budućnosti. Ne predviđam. I takođe verujem da ću verovatno biti na jednom mestu i ljudi koji su zainteresovani doći će da me vide tamo, i planirano ćemo razgovarati svako veče ili tako nekako. Sve ove stvari su mi na umu. Ali do tada, ako moram da putujem, putovaću. Međutim, to nije nešto čemu se radujem. Volim sva ova mesta i narode. Najvažnija stvar kod mesta su ljudi koji su tamo, a njihova ljubav me privlači na ta mesta. Inače je ceo svet isti. Volim lepotu raznih zemalja, lepotu mesta. To me zaista očarava. Sve je to u redu. Ali na kraju svega, ljubav tih ljudi je ta koja me je dovela na ta mesta. Što poštujem. Poštujem svakoga ko me bezuslovno voli. Jer verujem da je to najveće bogatstvo koje sam zaradio u ovom životu – ljubav ljudi. Čak i ako me neko mrzi, ponekad se osećam tužno: „O, zašto moraš da me mrziš, kad ja imam samo ljubav da dam?“ Tako to ide. Dakle, sva mesta koja sam posetio, posetio sam zbog divnih ljudi na tim mestima. I mislim da će se to nastaviti sve dok je potrebno. Ali ja nemam nikakvu agendu.
P: Kada smatrate završenom svoju misiju u odnosu na pojedince, na Vaše duhovne poklonike? Šta Vas najviše obraduje kad Vam neko od njih kaže ili napiše?
M: Nema ni početka ni kraja duhovnoj misiji sve dok pojedinci imaju duh, što znači sve dok imaju dušu, postoji prostora za duhovnost. Svesnost o vašoj duši je duhovnost. Što je veća svesnost o duši koja vodi šou, više ste duhovni. Ako sve više i više razvijate svesnost o svojoj duši, vi ste duhovni. Tako da dokle god postoje ljudska bića, postojaće duhovnost, a to nema nikakve veze ni sa religijama, ni sa gurima, ni sa duhovnim majstorima, ni sa knjigama. Ovo je nešto što dolazi iznutra. Što se više ljudi povezuje sa sobom iznutra, sa suptilnim (suptilnim aspektom, što je duša), postojaće duhovnost. A moj doprinos, kao što sam ranije rekao, je zasnovan na vremenu i prostoru. Ako postoje ljudi koji vole da me slušaju, pričaću. Ako nema nikoga da me sluša, neću pričati. Tako da nemam nikakvu agendu oko ovoga. Srećan sam kad ljudi dolaze kod mene, ali nisam tužan kad ne dolaze. Srećom, to se do sada nije desilo. Nemam nikakvu agendu, niti ljude vezujem za sebe. Nikada ne plašim ljude. Strah je suprotan „oslobođenju“.
Tako da nemam direktan odgovor šta ću raditi u budućnosti i koliko dugo ću još raditi. Mogu samo reći – onoliko koliko je potrebno i onoliko koliko Tradicija oslobođenja bude želela da govorim, govoriću. Mnogi majstori su govorili u prošlosti, mnogi ljudi će govoriti u budućnosti. Dokle god sam živ u telu, govoriću. Ako sam dobro govorio, moje učenje će verovatno putovati izvan vremena. Ne znam da li će moje učenje putovati izvan vremena, niti o tome brinem. Danas govorim i to je to, to je sve što mogu da garantujem. Šta će se sutra desiti zavisi od Tradicije. Ako se Tradiciji sviđa ono što radim, održaće to u životu. Ako Tradicija nađe boljeg majstora ili boljeg predstavnika Tradicije, promeniće me. Tako da tu nema ničeg posebnog. Nema agende, nema očekivanja, nema briga. Radimo sa našim najvećim potencijalom danas, upravo sada. Šta će biti sutra, ne znamo. Tako da ćemo raditi ono što moramo da uradimo, danas. Ne treba se vezivati za ono što drugi misle. Drugi mogu misliti šta god hoće. Dokle god je naš unutrašnji prostor čist, ono što drugi misle nema vrednost. Jer je to u njihovom umu. Isto je i sa mržnjom, onaj koji mrzi zagađeniji je od osobe koja tu mržnju prima. Zato ne kupujem ništa osim ljubavi. Ako me ljudi vole, reagujem pozitivno. Ako me neko mrzi, ignorišem ga. Šta drugo mogu? Jer ne očekujem ni od koga da me mrzi i ne radim ništa posebno da me ljudi ne bi voleli. Ali ako neko tako odluči ili ima predrasude o meni, ne mogu tu ništa uraditi. Tako da ne gledam u ljude, već gledam šta mogu da dam u ovom trenutku i u svakom trenutku. To je sve što mogu da uradim. Tako da ne postoji nikakva agenda, niti imam bilo kakav plan za budućnost. Dok reka teče i ja tečem. Ja sam reka i ja sam tok.
LIČNO POVEZIVANJE
P: Može li se usvojiti Vaše učenje kroz Vaše knjige i blog? Može li se meditirati uz Vašu fotografiju, bez prethodne inicijacije?
M: Moguće je doći do onog što govorim kroz publikacije, blogove, meditacije, amoguće je i povezati se sa slikom. Ali isto tako pomaže i ako se lično povežete sa mnom jer ste tako direktno povezani sa energijom. Ako vam odgovara energija koju ja predstavljam, možda ćete poželeti da održite tu povezanost. Ako ne, mnogi majstori sukroz vreme govorili o istim stvarima. Dostupne su knjige, metode, učenja, ali koliko toga ste zapravo u stanju da primenite u svom životu. To je pitanje. Ako se učenje ne pretvori u mudrost koju živite, ono ostaje samo slovo na papiru. Možda ste vi razumeli neku ideju, ali ako se to ne oslikava u vašem životu, onda nije za vas. Dakle učenje je učenje, i sva su ona dobra, i imaju značaj, ali ako niste u stanju da ta učenja pretvorite u svakodnevni život, morate se više potruditi, probati nešto drugačije, probati nešto drugo, i osigurati da čak i ako je kvantitet smanjen, ta ograničena količina prodire u vaš sistem i transformiše vas, što utiče i na društvo. Dakle dobrota, usrdnost, saosećanje, najvažnije stvari o kojima duhovni majstori pričaju moraju postati deo vas, u suprotnom, one ostaju samo u knjigama. Vidimo toliko poruka duhovnim majstora koje se brzinom svetlosti šire Fejzbukom i drugim društvenim mrežama. Ali koliko njih su ljudi zaista pročitali, koliko razumeli, koliko usvojili. Ovo su sve stvari koje zabavljaju um. Ove informacije zabavljaju um, i on ih ponekad razume, i zadržava, ali se one ne zadržavaju u životu. Ako se u životu ne desi nešto transformišuće, i ako nema vidljive transformacije koju društvo može razumeti, ništa se nije dogodilo. Dakle, sve te knjige, CD-i, učenja, sve je protraćeno ako nije postalo deo vas. Uvek kažem, ako idete stazom duhovnosti, tražite preobražaj, ne aktivnost. Aktivnosti će odlaziti i dolaziti, ali preobražaj vas čini onim što jeste i vodi vas dalje.
SRPSKI ZET
P: Već sedam godina Vi ste srpski zet. Šta Vam je najlepše a šta najčudnije u Srbiji? Znate li neku srpsku reč?
O: Volim da verujem da pripadam svetu. Iako sam oženjen ženom koja je iz Srbije, ne mislim da pripadam samo jednom mestu, jer mi ograničenja ne odgovaraju. Ja sam izvan okvira. Znam nekoliko srpskih reči i veoma volim narod jer kad dođem u Srbiju, zapravo se osećam kao da sam došao kući. Dopadaju mi se ljudi i ima dosta kulturnih sličnosti. Sviđa mi se otvorenost ljudi u Srbiji, što me takođe privlači. Mnogo je onih koji su otvorenog uma, otvoreni za nove informacije. Ima mnogo ozbiljnih duhovnih praktikanata. Ima toliko stvari u Srbiji koje mi se dopadaju. Ista stvar je i sa Makedonijom i drugim mestima. I nisam video mnogo ljudi, naročito onih koji su ozbiljno povezani sa mnom sve ove godine,da odlaze; kontinuitet je veoma bitan, ima ljudi koji su dolazili i odlazili, i iz različitih razloga ostajali ili nisu, ali imajući sve to na umu, kada vidim taj element kontinuiteta, vidim i ozbiljnost, vidim da su odlučni u svojoj nameri. Sve te stvari me veoma privlače. A što se tiče srpskih reči, pa mislim da ne mogu zapravo da komuniciram na srpskom, za razliku od moje ćerke koja odlično priča. Osećam da to nije važno. Mislim da ljudi vide moje srce. I moja komunikacija preko srca ili kroz srce zaista dopire do ljudi. I mnogi odgovarju iz srca i to dolazi do mene. Tako da bih voleo da verujem da sam više od srpskog zeta, mislim da sam u tom smislu sin Srbije, jer je to moja zemlja, kao i ostale zemlje. Kada odem negde, nikad se ne osećam kao stranac. A prilično sam proputovao, još uvek putujem, i gde god da odem, osećam se kao da tu pripadam, zbog ljudi koji su tamo, to je sve zbog ljudi. Dakle, svaka zemlja je onakva kako se povežemo sa njenim ljudima i kulturom. U Srbiji se osećam veoma pijatno i zbog toga što mi je supruga odavde, moja ćerka tu živi, i to je jedan od razloga. I ne samo to, tu je i ljubav koju dobijam od mnogih ljudi, osećam se veoma povezanim. Isto tako, nema za mene stranaca, nema mnogo ljudi koje nisam upozao. Ali svakako se nigde ne osećam neobično u tom smislu, uključujući i Srbiju. Sve u svemu, osećam da ovde pripadam. Teško je reći. Ne volim da me kategorišu kao bilo šta, jer me to veoma ograničava. To je kao da kažete da ste samo telo. A šta je sa vašom svešću koja je sveprisutna? Ne odgovara mi ništa što me ograničava, ne volim da budem strpan u okvire, jer okvire treba razbiti, tada postajete neograničeni, tada postajete sve. Posećujem mnoga mesta i vidim svoj odraz u mnogim ljudima. Svi su oni ja. I iz tog razloga volim Srbiju, jer vidim mnogo sebe u mnogim ljudima. I oni me vole kao svog najmilijeg. Nema prepreka, nema ograničenja. I ta ljubav je spontana, to je divan osećaj. Tako da zaista volim ovu zemlju i ovaj narod.
BRAČNA LJUBAV
P: Kakav je Vaš pogled na bračnu ljubav? Imate li savet za one koji nisu zadovoljni u braku?
O: Ljubav i brak su isto vreme vezujući i oslobađajući. Govorimo o ljubavi između muškarca i žene, ljubavnih veza i slično. Tu je početna fizička privlačnost, zatim emotivna privlačnost, onda u trenutku kada se umeša intelekt, počinje udaljavanje, i ponekad dođe do toga da se zapitamo zašto smo uopšte zajedno, jer često razlozi za ulazak u vezu ne traju dugo, i ako veza nije ili ne postane mnogo više prirode, gde oboje mogu da idu zajedno ka višoj svrsi, ona se ne opstaje. Što se braka tiče, ako je on iz obaveze ili iz nekog razloga, neće potrajati. Rekao bih da će brak koji je zajednica dvoje ljudi u mnogo više svrhe uvek opstati. Dakle, razlog za brak treba da bude viša svrha, a ono što spaja treba da bude frekvencija, jer se jednom dopada frekvencija onog drugog, lepo se osećate u prisustvu te osobe. Dakle, to je ispravan način. Nemam ništa protiv ljubavi i braka. Zapravo, jedino ne podržavam ljubav i brak samo kao normu. Volim da kažem da se možete zaljubiti u bilo koga, možete biti s bilo kim, to je sve u redu ako vam tako odgovara. Ko smo mi da kažemo da je nešto ispravno ili pogrešno u tom smislu. Ako niste karmički predodređeni da upoznate neku osobu, nećete je ni upoznati. A koja je vrsta veše veze zavisi od toga šta ste uopšte iz toga želeli. To nije nešto o čemu drugi ljudi mogu da odluče. Isto je i sa brakom. Brak je neka vrsta kulminacije povezanosti koja vodi poreklo iz prošlosti. Dakle, brak treba poštovati kao povezivanje sa svrhom, bar ja to tako vidim. U suprotnom ćete se venčati i nećete znati šta radite. Ima mnogo ljudi koji su emotivno razvedeni, iako su još uvek u braku. Znači da nakon nekoliko godina više ne osećate povezanost i želite da se odvojite od druge osobe. Rekao bih da je to sve mučenje. Ali ako postoji duboka povezanost i volite se i treba da uradite velike stvari u životu, to je onda dobra ideja. Treba da imate partnera od poverenja s kojim možete da idete kroz život. U suprotnom, to je teret. To je individualna stvar. Obično ne iznosim svoje mišljenje o ljubavi, braku, razvodu, jer to nije nešto o čemu bih ja, kao spoljnao figura, trebalo da odlučujem. To su individualne stvari. Ljudi mogu da odluče da li će biti u vezi, u braku ili će se razvesti. Šta mi imamo s tim. Mislim da više treba da slavimo razvod nego brak, kako bismo ovo razumeli iz bolje prespektive.
ČINITE DOBRO
P: Koje praktične savete možete da poklonite čitateljkama Ona Magazina?
O: Budite dobri, i činite dobro. To je ono što bih stvarno želeo da preproučim ljudima, više nego duhovnu praksu. Kada ste dobri i činite dobro, to vas toliko pročišćava da vas automatski vodi do duhovne suštine, pozadine. Kada kažem budite dobri, to znači budite usrdni, budite saosećajni. Učvrstite se u ljubavi i pobrinite se da nijedna negativna emocija, kao što je mržnja, ljubomora, bes, naročito ego, ne prodre do vas. Neka to ostane izvan vas. To znači biti dobar. Činiti dobro jeste stalno izražavanje svega toga. Mislim da današnjem svetu treba upravo to. Budite dobri, činite dobro, i taj faktor dobrote bi trebalo da kaže ko ste vi. Vaša najveća poruka jeste vaš sopstveni život. Način na koji živite je vaša najviša poruka. Ako svetu pokazujete ranjivost, bespomoćnost, nezahvalnost, ili nesigurnost, svet će vam uzvratiti istom merom. Zato mu pokažite veličanstvenost, dobrotu, i unutrašnje bogatstvo tako što ćete biti dobri i činiti dobro, i to će vam se vratiti, bićete poštovani i cenjeni od strane vašeg društva i celog sveta. To je moja poruka za ljude koji ovo čitaju. Hvala vam na ovom intervjuu, zaista cenim što ste mi postavili ova pitanja. Svima koji ovo čitaju želim veoma lep i miran život. Hvala vam. Vidimo se! 🙂
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Intervju sa Mohanđijem uradila: Branislava Mićić, novinar časopisa ONA magazin
Prevala i lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić
