Dragi članovi porodice!
Um je lud. Njegova nasleđena sposobnost je da stvara sumnje, a njegova moć da nas drži podalje od realnosti je zaista neverovatna! Mohanđijeve meditacije se organizuju besplatno širom sveta. Šaktipat, direktni prenos energije više svesti, takođe se daje besplatno! Potrebno je doći otovorenog uma, poput prazne čaše, i primati sa zahvalnošću, uz potpunu veru i prepuštanje. Ali naš um je taj koji stalno sumnja i često nam neće ni dozvoliti da to uvidimo!
Sledi iskreno pojašnjenje vezano za Mohanđija za sve umove koji gaje sumnje. Želeli smo da pojasnimo određene nedoumice koje se vezuju za njegovo ime. Mohanđi je rekao: „Na početku predstojećih programa, ove i narednih godina, trebalo bi da pojasnim nekoliko stvari koje smetaju umovima koji gaje sumnje.”
Mohanđi nikada ne forsira nikoga. Sve je naš izbor. Duhovnost bi trebalo da bude spontana i prijatna. Ništa što forsiramo neće doneti dobre rezultate. On sve prihvata bezuslovno, u svim situacijama. Mohanđi predstavlja veliku zlatnu tradiciju velikih svetaca i on uvek izražava bezuslovnost. Naša je šansa da tečemo sa večnom rekom tradicije koju on predstavlja. To je konačno odredište za sve duše.
S ljubavlju,
BTW porodica
– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –
Ko želi Mohanđija?
Ako se Mohanđi pojavio u vašem životu, postoji razlog za to. Ništa se ne dešava slučajno na ovom svetu. Sve ima svoju značajnost i svrhu. Sve dok nemamo kapacitet da vidimo treću dimenziju ljudi i događaja, nećemo biti u mogućnosti da razumemo potpunu simetriju ili stvaran razlog. Kao i obično, ako je naše rasuđivanje bazirano na delimičnom razumevanju, to nikada nije ispravno.
Mohanđi sebe naziva znakom na putu. To je baš kao bilo koji znak u našem životu. Razlog njegovog postojanja je da pokaže određene pravce tragaocima koji već hodaju određenom stazom, u slučaju da izaberu da se koriste znakovima pokraj puta. Ako nam je staza bliska i poznata, znak nam nije potreban. Ako su put i odredište jasni, znak je nevažan. Znak nikada nije vezan za putnika, niti je putnik vezan za znak. I putnik i znak postoje u oslobođenom postojanju. Neki putnici zavise od znakova radi sigurnije navigacije. To je njihov izbor. Znaku nije potrebno ništa od putnika. On neće biti pogođen ukoliko putnik izabere da ignoriše znak ili da prođe podalje od njega. Nije ni srećan niti tužan u nameri da pomogne ukoliko putnik izabere da dalje traži znakove.
I…
Mohanđi je kao drvo banjan, pruža hlad i svež vazduh svima koji dođu i odluče da se odmore u njegovom hladu. Drvo ne zavisi ni od koga, ko god da se odmara u njegovom hladu. Drvo neće prigovarati čak i ako neko odluči da slomi granu ili da ga iščupa iz korena. Drvo svakako neće biti pogođeno, ali neće biti hlada za druge putnike. Drvo nema očekivanja. Ono ostaje neutralno. Ono ostaje uvek nesebično i objektivno. Ono jednostavno izražava svoju darmu zaštite prema svim putnicima i prema svima onima koji odaberu da se odmore u njegovom hladu. Drvo ne proverava ko je putnik, njegovo imovinsko stanje, odakle dolazi ili kuda je krenuo. Ono pruža isti kvalitet hlada i princu i siromahu. Ono ne proverava njegovu prošlost ili budućnost. Drvo postoji tokom vremena. Ono pada kada završi sa svojom dužnošću. Majka priroda spontano uređuje njegovu zamenu drugim drvetom. Nema tragedije. Samo darma postojanja.
I…
Mohanđi sebe naziva ogledalom. Istinksim ogledalom koje reflektuje vaše pravo lice, odraz vas i vašeg karaktera. Pravo ogledalo nikada ne laže. Prikazuje suštinski odraz. Ne prati neke druge odraze. Ono ostaje neutralno i postojano. Vi ćete videti sebe onakvim kakvi jeste, a ne ono što želite da jeste, u realnom ogledalu. Istinsko ogledalo nikada ne iskrivljuje vaš odraz. Istinksa refleksija je kao alarm za neke ljude, posebno za one koji žive u samoindukovanom svetu pretvaranja i želja. Oni ostaju odvojeni od svetskih događaja sopstvenim izborom ili zbog svoje nasleđene prirode. Istinsko ogledalo daje odraz pravog lika. Ako se smejete, videćete osmeh u ogledalu. Ako plačete ili izražavate ljutnju, videćete upravo te odraze u ogledalu. Ono ne može prikazati nešto drugo. Oni koji žive tako što glume tokom svog postojanja, mrzeće svoj lik u ogledalu jer će se njihove vlastite maske i pretenzije ogledati i prikazivati realnost. Ogledalo sa tim nema ništa.
Da li je Mohanđi relevantan?
On jeste relevantan. Dostupan je za komunikaciju u fizičkoj dimenziji upravo sada. Ovo je njegova neposredna relevantnost. Relevantnost zavisi od vremena, situacije, ljudi. Takođe zavisi od pojedinca. To je individualno. Određena hrana je odgovarajuća za određene ljude. Određeno zemljište i sredina su odgovarajući za određena semena, kako bi rasla i razvijala se bolje. Određeni ljudi su odgovarajući za neke druge ljude. Dakle, radi se o čistoj individualnosti. To je vaša odluka. Relevantnost je često pitanje vremena. Nekada se ona oseća godinama nakon što neko biće napusti svoje telo. Dok je u telu, relevantnost se ne oseća. Ovo je istinska priroda života. Kada je osoba živa i govori, naša čula hvataju ono vidljivo i zvučno, i obično se ne svari i ne uhvati njegova životna poruka. Kada više nije sa nama, fizička dimenzija je potpuno izmaknuta i poruka se automatski naglašava. Ovo je objašnjenje zašto je lakše povezati se sa guruom koji nije više fizički prisutan. Lakše je nadolazećim generacijama da interpretiraju njegova učenja na način koji njima odgovara. 🙂 Možemo naći toliko puno primera u našoj svakodnevici i životu.
Ko će plakati zbog njegovog odlaska?
Ne bi trebalo bilo ko da plače. Neko drugi će zameniti njegovo odsustvo i prostor. Plakanje je neznanje. Tuga je, kao i svaka druga emocija, privremena i individualna. Ne treba da očekujemo da će iko plakati. Ako i plače, to može biti izraz ljubavi ili lične nesigurnosti. Ljubav znači privrženost, a to nas veže. Mohanđi nikada nikog ne vezuje za sebe On veruje u čovekovo oslobođeno postojanje i pomaže ljudima da ostanu slobodni. Gubitak se oseća zbog privrženosti i nesigurnosti nekoga ili nečega. Nesigurnost je neznanje. Ne bi trebalo iko da bude nesiguran i da zavisi od bilo čijeg prisustva jer sve mora naći svoj put, pre ili kasnije. Svi dolaze sami, i isto tako odlaze. Povezanost ostaje ukoliko se zasniva na povezivanju preko samog sebe ili svesti. To nikada ne može nestati.
Zašto bi neko trebalo da dođe kod Mohanđija?
Samo u slučaju da taj neko oseća njegovo prisustvo i vođstvo kao nešto što ga uzdiže i ako je to za njega pogodno za dalje razvijanje svesti; i jedino ako njegovo prisustvo čini pozitivnu promenu u njemu, kao i ukoliko je Mohanđi sposoban da napravi pozitivnu promenu u nekome. Inače, niko ne treba da traći svoje vreme na njega.
Šta ako niko ne dođe da čuje i vidi Mohanđija?
Mohanđiju se ništa neće desiti. On će svakako ostati slobodan. Znak na putu ili drvo nikada ne zavise od putnika. Oslobođenje je trajno stanje, nije mu potrebna ničija podrška. Drugi se mogu povući. To je poput najsjajnijeg plamena vatre. Mnoge vatre mogu emitovati svetlost. Svetlost i sjaj se nikada ne smanjuju. Sjaj prevazilazi vreme. Ako se nijedna sveća ne upali od večno sjajnog plamena tradicije, što je malo verovatno, to nikako ne utiče na plamen. Nastavlja da gori u večnosti.
Koliko se Mohanđi razlikuje od drugih učitelja?
Samo u fizičkoj pojavnosti. Svi se razlikuju po stilu i karakteru. Svi su jedinstveni. Opet, sva učenja su ista, samo što se prikazuju i izlažu na različitim jezicima. Znanje je uvek drevno. Izrazi su moderni. Svi rade u smeru podizanja individualne u kolektivnu svest. Svi su isti. Neki su privlačni nekima. Nisu svi privlačni svima. Izaberite šta god vam odgovara ili vam je privlačno. Nikada ne budite primorani da izaberete bilo kojeg učitelja. Nećete uspeti. Mohanđi se nikada nikome nije nametao, niti će ikada to pokušati. Nikada nije postojao ni najmanji pokušaj da se stvori takva slika. Oslobođenje je stanje kojem nije potrebna nikakva podrška niti aplauz.
Šta Mohanđi želi od nas?
Ništa. Nikada nije ništa tražio od bilo koga, nikakav novac, poklone, i slično. Kad god ga ljudi pitaju ovakvo pitanje, sve što Mohađi kaže je: „Nahranite, obucite i zaštitite siromašne i gladne ljude. Hranite i zaštitite ptice i životinje. Služite majci Zemlji. Ja ću biti srećan.‟ Mohanđi nema nikakvih očekivanja i on to jasno naglašava svaki put. Put je definisan i dat je putnicima da hodaju njime. Putovanje, kao i vreme putovanja, zavise od putnika. Ne izabrati kretanje je takođe dobro za one koji su napravili stazu. Pre ili kasnije svi moraju da nastave, ovim putem ili nekim drugim. Ako je putnik stigao do Mohanđijeve staze, to je njihova prarabdha (sudbina). Ako izaberu neki drugi put i stazu, to je i dalje njihova sudbina. Oni samo mogu hodati putem ispred njih, sve dok ne stignu na drugu stazu. Zamena staza nije moguća sve dok rastojanje ne bude pokriveno. Opet, biranje vođstva je na putniku. Vodič za putnike je prisutan na svakom ćošku, u formi Mohanđija ili nekog drugog.
Zašto Mohanđi podržava sve gurue, čak i ako su oni pokvareni?
Jer svi nekome odgovaraju! Podržavajući bilo kog gurua ne čini nikakvu razliku za gurua ili njegovog učenika. Na guruu je da vodi napred, a na učenicima je da se vode njegovim uputstvom. Mohanđi u suštini podržava večnu poruku ko god da je širi, ne samo nekog koga nazivamo guruom. Štaviše, sve kreacije su relevantne, bez obzira da li nam se to sviđa ili ne. Neki ljudi mrze svoje roditelje. Ali, mogu li ih oni promeniti po svojoj volji u jednom životu? To je sudbina. „Prihvatanje bez obzira na to kakvi god da jesu” je od suštinskog značaja. U suprotnom, moglo bi da bude agonije i anksioznosti. To je stvoreno iz neznanja o postojanju. „Ptice istog perja se drže zajedno u jatu” ili „Slično privlači slično”. Dobićete prijatelja ili neprijatelja na osnovu vaše lične konstitucije. To je ono što privlačite. Stvorili ste sopstvenu sudbinu. Isto tako, dobićete gurua ili iskustvo bazirano samo na onome ko ste i šta ste izabrali da budete. Okrivljavanje drugih za vaše nepriike nema nikakvu vrednost. To je nedostatak razumevanja. Ne treba da se udaš za svog neprijatelja. Međutim, prihvatanje svake od imenovanih uloga je važno. U suprotnom, vi uopšte ne razumete život. Štaviše, stalno ćete se suočavati sa konfliktima i blokadama unutar sebe, što će dovesti do još veće krivice, nemira i strahova.
Mohanđi nema sidije (duhovne moći). On je običan.
Kada je Mohanđi rekao da ima moći? On to nikada nije rekao. Nikada nije sebe prozivao kao nekog ko ima čudesne moći. To su oni koji su povezani sa njim, koji govore šta su videli, šta su doživeli i osetili sa Mohanđijem. Mohanđi nikada nije tražio ni od koga da ga veliča.
Ako osećate da Mohanđi ima moći, onda ih ima. Ako osećate da nema, onda ih nema. Ovo čisto zavisi od toga koliko je vaš um otvoren ili zatvoren. On nikada ne osporava nijedno mišljenje o sebi. On nikada ne dolazi da razjašnjava stvari, za šta tvrdi da je gubljenje vremena. On kaže: „Frekvencije su različite. Nemogućnost da se povežemo sa nekom frekvencijom vodi do pogrešnog razumevanja. Zato frekvencija ne može biti okrivljena. Jedini krivac je naša nesposobnost povezivanja. To je ono što stvara pogrešno shvatanje. Oni koji se mogu dobro povezati će uživati. Drugi će se razočarati i napustiti.‟
On živi kao sasvim običan čovek koji bira da izrazi svoju svest sa najvećom čistotom i ubeđenjem. Pripremio je „hranu” na osnovu svog razumevanja i kalibra. Dobro došli ste da uzmete ili odbacite. Ovo nimalo ne utiče na onoga ko je pripremio hranu jer nema nikakvih očekivanja.
Ne idite kod Mohanđija sa očekivanjima čudesnih intervencija.
On neće intervenisati u ljudskim karmama koje su zarađene.
On neće ometati slobodu da se iskuse odabrane karme. Niko ne sme da spreči onog drugog da doživi sopstvenu karmu. Ovo je protiv zakona karme. Kada se nevolje i bolovi događaju, ljudi trče ka bogu ili guruu. Kada to nestane ili prevaziđu stvari, onda odbacuju gurue i bogove. Guru ili bog nisu nikada stvorili vašu karmu niti odgovarajuća iskustva. Uradili ste to sami. Zašto onda krivite gurua? Svakog trenutka mi stvaramo svoju sudbinu mislima, rečima ili delima.
Šta očekujete da guru ili bog urade? Da počiste vaše ostatke? Guru i bog nisu vaše plaćene sluge, zar ne? Pokazali su vam put oslobođenja od bolova i žalosti. Koga možete da krivite ako izaberete da ne idete tim putem?
Svaka poruka od Mohanđija je vrlo jasna i razumljiva je i detetu od deset godina. Zašto biramo da ne razumemo ove jednostavne poruke? Koga treba kriviti? Mnogi ljudi koji su imali koristi od Mohanđija okrenuli su se protiv njega i kritikovali ga. Kada se ova tema spomene, sve što Mohanđi kaže jeste:
„Pustite ih. Oni izražavaju svoj karakter. Nezahvalnost me ne dotiče. To pogađa njih. Ne prihvatam ništa osim ljubavi, od bilo koga. Ne prihvatam nikakve druge promene osećanja. Oni to mogu zadržati za sebe. Samo ako prihvatim, onda moram to i da podnesem. Ako ne prihvatim, to ostaje njima i oni moraju da se suoče sa tim.‟
Jednom je Isus iscelio desetoro ljudi koji su bolovali od lepre. Leproza je u to vreme bila strašna bolest. Svi koji su ozdravili otišli su kući a da se nisu ni zahvalili Isusu, kao da su se sramili da priznaju da su bolovali do pre nekoliko trenutaka. Jedan od njih se okrenuo i pogledao ga, što se može protumačiti kao neizgovoreni izraz zahvalnosti ili pogled zahvalnosti. Isus nikada nije očekivao nikakvu zahvalnost. Dakle, nije osetio ništa. „Sve generacije ljudi imaju sličnosti sa onima koji su bili izlečeni od lepre. Zašto bismo se brinuli? Njihova srca će se stopiti sa ljubavlju pre ili kasnije. Tada će i oni osećati ono što ja osećam prema njima. Ništa osim ljubavi nemam da punudim mom najgorem kritičaru. Oni mi čine uslugu govoreći loše o meni tako odbacujući neke ljude koji ni ne treba da me upoznaju. To je velika usluga za introverta poput mene koji više voli izolaciju nego gužvu.”
Mohanđi nastavlja da pruža svoja učenja i službu društvu potpuno slobodno. Nikada nije očekivao ni od koga da ga postavi u klasu sa „pet zvezdica‟. Želi da bude pristupačan čoveku. Ostaje pristupačan uprkos svojim zgusnustim rasporedima.
Da li mislite da Mohanđijevi šaktipati deluju?
Postavite to pitanje sebi. Da li vam je Mohanđijev šaktipat bio koristan? Da li ste imali dobra iskustva i iskustva koja vas uzdižu? Štaviše, razumite da nosite teret, utiske, samskare, vasane i karme mnogih života. Da li mislite da možete da očistite taj veliki deo samskara nakupljenih tokom mnogih života u samo jednom potezu?
Ko treba da ima veru, doslednost, strpljenje, istrajnost i uverenje? Mohanđi ili vi?
Postoji jako puno ljudi koji su se povezali sa Mohanđijem u poslednje četiri godine koji svedoče stalnom uzdizanju. Oni su obrazovani ljudi različitih nacionalnosti koji jasno znaju da razlikuju vrapca od lopate. Mislite li da su oni budale koje se pretvaraju sve ove godine? Takođe, zašto se njišete za tuđim rečima? Zar nije vaše vlastito iskustvo najbolje za vas? Zar nije grešno odbaciti svoje iskustvo i promeniti svoje mišljenje na sopstvenom duhovnom putovanjuzbog tuđih reči? Ako to ne funkcioniše u vašem slučaju, zapitajte se da li ste bili dovoljno prijemčivi. Ako ste puna čaša, niko ništa ne može više sipati u vas.
Mohanđi nikada neće iznositi velike tvrdnje. On uvek ostaje ponizni sluga velike tradicije.
Na primaocu je da odluči da li je to vredno za njega ili je to potpuno gubljenje vremena. Niko nikoga ne primorava. Ako to nije bilo korisno, odbacite ga. Niko vam neće suditi ili vas kritikovati. Niko nema vremena za to. Svi se kreću napred.
Štaviše, Mohanđi ne naplaćuje nikakve naknade za svoje vreme i trud. Zarađuje za život. On snosi sopstvene troškove, uključujući putne troškove, kako bi vam isporučio nešto čisto i dragoceno, potpuno besplatno. On to radi samo iz ljubavi i saosećanja prema nama. Šta vi doprinosite? On traži samo dva novčića, a to su ČISTOTA I VERA. Mohanđiju ništa drugo nije potrebno od vas. Svi dobrovoljni doprinosi sakupljeni tokom programa koriste se za dobrotvorni rad.
Ako ne možete da uhvatite konopac i uđete dublje u svest, možete li Mohanđija kriviti za to? Zapamtite, mi postojimo u svetu u kojem se duhovnost prodaje kao roba, a postoje i ljubomora i politika u duhovnim krugovima takođe. Mohanđi nema nikakve veze sa tim. On ostaje podalje od svega toga i održava svoju čistotu i pravednost. On je čovek koji zaista veruje u podizanje svesti ovog društva potpuno besplatno. Mislite li da Mohanđi ima bilo kakvu ličnu agendu? Uvek je zanemarivao svoj ugled koji su samo pojedinci u prilici da razumeju i vide. On hoda i razgovara kao sasvim običančovek i uvek se sklanja kada neko pokušava da ga stavi u okvire ili kategorije.
Da li mislite da je Mohanđijev put najbolji od svih?
Ovo je na vama da procenite. Možete se kretati samo stazom koja vam odgovara. Mohanđijeva staza nema nikakvog značaja za vas ukoliko niste otvoreni i prijemčivi. U tom smislu, nećete imati koristi ni od jedne staze ako niste otvoreni i prijemčivi. Trebalo bi da odlučite koja staza i koji guru su najbolji za vas, za vaš lični razvoj. Duhovnost je esencijalno individualna. Mohanđi nikada neće nikoga vezati za sebe, niti će plakati ako ga neko napusti. Nikada nikoga neće proklinjati ili mrzeti. Po prirodi Mohanđi blagosilja sve. Kao što je Mohanđi napisao u svom blogu „Susret sa Bezvremenim Svecem sa Himalaja”, kada je učenik dostojan, pravi majstor/ vodič/ učitelj mu se pojavi. Dakle, pravi učitelj u pravo vreme za učenika. Moždaće se, kada učenik napreduje više, pojaviti novi učitelj. Kada tražite gurua iz svoje mašte, umesto onoga koji se nalazi ispred vas, propustićete autobus. Dakle, naš guru je onaj koji stoji ispred nas, baš kao razredni učitelj tokom školskih dana. Guru stiže kada je učenik spreman i dostojan.
Neki ljudi kritikuju Mohanđija?
Definitivno. Svi smo navikli na kritiku drugih. Kada podignete jedan prst na drugog, tri prsta se vraćaju vama nazad. Da li ste u prilici da kritikujete? Ljudi imaju prava da izraze svoja mišljenja.
Koji je glavni razlog za kritikovanje? Očekivanja!
Očekujemo da se neko ponaša prema nama u skladu sa našim očekivanjima.Da li je to moguće? Svako ima svoju vlastitu konstituciju i svoj način rada. Svako se ponaša shodno tome. Frižider, mikrotalasna pećnica i mašina za pranje veša imaju izrazito drugačiji karakter i svrhu. Isto tako, majmun, tigar, zmija i vrapci su izrazito različiti po karakteru. Isto tako, i ljudi su različiti. Ovo takođe važi za naše bliske rođake ili čak za našu decu. Možda nećemo razumeti treću i možda najrelevantniju dimenziju pojedinca. Dakle, kritikujemo ga. Tim putem mi ih opterećujemo dodatnom količinom karme. Preko reči, mi im oduzimamo njihovu teško stečenu karmu. Dobro za njih, zahvaljujući vama. Mohanđi nikada neće gaziti vašim koracima. On ima sopstveni tempo. Svako ima drugačiji tempo.Kakobionmogaodasepodudarasasvakim? Na vama je da ga uhvatite ili ostavite. On nikada ne predlaže ništa. Ne morate hodati kao drugi i napredovati kao drugi u duhovnosti. Imate potpuno i apsolutno pravo da se krećete sopstvenim tempom, udobno i efikasno za vaš razvoj. Mohanđi daje sve od sebe da odgovori na bezbrojne mejlove koje svakodnevno prima iz svih krajeva sveta, razgovara jedan na jedan vodeći ljude uprkos svom gustom rasporedu vezanim za službeni posao, duhovnost i dobrotvorne aktivnosti. Mohanđi zapravo isporučuje složene duhovne stvari u obliku hrane za bebe koju lako može svariti bilo ko sa bilo koje duhovne staze i stila širom sveta.
Nerazumevanje vodi ka špekulacijama i kritici.
Razumevanje vodi ka prihvatanju.
Sa kim možemo da uporedimo Mohanđija?
Ni sa kim. Baš kao što se ni vi ne možete porediti sa drugima! Svako stvorenje Svemoćnog Boga je jedinstveno! I zašto imate potrebu da se poredite? Da li zato da biste stvorili okvir za Mohanđija?
Mohanđi se ne može uklopiti u bilo kakav okvir, osim ako ga vi ne odvojite i prilagodite vama prihvatljivoj veličini ili okviru.
Tada to neće biti Mohanđi. To će biti samo deo njega. Skraćivanje uvek smanjuje kvalitet objekta. Zašto ga ne možemo prihvatiti onakvog kakav jeste, sa svim njegovim plusevima i minusima, na isti način na koji i on prihvata vaše pluseve i minuse?
Ko je Mohanđijev guru?
Mnogo gurua. On predstavlja tradiciju. Vi možete iskusiti mnogo gurua kroz njega. On je mnogo gurua u jednom.
Ko je bio guru Sai Babe? Ko je bio guru od Šripad Šri Valabhe, Narasimhe Sarasvatija ili Akalkot Svamija?
Ko je učio Gospoda Krišnu Bagavad Giti? Ko je učio Gospoda Krišnu Šivinim sutrama? Ko je učio Adi Šakaraja Baje Govindama? Ko su bili njihovi gurui? Ne bi trebalo da upoređujemo Mohanđija ni sa kim od njih.
Kao što Mohanđi uvek ponizno govori: „Ja sam samo sitna kap, a oni su okean.”
Mnogo gurua je negovalo Mohanđija kako bi on postao ono što je danas. Ali, zašto je to važno? Ako vam se dopada poruka,prihvatite je. Ako vam se ne sviđa, odbacite je. On nikada nikoga ne forsira. Neki ljudi vole Gitu. Neki ljudi vole Kuran. Neki vole Bibliju. Neka ljudi biraju ono što im se dopada. Sveje dobro i sve ima važnost u nečijem životu. Svi ovi kriterijumi nisu važni ako hrana nije prikladna za vas. Isto tako, čak iako je hrana odlična i sjajna, a vaš stomak uznemiren, koja je svrha jesti tu hranu? Pogledajte unutar sebe. Zapitajte se šta vam je važno i zašto vam je to uopšte važno?
Zašto je Mohanđi oženjen?
To je njegova lična stvar. Brak svakako nije „umanjio” njega ili njegov ugled. Mohanđi je imao svoje razloge za brak. Zašto je to drugima važno? On je i dalje nesebičan. On prihvata sve i svakoga, bez obzira na novac ili položaj? On prekoreva ljudeako je to potrebno, bez gledanja u njihov novčanik. On se nikada ne pretvara. On jednostavno jeste. Ako vam njegov brak smeta, to je usled vaše uslovljenosti.
Da li očekujete da gurui ili duhovni ljudi ne budu oženjeni? Šta je sa Lahiri Mahasajom, Papađijem i mnogim drugim velikim svecima? Veliki mudrac Atri je imao suprugu, inače se Lord Datatreja ne bi rodio. Ti se ne bi rodio da tvoj otac nije pronašao tvoju majku. Šri Rama je bio oženjen i Šri Krišna je takođe bio oženjen. Šri Krišna je imao mnogo žena i nekoliko ljubavnica takođe. Šiva se ženio dva puta! Lakšmi je žena Lorda Maha Višnua. Lord Muruga je imao dve žene i on je još uvek idealizovan od strane velikog mudraca Boganatara, gurua velikog Babađija. Ako jedan veliki neoženjeni Sida,mudrac Boganatar, može prihvatiti Lorda sa dve žene, zašto ne možete prihvatiti Mohanđija u ulozi muža? Da li je njihov bračni status ikada uticao na njihovu duhovnost ili moć? Da li oni možda ne daju jasnuporuku društvu koju bi Šiva i Šakti trebalo da ujedine kako bi produžili stvaranje? Adi Šankara je morao prvo da doživi ženu pre nego što je postao „Saravajanski monah” (Savršeno stanje kompletnosti). Vjasa je začeo Ambika i Ambalika, iako se nikada nije ženio, kako bi pomogao nastavku i produžetku loze porodice i Dinastije. Zašto nosite ideju da bi svi duhovni ljudi trebaloda budu neoženjeni? Kako to utiče na njihov ugled? To je pogrešan koncept. U suštini,većina oženjenih svetaca je više izbalansirana u životu. Štaviše, Mohanđi nikada sebe nije nazvao svecem ili guruom. Nikada se nije ni pretvarao da je on nešto od toga. Mi ga tako zovemo. Zašto bi on nosio bilo kakav teret koji mu mi stavljamo? Dozvolite da bude. On nije tražio da neko ostane ili ode. To je na onima koji ga posećuju. On sve voli bezuslovno.
Duhovnost ne bi trebalo da bude hendikep. Ako duhovnost koči pojedince i smanjuje njihovu slobodu i prostor za kretanje, to nije vredno toga. Pogledajte ironiju! Duhovnost bi trebalo da oslobodi pojedince, umesto toga društvo nameće uslove duhovnim ljudima, zbog njihovog ograničenog razumevanja. Duhovna osoba ne bi trebalo da se ženi, da koristi bilo kakav luksuzan materijal, uključujući vozila ili čak naočare za sunce!On ne bi trebalo da stavlja parfem, a kamoli da puši, da konzumira alkohol i posećuje bordele!
Naravno, duhovna osoba nikada ne sme da iskorišćava ljude koristeći svoje duhovne moći. Ovo je u potpunosti antiduhovno.
Inače, duhovnost je ispunjenje. Ona je potpuna i kompletna dok postoji. Ona je sadržana u svim okolnostima. Nema navika, vezivanja i zahteva. Ne postoji vezivanje samskara. Imati nešto i nemati to, ne bi trebalo da utiče na duhovnu osobu. Naprotiv, ispada kao da je duhovna osoba hendikepirana. 🙂 Širdi Sai Baba i Ram Surat Kumar su puno pušili. Da li je to uticalo na njihov rast? Upasani Maharadž se ženio tri puta. Ipak je dospeo do vrha oslobođenja, povezan sa Sai Babom. Vreme je da uklonimo naše zatamnjene naočare i vidimo stvarnost. Naša sposobnost da vidimo je oštećena. Vreme je da to ispravimo.
Zašto se ponekad osećam nepovezano?
Igra vašeg vlastitog uma! Zbog toga se osećate nepovezanim. Taj isti um nam omogućava da se povežemo takođe! Kada ste bolesni, nijedan lep pejzaž neće stvoriti lep osećaj u vašem umu. Kada ste srećni i zdravi sve izgleda lepo, čak i ako je prosečno. U nameri da osećate, trebalo bi da postoji konstanta u umu. Da li mi to imamo? Um nam stalno izmiče. Naša osećanja se takođe stalno menjaju. Dakle, povezanost i isključenost su u nama. Mohanđi je uvek dostupan. Uvek je bio. Ne osećamo ga jer nismo „uključeni”. Električna energija je uvek dostupna preko prekidača. Osim ako ga ne uključimo, onda svetlost neće stići u našu sobu. Isto tako, svetlost uvek postoji izvan sobe. Osim ako mi ne otvorimo prozore i navučemo zavese, onda svetlost ne može ući i osvetliti sobu! Svesnost je trajna i stalna. Naša individualna otvorenost čini razliku u našem ličnom iskustvu.
Želim da promovišem Mohanđija i njegova učenja.
On ne voli da bude promovisan. Voli spontanost. Ako ljudi osećaju poriv da ga upoznaju, doći će. On ne voli da ga ističemo. Ni on to nikada ne radi. On ne prima ljude koji dolaze sa zahtevima kao što su posao, brak, razvod, novac, unapređenje i slično. On ne predviđa budućnost. On samo vodi iz sadašnjosti. I samo osoba koja može da vidi treću dimenziju Mohanđija može da vidi njegovu unutrašnju lepotu i kalibar. Ostali će videti samo njegov fizički okvir i čuti njegove reči, ali neće ništa stvarno dobiti od njega. Neće ga razumeti. Pokušaće ga samo kategorizovati na osnovu sopstvene uslovljenosti.
Dakle, Mohanđi nikada ne traži da sakupljamo ljude za njegove programe ili sesije. Ako želite, možete širiti njegove poruke kao što su njegovi blogovi, veb sajtovi, ili meditacije. To će biti vaše služenje društvu. Neki su takođe inspirisani da prevode njegove blogove na druge jezike i da kreiraju nove blogove. Neki redovno održavaju meditacije u svojim mestima, u različitim delovima sveta. To je zdravo i dobro.
Mohanđi insistira: „Niko ne treba da oseća poriv da nešto uradi jer sam ja tako rekao.”Trebalo bi to da urade to jer oni tako žele. „Ne dolazite na moje programe zbog mene. Dođite zbog sebe, jer vi želite da dođete. Ako ne dođete, ja neću biti uvređen. Ništa ne radite zbog mene. Radite sve zbog sebe, zarad vaše koristi i duhovnog uzdizanja.‟
Njega se ne tiču okviri niti priznanja. Jer da ga je to zanimalo, on bi se ponašao drugačije. On nije zainteresovan za stvaranje i upravljanje slikom o sebi. Kada je jednom jedan čovek uzviknuo: „Mohanđi, video sam te kako pušiš kubanske cigarete!‟, on je duhovito odgovorio: „Jesi li? Drago mi je, jer bi inače moji napori ostali uzaludni. Pitao sam se da li me je neko video uopšte!!! Sada nisam više zabrinut. Sve je dobro dokumentovano.‟ Mi moramo da razvijemo „oči” da bismo ga videli. Nema potrebe da ga reklamiramo. Ljudi su privučeni njime i dolaze spontano,bez potrebe da ih iko ubeđuje. Nema potrebe da za njega bilo šta radimo. On radi sve što mu je potrebno. Isporučuje bezuslovno.
Važnost tišine
Štagod da smo postigli ili doživeli našim svesnim stanjem, to mora proćisamo kroz svesno stanje. To ne može biti prebačeno u stanje sna. Kada je svestan um aktivan, kada su misli, reči i dela aktivni, nasleđena semena se ne mogu razviti. Izražavanje postaje mirno.
Tišina je lepota koje se može iskusiti samo u svesnom stanju
Ne postoji mogućnost da se „posmatra tišina” tokom spavanja ili stanja sna.
U tišini, kada je um umiren, sva uspavana semena (samskare) će izaći na površinu. Tišina se može dogoditi kroz meditaciju, konstantne satsange, prisutnost i blizinu satgurua, kroz doslednu praksu svedočenja ili pridržavanje stalne svesti. Dok smo u tišini, svi naši zarobljeni strahovi će početi da izlaze na videlo.
U dubokoj tišini samskare će se pojaviti. One moraju proći kroz svestan um. Moramo da se suočimo sa njima sa ekstremnom objektivnošću. Razrešite ih kroz razumevanje i višu svest, i pustite ih. Oni će se automatski otpustiti ako se ne mešate. Kada ste prazni, sudbina je poništena. Postojanje se tada prebacuje u darmičko. Ovo je vredno tišine. Ako ovo jasno razumete, vaš napredak bi se mogao poboljšati.
Kada strahovi, fobije, želje i sva uspavana i sakrivena semena sanskare počnu da se pojavljuju u našoj svesnoj ravni, to može privremeno da sruši tragaoce. Držite ruku svog gurua sa čvrstom verom i uverenjem. Nećete pasti.
Um je zauzet zvukovima. Misli,reči i dela su zvukovi. Meditacija je određeno vreme u prostoru gde svesno pokušavamo da prihvatimo tišinu. Kada tišina postane naša nasleđena priroda, svesni um odlazi na zadnje sedište. Da bismo stalno prihvatali tišinu, moramo praktikovati svedočenje sve vreme tokom našeg budnog stanja. Emocije su suprotne tišini. Dakle, trebalo bi da se držimo dalje od svojih emocija, da delujemo sa intelektualnog nivoa, koliko god je to moguće.
Naša tradicija predlaže ciklus od 41 dan. Jer 41 dan predstavlja jedan ciklus. Sa tom doslednošću mnoge samskare će biti otpuštene. Dakle, samo kroz tišinu naše skrivene želje i samskare mogu izaći na površinu da se oslobode. Kada dođu, neki padaju u zadovoljstvo, dok neki posmatraju bez učestvovanja i omogućavaju im da prođu kroz um. Kada očistimo sva opterećenja prošlosti, naša svest se podiže na sve viši i viši nivo i, konačno, postaje jedno sa beskonačnom svešću koja vodi čitav univerzum. Tada više nema dualnosti. Postoji samo savršena harmonija i potpunost.
S ljubavlju,
BTW porodica
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić
