Satsang u Novom Sadu, Srbija, 2. deo
23. februar 2017.
P: Da li ste ikada imali fizički kontakt sa Satja Sai Babom, ne samo mentalno ili energetski? Ukoliko jeste, kada i gde?
O: Nisam ga upoznao fizički. Video sam ga, ali nikada nisam imao priliku da razgovaram sa njim. Video sam ga iz daljine nekoliko puta. To je bilo otprilike 2009/2010. godine. Naravno, viđao sam ga i ranije, 2003/2004.
Kasnije sam došao u kontakt sa različitim majstorima. Nikada nisam tragao ni za čim, nikada nisam tražio majstora. Šta god bi mi dolazilo, dolazilo bisamo od sebe. Osećam da u duhovnosti ono što treba da vam dođe, doći ce. Nikada nisam tragao. Čak i kada sam bio u poseti Himalajima, nisam tražio majstora ili metodu i određeni program. Upoznao sam Vital Babađija, veoma, veoma moćnog majstora, koji je napustio telo 2014. godine. Upoznao sam ga 19. decembra 2012. Nakon toga sam takođe upoznao Vasudevan Svamija, koji je bio veoma ponizan stari čovek.
Bio je veoma moćan. Imao je moć da prizove bilo koje božanstvo i ono bi došlo. Kasnije sam upoznao Babu Ganešandu Girija, koji je živeo sa Širdi Sai Babom. On je bio veoma moćan majstor, takođe. Imao je 105 godina i takođe je napustio telo, u aprilu 2016.
Energetski transfer nasuprot vezi sa majstorovom energijom
P: Ovde sam prvi put, ali sam meditirao i molio se dugo vremena i mogu da uđem veoma duboko u molitvu. Nedavno sam čuo od prijatelja da majstori prenose energiju, što se naziva Šaktipat. Pokušao sam da se povežem sa tom energijom i mislim da sam uspeo u tome. Možete li nam reći više o tome i osvestiti mi greške koje pravim tokom meditiranja?
O: Vi možete biti u mojoj svesti, i kroz povezivanje sa mojom svešću to možete doživeti i iskusiti. Ali Šaktipat je energetski transfer i ne možete da se povežete sa njim. Ono što mi radimo jeste da razblažujemo i rastvaramo blokade u sistemu i pomažemo energiji da slobodno teče. Dakle, kad su sve blokade otklonjene nakon nekog vremena, energija će se osloboditi i vi ćete se promeniti, ili će vaša dimenzija postojanja uznapredovati. To je Šaktipat. To je nešto što se prenosi fizički. Međutim, kada razmišljate o meni ili o bilo kojem majstoru konstantno, nakon nekog vremena dešava se energetsko spajanje. Nije važno da li je majstor u telu ili nije. Zato uvek kažem da je Gospod Isus još uvek dostupan za povezivanje. Energija Isusa je definitivno dostupna. Gospod Krišna je takođe dostupan. Ako konstantno mislite i povezujete se sa frekvencijom, spontano ćete se uzdići do te frekvencije. Kada se iskreno povezujete sa majstorom, čak i pogled u oči je dovoljan da se prenos desi. Nema čak potrebe ni za dodirom.
Postojao je sjajan majstor… ne možemo govoriti o njemu u prošlom vremenu jer je svaki majstor još uvek ovde. Dakle, postoji sjajan majstor Papađi, koji se prosvetlio dok je stajao u trenutku kada je Raman Mahariši samo pogledao u njega. Raman ga nije čak ni dotakao. Dakle, da li će se osoba automatski uzdignuti zavisi od povezanosti i vere te osobe. Kako ćete znati da li se osoba duboko povezala sa majstorom? Kada je njen um jedno sa umom majstora. Fizički vi možtete biti sa bilo kim. Obično muž i žena žive zajedno, fizički jesu zajedno, mentalno su udaljeni i daleki jedno od drugog. Slično, ako ste duboko povezani sa majstorom u umu, vi ćete dobiti sve, a da ni ne tražite.
Iskustvo sa Avadhutom Nadanandom
Nikada nisam bio sa nekim majstorom zbog titule, ili bilo kakve moći. Šta god da mi je došlo, dato mi je od strane njihove vlastite slobode odlučivanja i zaključka da se mogu nositi sa tim. Sve što treba jeste da budete prazni. Ako imate mnogo znanja, imate samo onoliko koliko je to u skladu sa vašim kapacitetom primanja. Ako je vaša čaša potpuno prazna, cela će se i ispuniti. Dakle, to je do nas samih. Možemo biti potpuno prazni i bićemo u potpunosti ispunjeni. Pravi učenik je najprazniji.
Avadhuta Nadananda, čiju ste biografiju možda već pročitali, još uvek je u telu. Ima 76 godina. Većina nas je praktikovala jako puno stvari i postigla određene nivoe. Pre nego što je ovaj majstor dostigao moći koje sada ima, negov guru mu je rekao: „Pođi na Himalaje. Imam dva uslova – ne uzimaj novac, i ne prosi za hranu. Ako ti hrana dođe, uzmi je. Ako i ne dođe, pridržavaj se posta. Smatraj to danom u kojem ćeš postiti.”
Dakle, mlad čovek je otišao na Himalaje sa obećanjem da neće dotaći novac niti prositi hranu. Zamislite koliko je to bilo teško. Teren Himalaja je izuzetno težak, klima je nepredvidiva, sa ekstremnim hladnoćama, a ponekada i toplotama. Sve je nepredvidivo. Ta osoba je hodala, putovala u svim mogućim situacijama, stigla na Himalaje, dostigla nivo biskupa/pape Gjanganđa (Šambale) i vratila se sa tim moćima. Vidite, možete dostići bilo koji nivo ako je to vaš glavni prioritet. Ovo je objašnjenje zašto većina nas ne dostigne ništa.
Niko od nas ne može da vidi naš kauzalni sloj. Mi samo možemo videti posledice tih uzroka u našoj svakodnevici. Gjanganđ je kauzalni sloj Zemlje. Šta god da se dešava u svetu (i sve što će se desiti) ima svoje korene u Gjanganđu. Niko ne može ostati tamo. Oni samo mogu biti obučeni tamo. Ljudi to čak ne mogu ni videti. Potrebno je da gledate tu lokaciju kroz treće oko. U suprotnom, to je prazno zemljište. Većina ljudi, čak i budistički monasi koji žive u komšiluku,rekli su da ne postoji nijedno mesto nalik tome. To je samo imaginacija. Ali ovaj majstor je bio tamo, obučio se i vratio se.
Ispričaću vam ukratko moje iskustvo sa ovim majstorom.
Inicijacija u Gjanganđ (Šambalu)
Bio sam pozvan na inauguraciju jednog restorana u mestu Širdi, što je sinonim za Širdi Sai Babu. Sai Baba je živeo na ovom mestu, a veganski restoran se tu otvarao. Zamolili su me da dođem i otvorim ga. Ovaj restoran se zove Ahimsa Vegan.
Jedan od ovih restorana je takođe otvoren i u Londonu. Ako idete u London možete otići tamo i probati hranu. U junu 2016. išao sam na otvaranje i Nadananda je takođe učestvovao u tome. Pre nego što smo poleteli, pozvao me je.
Rekao je: „Mohanđi, voleo bih da sat vremena provedemo nasamo, bez ikoga. Možeš li obezbediti to vreme za mene?‟
Rekao sam: „Guruđi, tvoja želja je za mene naredba. Smatraj to završenim. Srešćemo se i provešćemo vreme zajedno.”
Kada sam stigao tamo nakon doručka, rekaoje: „Hajde, idemo u šetnju.”
Tako smo nas dvojica šetali ulicama Širdija i on mi je govorio o nekoliko stvari. „Pogledaj ovde. Sai Baba je naselio ovo mesto. Bilo je potpuno prazno. Veoma siromašno selo. Nije bilo ničega. Sada su tu sve ove velike zgrade, restorani, prodavnice, hoteli, sve ovo što vidiš danas, sav ovaj posao… Hiljade ljudi su jeli hranu u ime Sai Babe na ovom mestu. Ista stvar je sa većinom od nas. Ljudi te možda neće prepoznati dok si u telu. Nakon smrti ljudi će te više ceniti.”
Pitao sam ga: „Da li je to zaista važno? Mi radimo svoj posao, mi prosleđujemo poruku. Nije naša stvar da li će ljudi to znati da cene.‟
Zatim je rekao: „Ne, samo sam hteo da znaš.”
Odgovorio sam: „U redu.”
Zatim smo stigli do hrama. Rekao je: „Nećemo ulaziti u hram. Oni koji treba da nas vide, srešće nas napolju.‟ Nisam razumeo značenje ovoga što je rekao. Ko će doći i videti nas napolju? Možda će Sai Baba doći lično i videti nas, ali to je vrlo visoko naređenje i nije lako.
Šetali smo oko hrama, a zatim smo seli i on mi je rekao: „Mohanđi, vidiš, svi naši majstori-ljudi služe ljudima. Ti činiš milosrđe. Ali to nije način na koji milosrđe treba da radi. Ne postoji niko izvan tebe. Ne možeš da služiš nikome izvan sebe. Možeš samo da služiš sebi kroz druge ljude. Ne postoje drugi ljudi. Ono što vidiš u drugima je tvoj vlastiti produžetak. Ti u stvari služiš sebi.”
Rekao sam: „U redu, slušam te.” Zatim je iznenada rekao: „Hajde, on nas čeka.”
Išli smo okolo i tu negde je bio jedan čovek, go, tamne kose, sa malo odeće oko genitalija, stajao je tamo i posmatrao Šivin hram. Avadhuta Nadananda mi je dao nešto novca iz svog novčanika. Ja nisam imao novac kod sebe. Dao mi je i rekao: „Idi i daj mu ovo.”
Uzeo sam novac i predao mu ga kao neku vrstu poklona. Potom je Avadhuta Nadanadna rekao: „Hajde, idemo.”
Napustili smo ovo mesto, a on mi je rekao: „Ovo je osoba koja me je odvela u Gjanganđ. On je bio guru majstora, Bagavan Nitjananda, koji je napustio telo 1962.”
Dakle, ovaj majstor je već napustio telo ranije. Uzgred, samo ja i on smo ga videli kako stoji tamo. Niko drugi ga nije ni primetio. Samo smo mi mogli da ga vidimo. Zatim je rekao:
„Sada sam te direktno povezao sa Gjanganđem. Moj posao je završen.”
Ovo je način na koji majstori rade.
Napisao sam blog Jedan dan u Širdiju sa Avadhutom.
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić
