PRIČA O DVA SVECA
Nekada davno, u pećinama Himalaja, živela su dva sveca. Jedan od njih je bio potpuno slep i živeo je u podnožju brda. Taj slepi svetac, svaki dan bi odlazio u posetu onom drugom svecu koji je živeo na vrhu brda. U toku dana bi odlazio gore, a pri zalasku sunca bi se vraćao nazad. Jednog dana, sveci su se zapričali i skroz zaboravili na vreme, a sunce je već uveliko počelo da zalazi. Onaj svetac koji je mogao da vidi, upalio je lampu i dao je ovom drugom da je ponese sa sobom. Slepi svetac se uzrujao i rekao: „Je l’ ti to mene ismevaš? Pa ja ne mogu ništa da vidim. Šta će mi lampa? Kakve veze ima da li nosim lampu ili ne?“ Bio je uznemiren jer je mislio da ga drugi svetac ismeva. Svetac koji je video odgovorio je: „A, ne, ne, nemoj pogrešno da me shvatiš. Ti ne možeš da vidiš, ali drugi mogu tebe da vide, zato treba da poneseš lampu.“ I stvarno je tako bilo. Lampa mu je zaista pomogla, jer su drugi ljudi mogli da ga vide, pa su mu se sklanjali s puta, tako da na njega niko nije naleteo, niti je došlo do sudaranja.
Sledeći put, dogodila se ista stvar. Slepi svetac je otišao kod drugog sveca na vrh brda, opet su se zapričali, i morao je da se vraća kući kad je sunce već uveliko zalazilo. Svetac koji je video, opet mu je dao lampu. Kad je slepi svetac sišao dole, pre nego što je stigao do svoje pećine, neko je iznenada vrlo snažno nasrnuo na njega i oborio ga na zemlju. Slepi svetac bio je vidno uznemiren i upitao je tog čoveka: „Jesi li ti slep? Zar ne vidiš lampu u mojoj ruci?“ Čovek je odgovorio: „Oprostite Svamiđi, vaša lampa se ugasila, više ne gori. Nisam mogao da vas vidim.“
Pouka ove priče: Sve što treba da radimo je da održavamo svetlo u našoj lampi. Ali nemojte da mislite da je to zato da biste vi videli pomoću te lampe. Lampu koja sija ne zanima njeno sopstveno svetlo. Nijedno drvo ne jede svoje sopstvene plodove. To je istina postojanja.
Originalni video možete poslušati ovde:
Prevela i uredila: Staša Mišić
Lektorisala: Jelena Fassbender
