Autor: Ananath Sankaran (18. Jun 2017.)
Kao čovek u tridesetim godinama, finansijski stabilan, sa brižnom porodicom i dobrim socijalnim životom, i ja sam se pitao, kao i većina drugih, o „svrsi” ovog rođenja. Uvek sam bio prilično ozbiljna osoba, i mada nisam bio posebno naklonjen materijalnim stvarima, nisam bio ni privučen duhovnošću.
Pre 3 godine, moja supruga Rakšita se okrenula duhovnosti (kasno uviđam da je ona oduvek bila duhovna osoba), i obično bi bila usmerena ka Mohanđijevom blogu, kad god bi imala pitanja za Širdi Sai Babu ili ako joj nešto nije davalo mira. Čitala je Oša, Džidu Krišnamurtija, Sadhgurua (Jaggi Vasudev) i slične stvari koje su činile da budem dva koraka iza nje iz prostog razloga što nisam razumeo sve to, niti sam bio voljan da pokušam. Stoga, ja bih joj obično govorio „zadrži svoju filozofiju za sebe i molim te ne donosi je meni”. Tokom ovog perioda (avg-sept 2015.), ona je pročitala knjigu „Putovanje duša-Majkl Njuton” i dobila vođstvo da uradi „regresiju u prošli život” kako bi dobila više informacija o prošlom životu i eventualno odgovore na postojeća pitanja:
- Zašto sam uzela ovo rođenje
- Zašto sam u odnosu sa ovom osobom ili porodicom
- Koje lekcije je potrebno da naučim u ovom životu
Klinička hipnoterapija me je oduvek zanimala, te sam konačno jednom prihvatio njenu molbu da pročitam knjigu. Impresioniran samom dubinom rada i studije slučaja, za koju zaista verujem da je stvarna bez ikakvih fantazija, spremno sam prihvatio da odem na sesiju. Terapeut je bio veoma fin čovek italijanskog porekla, i mogao je da se poveže sa višim (uzvišenim) majstorima. Prva sesija počela je opušteno, tako što sam se vratio u vreme mog srećnog detinjstva ulazeći u prostor zapisa Akaše.
U tom trenutku, bez ikakvog naročitog obaveštenja, terapeut reče: „Neko jedva čeka da te vidi.” I zatraži od mene da otvorim vrata u prostoriji tokom sesije. To nije bio niko drugi do moj otac (preminuo je 2002. godine kada sam bio na trećoj godini studija inženjerstva). Kao i kod svake druge veza između oca i sina, nisam nikada istinski cenio njega i njegovo mišljenje dok je bio živ. Sada, ne prođe ni dan a da ne pomislim na njega. Uvek sam osećao krivicu misleći da nisam učino NIŠTA za njega. Čim sam ugledao svog oca tokom sesije, zagrlio sam ga čvrsto (u vizualizaciji), plakao sam (stvarno), suze su mi tekle niz lice dok je Doktor (osećajući energiju) nastavio da govori kako je moj otac bio zaista srećan sa mnom i da bi trebalo da budem ponosan na sebe.
Nakon sat vremena, sesija se završila i vratio sam se kući srećan, željno iščekujući sledeću. U narednoj sesiji, terapeut je pokušavao da me vrati u „prošli život”, ali meni nije uspevalo. Pokušali smo, i doktor me na kraju pitao šta bih više želeo da, da „uđem u prošli život” ili „da razgovaram sa nekim”. U tom trenutku rekao sam da želim da razgovaram sa nekim. Kad sam se zapitao sa kim bih želeo da razgovaram, vizualizovao sam Šri Ramakrišnu Paramahamsu. Trebalo bi da pomenem da sam o njemu znao samo da je Svetac i ništa drugo.
Takođe, sedeo sam u sobi sa Mahavatarom Babađijem koji je bio u lotos pozi i nije progovorio ni reč sve do kraja sesije. Svi razgovori su bili sa Ramakrišnom i neki odgovori su izašli sa tolikom jasnoćom da sam bio siguran da ne haluciniram.
Za vreme sesije, Ramakrišna je rekao da bi trebalo da odem i UPOZNAM MOHANĐIJA. Kada je terapeut pitao „Da li je On tvoj guru, zašto bi trebalo da se sretneš sa njim”, jedan od odgovora je bio da on ima da nauči neke važne stvari od njega i to će mu biti od koristi u narednom vremenu. Kada je pitao zašto ne može da pristupi svom prošlom životu, odgovor je bio „zašto bi trebalo da zna bilo šta o svojoj prošlosti kada mu ja govorim šta treba da učini. Ljudi pristupaju svojoj prošlosti da bi nešto naučili i ispravili sebe. Sa našim vođstvom, njemu nije potrebno da zna svoju prošlost, već da se raduje budućnosti.” Do tad, moja supruga je pročitala sve Mohanđijeve word press blogove, rubriku pitanja i odgovori, plakala je puno i dobila potrebu da ga upozna.
Kako se približavala ceremonija za mog oca (tithi), planirao sam posetu Indiji u novembru 2015. i poslao mejl na info@mohanji.org tražeći termin da sretnem i upoznam Mohanđija. Ovo sam više učinio zbog supruge nego zbog sebe, jer sam znao koliko se snažno molila da se sretne sa njim. Kako je sudbina htela, Mohanđi je bio u Bangaloru i spremao se za put u Puttaparthi uoči Nove godine (31. decembar 2015.).
Za kratko vreme smo potvrdili našu spremnost da se sretnemo i upoznamo sa Njim u određeno vreme. Tokom jednočasovne vožnje autom jedva da smo progovorili i reč. Ušli smo u kuću i gde nas je toplo dočekala Mohanđi porodica. Veselo smo ćaskali i smejali se kada je niotkuda ušao Mohanđi.
Nakon što smo ga ugledali, suze su nam potekle kao reka bez kraja. Dok mogu da obrazložim njene suze, nije bilo logičnog objašnjenja za moje plakanje, jer sam ja ovde došao sa njom samo kao pratilac, dok je ona imala duboku potrebu da ga vidi. Njegove prve reči „Čekali smo ovaj susret životima”… još uvek odzvanjaju u mojim ušima.
Mohanđi je govorio o svojim problemima sa kožom (tokom njegovih dana u Dubaiju), važnosti raščišćavanja računa i dugova predaka, obećanja koja su data ljudima dok su bili živi i mnogim drugim stvarima, mnogo toga nisam razumeo dok je moj um bio zauzet analizom i formiranjem mišljenja o njemu (Mohanđiju). Mada sam upoznao nekoliko Majstora još u mladosti zahvaljujući mom ocu, ovo je prvi put da sam bio privučen ka nekoj osobi i još uvek nisam mogao da verujem u ovo što se dešavalo oko mene.
Postavljao sam pitanja i on mi je odgovarao. Iskreno govoreći, nisam razumeo mnoge od njegovih odgovora. Ali nešto u meni je nastavilo da mi govori da sam pronašao svog Gurua. Oboma nam je dao Šaktipat i otišli smo srećni kući. Na putu do kuće, štipali smo jedno drugo da se uverimo da je ovo bilo stvarno, a obrazi su nam bili crveni čitavim putem.
Kada smo se vratili kući, nastavili smo sa svojim dnevnim obavezama. Ali sam mogao da vidim kako se nešto u meni menjalo. Počeo sam da meditiram, što nisam nikada ranije radio, išao sam u Širdi Sai hram redovno, posmatrao sam sebe i počeo da otklanjam neke od duboko ukorenjenih navika i još važnije, razmišljao sam o Mohanđiju i njegovim učenjima sve vreme. Izgledalo je kao da je osoba koja se srela sa Mohanđijem umrla (31. decembra 2015.), a nova osoba se rodila.
Kada pogledam unazad, mogu sa sigurnošću reći nekoliko stvari:
- Bez obzira šta mislite o sebi, MILOST će vas štiti od svih nesreća
- Sa dodirom Gurua, sve neželjene navike, stvari i ljudi će isčeznuti
- Sa blagoslovima Gurua, stvari će se desiti same od sebe sa malo ili nimalo napora sa vaše strane
Za praktičnu osobu poput mene, bilo bi veoma lako da odbacim regresiju u prošli život ili knjigu, ili šta god da sam rekao terapeutu kao halucinacije ili maslo uma, ali sam imao VERU. Verovao sam jer sam znao da je za moje dobro.
Tokom svih ovih godina, naučio sam i još uvek učim mnogo toga. Podrazumeva se da sada cenim život koji mi je Otac pokazao, i najvažnije od svega, dobio sam odgovor na zabrinjavajuće pitanje „Koja je svrha ovog rođenja”. Taj odgovor glasi „Živeti ovaj život SADA je istinska svrha našeg postojanja.” I siguran sam da ću sa njegovim blagoslovima i vođstvom, nastaviti ovo putovanje.
Hvala ti, Oče, što me prihvataš ovakvim kakav jesam i uvek me obasipaš svojim obilnim blagoslovima i ljubavlju. Život je lep. Hvala ti za ovo putovanje. Ponizno se molim da ostanem prašina pred tvojim stopama. To je za mene „dobro proveden život”.
Originalno tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
