Autor: Sjarn Mansoor
Kajlaš (juli 2017.)
Ono što se desilo na Manasarovaru je nešto više nego što se i zamisliti može… i više od reči. Nije postojalo neko određeno očekivanje povodom odlaska tamo, niti ikakav realni osećaj značaja Manasarova, ili to kakav će uticaj imati. Išla sam tamo da bih bila sa Mohanđijem, i radovala sam se što sam u mogućnosti da uradim abishekham za njega i da budem u njegovom energetskom polju. Bila sam tamo da bih konačno doživela i iskusila kako je to biti u vodi i moliti se, uživati u prelepom pejzažu i nastaviti dalje ka Kajlašu. To je bilo najvažnije za mene.
Čak i Mohanđijev komantar da će ovo putovanje ukloniti i ogoliti svakog od nas nije me pripremio za ono što će doći, ali ni za ono nakon toga. Kasno sam shvatila šta je mislio kada je to govorio.
Putovali smo kroz napuštenu i veličanstvenu planinsku oblast Tibeta, koja je bila gotovo lišena ljudskog staništa. Ogromna zemlja netaknute čistote čiju kupolu prekriva beskrajno plavo nebo. Visoke snežne planine prepune peska i granita izgledale su kao čuvari čiste zemlje i ogromnih delova hladne zemlje pre nego smo stigli na Kajlaš.
Stigli smo do drevnih voda jezera Manasarovara, koje se blistalo u oštrom svetlu visokog sunca.
Mohanđi je prvi ušao u vodu. Većina nas je stajala na obali dok se on molio Šivi Kajlaš Manasarovara.
Ulazak u vodu sa Mohanđijem je bio vrlo dirljiv momenat.
Ispred nas je stajao moćni Kajlaš pružajući nam savršen darshan na ovom neverovatno lepom danu. Odlazili smo do Mohanđija u tri grupe sipajući vodu nad njim u abishekamu, i obožavali. Zatim smo stali u red i svako od nas je dolazio ispred Mohanđija, dok je on rukama sipao vodu po nama.
Posmatrala sam kako smo jedan po jedan odlazili pred njega. Efekat je bio dubok. Neki su se srušili u suzama i plakali. Bilo je to emotivno i intenzivno, duboko povezano. Momenat je bio ekstremno moćan jer smo svi bili uronjeni u ovo neverovatno iskustvo. U nekom trenutku sam se vratila na emocije i odlučila da neću plakati. Iskustvo je bilo previše moćno da bih ga provela u plakanju.
Pogledala sam u Mohanđija i povezala se sa njim dok je on rukama sipao vodu preko moje glave. To je bilo okrepljujuće, hladno, oživljavajuće, naelektrisano! Zahvaljujući se iznutra Mohanđiju za ovaj dubok trenutak, zaronila sam još dublje u vodu. Kao što je Mohanđi rekao, dno jezera se oseća gumenim jer tu leži telo Shes Naga.
Dok sam zurila u Kajlaš, daleko u daljinu iznad suprotne obale Manasarovara, nakon toliko godina želje da dođem ovamo, shvatila sam da je san konačno bio ostvaren. Osećalo se kao da je ta želja da se vratim ovde postojala još od vremena njegovog nastanka. Zahvalila sam se što mi je dopušteno da dođem u ovaj najsvetiji duhovni svet. Dok sam uranjala u vodu Manasarovara, skliznuvši u drugu dimenziju, osećala sam kao da je ovo neki alternativni univerzum.
Odajući duboku zahvalnost i molitve Mohanđiju, Šivi, Kajlašu, Manasarovaru, Nadanandi i Vrhovnom Ocu, zaronila sam u vodu. Uradila sam to za sebe, svoje pretke, roditelje, ćerku, prijatelje i porodicu, za sve one koji su mi dragi i koji imaju neku ulogu u mom postojanju, kao i za našu voljenu Majku Zemlju i sve one koji žive na njoj. Napisala sam imena svih osoba kojih sam mogla da se setim i izgovarala sam ih naglas. Zatim sam bacila papir u vodu i zaronila po jednom za svakog od njih.
Svako uranjanje je bilo neverovatno osnažujuće. Voda je bila hladna i oštra. Pridržavajući se i krećući se sve dublje u vodu, dok se voda prelivala preko mene, sa svakim novim izranjanjem sam osećala ushićenje i jaku energiju.
Negde, u nekom trenutku, taj momenat je dostigao toliku jačinu da sam, kroz svako uranjanje, uspevala kontinuirano da uspostavim direktnu vezu sa Kajlašem i Šivom. Sve se pomerilo, rastojanje je nestalo, pojavio se Kajlaš koji je stajao ispred mene i eksplodirao u svetlucavu, sjajnu planinu svetlosti.
Zaltno-belo neonsko more svetlosti blještalo je ispred mene. U prvom trenutku našla sam se ispred Kajlaša. Ispred ovog ogromnog jakog svetla doživela sam gromobransku energetsku kuću ispred sebe i urlikanje iznutra.
Povezujući se direktno sa energijom Kajlaša, sa Šivom, ušla sam u ovaj prostor. Stvorio se izlaz, portal, obema rukama sam se duboko povezala sa onim što se dešavalo, ušla sam u taj prostor koji se otvorio u meni, spajajući se sa njim. Ova gromovita grmljavina energije tiho se prosipala kroz mene i bez sumnje proglašavala svemiru da sam ovde! Bilo je zaglušujuće stajati u ovom lavovskom urliku izjavljujući da je ovo moje oslobođenje! Ovo je bila moja moksha (oslobođenje)!
Javio se ogroman osećaj ulaska u centar moći, povratak duhovnog identiteta i duše: stajati u ovoj Božanskoj intenzivnoj energiji Mohanđi-Šive-Kajlaša i biti ispunjen najkomletnijim osećanjem osnaživanja i oslobođenja. Onda sam postavila nameru da se u ovom trenutku iskoristi ova energija u sadašnjoj svesnosti za ostatak postojanja, da i ostali prošetaju ovom stazom oslobođenja, i da se vratim kao potpuno drugačija osoba. U tom trenutku to je preraslo u posvećenost da idem tom stazom po svaku cenu.
Povezujući se direktno sa Kajlašem u Mohanđijevom prisustvu i kontinuirani darshan dok sam stajala u vodi Manasarovara, zasigurno je bio najmoćnije oslobađajuće iskustvo ikada, i potpuno izvan svega što se može zamisliti. I negde u svemu tome nešto drugo je izašlo iz svetlo plave vode, nešto nalik supersoničnoj eksploziji koja je prekinula zvučnu barijeru, i energija me je udarila!
Čula sam eksplozivni zvuk pucnja!
Osećalo se kao da me je svemoćni čekić udario u vrh glave. Čula sam i osetila pucanj kada je energija ušla u moj sistem i otvorila me.
Slojevi, slojevi i slojevi su pucali, lomili se, a zatim su bivali uklonjeni.
Krhotine i parčići su leteli svuda oko mene. Bukvalno sam videla kako se stvari raspadaju oko mene, lete kao staklo koje se razbija pod uticajem vrlo visoke frekvencije.
Sve dok nije ostalo ništa osim praznine. Samo praznina ništavila. Aspolutno ništavilo! Nema gore, nema dole, nema levo ili desno, nema emocija, nema osećaja…samo ništavilo u praznini.
Potreba da se utone u ništavilo, da se sedi ograđen u tišini i da se mirno rastvori…
Kajlaš je obrisao sve
Razrešio je sve akcije, negativnost, priloge, bol
Razbio sve pretenzije, fasade, maske, mentalne konstrukcije
Uklonjene su sve želje, potrebe, čežnje
Slomljeni su svi slojevi i slojevi rada, korice ega i uma
Oguljeni ego i ja, svetske smernice, jasnoća, fokus, ciljevi
Razbijena ogledala, refleksije, zablude
Slomljene ličnosti, pretenzije, i ogromne građevine koje um toliko voli da gradi
Do tačke gde je sve polomljeno, uništeno, nestalo
Dno sveta je palo i sve što je ostalo sedi u apsolutnoj praznini ništavila
Ogledalo
Kajlaš je takođe bio odraz svih mojih nedostataka. Bez ikakvog ublažavanja negativnosti, kritičnosti, neprihvatanja, nedostatka predaje i poniznosti, neprihvatanja situacije, očaj i ego beskompromisno su se reflektovali nazad na mene.
Pri najnižoj oseci se osećalo sve, kao da je baš sve u večnom raspadu i kolapsu. Moj nedostatak poniznosti, zahvalnosti i predaje se isticao u potpunom sukobu. Nemilosrdno sam morala da se složim sa svime.
Najvažnije na ovom putovanju je otpuštanje i kretanje napred. Učiti se brzom prilagođavanju i tome da se uzdignemo iznad svega onoga što nam se ikada našlo na putu. Najdublje Mohanđijevo učenje za koje se držim u ovim situacijama jeste da se držim za konopac vere i da ga nikada ne puštam.
Bez obzira na to koliko um i ego odbijaju sve i bore se, držim se toga da će sve proći i da ću biti izvučena iz kovitlaca. Ovo je bilo veoma teško iskustvo koje je trebalo proći! To je bila izazovna lekcija ispunjena ekstremno visokim usponima i padovima, i iskustvom koje menja život.
Mojoj dragoj Kailash Yatris… Ovo što sam naučila od svih vas je bio neverovatan poklon koji duboko cenim. Uprkos problemima i izazovima uspeli ste da održite pozitivan stav i nastavili da negujete svaki trenutak sa dubokim poštovanjem. Svi ste izvor pozitivne inspiracije i podizanja, i bila mi je čast da budem na Kajlašu sa svima vama.
Kako dani prolaze nakon povratka kući, sve više svesti dolazi u moje biće. Sedim u očaranosti, zahvalnosti i ljubavi prema Mohanđiju.
Bez tebe ne bih bila ovde!
Aum namah shivaya!
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Nada Raković
Lektorisala: Dejana Vojnović
Uredila: Staša Mišić
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
