Zaista sam blagoslovena što sam ovde danas sa vama, što smo svi skupa u prisustvu Mohana. Nemoguće je reći reči zahvalnosti za ovo što imamo svi skupa.
Moja priča… 2013. Mohan me je pronašao, kao što Majstor to uradi. Otišla sam na jedan seminar od dva dana gde je bilo kao otvaranje čakri, tj. ne otvaranje čakri nego nekako pročišćenje. Nisam znala ni šta je taj seminar, nisam znala ništa o čakrama, ni o jogi, niti bilo šta. Otišla sam i jednostavno sam doživela neki preobražaj, ili buđenje. Za mene je to bio takav osećaj. Nakon toga sam bila gladna za odgovorim. Pitanja… milion pitanja. Trebalo je naći odgovore, posložiti to sebi u glavi, kako šta funkcioniše i sve ostalo. Nakon tri meseca sam bila ovde na ritritu. U časopisu sam videla intervju sa prvog manjeg okupljanja u Vrdniku, prvog Mohanđijevog u Srbiji, i jednostavno sam osetila, ne znam, nešto me je privuklo. Došla sam ovde bez ikakvog predznanja, bez ikakvih nekih tehnika, itd. S obzirom da sam pre sigurno desetak godina počela da se bavim sobom i da tražim negde sebe i odgovore, ali eto, 2013. je bio moj prvi ritrit. Ovo je sada četvrti. Svaki put je jedno novo, duboko, jako iskustvo povezivanja sa sobom i dubljeg upoznavanja sebe. Osvešćivanja zaista onog šta smo mi iznutra.
Nakon prvog ritrita na kome sam doživela to da sam se zategla, ispeglala za tih pet dana, gledajući se u ogledalo. S obzirom da sam neko izvesno vreme pre samog ritrita gledajući se u ogledalu videla, da se ne uvrede starije gospođe, ali bukvalno babu sa borama, smežuranu. Onako kad pogledate sebe u ogledalu, da ne kažem beživotnu, bez duše, bez smisla, bez života, nemam pojma,… I onda nakon trećeg dana već kada sam se umivala u kupitalu jednostavno sam videla kako nešto svetli, kako sam se zategla, ispeglala, nema čak ni bora, ne znam šta se desilo, uglavnom sebi sam bila mlađa. To je bilo nakon tri dana. Zaista izuzetno duboka iskustva na svih pet nivoa, na tom ćelijskom nivou sam osetila na tom prvom ritritu promenu. Verovatno i ljudi koji su sada prvi put mogu da osete na kom nivou Mohanđi deluje.
Nakon tog prvog ritrita i nepunih godinu dana, poslao me je u Katar. Mislim, nije mi bilo ni u malom mozgu, ni mogućnost da uopšte odem negde tako daleko i da se bavim poslom koji volim. Međutim, jednostavno me je poslao tamo iz određenih razloga. Nakon godinu dana došla sam na odmor prošle godine, srećna što ću biti na ritritu i na piramidama 2015. Nakon samog ritrita i piramida, znači tih nekih desetak dana, desilo se nešto što je izuzetno, izuzetno teško. Izgubila sam supruga koji je izvršio samoubistvo na moje oči i bila sam zahvalna na toj snazi koju sam imala u sebi u tom momentu. Jednostavno da to prihvatim tako kako jeste, i da prevaziđem i da idem dalje.
Sad je prošlo godinu dana od tog događaja. Svesna sam da je to bio kraj jedne karme, našeg života, osamnaest godina smo proveli zajedno. Zahvalna sam mu na svemu. I kao što sve situacije u životu moramo da prihvatimo mirno, ja sam se čak sebi čudila kako tako baš mirno mogu da prihvatim. Nije mi, naravno, bilo lako ni nakon pola godine od toga, prolazilo je sve to kroz mene. Ali ipak nije bilo ni normalno, mislim, kako „normalni“ ljudi takve situacije mogu podneti.
Okrenula sam se dalje, svesna da imam pored sebe ćerku od šesnaest godina i da sam joj potrebna. Svesna sam bila da je to momenat da je nešto moralo otići iz mog života, žao mi je što je na taj način, ali nije moj izbor. I dalje sam tražila, upoznavala sebe, šta je ono dalje što treba da naučim, šta je ono dalje sa čim treba da se suočim, kako da izgradim zdrav odnos sa ćerkom, kako da joj pomognem, da bude ono što treba da bude, ono što je ona, da nema strahova, da ima želju za životom, da se razvija i raste. Znala sam da jedino to mogu ako prvo sebe budem menjala, zavolela, poštovala i ako budem radila ono što zaista osećam u srcu, ne nešto što treba da uradim zbog drugih ili što drugi misle, nego samo ono što je naš put, ono što treba da pratimo, ono što nas vodi.
Ne treba da se bojimo ničega. Ne treba da se bojimo. Treba da se držimo u sebi hrabro i da verujemo sebi i Višoj Svesti koja nas vodi. Nemamo mi tu puno šta da mislimo i da donosimo neke odluke. Mi mislimo da donosimo odluke, ali vrlo malo se tu pitamo. Treba da se prepustimo, kao što je rekao Mohan danas, da budemo prijemčivi, da budemo otvoreni, da čujemo, da osetimo i da verujemo. I kada padnemo i kada nam se dese loše stvari, to je sve normalno i jednostavno ima razloga zašto je to tako. Doći će nam zašto je to trebalo da se desi jer sve nam se dešava u apsolutno savršenom momentu i trenutku kada treba da se desi. Tako da možemo biti opušteni jer ne postoji ta stvar koja nije trebala da nam se desi, a desila se. Ne, to je trebalo da nam dođe.
Htela bih samo da poručim ljudima koji su prvi put, a i prijateljima sa kojima se od ranije znam, sa ranijih ritritova, da je najbolji osećaj koji možemo da postignemo, a mislim i poruka od Mohana, upravo prepuštanje. PREPUŠTANJE JE JEDNA BEZBRIŽNOST, a samim tim i učvršćivanje u toj našoj veri. To će nam pomoći u svakoj situaciji da osvetlimo i osvestimo ono što nismo mi, ono što smo pride dobili, što smo samim rođenjem dobili od predaka, kako god već, sve to što je negde u nama, u našem DNK, a nismo mi. Suština je da jednostavno osvetlimo to sa verom, sa druženjem sa sobom u tišini, i odgovori jednostavno dolaze. Jedno po jedno se osvešćuje i jedno po jedno odlazi. I što više puštamo, to smo više slobodni i više uživamo u životu, bez obzira kakve su situacije oko nas i srećni smo. Tako da-BUDITE SREĆNI.
Originalni video možete pogledati ovde:
Transkribovala: Jelena Tubica
Lektorisala: Tijana Sladoje
Uredila: Staša Mišić
Izjava o isključenju od odgovornosti:
Gledišta, mišljenja i stavovi iskazani od strane autora i onih koji pišu komentare na ovim blogovima pripadaju isključivo njima, i ne reflektuju nužno gledišta, mišljenja ili stavove Mohanđija, Mohanđi Fondacije, njenih članova, zaposlenih ili bilo kog pojedinca ili lica koji je u vezi sa Mohanđijem, Mohanđi Fondacijom ili bilo kojom Mohanđi organizacijom. Ne možemo stajati iza tačnosti, potpunosti, blagovremenosti, prikladnosti ili valjanosti bilo koje informacije koju je predstavio individualni autor ili komentator na našem blogu, i ne snosimo odgovornost za bilo kakve greške, propuste ili zakašnjenja ove informacije ili bilo kakve gubitke, povrede ili štete nastale njenom objavom ili upotrebom, prema autoru ili bilo kojoj drugoj strani.
Zadržavamo pravo da obrišemo, korigujemo ili na bilo koji način izmenimo tekstove ili komentare na blogu,ukoliko isti kontrolišemo, ako po svom ličnom saznanju, smatramo da su nejasni, uvredljivi, pogrdni, preteći, u sukobu sa zaštitnim propisanim pravilima, autorskim pravima ili drugim zakonima, ukoliko su izričito komercijalne prirode, ili na drugi način neprihvatljivi.
