Satsang u Novom Sadu, Srbija, 18. Maj 2012.
Smireni iznutra
Ako pogledate ceo svoj život, videćete da on liči na bioskop. Nijedna situacija se ne ponavlja tek tako. Mi se krećemo zajednos vremenom. U ovoj sekundi mogu podići samo levu ili desnu ruku. Kad podignem desnu ruku, moj izbor je završen. Onda dolazi druga sekunda, da podignem levu ili desnu ruku. Dakle, stvari se odvijaju kao na filmu. Ako ovo jasno razumemo, mnogo manje ćemo patiti. Jer mi osećamo da kontrolišemo svoj život. Međutim, nešto drugo kontroliše nas, jer su vreme i prostor dati, a inteligencija i izbori su veoma ograničeni. Zašto se onda žalimo? U ovoj meditaciji se pominje prostor, a vi ste ti koji ste ga kreirali. Jer, šta god da se desi izvan nas, ako smo smireni iznutra, možemo preživeti. Jer ako stavimodaljinski upravljač našeg života u nečije ruke, taj neko će stalno menjati kanale. Ko pati? Mi patimo.
Zato, ako naš život suviše zavisi od drugih ljudi, i ako naša sreća i tuga suviše zavise od drugih ljudi, bićemo tužni. Ne kažem da ne treba da pričamo sa drugim ljudima, ali treba na njih da gledamo kao na druge ljude. Tako da ako su oni srećni, ako čine dobro, ako vam se smeše, vaša unutrašnjost se neće mnogo promeniti. Ali mi smo obično orijentisani na odnose. Kad smo orijentisani na odnose, dolazi do toga da mnogo ljudi ima uticaj na nas svaki dan. Kako onda da to rešimo? – Kroz povećanje svesnosti. Bilo da je sunce ili kiša, život ide dalje. Bilo da sam danas srećan ili ne, život ide dalje. Bilo da sam debeo ili mršav, nije važno, život ide dalje.
Druga stvar je ta da uvek mislimo da bi nam bilo bolje da smo neko drugi, jer mislimo da imamo nedostatke, a da ih drugi ljudi nemaju. Npr. zamišljamo: „Da sam Arnold Švarceneger, sve bi bilo bolje.” (ha ha ha) 🙂 To je nemoguće. I on bi imao ove probleme, samo što mi to ne znamo. Takođe, ono što mislimo o drugim ljudima isto tako utiče i na nas.
Dakle, jedan od načina na koji ljudi kontrolišu naše živote, koji sam naveo, je taj da mi sami mnogim ljudima dajemo daljinski upravljač. Isto tako, mi mislimo da su drugi ljudi bolji, bilo da bolje izgledaju, ili imaju više para ili bolju poziciju… nešto bolje od nas. Ali jednu stvar vam mogu garantovati, a to je da sam upoznao mnogo neverovatno bogatih ljudi i ono što sam otkrio je to da su mnogo nesigurniji nego normalne osobe. Većina njih ne može dobro da spava. Većina njih je jako zabrinuta, jer su oko sebe kreirali zatvor kako bi se zaštitili. Na kraju dana propuštaju da uživaju u onome što imaju. I na kraju, da biste došli do novca, potrebno je mogo napora, krvi i znoja. A još je teže to održati. Ne kažem da je novac loš. Novac je dobar, on je energija. Ali akoga imate preko glave, davite se. Ako imamo dovoljno novca u svojim rukama, možemo ga kontrolisati. Ako nam je novac iznad vrata, on kontroliše nas. Većina ljudi koja je bogata i poznata su zatvorenici svoje sopstvene slave i bogatstva. Zato nemojte da mislite „Biću srećan sutra” ili „Biću srećan kad budem imao puno para.” Možete li biti srećni sada? To je jedina stvarnost. Ako sutra dođe, hvala ti. Ali vam to ne mogu garantovati. 🙂
Priča o odlaganju i očekivanjima
Postoji čuveni ep „Mahabharata”, koji govori o ratu između dva rođaka, dva sina od dva brata, koji se bore u ratu za kraljevstvo.Rat je orkestriran od strane avatra Krišne. U to vreme rat je bio baziran na istini. Tako da se nisu borili posle zalaska sunca. To je bio kao posao od 9 do 5. 🙂 Kad bi bitka bila pri kraju, Krišna i najstariji član iz jedne grupe i najstariji član iz protivničke grupe bi se sastajali da obiđu bojno polje. Dok su gledali, ispitivali su šta se dogodilo, koliko je ljudi poginulo tog dana. Iznenada se pojavio jedan prosjak. Obratio se čoveku koji je bio sa Krišnom: „Gladan sam, možeš li mi dati nešto novca?“ Međutim, on nije poneo svoj novčanik, pa je rekao: „Dođi ponovo sutra, daću ti novac.“ Prosjak je otišao, jer ništa neće dobiti. Krišna je počeo da se smeje, i smejao se i smejao. Te se ovaj čovek iznenadio: „Nisam ispričao vic, zašto se smeješ?“ Ne, ne, smejem se zato što si siguran da ćeš sutra biti živ da ćeš moćiprosjaku da daš novac. Ja nisam siguran u to.“ Krišna je avatar i ON je rekao: „Ne znam svoju budućnost.“Druga osoba koja je neznalica je bila prilično sigurna u svoju budućnost.Takvo je ljudsko postojanje. Mi odlažemo stvari, misleći da nam predstoji veoma daleka budućnost i na to se oslanjamo. Ono što je Krišna rekao je sledeće: „Ako nešto možete sada da uradite, uradite. Ne obećavajte nešto za ubuduće. Ako ne budete moglida ispunite obećanje, moraćete da se vratite da biste ga ispunili.“
Život je toliko jednostavan. Mi ga komplikujemo svojim očekivanjima. Nastavljamo da povećavamo svoju listu za kupovinu pa ne možemo da je ispunimo. Bog s tim nema ništa. Bog vas sve vreme blagosilja.
Uvek kažem ljudima: „Ne razumem zašto komplikujete svoj život. A 80% komplikacija su povezane sa očekivanjima. Jedan mali primer, rođeni smo zahvaljujući dvoma ljudima, našim roditeljima. Oni su nas odgajali dok nismo bili sposobni da budemo samostalni i da zarađujemo za život. Ali ako neko sa 40 godina kaže: „Gde su moji roditelji, ne pomažu mi?“ To nema smisla. Dakle, kako život prolazi, veze se takođe menjaju. Roditelji, naravno, ostaju isti, ne menjamo ih, ali se intenzitet, povezanost i značaj razlikuju, jer ćete posle određenog vremena verovatno morati da brinete o svojim roditeljima. Dok ste bili mali, oni su brinuli o vama. Tako to ide u životu. Život ide od danas, do sutra, do prekosutra, ali povedite svoj um sa sobom kad idete. Telo se definitivno kreće, jer starimo. Povedite svoj um sa sobom. Kao kad biste ostavili svoju odeću u različitim kućama, morali biste da je pokupite, zar ne? Zato je bolje da uzmete odeću kad idete. Zato, kad nemate mogućnost da zaustavite vreme i ostanete mladi, povedite svoj um sa sobom. Um ide od događaja do događaja. Telo ide od trenutka do trenutka. Ako idu zajedno, bićete smirena osoba, a vaše prisustvo će učiniti da i drugi budu smireni. Želeće da se s vama vide i pričaju… Ako ništa drugo, bar da prebacesvoj teret na vas. Ako um može da putuje zajedno sa telom, imaćetekontrolu nad njim. I nikada se nećete osećati kao žrtva: „O, patim zbog ove ili one osobe.“
Ovo što ste upravo radili nije meditacija. To je pročišćavanje. Kad se pročišćavate, život postaje lakši. Imunitet vašeg uma će postati veći, jer udari života utiču na um. Kad radite svaku od ovih meditacija, efekti surazliči jer se čišćenje dešava od veoma, veoma dubokog nivoa. Na fizičkom, emotivnom, intelektualnom, duhovnom nivou, u zavisnosti od toga gde imate više blokada. Ponekad mislimo da imamo određene blokade. Ono što mi mislimo, možda nije ono što je najvažnije, a ono što je uklonjeno je ono navažnije što je sprečavalo naš progres. Onda se dešavaju čuda. Čuda se zaista dešavaju, ako im dozvolimo da se dogode. Jednom je Isus rekao: „Odbijam da pokazujem čuda.“ Zato što se ljudi zalepeza čuda, a ne za njegaili njegovu svest. Isus je imao da ponudi celu svest, a ljudi su dolazili da vide magiju. Šta možemo da uradimo? Šta je on rekao? „Povežite se sa Mnom i dosegnućete najviše, Oca.“ Međutim, koliko je ljudi otišlo kod njega da bi doseglo Oca? Niko nije otišao kod njega da bi dosegao Oca. Odlazili su da bi ga pitali: „Možeš li otkloniti moj kašalj?“ (Šalim se) 🙂 Kad mi se ljudi mole: „Molim te, možeš li mi naći parking i onda ću doći na meditaciju?“ Ha Ha Ha 🙂 Naši zahtevi su ponekad veoma niski. Pošto nemam luk, ne mogu skuvati određeno jelo. Ali tu je mnogo drugog povrća za pripremu nekog jela. Pošto je naš um bio fokusiran na luk koji nije bio dostupan, mi smo zaboravili da jedemo ili nismo mogli da jedemo. Ha Ha Ha 🙂
U šta je onda vredno ulagati u ovom životu? Jedna stvar vredna ulaganja u ovom životu je svesnost. Svesnost je šira perspektiva viđenja života. Gledanje trećim okom umesto ovim očima. Kad počnete da gledate trećim okom, prošlost, sadašnjost i budućnost ostaju u jednoj tački. Tada smo besmrtni. Jer u apsolutnom smislu, baš kao na filmu, mi smo projektovani u svetu, u ovoj zemlji. Kao što film ima trajanje od tri sata, mi imamo trajanje od osamdeset godina. Između toga vidimo mnogo situacija, mnogo ljudi, mnogo događaja, i u njima glumimo. Onda se film završi. Drugi film dolazi. Kao kad proizvodimo zvuk zujanja pčele u centru stomaka (pre meditacije), nikada ne prestaje. Zato, nastavite da glumite. Ako više ne želite da glumite, prestanite da želite. Ne sklapajte sledeći ugovor. Ako ne želite da sklopite sledeći ugovor, bilo bi bolje da nemate previše veza, što znači prijatelja, ni previše neprijatelja. Bilo bi bolje da smo dobri nego zli. Onda će ljudi reći: „U redu, blagosiljam te.“ To pomaže. Vibracije pomažu. Što ste bolji i u stanju ste to da izrazite, postajete slobodniji. Ne radi se o trošenju novca na siromašne ljude. Već jednostavno ako se neko ne oseća dobro, samo ga podržite. To je dobro. Dobrota, milostinja ne podrazumevaju samo trošenje novca. To znači biti dobar u svakoj situaciji. Svako reaguje na ljubav. Ne samo ljudska bića, već životinje, ptice, biljke, svako biće reaguje na ljubav. Kada stalno ispoljavate ljubav, funkcionišete uravni viskog oslobođenja. Vaša slika će se odražavati u svačijim očima. Vi i univerzum postajete jedno. Na taj način postajete besmrtni, jer se stapate sa univerzumom.
P: Kako vi radite?
O: Kako se stvari odvijaju kroz mene? Ako ja imam nešto da uradim, potrebno je da postoji „Ja“. To znači ego element. Kada to nestane, predajem se univerzumu, stvari se dešavaju kroz mene, tako da umesto da one mene kontrolišu, sitaciju kontrolišem ja. Znate li kako? Mogu da nosim haljinu ljutnje, ako treba da ispoljim ljutnju. Onda skinem haljinu, i ljutnja je nestala. Mogu da nosim haljinu sreće, ako treba da ispoljim sreću. Onda, takođe, mogu da skinem haljinu sreće i postanem neutralan. Biram da nosim onu haljinu koju zahteva situacija. To nije automatski. Ne radi se o tome da imam sve haljine na sebi, da ih pokazujem, ne radi se to tako. Ja je nosim, inače budem go. Kad imamo kontrolu nad situacijom, mnogo manje bola se nalazi iznutra. Može biti toplo ili kišovito spolja, ali to ne utiče na nas. Zbog toga mogu nešto da dam ljudima i zbog toga ljudi dolaze da me vide. Eto „kako ja radim“.
Uvek kažem ljudima, gledajte na život kao na šalu, nemojte biti ozbiljni, jer ćete svejedno jednog dana umreti. Budite srećni danas. U čemu je poenta da budete uznemireni? A ako ne možemo noću dobro da spavamo, to nije vredno. Naporno radimo, zarađujemo novac i spavamo, život treba da bude normalan.
Astralna ravan
Kada se nalazite u astralnoj ravni, nalazite se u svom rodnom gradu, jer posle svake smrti idete tamo. Tamo nema poređenja jer se sve nalazi u ravni energije, sve su energetska tela, nema diskriminacije, koliko zarađuješ, koliko zarađujem… nije važno. Tamo postoji beskrajan nivo smirenosti, lepota postojanja te ravni. Ali kad dođete u grubu ravan, ima nebrojivo mnogo poređenja. Kad možemo svesno da predamo naše nesvesne radnje, telesne aktivnosti, svesnom umu (svesni um ima ograničenja ali to je jedina aktivnost koju vršimo), imamo kontrolu nad svojim životom. Kad ste došli na Zemlju, pre nego što ste uzeli ovo rođenje, imali ste tačan plan, izabrali ste svoje roditelje, i znali ste da ćete se roditi da iskusite ove stvari, i da izrazite ove stvari, ceo život. Na isti način kad se svest promeni, takođe ćete odlučiti da napustite telo, moćićete po želji da ga napustite .
Ne znam koliko je vas videlo sliku bazena ispunjenog telima na vrhu Himalaja. To su sveci koji su napustili telo po želji, to se zove vodeni izlaz, izlaz kroz vodu. On se nalazi na nadmorskoj visini iznad 8000 metara. Kad meditiraju, dobiju instrukciju da je došlo vreme da odu. Završili su svoju svrhu ovde. Onda oni izvuku svoju dušu od svojih nožnih prstiju nagore i izađu. Zbog toga ulaze u bazen, jer tamo nema ko da ih sahrani. A tamo je hladno, led je, tako da je telo očuvano. Po želji ulaze u bazen, izvuku se i ostave telo, baš kao što se mi rađamo. Ovo je apsolutna moć. Apsolutna kontrola. Ovo je prava kontrola, a ne kontrolisanje drugih. Sve se to nalazi u nama, mi sve to možemo postići.
Mislim da su me neki od vas već sreli u astralnoj ravni. Tamo se definitivno možemo sresti kad se povežete sa mojim očima i možemo pričati o raznim stvarima. Kad se povežete sa mojom svešću, definitivno se srećemo. A kad se probudite, mislićete da je to san. Reći ćete: „Sreo sam Mohanđija u snu i dao mi je ovaj odogovor.” Ali kako da znate razliku između sna i astralnog iskustva? – Po JASNOĆI. Zbog toga govorim ljudima da se povezuju sa mojim očima, jer kroz oči dostižete moju svest. Možete da vidite ono što ja vidim. Ne možete da gledate sa oba oka zajedno, automatski se prebacujete na treće oko. Nemojte prvo da gledate u treće oko, jer tako neće delovati. Znaćete da smo povezani jer će najjasniji odgovori koje dobijete biti moji, inače misli dolaze sve vreme. Ako vam se prikažem u snovima, to uglavnom nije nesvestan um, već astralno iskustvo.
P: Pre satsanga htela sam da postavim hiljadu pitanja, ali sad ne mogu da se setim ni jednog?
O: Kada sedite u mom fizičkom prisustvu, svi ljudi se nalaze u okviru moje svesti ili u okviru mog energetskog polja. Tako da ponekad pitanja koja nisu važna ne mogu da se ispolje.
P: Onda moja pitanja očito nisu bila važna ha ha ha 🙂
O: Ona koja su važna za vaš glavni životni put biće 100% odgovorena. Nije to kao: „Dosadno mi je, ajde nešto da pitam.” Već će ono što je korisno za život definitivno biti odgovoreno. Što se tiče opštih pitanja, ko ima vremena? Obično na njih odgovorim bez pitanja. U većini slučajeva znam pitanja jer se nalazite unutar mene, tako da znam šta je važno, šta nije važno, bilo fizički ili kroz iskustvo, situaciju.
Kad sedim u jednom položaju, kako radim u drugoj ravni? Tako sam neke astralno inicirao. Fizički je to nemoguće, jer ste 5 – 10 000 kilometara daleko. Kako funkcionišemo u drugoj ravni? Morate da idete u bezvremeni prostor, gde bi prošlost, sadašnjost i budućnost trebalo da budu u jednoj tački, tada na tome možete raditi. Dakle, astralna ravan je takva. Tamo nemamo sat da merimo vreme.
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Staša Mišić
Lektorisala: Tijana Sladoje
Grafički dizajn: Nebojša Matković
