Sveci su uvek bili obični ljudi. Istinskom svecu, spoljašnji sjaj nikada nije bio važan. Oreol na slici je odraz uma posmatrača. U stvarnom životu retko kad vidimo oreol. Za života Širdi Sai Babe, neki ljudi su ga smatrali mentalno neuravnoteženom osobom. Imao je običaj da pričao o entitetima nevidljivim ljudskom oku. Čudno se ponašao. Živeo je veću istinu. Ko to može razumeti? – Samo oni koji se usude da se uzdignu do njegovog statusa.
Sveci koji izaberu da svoj posao obavljaju na pijaci, uvek su izloženi riziku da završe u mentalnoj ustanovi. Mnogi ih nikada nisu razumeli. Mnogi su ih potcenili. Neverovatne moći, o kojima čitamo, stvaraju mentalne slike. Ljudi žive sa tim slikama, i kada izaberu da žive sa svecem, cela kuća od stakla počinje da se slama i na kraju pada. Istina je jedna. Onaj ko živi u istini je onaj sa istinom, sve ostalo za njega je iluzija. On ne mora da se pretvara. Ne brine o prosečnoj slavi, čija smo žrtva, uglavnom. Ne postoji ništa što bi se dokazalo. Ne postoji ništa što bi se videlo. Pogledaj kroz moje oči, videćeš istinu. Istina je jasna kao sunce koje sija. Vi ste izabrali naočari za sunce. Bio je to vaš izbor. Istina je uvek jasna, a ne dualna.
Kada izaberete društvo sveca, takođe birate i neizvesnost. Ovo je u stvari suština života. Sveci žive promenljivu spoljašnjost, a imaju iskustvo nepromenljive unutrašnjosti. Ovo je ironija. Oni uživaju u razvijanju i propadanju ćelija, i ništa po tom pitanju ne rade, čak i kad bi imali moć da to promene, obrnu proces ili ponovo nešto stvore. Kad ste sa istinom, takođe posedujete moć vrhovne istine. To postaje deo vašeg postojanja. Međutim, vi ništa nećete uraditi za sebe. Takvi su pravi Majstori. Njima ništa nije potrebno. Ni usluge ni žrtvovanja. Oni žive kao pokretni spomenici nesebičnosti, kao putokazi oslobođenja. Ako pažljivo pročitate životnu priču Širdi Sai Babe, biće vam jasno o čemu se radi u ovom tekstu. Potrebno je da vidimo kroz Njegovu sliku kako bismo upoznali Majstora. Veliki majstor mora da bude potpuno običan. Prazne posude prave buku. Ispunjene posude pružaju duboku, jezgrovitu tišinu.
Kad umru, gledamo ih na slikama. Vidimo monahe kako nagi sede sa velikim oreolima oko svojih glava. Klanjamo im se. Poštujemo ih. Meditiramo na njih. Sve je to u redu, jer nismo u njihovoj fizičkoj blizini. Fizička blizina je problem. Oni jedu i piju. Koriste toalet. Znoje se. Iskazuju ljudske emocije. Vole, a takođe i grde. Ponekad čak ispoljavaju prividnu surovost. Ovo sigurno ruši sve naše koncepte i mentalne slike. Ruši sva naša očekivanja. Ponovno stvaranje je moguće samo putem poništenja. Prvo morate da ispraznite da biste ponovo napunili. Ovo je najvažnija stvar.
Dakle, kako kaže izreka, ne idite suviše blizu sveca (smeh). Ako možete, usvojite njegovo učenje i uživajte u njemu. Ovo je važno ukoliko želite da održite vašu mentalnu sliku o svecu. Ako je to ono što ste izabrali. Blizina vatre će vas spaliti. Blizina sveca će spaliti vaša očekivanja i čak određene urođene osobine. Pazite se!!!
Bog Vas Sve Blagoslovio
M
Originalni tekst možete pročitati ovde.
Prevela: Staša Mišič
Uredila i lektorisala: Jelena Fassbender
