Vana Satsang – Čišćenje pretrpanih umova, 2. deo

Napisao Rađeš Kamat

Od silnog mantranja i pevanja smo ogladneli. Posluženi smo ukusnim doručkom. Nakon toga je usledila sesija o Kaivalja Upanišadi koju je držao Šri Venkata Subaija Garu. Bila je na jeziku telugu, tako da nisam baš razumeo o čemu je bilo reči. Jedna poluinformacija koju je podelio bacila je svetlo na nivo na kom deluje jedan Avaduta. Guruđi (Nadananda) obično izbegava da uđe u sanktum sanktorum hrama. Venkata Subaija Garu mu je rekao da božanstvo hrama ustaje sa svog mesta da dočeka Avadutu. Guruđi izbegava da uđe u sanktum sanktorum iz poštovanja i kako ne bi uznemiravao božanstvo koje tu boravi.

Otkrio je takođe da različita božanstva dolaze da obožavaju Avadutu pre Brama Murtija (3-6h ujutru). Za vreme prvog putovanja u Dar, Guruđi nam je rekao da je morao da odvoji vreme rano ujutro upravo u ovu svrhu. Tokom tog vremena, obično je izolovan u svojoj sobi. Bliski sledbenici koji prate Guruđija mogu videti cveće na stazi kojom božanstva idu do njegove sobe. Sećam se i da sam pročitao da je upotreba rezervoara izvora vruće vode u Ganešpuriju rezervisana za Bagavan Nitjanandu sat vremena pre nego što se otvori za javnu upotrebu. Jedan od Babinih bliskih sledbenika, jedna starija gospođa, greškom je naišla u to doba i bila zaprepašćena videvši Bagavana u vodi sa raznim božanstvima i božanskim bićima kako levitiraju oko Njega i obožavaju Ga. Izgubila je svest pred ovim božanskim prizorom. Bagavan ju je prekoreo što je upala jer su tako snažne energije mogle biti pogubne po njen život.

Guruđi je zatim zamolio učesnike da u sebi ispevavaju mantru koju im je dao njihov Guru (ili, ako nemaju svoju, da ispevavaju mantru Hrim) 30 minuta. Energetsko okruženje i promena frekvancije koju je Guruđi stvorio bili su opipljivi. Kičme su nam bukvalno vibrirale od energije. Bilo je neverovatno iskustvo mantrati i otpustiti sve. Kada je isteklo vreme za mantranje, grupa iz Karula je ispevavala Sida Kanđika Stotram iz mantre Durga Saptašati. To je podiglo iskustvo na potpuno drugačiji nivo. Trebalo je samo da zatvorimo oči i lebdimo na rečima mantri.

Guruđi je nakon ove sesije nastavio sa umilnim bađanom, satsangom koji govori o često nezahvalnom poslu Gurua koji nosi teret svojih sledbenika i olakšava njihovu bol. Pomenuo je anegdotu o sledbeniku koji šeta po plaži radeći sadanu i koji iza sebe ugleda četiri otiska stopala koja simbolizuju prisustvo njegovog Gurua. Međutim, kada ga zadese silne nevolje, jednog dana primećuje samo jedan par otisaka. Misleći da ga je i Guru napustio, počinje da očajava dozivajući ga da mu objasni zašto. Guru mu objašnjava da ga zapravo nosi na ramenima i da je taj par otisaka njegov – Guruuov. Guruđi je pomenuo da on nosi svačiji teret na leđima. Povremeno taj teret postane nepodnošljiv, ali on ne želi da odustane i radi šta god je potrebno ne očekujući ništa zauzvrat. Jer to je svrha Guruua – da odvede ljude do oslobođenja, i ne pomišljajući na sopstvenu utehu.

Nakon predivnog satsanga, došlo je vreme ručka. Hrana je, kao i obično, bila izuzetno ukusna. Bilo je teško odoleti prejedanju, imajući na umu da je trebalo ostati budan za popodnevnu sesiju. Trebalo je da se okupimo u 14:00 časova tako da su ljudi imali sat vremena za predah. Saznali smo da je Guruđi pao u bašti, verovatno usled karmičkog tereta koji je spaljivao kroz svoje telo. Odlučio je da se malo duže odmara. I Mohanđi je odlučio da predahne neko vreme.

Kada smo se ponovo okupili, Guruđi je u potpunosti preuzeo palicu. Nastavio je sa svojim divnim bađanima satsanzima na kojima su svi upijali svaku reč. Pomenuo je i to da nije ništa jeo od ujutro. Rekao je da majka prvo nahrani svoju decu, pa tek onda i sama jede. Samo jedna osoba iz grupe iz nekog razloga nije do tad jela. Guruđi je rekao da ni on neće jesti dok ta osoba ne jede. (Nije ništa jeo do uveče dok i ta osoba nije jela).

Ispričao nam je priču o bogu Šivi kako bi objasnio taj događaj. Majka Parvati (žena boga Šive) terala je Šivu da pojede nešto. On joj je odgovorio da ne može ništa da okusi sve dok prvo svako biće na Kailašu ne jede. Majka je insistirala da su svi jeli. Šiva je zamolio da donese činiju šećera, i ona ugleda mrava koji se bori da zadrži jedno zrno. Tek nakon što bog Šiva vide da je mrav uzeo šećer, pitao je da jede.

Sledeća sesija se sastojala od pitanja i odgovora, a na njoj su Guruđi i Mohanđi odgovarali kao iz topa na dugačak spisak pitanja. Nakon toga, usledilo je nekoliko Guruđijevih bađana. Vana Satsang je završen ubrzo po zalasku sunca uz ples sa našim voljenim Guruđijem.

Poslužena nam je izvrsna večera. Guruđi je postio manje-više ceo taj dan i jeo sa volonterima i čistačima tek nakon što je većina ljudi otišla. Način na koji Guruđi odaje poštovanje ljudima koji služe je zaista neverovatan prizor. Pun je dubokog poštovanja i ljubavi prema siromašnima i nemoćnima. Uvek se više brine za njihovo dobro nego za svoje.

Ne znam ni kako da počnem da objašnjavam šta se tog dana desilo na tom prostoru. Oko 150 ljudi je pevalo, plesalo i uronilo u božansku svest u prisustvu Guruđija i Mohanđija. Guruđi je insistirao na tome da Mohanđi sedi pored njega. Bila je to neka vrsta primopredaje. Kako je Mohanđi kasnije rekao: „Neverovatno je posmatrati kako Guruđi čisti karmičko smeće iz ljudi kroz svoj nevidljivi i nekonvencijalni metod pevanja i igranja. Svi su se vratili kućama kao bolji ljudi, rasterećeniji i mirniji.”

Moj nivo suptilnosti nije mi dopustio da opazim mnogo dublje stvari koje su se odvijale van domašaja očiju. Ipak, mogao sam da primetim transformaciju i spontanu zahvalnost u očima ljudi. Bilo je zanimljivo videti kako je Guruđi napravio pozitivnu razliku u unutrašnjem svetu ljudi samo za vreme od jednog izlaska do zalaska sunca. Mnogo lekcija za sve! On sedi kao tipična autoritativna glava porodice, viče na ljude, ptice i životinje. Rasteruje inerciju iz ljudi. Osetljiv je, ali i poslovan. Nigde, ni u jednom trenutku nema mesta za gluposti. Rad je obožavanje.

Kakve su se promene odvile unutra, ne znam. Ali znam da pozitivne promene nastaju u prisustvu pravih majstora. Tako je. Tako je bilo. Mohanđi i Avaduta Nadananda su jedno. Nema vidljive razdovjenosti među njima, jer se svaki brine za dobrobit onog drugog. Nema razdvojenosti među njima ni kada je reč o duhu i energiji. Čim smo ušli, Guruđi je rekao Mohanđiju: “Spremi se da ideš u Gjanganđ”. Mohanđi brzo napreduje na svom putu. I mi svi putujemo s njim. Gjanganđ je kroz Guruđija podario svetu istinskog naslednika, kao i mnogo puta do sad.

Guruđi nije propustio ni jednu priliku da udari na ego i licemerje ljudi. Činio je to spontano. U isto vreme, kada dođe trenutak za ljubav, ona ima isti ili veći intenzitet. Nijedna emocija nije stabilna. U slučaju istinskog majstora, mogu se mnogo jasnije uočiti promene raspoloženje koje su potpuno zasnovane na određnoj svrsi, jer su oni prazni sudovi nevezani za ljudski prostor, vreme ili emocije. Oni iskazuju nešto samo da bi podučili. Svaki majstor ima svoj jedinstveni stil koji ga čini izuzetnim i neponovljivim. Mohanđijev pristup je potpuno drugačiji od Guruđijevog, možda zbog toga što više radi sa ljudima u inostranstvu nego u Indiji. Njegov metod je suptilniji i tiši, ali jednako efikasan, što se vidi po sve većem broju ljudi koji svakog dana pokušavaju da dođu do njega.

Predstava je upravo počela. Predstava se nastavlja. Neće nikada stati. Oni koji imaju oči za to, videće. Oni koji imaju srce, opaziće. Oni koji razumeju vrednost, nikada ne napuštaju ovaj nebeski satsang koji nesmetano teče kroz razna usta, sa svrhom da raščisti mračnu šumu neznanja i ega. Majstori su božiji darovi. Ako ne razumemo majstora, to je naš hendikep. U takvim vremenima pomaže samo predaja. Mohanđi uvek kaže: „Oni koji imaju oči da vide, videće. Ostali su izabrali da budu slepi. Pustite ih. Blagoslovite ih, da u nekom životu skinu koprenu ega i počnu da spoznaju istinu. Mi nemamo nikakvu agendu. Poput večnog sunca, pružamo svetlost kako bi ljudi videli, i toplotu koja spaljuje inertnost. Oni koji odaberu da ih upotrebe, imaće koristi od toga. Oni koji obaberu da ih ignorišu, moraće jednog dana da se vrate i iskoriste ih, jer niko ne može dugo da uživa u tami. Pre ili kasnije, svi će poželeti svetlost istine.”

Vana Satsang po Mohanđijevim rečima

Vana Satsang koji se održao 20. novembra u Karnulu sa Avadutom Nadanandom je zaista bio veliki događaj. Mislim da ne možemo ni da naslutimo dubinu aktivnosti koje su se odvijale, dubinu čišnjenja koje se desilo. Isto tako, mislim da ne možemo ni da zamislimo obim tih aktivnosti u smislu pročišćenja ili podizanja svesti do kog je došlo. Guruđi je bio u drugačijem raspoloženju. Noću nije bio dobro i povraćao je krv. Međutim, ujutro bi mantaro i pevao kao da se ništa nije desilo. Trudio se da svakome dâ ponešto. Mislim da niko nije otišao kući praznih ruku. Svi su dobili nešto. Koliko sam mogao da vidim, Guruđi je pročistio mnogo ljudi na različitim nivoima, slojevima, itd.

Pošto sam i sâm ulazio u neku vrstu transa, trudio sam se da sedim malo dalje i posmatram predstavu. Nisam želeo da se opterećujem događajem ili Guruđijevim tokom. Tako da sam se trudio da sedim po strani, ali Guruđi je inisitirao na tome da sedim pored njega. Što sam, dakle, i učinio. Imao sam i svoju ulogu u programu jer je trebalo da pričam o ašramu Grihasta. Ali bio sam drugačije raspoložen tog dana. Guruđi me je ujutro zamolio da upalim svetiljku kako bih svečano otvorio događaj. Od trenutka kada sam upalio svetiljku ujutro, bio sam u drugačijem stanju. Sedeo sam pored Guruđija, ali to nije pomagalo. Zapravo, to je kod mene izazivalo ekspanziju svaki put kada bi i sam Guruđi ušao u nju. Tako da sam na neki način bio 100% siguran da je Guruđio bio svestan da svakog trenutka mogu ući u trans, jer to je kao da imate dve vatre koje se stapaju u jednu ili vatru koja liže neko suvo drvo koje se veoma brzo zapali. Stoga me je svako malo, dok je program trajao, ili lupkao po kolenu ili držao za ruku. U tim trenucima sam zapravo bio na ivici da odlutam dalje ili da uđem u trans. Držao me je manje-više uzemljenim i tražio od mene da pričam, što je bilo izuzetno teško jer se unutra dešavalo dosta toga. Ali trudio sam se da se našalim i time olakšam situaciju što je više moguće. Isto tako, hrana je bila odlična, pa mi je i to malo pomoglo da ostanem uzemljen. Suđata Garu mi je rekao da malo prilegnem, što sam i učinio. Iako je trajao samo 15-20 minuta, taj odmor je bio od prilične pomoći.

Sve u svemu, kada je reč o stanju u kom me je Guruđi zatekao, kako sam mu kasnije i rekao, a On mi potvrdio, promene su se dešavale sloj po sloj, a počele su nakon transfera Njegovih moći na mene 10. oktobra. Ovo je, dakle, bilo dalje učvršćivanje toga. Što će reći da je ovaj događaj pomogao da se to učvrsti ili razjasni i konkretizuje. Još jedna stvar koju je Guruđi pomenuo jeste da će zbog sanskara iz prošlosti trebati vremena za pročišćenje. Tako da sve polako, polako odlazi, spira se, ali trebaće vremena. Isto tako je često moguće da se, kada dođemo u kontakt sa majstorom Guruđijevog ranga, gde ne možemo ni da naslutimo na kom nivou on deluje, taj majstor ponaša veoma opušteno, i po prirodi je uvek skroman, pa pomislimo, Oh pa on je samo običan čovek. Ali to nije istina. On je veoma, veoma visoko, a mi ne možemo ni da naslutimo koliko visko i duboko je to. Rekao mi je da sam zaštićen, i pre transfera, čak i nakon transfera, i da će sve biti u redu i pod dobrim vođstvom, tako da nema razloga za brigu. Rekao je i da je važno znati da smo svi jedna porodica. Svi smo zajedno, svi ljudi su zajedno, i jednom kad postanete deo porodice, a naročito kada Gjanganđ preuzme stvar, više nema mesta zabrinutosti. Oni su preuzeli. Tako da je samo pitanje vremena kada će se stvari otkiriti, i tako to. Mislim da je Guruđi odigrao glavnu ulogu kada je reč o uzemljenju u tom trenutku, kada se satsang odvijao. Mislim da je to bila samo prilika da se bude zajedno, u neposrednoj blizini, i iako je događaj trajao s jedne strane, nešto drugo se događalo sa mnom. Pročišćavao sam se, ili uzemljivao, ili nazovite to kako hoćete, u meni se nešto dešavalo i Guruđi je rekao: “Ne analiziraj, molim te samo ne analiziraj, samo budi”. Poslušao sam, nisam analizirao, ali suština je da se sigurno nešto desilo. Dakle, nakon transfera 10. oktobra, 20. novembar je bio druga faza. Tako sam to osetio. Naravno, satsang je dobro prošao i Guruđi je obavio ogromno čišćenje na mnogim ljudima, što će svi osetiti u narednim danima. Videlo se i koliko mnogo napora ulaže za dobrobit drugih, i onih prisutnih i onih koji nisu tu. Toliko toga se dešava, on čini toliko toga. To je neverovatno divno. Ne da se rečima objasniti, sve što ostaje jeste neizmerna zahvalnost Gjanganđu kao i Guruđiju i svim majstorima koji diriguju ovim. Samo zahvlanost. Ja ne postojim. Postoji samo tradicija.