Pitanja Heina i Anite Adamson i Mohanđijevi odgovori
Data Tapovan, 25. Februar, 2013.
P: Čuli smo da anđeli i viša bića zavide ljudima.
O: Nema potrebe da nam zavide jer su to sve stanja koja i oni mogu da dostignu. Ljudsko stanje nije nešto na čemu bi trebalo zavideti jer postoji dualnost kojom se ponekad ne može upravljati, ponekad je bespomoćna. Tako da anđeo ili viši entitet ne treba da bude zavidan. Oni mogu stvoriti ovakvo telo, to nije problem. jer je ovakvo telo stvoreno od elemenata. Zbog toga moramo da rađamo da bismo održali vrstu. Nama su potrebna dva bića za kreaciju. Ali u drugim ravnima možete sami sebe kreirati koliko god puta hoćete. Kao takvi nema potrebe da budu zavidni, ali naravno, svako bi želeo da vidi šta se dešava u susedstvu, zar ne? Nikada nismo zadovovljni sami sobom. Svi misle je da je sve drugo bolje od nas. Ali, ovakve stvari ne možemo generalizovati. Moguće je da postoje entiteti, koje ja ne bih nazvao bića višeg nivoa, koji misle da postoje bića nižeg nivoa i da budu zavidni zbog toga. Jer kad ste postdiplomac, nećete zavideti studentima prve godine jer ste vi to već prošli. Ali može postojati znatiželja kako je to biti u ljudskom telu. Tako nešto se može dogoditi. Oni to mogu kreirati bez problema, tako što izaberu odgovarajuću matericu i rode se.
P: Možeš li nam nešto reći o grehu?
O: Primarni greh je nerazumevanje sebe tokom postojanja. To znači da ste protraćili svoj život. Ako ste tokom života u stanju da razumete sebe i vašu istinsku prirodu, neće biti mnogo grehova. Grehovi o kojima govore religije postoje da bi vas naterali da idete ispravnim putem. “Nemoj raditi ovo, nemoj raditi ono,…” Jer tada se ne kontaminirate. Da biste izbegli kontaminaciju, postoje aspekti koji se nazivaju gresima, i vi ih onda nećete dotaći. Ovo je tako definisano da bi održalo osobu koja ide tom stazom pročišćenijom. Što se mene tiče, greh bi bio ako nastavite nesvesno da živite, zatim umrete i ponovo se vratite. Jer niste iskoristili vaš život za postizanje više svesti. Ako iskoristite svoj život za postizanje više svesti, i postignete konačni cilj, greh ne postoji.
P: Šta je brahmacharya, je l’ to isto što i celibat?
O: Brhmacharya je stanje u kome požuda, pohlepa ili druge emocije nemaju kontorlu nad vama, već ste postojani. Ali ono što bih ja rekao je da ne voditi ljubavi i nemati vezu verovatno ne bi pomoglo brhmacharya. Uživanje u mirnoći dok postojite u svakom aspektu je pravi aspekt brahmacharya. Što znači da ste venčani, imate porodicu, imate svoj dom. To je brahmacharya jer, u stvari, prolazite kroz proces gde imate svaku moguću požudu, pohlepu ili sve ovakve stvari pod kontrolom, u smislu da ste ih iskusili i da vam nisu potrebne, a ne da ih potiskujete. Šta god da potiskujete i kažete: “O, ja sam brahmacharya zarad nečega”, je apsolutno pogrešno. Niko ništa ne čini za druge, molim vas razumite ovo jasno. Celo postojanje, celo iskustvo koje se zove život je za nas lično, ne za drugu osobu. Ljudi mogu reći: “Ovo radim zboog tebe.” To je laž. Niko ni za koga ne može ništa uraditi. To nije kao kad donesete čaj za nekoga. To je jednostavan izraz ljubavi. Opet, to je zato što ste u tome uživali. Tako da kad kažete: “Želim da budem brahmacharya”, to znači sa svešću. Dalje kažete: “Nisam zainteresovan za mnoge aspekte života”, to je odlično. Ali, kad kažete: “Ja sam brahmacharya, jer moja religija ili moj guru tako kaže”, to znači da pravite kompromise, da se ne ispoljavate. Brahmacharya je stanje koje ste postigli i u kojem ste izuzetnom izbalansirani. Ljudi mi pišu: “Mohanđi, voleo bih ovo da uradim za tebe.” Uvek odgovorim: “Molim vas učinite to za sebe. Ako nećete da uradite za sebe, molim vas nemojte da uradite ni za mene.” Znate li zašto? Jer se u stvari na Zemlji dešava individualno ispoljvanje. U čemu je stvar ako to učine za mene? Mogu se osećati kao žrtve, što u suštini znači da ponižavaju sebe tako što saosećaju sa sobom. To nije realnost. Zbog toga kažem da svesno prigrlite brahmacharya, celibat. Opet, celibat nije uzdržavanje od seksa. Uzdržavanje od seksa jer vam nije potreban, je dobro. Uzdržavanje od seksa jer ga ne smete imati je loše, jer uvek na to mislite. Ako se uzržavate od seksa jer ste ga prevazišli, jer vam više nije potreban, to je onda u redu. Ali razumite da je ljudsko postojanje malo složenije nego što mislimo. Što znači da su hrana i seks ugrađeni u sistem. Zašto? Hrana da bi razvila telo od detinjstva do smrti, a seks da bi produžio vrstu. Ovo ne važi samo za ljudska bića, i životinje isto to rade. I one se u nekom period uzbude jer isto žele da produže vrstu. Ovo su sve delovi kreacije. Ali ukoliko ste imuni na to, ukoliko ste to prevazišli, prigrlili ste više blaženstvo, trajno stanje blaženstva, satchitananda, kada možda nećete želeti da radite stvari nižeg nivoa kao što je vođenje ljubavi, jer vam to neće pružati neko veliko zadovoljstvo. Ovo je u redu, jer ste to prerasli. Tada se celibat dešava automatski, čak ne morate ni da mislite da ste u celibatu. Ali ono što se trenutno dešava je više teorija koju pokušavamo da praktikujemo i onda patimo. Ne razumem to. Zašto biste uopšte bilo šta potiskivali? Ako povređujete drugu osobu, to definitivno nije dobro, jer neko zbog vas pati. To nikad ne preporučujem. Ono što preporucujem je NEnasilje. Ali potiskivanje vaših osnovnih instikta zbog kojih postajete nasilni i iznutra i spolja, da li je to ono što tražimo? To je anti-duhovnost. Vučete sebe nadole. Isto kao kod skandalizovanja ljudi. Osoba koju skandalizujete će možda zaboraviti, ali vi nećete nikada. Suočimo se sa realnošću, razumimo je i krenimo dalje. Ukoliko ste došli do stanja u kojem vam možda neće biti potrebne neke određene stvari, možete se uzdržavati od hrane, disanja, vazduha, vode ili seksa, to je u redu jer vam te stvari više nisu potrebne, prevazišli ste ih. Ovo je pravi brahmacharya. Budite deo društva, živite tako što ćete biti to što jeste, ako ste uzeli ljudsko telo, živite kao čovek. Ko vas sprečava? A zbog drugih koncepata, kao: „Ovaj Maharshi je živeo u celibati, nikad nije vodio ljubav i ja hoću da budem takav.“ To je imitiranje i nikad ne deluje, jer vi ne znate njegovu konstituciju. Možda se davno oslobodio i dostigao stanje u kom nije zabrinut ni zbog čega u svom okruženju. Možete se ugledati na to, ali ćete patiti.
Trenutak smrti
P: Kaže se da je trenutak smrti jedan od najvažnijih trenutaka u našem životu?
O: On je presudan. Jer sa smrću ništa ne prestaje. Naravno, duša nosi određene impresije, želje, sve stvari sa kojima će kreirati sledeći život. Ali poslednja emocija, poslednje osećanje utiče na ogromnu razliku u karakteristikama sledećeg života. Zato, ako je osećanje božansko i smireno, imate više prostora i vremena, kao da ste stigli na aerodrom na vreme, pa ne morate da jurite. Slično, stigli ste u određenu ravan i prelazite u miru. Definitivno imate agendu za putovanje, a to je važno jer zbog toga uzimate sledeći život. Ako nemate agendu, uopšte ne morate da se vraćate. Ali zamislimo da postoji agenda i da imate želju da idete ka višoj ravni. Dok putujete, poslednja specifična emocija ima veliku vrednost. Zbog toga svaka religija, svaki sveti spis kaže: “Nemojte čak ni razmišljati o samoubistvu.” Jer duša može izaći kroz devet rupa našeg sistema: oči, uši, nos, usta, genitalije. A kad se desi samoubistvo, šta se događa? Duša izlazi kroz niže rupe. Gde je duša ušla? Na vrhu glave. Zbog toga novorođenčadi imaju veoma mekan vrh glave. Dakle, duša ulazi u telo kroz vrh glave i tamo bi trebala da izađe. Kako je vrh glave očvrsnuo? Zato što nas uslovljavanja, ego, identifikacije i pogrešne identifikacije čine čvrstim. Cela duhovnost je u sticanju sposobnosti da dovedemo dušu nazad do vrha glave i tako napustimo telo. Tada se ne vraćate, jer ste telo napustili onako kako ste odabrali. Nećete se vratiti. Ali ako počinite samoubistvo, to znači potpuno nerazumevanje postojanja, nemogućnost da se suočiti sa situacijom, i da želite da umrete. Ovo ništa ne rešava, jer ćete se vratiti nazad u mnogo bizarnijoj situaciji, sa više agonije. Kada duša izađe kroz niže otvore, obično uđe u najbližu moguću matericu jer je zbunjena, ne zna šta da radi, a to može biti telo svinje ili bilo koje slično telo. Isto tako sveti spisi kažu da ako skandalizujete svece i ljude, čeka vas 80 miliona materica na Zemlji. Zašto? Zato što im svest sa koje finkcionišu jedino dozvoljava da idu u materice mnogo niže svesti, kao što su stonoge ili bilo koje stvorenje kome je potrebno znatno više vremena da evoluira u viši nivo, koje nije čak ni kao lav ili tigar. Morate da prođete kroz taj proces jer ste povukli vašu svest na dole. Do toga vas je doveo nedostatak svesnosti. Ako ste potpuno svesni, bićete dobro. Nećete imati problema jer su sve to individualni izrazi. U slučaju o kome pričamo, poslednja emocija ili osećanje ima veliku vrednost. To se mora dostići kroz doslednu praksu, tokom života. Treba dovoljno da vežbamo u određenom pravcu tako da kad izlazimo iz tela to ne bude ništa novo. Što znači da kad dobro uvežbate, moći ćete dobro da izvedete predstavu. Slično, kad dobro uvežbate vaša poslednja predstava će biti predivna.
P: Znači da moramo da naučimo kako da umremo?
O: Da, naučite kako da umrete.
Emocije
Naučite da živite sa emocijama. Razumite da su emocije kao talasi okeana. One dolaze i odlaze. Ostavite ih, pustite ih da dolaze i odlaze. Nemojte biti preokupirani emocijama. Zato što stojimo i sve osuđujemo, to ih zapravo uvećava. U redu, postao sam ljut i to je prošlo, sad nisam ljut. Isto tako, ako ste sposobni da protičete kroz emocije, bez vezivanja, osuđivanja, cenzure, kritike, one će otići. One će i dalje dolaziti ali ih pustite, jer se onda neće umnožavati. U suprotnom, vi se držite za emociju, gajite je i pravite od nje drvo. Onda ne znate šta s njim da radite. Ako je to samo mali plod, možete ga držati u ruci. Jednom kad ga posadite i počnete ga hraniti energijom, ono postaje drvo. To postaje vaš karakter, i takođe postaje vaše vezivanje!
P: A ako je emocija u karmi…?
O: Ovo suspendovano stanje je izabrano. Postoje dva razloga. Jedan od njih je verovatno iskustvo kroz koje mora da prođe ko god je povezan sa njima. Drugo, oni još imaju vremena za sledeće rođenje pa bi voleli da budu među ljudima koje znaju. Postoje mnoge druge mogućnosti, ali ovo su dve. Sledeća mogućnost je da su njihovi podaci uneseni na konfuzan način. Šta god da su primili, kako njihov karakter tako i njihovo uslovljavanje, bilo je na konfuzan način. Konfuzno unešeni podaci su se izmešali i život je prestao. Isto kao kad je vaš hard disk pun podataka, kompjuter postaje veoma spor. A ako se pokvari, to je suspendovano stanje.
Dobročinstvo
P: Nesebično služenje – ako pomognemo nekome u nevolji, da li ikad treba da odustanemo od osobe?
O: Nikada ni od koga ne treba odustajati. Ali shvatite da postoje ljudi koji vole da nam se prikače. Oni postaju zavisni od nas. Takvo dobročinstvo ne valja. Dobročinstvo koje valja drži ljude oslobođenim dok smo mi oslobođeni. Znači da osobi pomažete, držite je za ruku koliko god je potrebno, dozvoljavajući nesmetano kretanje, kao kad držite ruku deteta sve dok ne nauči da hoda. Kada samo prohoda, više ga ne držite.
P: A ako neko nije spreman za promenu i vi vidite da do promene ne dolazi?
O: Naša dužnost je da pokažemo put. Vaša dužnost je da za njega napravite krevet, i do sna mora doći. To ne zavisi od vas. Ne možete se mešati u individulanu konstituciju ili karmu, to je nemoguće, jer imate vašu da rešite. Ali kao saosećajno biće, kao frazu kažete: “Dođi ovamo, držaću te za ruku dokle god ne naučiš da hodaš.” Ali ideja treba da bude veoma jasna. Moramo jasno znati šta radimo. Što znači da sve što stvara zavisnost je vezivanje. To i vas vezuje. Tako da utiče i na vaše stanje oslobođenja isto kao i na njegovo, toga moramo biti svesni. Kontinuirano hranjenje nije dobra ideja. Ali u isto vreme ako ste u mogućnosti da pomognete osobi da pronađe svetlost, šta još možete ponuditi svetu? Zato dobročinstvo treba ispravno shvatiti, ne samo spontano raditi bez razmišljanja.
P: Postoji li neka mudra poruka koju bi želeo da podeliš sa nama?
O: Oslobođenje. Iskoristite vreme da se oslobodite. Izađite iz vezanosti, svega što vas vezuje, kao što su navike, osobe, okruženje, situacija, mesto, ili zona komfora. Uživajte u zoni komfora ali ne zavisite od nje. Ne kažem da ne uživate u životu. Uživajte u životu. Život služi za uživanje. Ali time ne bi trebalo da budete vezani. Kada stvari počnu da vas vezuju, ne možete biti oslobođeni. Ali kada ste u stanju da upravljate svime na oslobođen način, to je lepota postojanja. Na primer: bilo da je ova stvar ovde ili ne, ja sam srećan. Bilo da je osoba dostupna ili ne, ja sam srećan. Ja sam srećan kako god da mi je, ali sve ostalo dodaje vrednost toj sreći.To je prelepa situacija. Biti bogat znači da sve imate, jer vam ništa nije potrebno. Ali ako pogledate okolo, većina bogatih ljudi je vezana za svoj novac. Ne mogu da se maknu. Oni su kao čuvari svog imanja. Oni ne uživaju. Puni su strahova. Većina poznatih ličnosti je u kavezima. Ne mogu da mrdnu bez telohranitelja. Ranjivi su. Da li je baš to ono što tražimo od života? Ovo pitanje moramo sve vreme postavljati. Šta je oslobođenje? Oslobođenje nije zabavno bezvlašće ili činjenje bizarnih stvari. To nije oslobođenje. To je opet vezivanje, jer izražavate stvari na pogrešan način. Oslobođenje je stanje u kome ste vi dobro onakvi kakvi ste, bez obzira na okolnosti, ljude, situacije, položaje. Inače sve postaje teret, uključujući novac i ljude. Intelekt je velika vezanost. Puno učimo, a ne znamo šta s tim da radimo. Pokušavamo to da živimo. A pošto je to nečija informacija, nije naše, ne uspevamo i onda nas je sramota. Oslobođenje je veoma velika tema, ali morate sebi prići i izrasti odatle. Zbog toga uvek kažem: “Razumite sebe.” To je najveće razumevanje koje ćete ikada imati. Razumite sebe u svim aspektima, npr. postajem ljut, postajem egoističan, imam strahove, imam razne emocije,… Razumite sve i prihvatite. Onda dolazite do stanja gde kažete: “Ja nisam ništa od toga.” Onda ćete početi da shvatate koji je vaš aspekt stvaran, a to je Bog. Jedini trajan aspekt je aspekt Boga. Ovo mora da se desi iznutra. Ne možete to dobiti spolja, niti vas i jedan guru može uzeti za ruku i dati vam to. On vas može voditi govoreći ovo je realnost, pogledaj u to.
P: A ljubav koju imaš za sve nas, možeš li objasniti?
O: To se mora doživeti, ne objasniti.
P: Zato što je Tvoja ljubav apsolutno ista sa sve.
O: Trebalo bi da bude. Nadam se 🙂 Jer ako u jednom momentu počnem da diskriminišem, onda se kvalitet pogoršava. Čistoća se gubi. Da bih održao čistoću, potrebno je da budem izuzetno staložen, 100% objektivan. Govorim otvoreno, dajem ljubav bez ikakvih ograničenja. Čak i ako nekoga izgrdim, to je iz ljubavi, a ne zato što želim da ga povredim. Dakle, moć iz koje funkcionišete je apsolutna. Nema ničega što vas može zaustaviti, jer su svi izrazi, izrazi ljubavi. Ljutnja, ego, šta god da želite da izrazite, proizilazi iz ljubavi za veće dobro te osobe ili primaoca. Ovo je važno, tako da ne možete diskriminisati. Kada pogledate u osobu, vi vidite sebe. Drugi izraz mene je on. Gde je onda diskriminacija? Kako možete diskriminisati? To je nemoguće. Samo ograničeni um to radi. Kada ste neograničenog uma, za vas ne postoji više i niže. Pred Bogom i guruom su svi isti. Svi su samo pakovanja razločitih konstitucija. Prihvatite ih takve kakvi su.
Snimila i transkribovala: Biljana Vozarević
Prevod: Staša Mišić
Lektura i uređivanje: Jelena Fasbender
Originalni tekst možete pročitati ovde.
