Pitanja Heina i Anite Adamson i Mohanđijevi odgovori
Data Tapovan, 25. Februar, 2013.
Bog
P: Zdravo Mohanđi, velika je privilegija biti ovde. Hvala ti što si našao vremena da nam razjasniš neke stvari i odgovoriš na pitanja. Prvo, šta je bog?
O: Bog je osnova. Energija od koje se sve formiralo i u koju će se na kraju sve rastvoriti. Ako želite da vidite boga, morate da vidite ceo univerzum. Šta god da vidite ispred vas je bog. Ne postoji ništa osim boga, i sve se na kraju sjedinjava sa bogom. Bog nije forma kao što je ljudsko biće, ili bilo koja forma takve sadržine. Ali mnoge forme predstavljaju boga. Svaka forma predstavlja boga. Zato, ako biste želeli da doživite boga, prvo morate da doživite sebe, tj. vi ste univerzum. Vi ste u stvari univerzum i vi imate konstituciju celog univerzuma, uključujući godišnja doba, kao što su proleće, leto,… Mladost je proleće, srednje godine su leto a starost je zima. Mi tako predstavljamo ceo univerzum. To je ono što nazivamo istinitost postojanja gde je ceo ciklus stvaranja izražen kroz nas. Kada počnete razumevati sebe, brisati emocije, brisati svoje mikro aspekte i počnete posmatrati svoje makro aspekte, uočićete da je svakodnevni život koji zapažate izvan vas, u stvari u vama. Ako to razumete, onda razumete nivo na kome deluje bog, što znači da su sve aktivnosti, sva stvaranja unutar Njega. A svaka kreacija ima vreme trjanja. Ništa nije stalno, sve ima svoj rok, sve je kao projekcija, i sve prestaje kada se predstava završi. Ceo univerzum je božija projekcija. Bog je osnova. Bog je materijal od koga je stvoren univerzum. A kada se materijal ponovo rastvori, rastvara se opet u boga. Ne postoji ništa što nije bog. Bog je sve.
Religija vs. duhovnost
P: Koja je razlika između religije i duhovnosti?
O: Religija je zapravo počela sa čovekom. Religija je deo čoveka. Koja je onda religija boga, jeste li ikada razmišljali? Bog je isti, ali su shvatanja različita. Svaka individua ima svoju urođenu konstituciju koja je svojstvena njemu ili njoj. U takvoj situaciji ne može svako svakog razumeti. Neće svi pratiti sve gurue. Postoje različita opredeljenja i individualni izbori da bi ljudi mogli shvatiti i poštovati određeni put, određenog boga, određenu religiju. Zato su religije stvorene kao deo potrage čoveka za samim sobom, a potom i bogom. Pitanje je bilo: “Ko sam ja?” To je odvelo osobu, pojedinca, čovečanstvo u potragu za određenom svesnošću i razjasnilo puteve koji su vremenom postali religije. Postojali su proroci i sveci koji su išli izvan granica i identifikovali određene aspekte sebe. Potom su formulisali određeni sistem kako bi ljudi mogli da razumeju ili shvate sebe na bilo kom nivou, da bi odatle mogli razumeti boga. Zato je religija manje više kao neki obrazac, određena agenda ili određeni metod kroz koji možete istraživati boga ili sebe. Prvo istražite sebe odnosno istražite boga. Religija ima različite aspekte. Ona pruža čoveku koji je intelektualne prirode, koji želi sve da zna iz područja intelektualne ravni i koji samo tada može razumeti ili prihvatiti boga. Neki ljudi su po prirodi emotivni i njima je potrebna predanost kako bi dostigli boga, što se takođe obezbeđuje. Neki ljude vole da služe drugim ljudima, oni su dobrog srca i oni kroz služenje pronalaze sebe i boga. Svaka religija je mešavina svih ovih aspekata. A neki ljudi istražuju dalje, idu izvan granica do nivoa: “U redu, uradio sam sve ove rituale i nisam sasvim zadovoljan. U stvari bi trebalo doživeti boga.” Ovo su ljudi koji su se profiltrirali iz uobičajenih puteva religije i izrasli na viši nivio. To bi bila samo nekolicina, jer se ljudi obično zaglave u ritualima i imaju utisak da ako ih ne rade ili ako su daleko od rituala, postoji neki problem.
Dakle, čovek je stvorio religije. Čovek je stvorio aspekte boga u formama koje može razumeti ili sa kojima se može povezati. Ne možete se povezati sa nečim što vam je strano. Ako vam dam hranu koju nikada pre niste probali, možda ćete je probati, ali je možda nećete ceniti ili prihvatiti. Isto tako, svaka osoba ima konstituciju i u odnosu na tu konstituciju samo tako nešto može ceniti. Osoba koja nema sklonosti ka alkoholu, čak i ako joj date najbolji alkohol, to neće biti ni od kakve koristi za nju. Isto tako, postoje različite religije kako bi bile na usluzi različitim tipovima ljudi. Neke religije usađuju mnogo straha. Često su ljudi u današnje vreme vezani za religiju zbog straha. To nije ispravan put, jer bi bog u stvari trebalo da bude bez straha. Trebalo bi da volite boga, ne da ga se bojite. Strah od boga je u suštini vrsta prinudnog ili izopačenog bogosluženja. Jer ako volite boga i vi ste bog, vi ga razumete. Ako se plašite boga, bog je izvan vas i on je nešto čega se plašite. A taj strah utiče na vas. Što znači da ste rob. To je anti-oslobođenje. Ne možete biti oslobođeni kada ste rob, jer ste prihvatili ropstvo. Ako je bog entitet koji je dobrota, koji je ljubav, onda ste i vi sve to kada postanete jedno sa konstitucijom boga, tada se stapate s njim, više ne postojite. Tim putem se ide u cilju oslobođenja. To znači da ste vi i bog jedno. Ne postoji ništa čemu biste bogoslužili izvan vas, jer vi postajete deo konstitucije zvane bog, deo velike svesti koja je bog. Promena se kreće od ograničene svesti, ograničenog entiteta do neograničene svesti boga. Dok ovo prelazite, vi ustvari osećate boga, osećate ljubav, osećate stvarnost, osećate istinu.
Sve su religije zasnovane na jednoj istini, ali su putevi drugačiji jer su namenjene drugoj grupi ljudi. Nikada ne mogu reći da je nešto dobro ili loše. Neke stvari nekim ljudima odgovaraju, a nekima ne. To je kao što je neka hrana za nekoga dobra, a za nekoga je otrov. Ne možemo reći da li je neka religija dobra ili loša, ali ih je sve stvorio čovek. To je deo čovekovog istraživanja ili traganja za spoznajom ko je on i šta je bog. Na ovaj način su sve religije formirane i tako su nastavile da traju. Šta god da nije prilagodljivo promeni situacije izumire, jer se život stalno menja. Ono što ne može odoleti vremenu prolazi. Sve filozofije su dobre zato što su ih dali prosvetljeni ljudi. Ove filozofije su došle od proroka ili vodiča koji su videli boga. Svi spisi, razni priručnici ili principi koje svakodnevno učimo su došli od dubokoumnih, velikih ljudi, velikih u smislu duhovnog nivoa, visoko prosvetljenih. Oni su uvek pokušavali da daju on što je dobro za čovečanstvo. Ali razumite jednu stvar. Oni su se uvek obraćali određenoj grupi ljudi koji su bili njihovi savremenici. Tako da su koristili određenu vrstu jezika, određenu vrstu ideja ili stvari koje su ti ljudi mogli razumeti, i verovatno su se držali pravila i odredbi koji su odgovarajući za njihovu zajednicu, ili to određeno društvo u koje su ušli. Kako vreme prolazi potrebna je prilagodljivost. Morate se prilagoditi novim situacijama, novoj grupi ljudi, proširiti skup ljudi, i dovesti ih na viši nivo.
Ono što se često dešava je da interpretacija postane problem. Buduće generacije moraju da tumače ono što su preci rekli, i to prenesu novoj skupini ljudi. Ali ono što se dešava je da osoba koja tumači možda nije na nivou prosvetljenog tvorca, onoga ko je prvi to kreirao. Na taj način dolazi do iskrivljenog tumačenja religije. Kada se poruka izobliči, dešavaju se nesreće. Ono što je prvobitno shvaćeno, kada se izgovori, postane nešto drugo. To može stvoriti otuđenost, može stvoriti anarhiju, a to je problem. Svako treba pojedinačno sebe da istraži, a ne da ide za nekim kao što krave idu jedna za drugom. To nije dobra ideja jer tako zatvarate svoj um. Neki ljudi kažu: “Moj guru je najbolji guru, svi ostali su loši.” To nije istina. Svako ima svog gurua. Svako ima svog boga, svoju religiju. Sve što je dobro za njih možda neće biti dobro za nas, ali to je u redu jer ima sedam milijardi ljudi na svetu, sedam milijardi jedinstvenih kombinacija. Kada imamo sve ove ljude i sve te konstitucije sa kojima treba da radimo, svaka religija bi trebalo da bude prilagodljiva, jer ne možete dati jedan lek za sve bolesti. Opšti tonik ne može da izleči, verovatno može delovati da se osećate dobro. Zato morate da nađete onaj napitak koji vas leči. To je individualna odgovornost. Ovo nam uvek promakne, jer sledimo rulju.
Raj ili Pakao
P: Da li bi mogao malo da nam pričaš o raju i paklu, i gde se nalazi raj, a gde pakao?
O: Što se tiče ljudi, i jedno i drugo su stanja postojanja. Sve što sužava vaš um, sve što vas čini negativnim, sve što vas ograničava ili spušta na niži nivo svesti je pakao. Nedostatak svesti je pakao. Promena u svesnosti gde ulazite u viši nivo svesti, gde ste u stanju da vidite u 360 stepeni je raj. Ovo su dva stanja ljudskog postojanja. Raj nije odvojen od vas, niti je pakao. Izbor je vaš. Možete biti u raju ili u paklu, u zavisisnosti od toga kako funkcionišete. Ako delujete iz ograničenog uma, koji poseduje ego, bes, ljubomoru, frustracije, onda funkcionišete u paklu. Ako delujete na višem nivou, kao što su dobrota, ljubav, saosećajnost, to je raj. Ono što se dešava je to da iako patite ili prolazite kroz bol, nailazite na prepreke, itd., to neće uticati na vas, jer je vaš nivo sa kog funkcionišete dobrota, ljubav, saosećajnost. Dakle, raj i pakao su aspekti vas samih.
Ako pogledate ceo raspored univerzuma, postoje mesta poput Zemlje, koja pripada gruboj ravni postojanja, gde imate telo, um i intelekt koji su potrebni da biste se izrazili i da biste iskusili. Ali postoje mesta gde niste kreirani od elemenata, odnosno entitet nije predstavljen elementima. U takvoj situaciji možete reći da je ovo više funkcionisanje iz raja, jer tamo ne postoje bol i zastarevanje kao u našoj egzistenciji. Tako da je ovo drugi aspekt razmišljanja. Ali zašto mi tamo ne idemo? Jer su sve naše želje zasnovane na zemlji. Kako onda možemo otići? To je razlog. Ne zato što vam to nije dostupno. To je moguće, ali su vaše želje vezane za zemlju. Ljudi žele da se zaljube, venčaju, imaju decu i sve drugo što je ovde. Zbog toga morate da dođete u ovu ravan! Ali ako je situacija obrnuta, ako ste već povezani sa višom ravni gde realno ne morate da brinete o svom telu, nemate želja vezanih za zemlju, onda ćete u tom slučaju ići tamo. To je stanje večnog raja, gde uopšte nemate želja, i gde ste stalno u stanju blaženstva. Kada nema želja, blaženstvo uvek dolazi. Želje utiču da činimo neke stvari koje verovatno ne želimo da radimo. Postoje permutacije i kombinacije, možete anlizirati pojedinca sa mnogo želja, strahova, besa, ljubomore i drugih negativnih karakteristika, i grupu ljudi koja nema želje, koje nazivamo svecima i saduima. Oni mogu imati sve što im se sviđa, ali im ništa nije potrebno. Ovo je više stanje bogatstva. To nije novac koji imate, to je stanje sa kojeg funkcionišete. Imate sve, ali vam ništa nije potrebno. Dobro vam je tako kako vam je. To je moć, istinska moć.
Dakle, raj i pakao su stanja koja možete i stvoriti i uništiti. To nije mesto gde vas dovedu, kao starački dom, ha ha ha, da odete tamo i sedite. Šta je onda sledeće? Ništa, samo sedite. To ne može biti raj! Ha ha ha, niste ni od kakve koristi. Potpuno stapanje sa Ocem, najvišom svešću, je blaženstvo jer kao osoba, kao entitet ne postojite. Ali možete takođe odabrati i da se vratite, a da i dalje budete u blaženstvu, nije problem. Jer, ako preokrenete vaš nivo funkcionisanja isključivo na bezuslovnu ljubav, gde su želje minimalne, i ako biste takođe voleli da služite ljudima, da iskusite postojanje kroz služenje ili tako što ćete biti dobri prema ljudima, želeći da im pomognete, ispoljavajući se samo na tom nivou, u to vreme, vi ste dobro, vi ste još dok postojite ovde u raju. Ovo se takođe može nazvati oslobođenim životom, gde postojite bez vezivanja, bez želja. Tada kad napustite telo, automatski ćete tamo stići, jer dolazite iz ravni gde nema vezivanja i stižete u ravan gde nema vezivanja. A kada usledi pitanje: “Da li biste voleli da se vratite?” Možete reći: “Ne, dobro sam.” Tako ste već diplomirali za drugu ravan. Na ovaj način se evoluira. Baš kao životinja koja je rođena kroz čovekovo rađanje ka višem nivou, isto tako mi možemo transformisati sebe ka višim nivoima smanjivanjem želja, smanjivanjem nereda, tako što ćemo biti jednostavni, i onda kad napustimo telo, napuštamo ga u miru. Napuštamo telo sa apsolutnom svesnošću. Što znači da izlazimo sa mesta kroz koje smo došli, kroz vrh glave po našoj želji. Ne kroz usta kada vreme dođe da idemo. Dakle, možemo da usmerimo dušu ka vrhu naše glave i izađemo. Tada možete odabrati da se ne vratite. Možete reći: “Dobro sam. To je ono što sam želeo da doživim na zemlji, hvala puno, zahvalan sam, idem.”
P: Zar onda osoba neće postati lenja ili uznemirena?
O: Jednom kad se tako oslobodite to se neće dogoditi. Lenjost i uznemirenost su u vezi sa zemaljskom ravni postojanja jer imate dualitete sa kojima se igrate. Jednom kad ste u neprekidnom stanju svesnosti u 360 stepeni, to je potpuno, ne može postojati nikakva uznemirenost, jer ste u stanju večnog blaženstva. U takvom stanju je veoma teško biti uznemiren ili imati brige ili strahove. Strahovi uvek postoje na nižem nivou uma. Ne mogu postojati na višem intelektualnom nivou ili nivou više svesnosti.
P: A kad neko namerava da se oslobodi svih želja, čak je i to želja, zar ne?
O: To je želja, ali je bolje to nego želja za imanjem poseda, veza, stvari vezanih za ego. Mada je oslobađanje od želja verovatno grub način razmišljanja jer se u stvari ne možete ničega osloboditi. Možete samo kroz to proći i prevazići. To znači, imate želju za sladoledom. Samim gledanjem u sliku sladoleda ta želja neće nestati. Morate to da iskusite. Dakle, želje ne nestaju tek tako. Možete ih potisnuti, ali to neće rešiti problem. Potiskivanje uvek znači odlaganje. Što više potiskujete, više rođenja će vam trebati. Jer sve one izlaze na površinu u tišini. Isto kao strahovi, koje god strahove da potisnete, oni izbijaju kada je um u tišini. Zbog toga neki ljudi ne vole meditaciju jer im se vraćaju svi strahovi koji su ležali potisnuti. Ali ne samo strahovi, već i emocije i sva različita osećanja koja su bila potisnuta izbijaju kada se nastani tišina. Zato, pre nego što se nastani tišina, sve ovo morate iskoreniti 🙂
Kako da iskorenite? Posmatrajte, pustite. Isto tako, ne možete proći kroz želje. Morate ih iskusiti, barem umereno. Doživeti ih umereno znači da budete potpuno svesni toga što radite. Budite u sadašnjosti. Uživajte u svakom trenitku. Ako ih iskusite tako one se neće vraćati. Ne morate ponovo da ih doživljavate. U suprotnom, ako ste nesvesni aktivnosti ona se ponavlja. To postaje navika. Npr. kod pušenja cigareta, budite sa cigaretom do samog kraja. Onda ćete osetiti: “Obavio sam to, dosta mi je toga.” Bar sledeću cigaretu nećete zapaliti. Inače, možete videti ljude kako puše i puše. Zašto? Zato što sve to rade nesvesno. Vaš um ustvari ništa ne registruje, samim tim ni ne uživa. Osloboditi se od želja je mnogo lakše reći nego učiniti. Morate proći kroz iskustvo, ali ga iskusite svesno kako se želja ne bi vraćala. Ako ste srećni sa rezultatom onda želja odlazi iz vašeg sistema. Tako bi trebalo da bude.
P: A ako neko hoće da bude bez želja, a postane bezvoljan i ne želi ništa da radi, samo sedi i postane beskoristan?
O: Ono što se obično dešava kada se želje zamene sa ljubavlju, kada se želje smanje je to da ljubav počinje da se ispoljava. Ljubav uvek postoji, ali se ne ispoljava zbog želja kojih je previše. Uobičajena misao bi bila: “Hoću da izađem iz ovog haosa.” To je u redu, ali razumite jednu stvar. Dokle god koristite platformu koja se zove Zemlja, da biste iskusili šta god da doživljavate ili ispoljavate, morate platiti dugove. Ne možete se odjaviti iz hotela, a da ne platite račune. Tako morate davati svoje znanje, ili davati svoju dobrotu na neki način. To je ono što zovemo služenje. Zbog toga sve religije govore da treba služiti ljudima, životinjama, pticama, okruženju. Jer tada, šta god da ste postigli, ostaje. U suprotnom, moraćete da se vratite da platite najam kasnije. To može biti bolno, to znači još jedno rođenje. Bolje da se to ne desi.
P: Hvala Ti! Ako je bog početak i ako je bog kraj, šta je poenta svega između?
O: Kad biste bili jedina osoba koja postoji na ovom svetu, kako biste upoznali sebe? Ako je bog osnova, sve je došlo od boga, ali kako bog razume sebe? Kao izraz mora da postoji dualnost. Potrebno je da postoji relativnost. Kroz relativnost možete da razumete da ono što nije ovo jeste ono. Na taj način, počinjete sa dualnošću i vraćate se u jedinstvo. Ovo je savršena svest o tome šta je bog. U tom kontekstu, ako nastavite da se anlizirate, više ćete ovo razumeti: “Uvek sam bio u potrazi za nečim što je već postojalo u meni. Nisam odvojen od toga.” Ali kako dolazi to razumevanje? Kada potraga dostigne nivo u kom se zaglibljujemo, kažemo: “Šta je ovo? Ne razumem?” To je momenat kada pogledate unutar sebe. Uvek smo tragali izvan nas. Posetili smo mnoge hramove, mesta, misleći da je bog tamo. Naravno da tamo postoji moć. Ali onda se opet vratite sebi i pitate: “Da li sam video boga? Da li sam ga zaista dotakao? Da li je bog kojeg mogu da dodirnem izvan mene?” Ako nemate dualnost, ako nemate relativnost, ako nemate vezu, ovo je samo misterija. Sam sebe ne mogu da razumem. Potrebno mi je da razumem sebe u kontekstu u odnosu na, ili u domenu relativnosti. Zbog toga je bog inteligentno stvorio dualnost. Ali takođe daje prostor da se prevaziđe dualnost i vrati u jedinstvo. A kada se vratite u jedinstvo, ništa vam ne nedostaje ili ste u svemu ispunjeni. Čak i u dualnosti, u savršenoj svesti, možete zaista uživati u jedinstvu što je bog “Ja sam to” koji se vraća tebi. Ne postoji ništa odvojeno od tebe.
Zbog toga svaka osoba ima isti potencijal. Svaka osoba je ista, svi su izrazi boga. Svaka kap majke okeana ima iste specifičnosti kao majka okean. Niko nije viši, niko nije niži, jedina stvar je ta da je konstitucija različita, tako da je svesnot različita. Vi jednostavno ne znate. Zato se gurui pojavljuju kao putokazi i pokazuju put. Opet, oni ne insistiraju da bi trebalo ići određenim putem. Oni pokažu kojim putem možete ići da biste stigli do vašeg istinskog sebe. Ako ste identifikovali ono što stvarno jeste, to neće biti izvan vas, biće u vama. Onda ćete videti da su sve stvari oko vas u vama. Sve je izraz vas, tako da ne možete ubiti ili povrediti sebe, je l‘ tako? Ako je nešto vaš produžetak, možete osećati nepovezanost da će prestati da postoji. Ne postoji nepovezanost. Sve ste vi. Zato je bog stvorio ovaj prelep sistem dualnosti tako da je moguća kreativnost, ljubav, izražavanje, a kroz izražavanje je moguće uzdizanje. Ovo je najvažnija stvar. Kroz različite stvari: “Nisam to ja. Ovo nije tako.” I kroz krajnji razvoj do stanja gde: “Ja sam sve. Ja sam Bog. Bog je ja. Bog nije izvan mene.” Do te potpune svesnosti. Prva je svesnost sebe, gorivo koje pokreće kola, ili duša koja pokreće telo, do svesti da je duša dete glavnog boga o kome govorimo, boga koji je bez forme, sveprisutan i energija sa inteligencijom, sa neograničenim moćima. Mi imamo to isto, zaista imamo. Ali ne znamo kako to da upotrebimo, jer smo zarobljeni u svojoj ograničenoj svesti. Eto zašto.
Snimila i transkribovala: Biljana Vozarević
Prevod: Staša Mišić
Lektura i uređivanje: Jelena Fasbender
Originalni tekst možete pročitati ovde.
